Bašaid – Gledalaca: 150. Sudija: Ivan Repček (Vrbas). Strelci: Molnar 16. za OFK Kikindu, Istratju 51. Avramesku 70. za Politehniku.
OFK KIKINDA: Tasić, Gajić, Čutović, Hromiš, Viola, Mirkov, Grković, Stanković, Mojsilović, Molnar, Kovačević. Igrali su još: Stojanov, Brkljač, Zagorac, Vasović, Budai, Đorđević, Pajtin, Pjošta, Vilovski.
POLITEHNIKA: Mosuarka, Miklauš, Rošu, R. Ćurel, Nađ, Rotarju, D. Ćurel, Pruna, Pureka, Marinku, Istratje. Igrali su još: Enašesku, Fazekaš, Tataru, Avramesku, Amarjej, Huminik, Mihaesku, Moš, Krista.
Zbog stanja terena u Kikindi, jedinu domaću zimsku proveru, severnobanatski srpskoligaš imao je u Bašaidu, a rival je bio, sada već po tradiciji, rumunski trećeligaš iz Temišvara. Molnar je posle četvrt sata doneo prednost Kikinđanima, nakon povratne lopte i gužve pred golom Politehnike, a naš tim potom bio je daleko bolji rival do odmora dok su u igri bile prve postave na obe strane.
U nastavku, obojica trenera promešali su karte, a ubrzo, posle pogrešnog dodavanja Budaija u svom kaznenom prostoru, Kikinđane je kaznio Istratje. Nakon poravnanja i drugi pogodak, za preokret, bio je poklon Rumunima, tada je, posle loše intervencije golmana Tasića, poentirao Avramesku.
D. P.
Најновије
Uređenje Doma kulture, tačnije zamena krova, najvažnija je investicija koja je realizovana prošle godine u Mesnoj zajednici Iđoš.
-Najbitnije je bilo da se krov uradi na delu koji je bio i najkritičniji, a posao je obuhvatio i deo krova stare zgrade Zadružnog doma gde su zamenjeni i prozori. Popravljen je i deo oko odžaka gde je i najviše prokišnjavalo. Stavljeni su novi limovi i stari crep zamenjen je novim. Orezali smo i stabla čije grane su jednim delom bile uzrok lošem stanju crepova. Zgrada je stara i prokišnjavala je, tako da su se sada stekli uslovi da radimo na unutrašnjosti – istakla je predsednica Saveta MZ Iđoša Ivanka Grujić.
Radovi su finansirani u okviru donacije NIS-a vredne dva miliona dinara, i u okviru projekta ofarbani su prozori i vrata, a saniran je i deo fasade i sam ulaz u Dom kulture.
-Restauriran je i spomenik u centru sela, posvećen žrtvama Drugog svetskog rata. Očišćen je i postavljene su nove ploče s obzirom na to da su stare počele da otpadaju i nisu bile stabilne. Ovaj posao je važan zbog bezbednosti jer se deca često igraju u ovom delu centra. Od prošle godine imamo i novi prostor u kom se nalazi mesna biblioteka – napominje naša sagovornica.
U protekle tri godine značajna sredstva, 12 miliona dinara, uložena su u bolje uslove rada u Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu. Radovi su finansirani iz gradskog budžeta i pokrajinskih sekretarijata, a nova oprema dobijena je na konkursima republičkih ministarstava. Adaptirane su učionice, sanitarni čvorovi, kabineti i sve što je bilo potrebno. Prošle godine postavljeni su novi podovi u učionicama, hodnicima i prilazima školi, učionice su, kao i hodnici, okrečeni, opremljena je školska biblioteka i formiran je kabinet za tehniku i tehnologiju .
U planu za ovu godinu je da se uradi drugi deo krova na Domu kulture.
-Neophodno je zameniti deo dotrajalih nosećih greda i crep koji napukao. Zgradu koriste sva udruženja građana, a deo prostorija na spratu je neiskorišćen. Ideja je da se u jednoj od njih otvori kutak za decu, kao i da se u delu prostora otvori etno soba ili mini muzej jer imamo znatan broj starih predmeta koji svedoče o istoriji sela – dodala je Ivanka Grujić.
ULICE I TROTOARI
U ovom mestu nadaju se da će u narednom periodu presvučen asfalt u dvema ulicama.
