У установи књиге, Народној библиотеци „Јован Поповић“, дошло је до промене на директорској позицији. На руководећем месту, у статусу вршиоца дужности, однедавно је Дуња Бркин Трифуновић, дипломирани филолог, дугогодишња уредница културног програма у Библиотеци. Поред тога што је осмислила и спроводи многобројне активности, од којих је у држави апсолутно јединствен конкурс за „BOOK Trailer“ (трејлер за књигу), континуирано ради са децом и дизајнира плакате, она је и ауторка научног рада под називом „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“.
Питали смо је како је доживела прелазак на позицију в. д. директора библиотеке.
– Прелазак на позицију директорке за мене представља велику част, али и одговорност. Након 13 година рада у библиотеци, током којих сам имала прилику да се бавим разноврсним културним програмима, овај корак доживљавам као природан наставак мог професионалног пута. С обзиром на то да добро познајем тим и рад библиотеке, сматрам да могу допринети њеном даљем развоју.
Које су Ваше прве идеје и планови за унапређење рада библиотеке у наредном периоду?
– У наредном периоду, фокус ће бити на унапређењу постојећих активности и увођењу нових програма за различите генерације. Планирамо да поновимо успешан летњи камп за децу, који је прошле године изазвао велико интересовање и одушевљење. Унапређење дигиталних услуга ће свакако бити на листи приоритета. Посебно смо посвећени томе да програме одржавамо и у нашим огранцима на селима, чиме доприносимо културном развоју и доступности књига у мањим заједницама. Поводом 180 година од оснивања српске читаонице, организоваћемо низ манифестација, укључујући изложбе, предавања и публикације, како бисмо прославили овај важан јубилеј и додатно повезали нашу библиотеку са широм заједницом.
Како оцењујете навике читалаца данас, у поређењу с онима када сте започели рад у библиотеци? Да ли су дигиталне технологије промениле однос према читању и како се прилагођавате тим променама?
– Навике читалаца су се значајно промениле. На промену су утицале корона и управо развој дигиталних технологија због чега су читаоци више оријентисани на брже и лако доступне информације. Ипак, примећујем да се људи и даље радо враћају књигама, посебно када им се пружи прилика да уживају у специфичном доживљају читања. Нил Гејмен је рекао да нам Google може дати милион одговора, а онај прави – библиотекар. И управо та стручност и љубазност, те спремност да увек помогну и пронађу праву информацију или књигу, предност је библиотекара у односу на технологију. Библиотека се прилагођава овим променама пратећи потребе својих корисника и локалне заједнице. Такође, едукујемо наше чланове о коришћењу дигиталних алата за приступ знању.
Како мотивисати младе да више посећују библиотеку и развијају љубав према књигама? Да ли, поред постојећи програма за млађу популацију, постоји неки посебан пројекат или иницијатива које желите да покренете?
– Посебно смо поносни на наш конкурс „BOOK Trailer“, који је јединствен у земљи и успешно спаја књижевност и савремене медије. Планирамо додатно унапређење овог пројекта кроз тематске радионице и едукације, како бисмо инспирисали још већи број младих да се укључе у промоцију књига на креативан начин. Поводом обележавања 180 година од оснивања српске читаонице, планирамо низ манифестација, укључујући свечану академију, изложбе и публикације које ће осветлити њен значај у историји културе. Верујем да је кључ у стварању простора који ће младима бити занимљив и инспиративан. Нажалост, наша библиотека нема издвојено Омладинско одељење и то јесте један велики проблем. Надамо се да ћемо пронаћи решење и за то. До тада планирамо организацију тематских радионица, gejming турнира повезаних са књижевношћу и интерактивних предавања са писцима који им могу приближити књиге на модеран начин.
Који су изазови с којима се библиотека суочава у погледу набавке нових наслова и одржавања постојећег фонда? Шта бисте издвојили као највреднији део библиотечког фонда, како се он чува и промовише?
