Poznati pevač Sergej Ćetković nastupiće u nedelju 9. marta u Hali Kulturno-sportskog centra Jezero, od 20 sati.
Koncert „Ženama s ljubavlju” je besplatan i poklon je Grada sugrađankama povodom Dana žena.
Најновије
Dečija stomatologija Dom zdravlja opremljena je dvema modernim i novim stomatološkim stolicama što će unaprediti rad sa najmlađima. Sredstva za nabavku nove opreme obezbeđena su od nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo. Stomatolog dr Maja Vasić, zaposlena u stomatološkoj ambulanti u Osnovnoj školi „Sveti Sava“, nije krila zadovoljstvo što je jedna od dve stolice montirana u prostoru u kom radi.
-Osim same stomatološke stolice dobili smo nastavak za kamenac, što nismo imali, kao i nastavak za peskir i intraoralnu kameru. Kamera je savremena i za decu zanimljiva. Ona mi omogućuje da pacijentima uživo pokažem kako izgleda karijes, a imaju mogućnost da na ekranu isprate i kako teče kompletan proces popravke zuba – istakla je dr Vasić.
Ambulanta u školi „Sveti Sava“ obuhvata učenike ove i škole „Žarko Zrenjanin“, kao i decu iz vrtića „Miki“, „Kolibri“ i „Naša radost“.
-Roditelji koje žele da dovedu decu u ovu ambulantu, mogu to da učine, bez obzira na to da li joj teritorijalno pripadaju. Ovaj prostor jedno vreme bio je zatvoren, da bi od aprila prošle godine ponovo započela sa radom. Broj pacijenata se svakodnevno povećava i sigurna sam da će ih biti sve više – dodala je dr Maja Vasić.
Dr Biljana Marković, direktorica Doma zdravlja, podsetila je da je ova ustanova na prošlogodišnjem konkursu dobila pet miliona dinara za nabavku medicinske opreme.
-Druga stomatološka stolica svoje mesto našla je u dečijoj ortodonciji u službi Protetike i ortodoncije, a u ranijem periodu zanovljena je i stomatološka stolica u Školskom dispanzeru. Uverena sam da su stomatolozi zadovoljni jer su upravo oni apostrofirali da je potrebno obnoviti stomatološke stolice. Kupljena su i dva autoklava, vredna tri miliona dinara, koja će uglavnom služiti stomatološkoj službi i četiri pakerice za pakovanje sterilnih instrumenata. Autoklavi služe za sterilizaciju medicinskih instrumenata i potrebni su kako stomatolozima, tako i u opštoj medicini, ali svaka stomatološka ambulanta mora da ima svoj autoklav. Pakerice služe za sterilizaciju instrumenata i da ih takve raznesemo u ambulante Doma zdravlja. Imamo osam objekata u gradu i devet u selima, te sterilizaciju obavljamo u nešto težim uslovima – navela je dr Biljana Marković.
Dom zdravlja ima 16 stomatologa, od kojih je četiri specijalista i ova služba ima dovoljan broj lekara. Podsetimo i da je prošle godine nova stomatološka stolica montirana i u stomatološkoj ambulanti za odrasle koja se nalazi u ulici Kralja Petra Prvog broj 106.
Ovogodišnji konkurs Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo je završen i Dom zdravlja aplicirao je za sredstva za vozilo koje im je neophodno za prevoz infektivnog otpada.
A.Đ.
Centar za stručno usavršavanje (CSU) Kikinda, u saradnji sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja iz Beograda i uz podršku lokalne samouprave, organizovao je savetovanje pod nazivom „Priprema ispita za licencu direktora obrazovno-vaspitnih ustanova“.
Direktor CSU, Dejan Karanović, istakao je da je cilj savetovanja da direktorima škola pruži neophodne smernice za uspešno polaganje ispita za licencu.
– Licenciranje je uvedeno u skladu sa evropskim standardima kako bi se potvrdila stručnost i kompetentnost rukovodilaca u obrazovnom sistemu. Važno je da direktore uputimo u sve aspekte pripreme – od pisanja istraživačkog rada, preko pripreme portfolija, do samog ispita, kako bismo im omogućili da uspešno steknu zvanje i nastave svoj rad – rekao je Karanović.
Jedan od predavača bila je Suzana Deretić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ona je podsetila da direktori nakon obuke imaju rok od šest meseci da pristupe ispitu, koji uključuje i izradu istraživačkog rada i portfolija.