-Putevi su u dobrom stanju, osim u ulicama Zmaj Jovinoj i Karađorđevoj. Takođe imamo i ulicu, Jamurska, koja nikada nije rađena, ima zemljani put u dužini od 250 metara, te planiramo i ovde da uradimo asfalt -otkriva naša sagovornica.
U planu je i sanacija trotoara u delu glavne ulice, ispred Doma kulture, zgrade Lova i dela kod crkve. Postoji i inicijativa Iđošana za izgradnjom nekoliko parking mesta ispred ambulante Doma zdravlja.
A.Đ.
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas Velike, zimske, zadušnice kao znak sećanja na sve preminule.
Posećuju se groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik služi kratki obred i okadi grobove.
Na Zadušnice treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da idu do najbližeg hrama i da tu obave pomen za svoje upokojene.
Tog dana se posebno obraća pažnja na delenje milostinje – obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Zadušnice četiri puta godišnje i tada se posebno molimo za pokoj duša preminulih.
Našu ponudu na najvećoj turističkoj manifestaciji u jugoistočnoj Evropi, 46. Međunarodnom Sajmu turizma, i ove godine predstavlja Turistička organizacija Grada Kikinde.
– Predstavili smo standardnu ponudu – podršku našim malim proizvođačima, zatim Festival vazdušnih balona, a akcenat je bio na jubilarnim, 40. Danima ludaje – kaže v.d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov. – Naš štand je bio izuzetno posećen, ljudi su se interesovali za našu ponudu, a mi smo, uz promotivni materijal, poneli i kolače i druge proizvode od ludaje. Nadam se da će svi koji su videli i čuli za Dane ludaje, i doći u septembru.
S obzirom na to da je Turistička organizacija, upravo za ovu manifestaciju, nosilac sertifikata “Najbolje iz Vojvodine”, turistička ponuda grada ponovo je predstavljena i na zajedničkom štandu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.
Međunarodni sajam turizma juče je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je septembar 2024. bio rekordan mesec u istoriji Srbije. Naveo je da je, za samo deset godina, više nego udvostručen broj dolazaka turista u našu zemlju, sa dva miliona na 4,4 miliona i da su, istovremeno, ostvareni gotovo četiri puta veći prihodi u odnosu na one koje smo imali pre 12 godina.
Ovogodišnja zemlja-partner Sajma turizma je Italija. Njegova ekselencija Luka Gori, ambasador Republike Italije u Srbiji, podsetio je da Srbija ima Italiju kao partnera u razvoju turizma, i da je saradnja naše zemlje i Italije sve jača, na svim planovima.
I ove godine, sajamskoj publici ponuđeno je da, iz bogate ponude, pronađe idealne aranžmane i iskoristi specijalne uslove za porodične odmore, egzotične destinacije, avanturistički i eko-turizam, city break putovanja, wellness i spa vikende na planinama, odmor u banjama, kongresna dešavanja, kao i posebne ponude za mlade putnike.
Na 46. Sajmu turizma nastupaju i Venecuela, Ekvador, Estonija, Kipar i Severna Makedonija. Slogan ove turističke manifestacije koja, na Beogradskom sajmu, traje do 23. februara, je „Jedna karta, bezbroj svetova“.
S. V. O.
Za Pravoslavne vernike sutra, u subotu, 22. februara, su prve zadušnice u ovoj godini. Zimske ili Velike zadušnice obeležavaju se pred početak priprema za Vaskršnji post.
Velike Zadušnice u narodu su poznate i kao Otvorene, jer se smatra da Sveti Petar, koji se nalazi na vratima pakla i raja, tada otvara grobove.
Vernici na taj dan odlaze na groblja, gde uz vino i žito upale sveće i tamjan upokojenima, za koje se svakodnevno mole.
U narodu se smatra da plamen sveće osvetljava put pokojnima, do narednih Velikih Zadušnica, dok molitva isceljuje njihovu dušu.
Ovaj praznik je pokretni, što znači da svake godine pada na drugi datum. Ove Zadušnice padaju sedmicu uoči Vaskršnjeg posta, to jest najranije 6. februara, a najkasnije 13. marta, ali uvek u subotu, pred Mesne poklade. To je ujedno i poslednji vikend pre Vaskrsa kada se jede meso.
Narodni muzej u Kikindi organizuje radionice za predškolce i osnovce u okviru izložbe „Okrug zlatnog lava“. Likovnoj radionici „Kako je nastala Kikinda“ prisustvovali su prvaci iz škole „Đura Jakšić“ koji su imali priliku da više nauče o naseljavanju naše sredine.
