Prvi zapisi o postojanju organizovanog lova na našem terenu datiraju iz davne 1875. godine, a od 1922. godine postoji Lovačko udruženje „Kikinda“ koje do danas radi u kontinuitetu. Mladen Banjac, predsednik udruženja napominje da gazduju sa 30.000 hektara i imaju 160 članova.
-Udruženje je u proteklom periodu dobilo oko milion dinara od države. Sve što dajemo za članarine višestruko se vrati, a sredstva koristimo za nabavku materijalno-tehničkih sredstava i za nabavku fazana – napominje naš sagovornik. – Mladi se sve manje interesuju za lov, a razlog tome su zakonske barijere koje nije lako premostiti. Ipak, možemo da se pohvalimo da ćemo ove godine formirati damski klub. Imamo četiri mlade dame koje su se učlanile u naše udruženje.
Hajka na svinju obavljena je na potesu Mlake koja spada u industrijsko lovište.
-Odstrel divlje svinje je važan kako bi zaštitili domaće životinje po selima i naseljenim mestima zbog eventualne pojave svinjske kuge. Graničimo se sa Rumunijom i visoko rizično smo područje kada je reč o divljim svinjama koje su i prenosioci svinjske kuge. Redovno organizujemo hajke kako bi ih sveli na biološki minimum – naveo je Banjac.
Gojko Grubor, član je LU „Kikinda“ više od četiri decenije.
-Lov je posebna draž. Ostvaruje se veza sa prirodom, gaji se ljubav prema životinjama, naročito prema psima. Pored navedenih razlog tu je i porodična tradicija pošto se moj deda bavio lovom – istakao je Grubor.
Kikindsko lovište nekada je bilo poznato po lovu na zeca i srneću divljač.
-U protekle dve godine populacija zečeva je u porastu, ali je došlo do pada srneće divljači. Na to je uticalo više faktora. Upravo u naš region strani lovci dolaze da love trofejnu srneću divljač, a srndaća je sve manje u čitavoj Vojvodini. Prošle godine otkriveno je 25 srna uginulih od posledica izazvanih trovanjem glodara u ataru. Toliko smo mi uspeli da nađemo i to na potesu prema Banatskoj Topoli i Banatskom Velikom Selu – dodao je Mladen Banjac.
FAZANERIJA
Lovačko udruženje „Kikinda“ ima volijeru kapaciteta pet hiljada jedinki. Svake godine ubacuje se oko dve hiljade fazana. Neophodno je i oko dve tone hrane da se oni nahrane. Deo se koristi u samoj volijeri, a deo u ataru kada se fazani puštaju. Prošle godine udruženje je dobilo 400.000 dinara za nabavku odraslih fazana od 16 nedelja.
Pretprošle godine nabavljene su i poljske jarebice i sada ih je impozantan broj. Ona je autohtona vrsta i trajno je zaštićena.
A.Đ.
– Igralo se obostrano kvalitetno, za nas je ovo bila korisna provera. Vrlo dobro smo odigrali tokom prvih 60 minuta, a u prvom poluvremenu, pored postignutog gola i vođstva, stvorili smo još tri zrele prilike za gol. Protivnik je bio po meri i dobili smo dobru sliku dve sedmice pred početak prvenstva. Rumuni su na samom kraju priprema, a nama je nastavak sezone zakazan za 9. mart i imamo vremena da ispravimo sve što je potrebno. Raduju nas i pohvale Temišvaraca kada je reč o intenzitetu igre i priznanje da se ritmu rivala, kao što je bio naš, nisu suprotstavili u jesenjem delu njihovog prvenstva – kaže Đokić.
Otpao je poslednji test Kikinđana protiv Budućnosti iz Srpske Crnje, planiran za 1. mart. Toga dana, od 14.30 sati u Ruskom Selu, OFK Kikinda igraće prvo kolo Kupa FSP Zrenjanin protiv Crvene zvezde i biće to zapravo generalna proba za Đokićev tim koji će, barem u tom prvom kolu pomenutog nadmetanja, zaigrati u najjačem sastavu.
– Meni je zadovoljstvo da kamp bude baš u Kikindi, razmatrala sam i druge gradove, a već od prvog momenta lepo sam se kod vas osećala, grad je bezbedan i čist, ima i zelenila, ljudi su ljubazni. Deci će ovde da bude lepo, imaće stručan rad, naravno pod mojim nadzorom, a znam koliko je sport značajan za Kikindu. Očekujem i decu iz Mađarske, tamo sam provela pet godina, a osim devojčica biće i dečaka, svih zajedno uzrasta od sedam do 16 godina, ukupno njih stotinak. Ako bude zainteresovanih odradićemo i drugu smenu – rekla je Nikolić.
Bogdan se nadovezao:
Nakon prijema, gosti i domaćini posetili su i OŠ „Jovan Popović” i trening devojčica kikindskih klubova, a Pecarski je istakao:
D. P. 