– Ove godine, pored štampanog, direktori mogu predstaviti i elektronski portfolio. Takođe, definisan je način polaganja za one koji trenutno nisu na mestu direktora, ali žele da konkurišu za tu funkciju – objasnila je Deretić.
Savetovanju su prisustvovali direktori obrazovnih ustanova iz Kikinde, među kojima je bio i Milorad Karanović, direktor Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“.
– Ovakva savetovanja su nam korisna jer nam predavači ukazuju na najčešće greške prilikom polaganja i izrade istraživačkog rada. Ovo je i prilika da se što bolje pripremimo i izbegnemo probleme sa kojima su se susretale kolege u prethodnim ciklusima – istakao je Karanović.
Licenca predstavlja potvrdu kompetentnosti i uslov je za rad na poziciji direktora. Ispit obuhvata analizu problema u nastavnom procesu i predlaganje rešenja, a direktori kroz istraživanje i evaluaciju rezultata unapređuju kvalitet obrazovanja u svojim školama.
S. V. O.
Sindikalna organizacija penzionera u Kikindi prati želje svojih članova i omogućava im aktivan i ispunjen život kroz putovanja i različite društvene aktivnosti.
– Penzioneri danas žele da budu aktivni, svest se promenila. Ranije su se, uglavnom, interesovali za osiguranje, a sada su ostvareni, imaju više vremena za sebe i žele da putuju – kaže predsednik Organizacije, Radovan Subin – Interesovanje za putovanja značajno je poraslo nakon pandemije. Mnogi naši sugrađani u penziji su sami i željni druženja. Na putovanjima upoznaju nove prijatelje, a dešava se i da se rodi ljubav. Ostaju u kontaktu, nastavljaju druženje i na narednim izletima. Organizacija ne zarađuje na ovim aktivnostima, čak omogućava plaćanje u više rata. Izgradili smo saradnju i poverenje. Naš cilj je da oni budu zadovoljni, da se druže i da se sa osmehom vraćaju sa putovanja – zaključuje Subin.
Ova organizacija ima saradnju sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije, Savezom penzionera Srbije i Sindikatom penzionera Srbije, koji su često i gosti našeg grada.
Sindikalna organizacija penzionera broji oko 8.500 članova u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu, i najveća je u Severnobanatskom okrugu i jedna od većih u Vojvodini. U saradnji sa PIO Fondom pravi spiskove za besplatan boravak u banjama i za pakete pomoći. Cilj im je takođe, napominje Subin, da se pruži podrška socijalno ugroženim penzionerima u vidu novčane pomoći i ogreva.
U svojoj sindikalnoj organizaciji penzioneri imaju i sportsku sekciju u kojoj se aktivno pripremaju za Olimpijadu trećeg doba, manifestaciju zdravlja, kulture i sporta u Vrnjačkoj Banji na kojoj su, prošle godine, prvi put učestvovali i ostvarili zapažene rezultate. Sve ove pogodnosti penzionerima su dostupne za članarinu od 1.200 dinara godišnje.
Plan aktivnosti za 2025. godinu
Godina je započeta učešćem u snimanju emisije “Dodati život godinama” na Radio-televiziji Vojvodine. U martu je planiran sedmodnevni boravak u Sportsko-rekreativnom centru Ajdinovići, dok će u aprilu penzioneri imati priliku da uživaju u jednodnevnom izletu na Nikolinom salašu sa gostima iz Beograda, Sente i Novog Sada.
Maj je rezervisan za petodnevni boravak na Zlatiboru, a u junu će biti organizovane plovidba Tisom uz pratnju tamburaša, i poseta Segedinu.
U septembru će članovi biti u mogućnosti da letuju u Igalu, a sportska sekcija će nastupiti na Olimpijadi trećeg doba. Za oktobar je planiran sedmodnevni odmor u Ivanjici, čime će se zaokružiti bogata sezona putovanja i druženja.
Radovan Subin – priznati kulinar i ambasador gastronomije
Predsednik Sindikalne organizacije penzionera poznat je i kao uspešan kulinar i dobitnik brojnih priznanja, uključujući i najnovije – titulu ambasadora gastronomije u Severnoj Makedoniji koju mu je dodelila Komora organskih proizvođača ove države. Nosilac je Plakete za doprinos razvoju nacionalnog identiteta kroz gastronomiju beogradskog Centra za istraživanje, nauku, edukaciju i posredovanje.
