Po rođenju Belorus, po opredeljenju Kikinđanin, Sergej Savčuk, snimio je film koji će, uveren je, pomeriti granice evropske kinematografije
U okviru obeležavanja Dana pobede 9. maja, u prepunoj sali Ruskog doma u Beogradu prikazan je ruski-beloruski istorijski spektakl film “U spiskovima nije evidentiran”, čiji je jedan od stvaralaca i naš sugrađanin Sergej Savčuk. O ovom nesvakidašnjem umetniku “Komuna” je već upoznala svoje čitaoce, ali, podsetimo, da je ovaj reditelj rođen i odrastao u gradu Brestu na belorusko-poljskoj granici. Ljubav ga je dovela na sever Banata i već nekoliko godina Sergej je naš sugrađanin, a supruga mu je Ela Banković, poznata kikindska pijanistkinja.
-Moj rodni grad je bio vrlo važna strateška tačka u Drugom svetskom ratu. Tvrđavu u Brestu su nemački osvajači po svaku cenu hteli da osvoje. I okvir našeg filma “U spiskovima nije evidentiran” upravo govori tome- navodi Sergej.
Naš sagovornik je oduševljen odjekom ovog filma u Rusiji, gde je premijeru imao 1. maja, a 9. maja na Dan pobede i u Ruskom domu u Beogradu.
-Ovaj film je rađen po jednom literarnom delu, koje je bazirano na istinitom događaju. Ja sam u ovom ostvarenju bio asistent reditelju Sergeju Koratajevu i rad u filmskoj ekipi bio je i velika čast ali i uživanje. S obzirom da sam relativno poznato ime u ruskoj filmskoj industriji, nije me iznenadio poziv da budem deo filmske ekipe, ali je njih iznenadilo kad su posle saznali da je lokacija za snimanje ujedno i moj rodni grad, pa sam im bio i vodič, a znao sam i neke skrivene niše u tvrđavi u Brestu, jer sam se kao mali tamo često igrao. To je mnogo značilo prilikom dočaravanja atmosfere samog filma. Naš grad je inače u Sovjetskom Savezu imao status Grada-heroja, a to nije bila mala stvar, ni onda, a ni danas- ponosan je Savčuk.
Radnja filma govori o vojniku koji je kao tek svršeni pitomac vojne škole došao u vojnu jedinicu u Brestu čekajući od komande ratni raspored. Govore mu, s obzirom da je stigao uveče, da će ujutru dobiti raspored. Međutim, već te noći Nemci napadaju tvrđavu i uspevaju da je zauzmu. On ipak uspeva da ostane živ sakrivši se u lagume utvrđenja. Dok nacisti nadiru prema Moskvi, on sve vreme živi u tvrđavi i izlazi iz nje samo kako bi pribavio provijant i vršio diverzije. Ukupno 300 dana je proveo u utvrđenju i lovio šta je stigao, kako nemačke soldate, tako i hranu. Kad su ga napokon uhvatili, već je bio prilično narušenog zdravlja. Pitali su ga kojoj jedinici pripada, a on nije mogao da im odgovori s obzirom da nije ni stigao da dobije raspored, jer su Nemci već prve noći njegovog boravka izvršili napad na utvrđenje. Otud i naziv filma “U spiskovima nije evidentiran”.
-To je jedan od mnogih neznanih junaka kojih ima u svakom ratu i u svakom narodu i mi smo prema tom istinitom događaju snimili film. Ovo ostvarenja su podržali i belorusko i rusko Ministarstvo kulture i budžet filma je iznosio milijardu rubalja. To je spektakularan film i verujem da će i u Srbiji imati odličan odjek, kao što je imao u Rusiji. Premijera u Ruskom domu u Beogradu je protekla izvanredno i ja sam ponosan što sam bio deo ovog projekta, jer želim da čuvamo tekovine naše istorije.
– Zanimljivo je, dodaje naš sagovornik, da je u Rusiji, a vidim da je tako sve više i u Srbiji, lep običaj na premijeri da gledaoci ne izlaze nakon poslednjeg kadra filma, nego čitaju imena na odjavnoj špici, kako bi posle projekcije svim stvaraocima nekog filma uputili poseban aplauz za trud.
Inače, našim gledaocima je poznat ruski film “T-34” u čijem je stvaranju Sergej takođe učestvovao, tako da ima veliko kinematografsko iskustvo. Kad je u pitanju Kikinda, i dalje je čvrsto rešen da nastavi da živi i radi na severu Banata, a želeo bi da snimi i neki film s ovdašnjim temama.
Domaći producenti su već zapazili njegovo umeće, tako da već ima poziv da učestvuje i u jednom ambicioznom ovdašnjem projektu, ali, kao on sam kaže – otom-potom.
N. Savić
Bazar pod nazivom “Mali vrt velikog srca” biće još jedna prilika da građani upoznaju korisnike i da kupe začinsko bilje. I ovom akcijom širi se svest o značaju uključivanja osoba sa intelektualnim teškoćama i telesnim invaliditetom u aktivnosti u zajednici, navode u Centru i pozivaju građane da dođu na njihov Bazar.
Radionice
Program sprovode saobraćajni inženjeri, psiholozi i nastavnici s iskustvom u radu sa odraslima, a organizatori su Agencija za bezbednost saobraćaja i Razvojni centar Novi Sad.
Seminar je, kako je istakao, namenjen učiteljima, nastavnicima svih predmeta, stručnim saradnicima i direktorima škola. Posebno se radi na međupredmetnom povezivanju kako bi, pored nastavnika Tehnike i tehnologije, i profesori srpskog jezika ili matematike mogli da u svoje sadržaje uključe teme iz oblasti bezbednosti u saobraćaju.
Polaznike je posetio i gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je istakao da je bezbednost dece u saobraćaju zajednička odgovornost.
– Želimo da kroz nastavu, u svim predmetima, deci prenesemo znanja i stavove koji će im pomoći da budu bezbedniji. Najmlađi i najstariji su najranjiviji učesnici u saobraćaju – zato apelujemo na sve da poštuju propise, nose pojaseve, koriste auto-sedišta, kacige i izbegavaju alkohol i psihoaktivne supstance.