– Главни изазови су ограничен буџет, простор и раст цена књига. Такође, потребно је одржавати равнотежу између савремених наслова и класичне литературе, што често захтева пажљиво планирање набавки. Највреднији део нашег фонда су ретке и старе књиге, које се пажљиво чувају у специјализованим условима. Њих промовишемо кроз изложбе, дигиталне презентације и публикације.
Поред развијене сарадње са школама, како видите улогу библиотеке у заједници данас и у друштвеном развоју?
– Библиотека има одличну сарадњу са школама, што се огледа у организацији књижевних квизова, едукативних предавања и заједничких пројеката за промоцију читања међу младима. Наравно, увек има простора за унапређење и то је нешто чему увек стремимо. На то нас обавезује наша историја и године постојања. Поред тога, организујемо промоције књига, конкурсе за необјављене рукописе и пружамо простор локалним писцима за рад и презентацију. Библиотека данас није само место за књиге већ и центар културног и друштвеног живота, посебно у нашим селима. Она може допринети развоју заједнице кроз промоцију целоживотног образовања, културе и повезивања људи.
Какви наслови се најчешће позајмљују из библиотеке и ког узраста су вам најбројнији чланови?
– Најчешће се позајмљују савремени романи, класици и стручна литература, посебно из области психологије и популарне науке. Млађи читаоци позајмљују лектире, и ту су веома савесни, затим читају дела из савремене књижевности за децу. Такође су популарне енциклопедије. Најбројнији чланови су деца, ученици основних школа, и пензионери.
Шта лично највише волите да читате и који аутори су на Вас оставили најјачи утисак?
– Ово је тешко питање. Одличних књига је много, а времена увек недовољно. Набрајање би потрајало, али потрудићу се да издвојим само неколико. Као родитељ и модератор многих радионица за децу читам доста дечје литературе. Српска књижевност има одличну дечју књижевност. Поред тога, волим да читам Борхеса, Делила, Довлатова, Хесеа, Павића, Кафку…
Шта бисте поручили грађанима који ретко или никада не посећују библиотеку?
– Поручујем им да библиотека није само простор за читање, већ и место сусрета, инспирације и развоја. Позивамо све да дођу, да открију књиге које ће их обогатити, да учествују у нашим програмима, радионицама и догађајима који су осмишљени за све узрасте. Књига је мост између прошлости, садашњости и будућности, а наша библиотека је место где ти мостови постају достижни за сваког грађанина.
Креативност, маштовитост, ентузијазам и потпуна посвећеност само су неке од већ препознатих особина нове директорице које је апсолутно препоручују за даље унапређење рада ове установе на задовољство не само читалаца, него и свих суграђана, од најранијег узраста. Верујемо да ће јој околности то и омогућавати, у супротном Дуња Бркин Трифуновић, сасвим сигурно, створиће их сама.
С. В. О.
Девојке у саставу: Глишин, Ђуловић, Терзић, као гошће јуче су победиле 4:1 екипу Торнада из Михајлова, а данас су поражене 3:4, као домаће, од смедеревског Ђурђев града.
А нови-стари тренер Бошко Михајловић започео је припреме у војвођанском лигашу Црвеној звезди. Наследио је Јовицу Лакића који је Рускоселце предводио након Михајловићевог првог мандата.
Након првог полувремена и голеаде – 16:16, када се обострано много грешило а одбране готово нису ни постојале, у другом делу Новосађани су затегли дефанзиву па је тада, гледајући само половину другог полувремена, однос постигнутих погодака био 3:5.
Исто је било и у последњих 15 минута па се све завршило као да је некакакав математичар пројектовао игру бројки, а последњих петнаестак секунди није се ни играло. Лопта је у једном тренутку само доскакутала до руку судије, а играчи су загрљени дочекали крај сусрета у којем је разлика у корист Војводине, у другом делу, била мала, али истовремено неизвесности, који ће тим у полуфинале, није било.