Први записи о постојању организованог лова на нашем терену датирају из давне 1875. године, а од 1922. године постоји Ловачко удружење „Кикинда“ које до данас ради у континуитету. Младен Бањац, председник удружења напомиње да газдују са 30.000 хектара и имају 160 чланова.
-Удружење је у протеклом периоду добило око милион динара од државе. Све што дајемо за чланарине вишеструко се врати, а средства користимо за набавку материјално-техничких средстава и за набавку фазана – напомиње наш саговорник. – Млади се све мање интересују за лов, а разлог томе су законске баријере које није лако премостити. Ипак, можемо да се похвалимо да ћемо ове године формирати дамски клуб. Имамо четири младе даме које су се учланиле у наше удружење.
Хајка на свињу обављена је на потесу Млаке која спада у индустријско ловиште.
-Одстрел дивље свиње је важан како би заштитили домаће животиње по селима и насељеним местима због евентуалне појаве свињске куге. Граничимо се са Румунијом и високо ризично смо подручје када је реч о дивљим свињама које су и преносиоци свињске куге. Редовно организујемо хајке како би их свели на биолошки минимум – навео је Бањац.
Гојко Грубор, члан је ЛУ „Кикинда“ више од четири деценије.
-Лов је посебна драж. Остварује се веза са природом, гаји се љубав према животињама, нарочито према псима. Поред наведених разлог ту је и породична традиција пошто се мој деда бавио ловом – истакао је Грубор.
Кикиндско ловиште некада је било познато по лову на зеца и срнећу дивљач.
-У протекле две године популација зечева је у порасту, али је дошло до пада срнеће дивљачи. На то је утицало више фактора. Управо у наш регион страни ловци долазе да лове трофејну срнећу дивљач, а срндаћа је све мање у читавој Војводини. Прошле године откривено је 25 срна угинулих од последица изазваних тровањем глодара у атару. Толико смо ми успели да нађемо и то на потесу према Банатској Тополи и Банатском Великом Селу – додао је Младен Бањац.
ФАЗАНЕРИЈА
Ловачко удружење „Кикинда“ има волијеру капацитета пет хиљада јединки. Сваке године убацује се око две хиљаде фазана. Неопходно је и око две тоне хране да се они нахране. Део се користи у самој волијери, а део у атару када се фазани пуштају. Прошле године удружење је добило 400.000 динара за набавку одраслих фазана од 16 недеља.
Претпрошле године набављене су и пољске јаребице и сада их је импозантан број. Она је аутохтона врста и трајно је заштићена.
А.Ђ.
– Играло се обострано квалитетно, за нас је ово била корисна провера. Врло добро смо одиграли током првих 60 минута, а у првом полувремену, поред постигнутог гола и вођства, створили смо још три зреле прилике за гол. Противник је био по мери и добили смо добру слику две седмице пред почетак првенства. Румуни су на самом крају припрема, а нама је наставак сезоне заказан за 9. март и имамо времена да исправимо све што је потребно. Радују нас и похвале Темишвараца када је реч о интензитету игре и признање да се ритму ривала, као што је био наш, нису супротставили у јесењем делу њиховог првенства – каже Ђокић.
Отпао је последњи тест Кикинђана против Будућности из Српске Црње, планиран за 1. март. Тога дана, од 14.30 сати у Руском Селу, ОФК Кикинда играће прво коло Купа ФСП Зрењанин против Црвене звезде и биће то заправо генерална проба за Ђокићев тим који ће, барем у том првом колу поменутог надметања, заиграти у најјачем саставу.
– Мени је задовољство да камп буде баш у Кикинди, разматрала сам и друге градове, а већ од првог момента лепо сам се код вас осећала, град је безбедан и чист, има и зеленила, људи су љубазни. Деци ће овде да буде лепо, имаће стручан рад, наравно под мојим надзором, а знам колико је спорт значајан за Кикинду. Очекујем и децу из Мађарске, тамо сам провела пет година, а осим девојчица биће и дечака, свих заједно узраста од седам до 16 година, укупно њих стотинак. Ако буде заинтересованих одрадићемо и другу смену – рекла је Николић.
Богдан се надовезао:
Након пријема, гости и домаћини посетили су и ОШ „Јован Поповић” и тренинг девојчица кикиндских клубова, а Пецарски је истакао:
Д. П. 
