Башаид – Гледалаца: 150. Судија: Иван Репчек (Врбас). Стрелци: Молнар 16. за ОФК Кикинду, Истратју 51. Аврамеску 70. за Политехнику.
ОФК КИКИНДА: Тасић, Гајић, Чутовић, Хромиш, Виола, Мирков, Грковић, Станковић, Мојсиловић, Молнар, Ковачевић. Играли су још: Стојанов, Бркљач, Загорац, Васовић, Будаи, Ђорђевић, Пајтин, Пјошта, Виловски.
ПОЛИТЕХНИКА: Мосуарка, Миклауш, Рошу, Р. Ћурел, Нађ, Ротарју, Д. Ћурел, Пруна, Пурека, Маринку, Истратје. Играли су још: Енашеску, Фазекаш, Татару, Аврамеску, Амарјеј, Хуминик, Михаеску, Мош, Криста.
Због стања терена у Кикинди, једину домаћу зимску проверу, севернобанатски српсколигаш имао је у Башаиду, а ривал је био, сада већ по традицији, румунски трећелигаш из Темишвара. Молнар је после четврт сата донео предност Кикинђанима, након повратне лопте и гужве пред голом Политехнике, а наш тим потом био је далеко бољи ривал до одмора док су у игри биле прве поставе на обе стране.
У наставку, обојица тренера промешали су карте, а убрзо, после погрешног додавања Будаија у свом казненом простору, Кикинђане је казнио Истратје. Након поравнања и други погодак, за преокрет, био је поклон Румунима, тада је, после лоше интервенције голмана Тасића, поентирао Аврамеску.
Д. П.
Најновије
Уређење Дома културе, тачније замена крова, најважнија је инвестиција која је реализована прошле године у Месној заједници Иђош.
-Најбитније је било да се кров уради на делу који је био и најкритичнији, а посао је обухватио и део крова старе зграде Задружног дома где су замењени и прозори. Поправљен је и део око оџака где је и највише прокишњавало. Стављени су нови лимови и стари цреп замењен је новим. Орезали смо и стабла чије гране су једним делом биле узрок лошем стању црепова. Зграда је стара и прокишњавала је, тако да су се сада стекли услови да радимо на унутрашњости – истакла је председница Савета МЗ Иђоша Иванка Грујић.
Радови су финансирани у оквиру донације НИС-а вредне два милиона динара, и у оквиру пројекта офарбани су прозори и врата, а саниран је и део фасаде и сам улаз у Дом културе.
-Рестауриран је и споменик у центру села, посвећен жртвама Другог светског рата. Очишћен је и постављене су нове плоче с обзиром на то да су старе почеле да отпадају и нису биле стабилне. Овај посао је важан због безбедности јер се деца често играју у овом делу центра. Од прошле године имамо и нови простор у ком се налази месна библиотека – напомиње наша саговорница.
У протекле три године значајна средства, 12 милиона динара, уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Прошле године постављени су нови подови у учионицама, ходницима и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију .
У плану за ову годину је да се уради други део крова на Дому културе.
-Неопходно је заменити део дотрајалих носећих греда и цреп који напукао. Зграду користе сва удружења грађана, а део просторија на спрату је неискоришћен. Идеја је да се у једној од њих отвори кутак за децу, као и да се у делу простора отвори етно соба или мини музеј јер имамо знатан број старих предмета који сведоче о историји села – додала је Иванка Грујић.
УЛИЦЕ И ТРОТОАРИ
У овом месту надају се да ће у наредном периоду пресвучен асфалт у двема улицама.
-Путеви су у добром стању, осим у улицама Змај Јовиној и Карађорђевој. Такође имамо и улицу, Јамурска, која никада није рађена, има земљани пут у дужини од 250 метара, те планирамо и овде да урадимо асфалт -открива наша саговорница.
У плану је и санација тротоара у делу главне улице, испред Дома културе, зграде Лова и дела код цркве. Постоји и иницијатива Иђошана за изградњом неколико паркинг места испред амбуланте Дома здравља.
А.Ђ.
Српска православна црква и верници обележавају данас Велике, зимске, задушнице као знак сећања на све преминуле.
Посећују се гробља и прислужују свеће на гробовима најближих и у храмовима.
На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеник служи кратки обред и окади гробове.
На Задушнице треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.
Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да иду до најближег храма и да ту обаве помен за своје упокојене.
Тог дана се посебно обраћа пажња на делење милостиње – обавезно се сваком просијаку кога сретнемо удели милостиња и да део хране коју смо понели.
Српска православна црква обележава Задушнице четири пута годишње и тада се посебно молимо за покој душа преминулих.
Нашу понуду на највећој туристичкој манифестацији у југоисточној Европи, 46. Међународном Сајму туризма, и ове године представља Туристичка организација Града Кикинде.
– Представили смо стандардну понуду – подршку нашим малим произвођачима, затим Фестивал ваздушних балона, а акценат је био на јубиларним, 40. Данима лудаје – каже в.д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков. – Наш штанд је био изузетно посећен, људи су се интересовали за нашу понуду, а ми смо, уз промотивни материјал, понели и колаче и друге производе од лудаје. Надам се да ће сви који су видели и чули за Дане лудаје, и доћи у септембру.
