Најновије

U ustanovi knjige, Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, došlo je do promene na direktorskoj poziciji. Na rukovodećem mestu, u statusu vršioca dužnosti, odnedavno je Dunja Brkin Trifunović, diplomirani filolog, dugogodišnja urednica kulturnog programa u Biblioteci. Pored toga što je osmislila i sprovodi mnogobrojne aktivnosti, od kojih je u državi apsolutno jedinstven konkurs za „BOOK Trailer“ (trejler za knjigu), kontinuirano radi sa decom i dizajnira plakate, ona je i autorka naučnog rada pod nazivom „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“.

Pitali smo je kako je doživela prelazak na poziciju v. d. direktora biblioteke.

– Prelazak na poziciju direktorke za mene predstavlja veliku čast, ali i odgovornost. Nakon 13 godina rada u biblioteci, tokom kojih sam imala priliku da se bavim raznovrsnim kulturnim programima, ovaj korak doživljavam kao prirodan nastavak mog profesionalnog puta. S obzirom na to da dobro poznajem tim i rad biblioteke, smatram da mogu doprineti njenom daljem razvoju.

Koje su Vaše prve ideje i planovi za unapređenje rada biblioteke u narednom periodu?
– U narednom periodu, fokus će biti na unapređenju postojećih aktivnosti i uvođenju novih programa za različite generacije. Planiramo da ponovimo uspešan letnji kamp za decu, koji je prošle godine izazvao veliko interesovanje i oduševljenje. Unapređenje digitalnih usluga će svakako biti na listi prioriteta. Posebno smo posvećeni tome da programe održavamo i u našim ograncima na selima, čime doprinosimo kulturnom razvoju i dostupnosti knjiga u manjim zajednicama. Povodom 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, organizovaćemo niz manifestacija, uključujući izložbe, predavanja i publikacije, kako bismo proslavili ovaj važan jubilej i dodatno povezali našu biblioteku sa širom zajednicom.

Kako ocenjujete navike čitalaca danas, u poređenju s onima kada ste započeli rad u biblioteci? Da li su digitalne tehnologije promenile odnos prema čitanju i kako se prilagođavate tim promenama?
– Navike čitalaca su se značajno promenile. Na promenu su uticale korona i upravo razvoj digitalnih tehnologija zbog čega su čitaoci više orijentisani na brže i lako dostupne informacije. Ipak, primećujem da se ljudi i dalje rado vraćaju knjigama, posebno kada im se pruži prilika da uživaju u specifičnom doživljaju čitanja. Nil Gejmen je rekao da nam Google može dati milion odgovora, a onaj pravi – bibliotekar. I upravo ta stručnost i ljubaznost, te spremnost da uvek pomognu i pronađu pravu informaciju ili knjigu, prednost je bibliotekara u odnosu na tehnologiju. Biblioteka se prilagođava ovim promenama prateći potrebe svojih korisnika i lokalne zajednice. Takođe, edukujemo naše članove o korišćenju digitalnih alata za pristup znanju.

Kako motivisati mlade da više posećuju biblioteku i razvijaju ljubav prema knjigama? Da li, pored postojeći programa za mlađu populaciju, postoji neki poseban projekat ili inicijativa koje želite da pokrenete?
– Posebno smo ponosni na naš konkurs „BOOK Trailer“, koji je jedinstven u zemlji i uspešno spaja književnost i savremene medije. Planiramo dodatno unapređenje ovog projekta kroz tematske radionice i edukacije, kako bismo inspirisali još veći broj mladih da se uključe u promociju knjiga na kreativan način. Povodom obeležavanja 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, planiramo niz manifestacija, uključujući svečanu akademiju, izložbe i publikacije koje će osvetliti njen značaj u istoriji kulture. Verujem da je ključ u stvaranju prostora koji će mladima biti zanimljiv i inspirativan. Nažalost, naša biblioteka nema izdvojeno Omladinsko odeljenje i to jeste jedan veliki problem. Nadamo se da ćemo pronaći rešenje i za to. Do tada planiramo organizaciju tematskih radionica, gejming turnira povezanih sa književnošću i interaktivnih predavanja sa piscima koji im mogu približiti knjige na moderan način.

Koji su izazovi s kojima se biblioteka suočava u pogledu nabavke novih naslova i održavanja postojećeg fonda? Šta biste izdvojili kao najvredniji deo bibliotečkog fonda, kako se on čuva i promoviše?
– Glavni izazovi su ograničen budžet, prostor i rast cena knjiga. Takođe, potrebno je održavati ravnotežu između savremenih naslova i klasične literature, što često zahteva pažljivo planiranje nabavki. Najvredniji deo našeg fonda su retke i stare knjige, koje se pažljivo čuvaju u specijalizovanim uslovima. Njih promovišemo kroz izložbe, digitalne prezentacije i publikacije.

Pored razvijene saradnje sa školama, kako vidite ulogu biblioteke u zajednici danas i u društvenom razvoju?
– Biblioteka ima odličnu saradnju sa školama, što se ogleda u organizaciji književnih kvizova, edukativnih predavanja i zajedničkih projekata za promociju čitanja među mladima. Naravno, uvek ima prostora za unapređenje i to je nešto čemu uvek stremimo. Na to nas obavezuje naša istorija i godine postojanja. Pored toga, organizujemo promocije knjiga, konkurse za neobjavljene rukopise i pružamo prostor lokalnim piscima za rad i prezentaciju. Biblioteka danas nije samo mesto za knjige već i centar kulturnog i društvenog života, posebno u našim selima. Ona može doprineti razvoju zajednice kroz promociju celoživotnog obrazovanja, kulture i povezivanja ljudi.

Kakvi naslovi se najčešće pozajmljuju iz biblioteke i kog uzrasta su vam najbrojniji članovi?
– Najčešće se pozajmljuju savremeni romani, klasici i stručna literatura, posebno iz oblasti psihologije i popularne nauke. Mlađi čitaoci pozajmljuju lektire, i tu su veoma savesni, zatim čitaju dela iz savremene književnosti za decu. Takođe su popularne enciklopedije. Najbrojniji članovi su deca, učenici osnovnih škola, i penzioneri.

Šta lično najviše volite da čitate i koji autori su na Vas ostavili najjači utisak?
– Ovo je teško pitanje. Odličnih knjiga je mnogo, a vremena uvek nedovoljno. Nabrajanje bi potrajalo, ali potrudiću se da izdvojim samo nekoliko. Kao roditelj i moderator mnogih radionica za decu čitam dosta dečje literature. Srpska književnost ima odličnu dečju književnost. Pored toga, volim da čitam Borhesa, Delila, Dovlatova, Hesea, Pavića, Kafku…

Šta biste poručili građanima koji retko ili nikada ne posećuju biblioteku?
– Poručujem im da biblioteka nije samo prostor za čitanje, već i mesto susreta, inspiracije i razvoja. Pozivamo sve da dođu, da otkriju knjige koje će ih obogatiti, da učestvuju u našim programima, radionicama i događajima koji su osmišljeni za sve uzraste. Knjiga je most između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a naša biblioteka je mesto gde ti mostovi postaju dostižni za svakog građanina.

Kreativnost, maštovitost, entuzijazam i potpuna posvećenost samo su neke od već prepoznatih osobina nove direktorice koje je apsolutno preporučuju za dalje unapređenje rada ove ustanove na zadovoljstvo ne samo čitalaca, nego i svih sugrađana, od najranijeg uzrasta. Verujemo da će joj okolnosti to i omogućavati, u suprotnom Dunja Brkin Trifunović, sasvim sigurno, stvoriće ih sama.

S. V. O.