Subin je i „Lider koji pomera granice“. Ovom titulom nagradilo ga je Udruženje „Najuspešniji privrednik 21. veka“. Redovno, kao član žirija, nastupa na velikim međunarodnim takmičenjima, a upravo je pozvan da bude glavni kuvar Karavana kulture Republike Srbije po Evropi. Subinova knjiga „Zlatnom varjačom po svetu“ predstavlja presek njegove 20-godišnje kulinarske karijere i već je imala više promocija širom Srbije.
S. V. O.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave u Kikindi u saradnji sa Poreskom policijom Odsek Zrenjanin, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Kikindi, uhapsili su Đ.G. (1965) iz Novog Kneževca, zbog sumnje da je izvršio krivična dela nedozvoljena trgovina i nedozvoljen promet akciznih proizvoda.
Policija je pretresom magacinskog prostora koji je osumnjičeni koristio pronašla i oduzela ukupno 267 kilograma rezanog duvana, koji nije obeležen kontrolnim akciznim markicama Republike Srbije, kao i 102 komada parfema raznih robnih marki, bez odgovarajuće dokumentacije.
Ukupna vrednost oduzete robe procenjuje se na 2.000.000 dinara.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.
Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji od 18.000 dinara raspisan je 25. februara, a poljoprivredni proizvođači će svoje zahteve moći da podnose do 25. marta.
Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG) i nalazi se u aktivnom statusu.
Pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na ovu vrstu podsticaja, neophodno je da poljoprivrednik izvrši obnovu registracije za tekuću godinu u eRPG.
Pravo na podsticaje imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju – u svoje ime i za svoj račun. Podsticaje neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu.
Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara.
Pravo na podsticaje se ne može ostvariti za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je podnosilac zahteva uzeo u zakup, odnosno na korišćenje, osim za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je uzeo u zakup na javnom nadmetanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Informacije u vezi sa raspisanim Javnim pozivom dostupne su na telefone info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100, 011/30-20-101 ili 0800/106-107, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova, kao i na zvaničnoj veb prezentaciji eAgrar, na adresi https://eagrar.gov.rs.
Jednoglasno je usvojen Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje za period 2025 – 2027. godine. Plan određuje socijalno uključivanje Roma i Romkinja i definiše pravce delovanja grada, konkretne mere i aktivnosti kojima bi se poboljšao sadašnji položaj pripadnika romske zajednice.
-Ponosan sam na ovaj dokument jer predstavlja napore koje lokalna zajednica čini tokom godina da se ulaganjem zajedničkih sredstava poboljša život romske populacije i srazmerno mogućnostima umanji jaz koji postoji između Roma i ostalih pripadnika društvene zajednice. Baziran je na nacionalnoj strategiji uključivanja Roma i Romkinja. Jedini izlaz iz začaranog kruga siromaštva je obrazovanje i ono je prioritet– pojasnio je član Gradskog veća Željko Radu.
Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje na realan način sagledava potrebe romskog stanovništva, napomenuo je gradonačelnik Bogdan.
-Nastaviće da se bavimo poboljšanjem uslova života Roma. Asfaltirali smo prilaze romskim naseljima, izgrađena je kanalizacija, bavimo se njihovim obrazovanjem i trudimo se da im obezbedimo bolji život – naveo je Bogdan.
Doneta su i rešenja o prestanku dužnosti predsednika, zamenika predsednika i članova Komisije za spomenike i rešenja o njihovom imenovanju, kao i odluka o prestanku mandata odbornice Eržebet Savanović koja je podnela ostavku 24. februara.
Na početku 8. sednice Skupštine grada šef odborničke grupe „Biram borbu biram Kikindu“ Olivera Kantar zatražila je da se sa zasedanja skine tačka o konverziji duga fabrike „Toza Marković“ lokalnoj samoupravi. Nakon što se većina odbornika izjasnila da se o ovoj tački raspravlja, izglasan je dnevni red.
Za reč se javila odbornica Ivana Bogosav iz „Ujedinjene opozicije Kikinde“ koja je zatražila da šest odbornika Srpske napredne stranke, koji su, kako je navela, predsednici udruženja, predsednici i članovi saveta mesnih zajednica, podnesu ostavke, što nije imalo veze sa raspravom koja se odnosila na konverziju potraživanja grada Kikinde po osnovu neizmirenih izvornih javnih prihoda u trajni ulog u kapital društva sa ograničenom odgovornošću „Toza Marković“. Nakon što joj je predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov posle više opomena oduzeo reč, devetoro odbornika opozicije prekinulo je sednicu izvodeći performans sa unapred spremljenim, odštampanim plakatima.