С обзиром на то да је Туристичка организација, управо за ову манифестацију, носилац сертификата “Најбоље из Војводине”, туристичка понуда града поново је представљена и на заједничком штанду Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.
Међународни сајам туризма јуче је отворио председник Србије Александар Вучић, који је истакао да је септембар 2024. био рекордан месец у историји Србије. Навео је да је, за само десет година, више него удвостручен број долазака туриста у нашу земљу, са два милиона на 4,4 милиона и да су, истовремено, остварени готово четири пута већи приходи у односу на оне које смо имали пре 12 година.
Овогодишња земља-партнер Сајма туризма је Италија. Његова екселенција Лука Гори, амбасадор Републике Италије у Србији, подсетио је да Србија има Италију као партнера у развоју туризма, и да је сарадња наше земље и Италије све јача, на свим плановима.
И ове године, сајамској публици понуђено је да, из богате понуде, пронађе идеалне аранжмане и искористи специјалне услове за породичне одморе, егзотичне дестинације, авантуристички и еко-туризам, цитy бреак путовања, wеллнесс и спа викенде на планинама, одмор у бањама, конгресна дешавања, као и посебне понуде за младе путнике.
На 46. Сајму туризма наступају и Венецуела, Еквадор, Естонија, Кипар и Северна Македонија. Слоган ове туристичке манифестације која, на Београдском сајму, траје до 23. фебруара, је „Једна карта, безброј светова“.
С. В. О.
За Православне вернике сутра, у суботу, 22. фебруара, су прве задушнице у овој години. Зимске или Велике задушнице обележавају се пред почетак припрема за Васкршњи пост.
Велике Задушнице у народу су познате и као Отворене, јер се сматра да Свети Петар, који се налази на вратима пакла и раја, тада отвара гробове.
Верници на тај дан одлазе на гробља, где уз вино и жито упале свеће и тамјан упокојенима, за које се свакодневно моле.
У народу се сматра да пламен свеће осветљава пут покојнима, до наредних Великих Задушница, док молитва исцељује њихову душу.
Овај празник је покретни, што значи да сваке године пада на други датум. Ове Задушнице падају седмицу уочи Васкршњег поста, то јест најраније 6. фебруара, а најкасније 13. марта, али увек у суботу, пред Месне покладе. То је уједно и последњи викенд пре Васкрса када се једе месо.
Народни музеј у Кикинди организује радионице за предшколце и основце у оквиру изложбе „Округ златног лава“. Ликовној радионици „Како је настала Кикинда“ присуствовали су прваци из школе „Ђура Јакшић“ који су имали прилику да више науче о насељавању наше средине.
Невена Стојановић, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ открила нам је шта јој се највише свидело:
-Први пут сам видела старе предмете које су користили они који су у Кикинди живели пре нас. Највише ми се допао чамац који је део изложбе и којим су наши преци дошли у ове крајеве.
Њен другар из разреда Драган Мићин каже да му се веома свидела изложба.
-Старе пушке и предмети су оно што је на мене оставило највећи утисак. Први пут сам видео како су изгледали наши преци, како су се облачили и како су живели. Одабрао сам да нацртам моменат како су људи који су дошли пре свих нас допловили чамцем – рекао је Драган.
Драган Киурски, виши музејски педагог истакао је да су радионице почеле 18. фебруара и трају до 7. марта.
-Изложба је инспиративна и значајна и запосленима и посетиоцима. Радионице за децу, које је осмислила Катарина Драгин, музејски едукатор, један су од многобројних пратећих програма који прате „Округ златног лава“. Деца најпре погледају изложбу уз стручно вођење које је примерено њиховом узрасту, након чега послушају аудио причу о настанку града и на крају све своје утиске преносе на цртеж. Пуно тога могу да сазнају о доласку граничара, исушивању мочварног земљишта, добијању статуса Дистрикта. Ово је начин да их мотивишемо да размишљају о својим прецима и утичемо на развој идентитета – навео је Киурски.
Из Народног музеја искористили су прилику да позову предшколце из свих вртића да се укључе у бесплатне радионице.
А.Ђ.
У недељу, 23. фебруара све очи биће упрте у Мокрин у ком ће се одржати 39. Светско првенство у надметању гускова. На средокраћи у улици Уроша Кузманова испред броја 40 у категорији сениора састају се финалисти Спасоје власника Милана Дражића и Мистрал, власника Стевана Огњанова.
Спасоје је стар три године и био је победник лиге младих пре две године. Његов власник открива нам да је спреман за предстојеће надметање.