Nevena Stojanović, učenica OŠ „Đura Jakšić“ otkrila nam je šta joj se najviše svidelo:
-Prvi put sam videla stare predmete koje su koristili oni koji su u Kikindi živeli pre nas. Najviše mi se dopao čamac koji je deo izložbe i kojim su naši preci došli u ove krajeve.
Njen drugar iz razreda Dragan Mićin kaže da mu se veoma svidela izložba.
-Stare puške i predmeti su ono što je na mene ostavilo najveći utisak. Prvi put sam video kako su izgledali naši preci, kako su se oblačili i kako su živeli. Odabrao sam da nacrtam momenat kako su ljudi koji su došli pre svih nas doplovili čamcem – rekao je Dragan.
Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog istakao je da su radionice počele 18. februara i traju do 7. marta.
-Izložba je inspirativna i značajna i zaposlenima i posetiocima. Radionice za decu, koje je osmislila Katarina Dragin, muzejski edukator, jedan su od mnogobrojnih pratećih programa koji prate „Okrug zlatnog lava“. Deca najpre pogledaju izložbu uz stručno vođenje koje je primereno njihovom uzrastu, nakon čega poslušaju audio priču o nastanku grada i na kraju sve svoje utiske prenose na crtež. Puno toga mogu da saznaju o dolasku graničara, isušivanju močvarnog zemljišta, dobijanju statusa Distrikta. Ovo je način da ih motivišemo da razmišljaju o svojim precima i utičemo na razvoj identiteta – naveo je Kiurski.
Iz Narodnog muzeja iskoristili su priliku da pozovu predškolce iz svih vrtića da se uključe u besplatne radionice.
A.Đ.
U nedelju, 23. februara sve oči biće uprte u Mokrin u kom će se održati 39. Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova. Na sredokraći u ulici Uroša Kuzmanova ispred broja 40 u kategoriji seniora sastaju se finalisti Spasoje vlasnika Milana Dražića i Mistral, vlasnika Stevana Ognjanova.
Spasoje je star tri godine i bio je pobednik lige mladih pre dve godine. Njegov vlasnik otkriva nam da je spreman za predstojeće nadmetanje.
-Nije bilo lako stići do finala. Spasoje je imao tri teške borbe, od kojih je najduža bila 12 minuta. Uveren sam da će i u finalu dati sve od sebe i već sada sam siguran da borba neće biti laka s obzirom na to da ima odličnog protivnika – navodi Milan Dražić. – Nadam se prvom mestu, ali puno toga zavisi i od sportske sreće. Pripreme za dan finala traju čitave godine. Najvažniji su dobra hrana i što češće pojiti guska sa čistom vodom. Potrebno mu je nega kako bi imao zdrava pluća i mogao da se bori. Spasoje je pre dve godine bio šampion u juniorima, a prošle godine je pauzirao. To je naša taktika i praksa i to pravi guščari rade. Guščarstvom se bavim od malih nogu. Od kada znam za sebe na arterskim bunarima, gusani su se borili za svoje jato i ženke.
Sa druge strane Mistral je star pet godina i svakodnevno se šeta do mesta gde će se boriti u nedelju, kaže Nenad Ognjanov.
-Dajemo mu vitamine i treniramo ga. Očekivanja su da će osvojiti guščarski tron. Mistral je imao teška nadmetanja do finala, ali izdržao je sve. Pre pet godina u ligi mladih bio je treći, a ima i titulu prvaka u kategoriji dvogodaca. Guščarstvom se ozbiljnije bavim od kada imamo Mistrala, pet godina, a kao osnovac imao sam guskove koji su učestvovali u nadmetanjima. Gusani su kućni ljubimci čitave porodice, a posebno sinova, na čiji nagovor sam počeo ponovo da guščarim. Osnovna je nega, treninzi i ljubav koju mu pružamo. I guske su spremne, pronele su jaja i očekujem dobro finale. Ko god da pobedi, zasluženo je – saznajemo od Ognjanova.
U ligi dvogodaca u finalu su gusani Foks Miodraga Trnića i Tajson Bogdana Ristića.
Kada je reč o ligi mladih gusak Klej Bogdana Ristića u finalu će se sastati sa gusanom Miloša Kovačića.
Program počinje u 10 sati i pored finalnih nadmetanja u sve tri kategorije prisutni će moći da uživaju u revijalnim takmičenjima.
A.Đ.
Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se danas širom sveta, a u Srbiji će u Tršiću biće izveden program kojim će se ukazati na lepotu i bogatstvo maternjeg jezika.
Praznik maternjeg jezika, koji se obeležava svakog 21. februara širom sveta, ustanovio je UNESKO 1999. godine, a rezolucijom potvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Obeležavanje međunarodnog dana maternjeg jezika u Srbiji predstavlja priliku da se istakne značaj srpskog jezika za očuvanje kulturnog nasleđa i tradicije naše zemlje.
U očuvanju našeg maternjeg jezika veliki trag ostavio je Vuk Stefanović Karadžić reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika.
Za negovanje srpskog jezika veliku zahvalnost dugujemo i prvom ministru prosvete i osnivaču Velike škole koja je preteča Beogradskog univerziteta Dositeju Obradoviću.
U Srbiji je u službenoj upotrebi, osim srpskog jezika, još 12 jezika nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki) na celoj teritoriji 42 jedinice lokalne samouprave.
Osim toga, vlaški i romski jezik su u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.
UNESKO procenjuje da postoji 8.324 jezika, koji se govore ili potpisuju. Od toga, oko 7.000 jezika je još uvek u upotrebi. Samo nekoliko stotina jezika je zaista dobilo mesto u obrazovnim sistemima i javnom domenu, a manje od sto se koristi u digitalnom svetu.
Kristina Čipčić (23) iz Kikinde dobila je statutu „Zlatni orao“ koji dodeljuje Vazduhoplovni savez Srbije. Mlada sugrađanka, članica je seniorske reprezentacije Srbije u raketnom modelarstvu i prošle godine osvojila je više prvih mesta na Evropskom prvenstvu. Upravo ovaj uspeh doveo je do toga da bude proglašena za najbolju sportistkinju u 2024. godini.
– Za najbolje ostvarene rezultate u sportskom vazduhoplovstvu u protekloj godini dobila sam zlatnu plaketu, ali i najviše priznanje „Zlatni orao“. Ponosna sam na svoje uspehe za koje moram da se zahvalim svojoj porodici, ocu Vladimiru koji je takođe nosilac ovog priznanja, kao i bratu Miodragu koji je „Zlatnim orlom“ nagrađen dva puta. Od malena se bavim raketnim modelarstvom i ovo je kruna mog dugogodišnjeg rada, kao i svih koji me podržavaju – istakla je Kristina Čipčić.
Kristina je bila najbolja u kategoriji S9 odnosno rakete za spuštanje autorotacijom tačnije žirokopterima. Modelari odnosno takmičari izrađuju modele koji moraju da odgovaraju zakonima aerodinamike i astrofizike da bi bezbedno odleteli i spustili se na zemlju.
I Turistička organizaciija grada nagrađena je na svečanosti u Vazduhoplovnom savezu Srbije.
-Bilo nam je zadovoljstvo i čast da budemo deo svečanosti s obzirom na to da je naša mlada sugrađanka Kristina Čipčić nagrađena najvišim priznanjem. Turistička organizacija dobila je zahvalnicu za promociju balonarstva i pomoć pri organizovanju balonarskih takmičenja odnosno prvenstvu Srbije u baloniranju. Za samo dve godine, koliko smo organizovali „Festival balona“ pokazali smo da smo ozbiljni partneri i da i u narednom periodu Vazduhoplovni savez Srbije može da računa na nas – navela je v.d. direktorica Turističke organizacije Jasmina Milankov.
A.Đ.
U Crvenom krstu danas je održana veoma produktivna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Od ukupno 100 prijavljenih sugrađana, 94 je ispunilo zdravstvene uslove i darovalo krv.
Organizatori akcije, Crveni krst Kikinda i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, prethodno su posebno apelovali na sugrađane sa nultom krvnom grupom da se odazovu, jer zalihe ove krvne grupe nisu dovoljne da se zbrinu svi pacijenti, i poziv je urodio plodom.
Među davaocima je bilo i 16 žena, kao i osam osoba koje su prvi put dale krv. Kao znak zahvalnosti, svi davaoci su, pored obroka, i ovoga puta dobili simboličan poklon – futrolu za novčanik.
Odziv je, od početka godine, veoma dobar, navode u Crvenom krstu i zahvaljuju sugrađanima na pokazanoj humanosti. Naredne akcije održaće se 3, 20. i 31. marta.
S. V. O.