-Није било лако стићи до финала. Спасоје је имао три тешке борбе, од којих је најдужа била 12 минута. Уверен сам да ће и у финалу дати све од себе и већ сада сам сигуран да борба неће бити лака с обзиром на то да има одличног противника – наводи Милан Дражић. – Надам се првом месту, али пуно тога зависи и од спортске среће. Припреме за дан финала трају читаве године. Најважнији су добра храна и што чешће појити гуска са чистом водом. Потребно му је нега како би имао здрава плућа и могао да се бори. Спасоје је пре две године био шампион у јуниорима, а прошле године је паузирао. То је наша тактика и пракса и то прави гушчари раде. Гушчарством се бавим од малих ногу. Од када знам за себе на артерским бунарима, гусани су се борили за своје јато и женке.
Са друге стране Мистрал је стар пет година и свакодневно се шета до места где ће се борити у недељу, каже Ненад Огњанов.
-Дајемо му витамине и тренирамо га. Очекивања су да ће освојити гушчарски трон. Мистрал је имао тешка надметања до финала, али издржао је све. Пре пет година у лиги младих био је трећи, а има и титулу првака у категорији двогодаца. Гушчарством се озбиљније бавим од када имамо Мистрала, пет година, а као основац имао сам гускове који су учествовали у надметањима. Гусани су кућни љубимци читаве породице, а посебно синова, на чији наговор сам почео поново да гушчарим. Основна је нега, тренинзи и љубав коју му пружамо. И гуске су спремне, пронеле су јаја и очекујем добро финале. Ко год да победи, заслужено је – сазнајемо од Огњанова.
У лиги двогодаца у финалу су гусани Фокс Миодрага Трнића и Тајсон Богдана Ристића.
Када је реч о лиги младих гусак Клеј Богдана Ристића у финалу ће се састати са гусаном Милоша Ковачића.
Програм почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима.
А.Ђ.
Међународни дан матерњег језика обележава се данас широм света, а у Србији ће у Тршићу биће изведен програм којим ће се указати на лепоту и богатство матерњег језика.
Празник матерњег језика, који се обележава сваког 21. фебруара широм света, установио је УНЕСКО 1999. године, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација.
Обележавање међународног дана матерњег језика у Србији представља прилику да се истакне значај српског језика за очување културног наслеђа и традиције наше земље.
У очувању нашег матерњег језика велики траг оставио је Вук Стефановић Караџић реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника.
За неговање српског језика велику захвалност дугујемо и првом министру просвете и оснивачу Велике школе која је претеча Београдског универзитета Доситеју Обрадовићу.
У Србији је у службеној употреби, осим српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе.
Осим тога, влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
УНЕСКО процењује да постоји 8.324 језика, који се говоре или потписују. Од тога, око 7.000 језика је још увек у употреби. Само неколико стотина језика је заиста добило место у образовним системима и јавном домену, а мање од сто се користи у дигиталном свету.
Кристина Чипчић (23) из Кикинде добила је статуту „Златни орао“ који додељује Ваздухопловни савез Србије. Млада суграђанка, чланица је сениорске репрезентације Србије у ракетном моделарству и прошле године освојила је више првих места на Европском првенству. Управо овај успех довео је до тога да буде проглашена за најбољу спортисткињу у 2024. години.
– За најбоље остварене резултате у спортском ваздухопловству у протеклој години добила сам златну плакету, али и највише признање „Златни орао“. Поносна сам на своје успехе за које морам да се захвалим својој породици, оцу Владимиру који је такође носилац овог признања, као и брату Миодрагу који је „Златним орлом“ награђен два пута. Од малена се бавим ракетним моделарством и ово је круна мог дугогодишњег рада, као и свих који ме подржавају – истакла је Кристина Чипчић.
Кристина је била најбоља у категорији С9 односно ракете за спуштање ауторотацијом тачније жирокоптерима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу.
И Туристичка организациија града награђена је на свечаности у Ваздухопловном савезу Србије.
-Било нам је задовољство и част да будемо део свечаности с обзиром на то да је наша млада суграђанка Кристина Чипчић награђена највишим признањем. Туристичка организација добила је захвалницу за промоцију балонарства и помоћ при организовању балонарских такмичења односно првенству Србије у балонирању. За само две године, колико смо организовали „Фестивал балона“ показали смо да смо озбиљни партнери и да и у наредном периоду Ваздухопловни савез Србије може да рачуна на нас – навела је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.
А.Ђ.
У Црвеном крсту данас је одржана веома продуктивна акција добровољног давања крви. Од укупно 100 пријављених суграђана, 94 је испунило здравствене услове и даровало крв.
Организатори акције, Црвени крст Кикинда и Завод за трансфузију крви Војводине, претходно су посебно апеловали на суграђане са нултом крвном групом да се одазову, јер залихе ове крвне групе нису довољне да се збрину сви пацијенти, и позив је уродио плодом.
Међу даваоцима је било и 16 жена, као и осам особа које су први пут дале крв. Као знак захвалности, сви даваоци су, поред оброка, и овога пута добили симболичан поклон – футролу за новчаник.
Одзив је, од почетка године, веома добар, наводе у Црвеном крсту и захваљују суграђанима на показаној хуманости. Наредне акције одржаће се 3, 20. и 31. марта.
С. В. О.