Nemile scene nam nisu potrebne i sve može da se reši u skladu sa Poslovnikom o radu, bez uvreda, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan, nakon pauze:
-Očekujem da svi pokažemo dostojanstvo i da donosimo odluke koje su u interesu svih naših građana. Oni koji traže da institucije rade svoj posao ne bi trebalo da ih sprečavaju da rade i da budu još bolje. Pozivam sve odbornike na odgovornost. Kikinda će nastaviti da se bori i unapređuje svoje privredne potencijale i uslove za život jer su nas sugrađani podržali u ogromnom broju.
Odbornici su doneli pomenutu odluku sa stanjem duga fabrike „Toza Marković“ na dan 31. oktobra 2024. godine i sa kamatom na isti dan.
-Grad Kikinda je minoran poverilac, ali će pomoći da se revitalizuje pravni subjekt u teškom ekonomskom položaju. Unapred pripremljen plan reorganizacije osmišljen je da se privrednim subjektima pomogne da prevaziđu krizu. Kroz konverziju duga imamo šansu da naplatimo naša potraživanja kroz dividendu ili dolaskom strateškog partnera – naveo je član Gradskog veća Đorđe Tešin.
Potraživanja lokalne samouprave, nastala po osnovu neizmirenih izvornih javnih prihoda „Toze Markovića“ ukupno iznose 25.826.057,05 dinara. Ovaj dug konvertuju se u trajni ulog u kapitalu „Toze Markovića“. Dug za porez na imovinu je 23.113.819,38 dinara, za posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine dug je 1.623.849,23, za komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru treba uplatiti 151.731,36 dinara, a za prihod od uvećanja poreskog duga koji je predmet prinudne naplate dug je 936.657,08 dinara.
Drago mi je da smo, uprkos nemilim scenama, uspeli da nastavimo sednicu i donesemo važnu odluku za dalje poslovanje fabrike „Toza Marković“, zaključio je prvi čovek grada.
– Odgovornom politikom želimo da brinemo o zaposlenima, radnim mestima, njihovim porodicama, kao i fabrikama u našem gradu. Naš cilj je da se Kikinda razvija, da ima što više radnih mesta. Puno toga je urađeno za proteklih 12 godina u privredi i kada pogledamo period pre toga naš rezultat je 10 prema nula. Pozivam sve odbornike na odgovornost – rekao je Bogdan.
Navedeno je i da je Vlada Republike Srbije prepoznala interes da se „Tozi“ da podrška za realizaciju mera iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije i gradu Kikindi preporučila da postupe u skladu sa navedenim zaključkom. Konverzija duga omogućiće rasterećenje dospelih obaveza dužnika.
Odbornici opozicije nisu sačekali kraj skupštinskog zasedanja, nego su u toku postavljanja odborničkih pitanja izašli iz skupštinske sale.
Po završetku sednice, odbornici vladajuće većine podizanjem natpisa poslali su opoziciji jasnu poruku „Đilas i Marinika su lopovi“.
DA LI SU GRUJIĆ, BOGOSAV, VLAJNIĆ U SUKOBU INTERESA?
-U koliko je programa i projekata Grada Kikinde učestvovao odbornik Miroslav Grujić? Koliko je ugovora potpisao, u programima i projektima za koje je direktno ili indirektno lokalna samouprava izdvojila sredstva? Isto pitanje odnosi se na Dragana Vlajnić i Ivanu Bogosav. Treba hitno tražiti mišljenje od Agencije za sprečavanje sukoba interesa da li oni mogu da budu odbornici jer su i oni predsednici udruženja i jesu ili nisu indirektni korisnici sredstava iz gradskog budžeta – postavio je odborničko pitanje Nikola Lukač.
R. K.
Na pitanje odbornika opozicije Nebojše Cukića zašto nije raspisan konkurs za studentske stipendije Grada Kikinde, odgovorio je gradonačelnik Mladen Bogdan:
-Oni koji postavljaju pitanje su proizveli situaciju da konkurs nije raspisan. Studenti ne mogu da dobiju potvrdu sa fakulteta koja je neophodna za konkurisanje i zato još uvek nije raspisan. Kada studenti budu mogli da dobiju potvrdu sa fakulteta, čiju blokadu podržavaju opozicione stranke, tada će se raspisati javni poziv. Grad Kikinda izdvojio je 15 miliona dinara za stipendije i radimo na usvajanju novih akata kako bi konkurisanje bilo što jednostavnije.
Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) raspisala je danas 12 javnih poziva, putem kojih će, kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenima, u mere aktivne politike zapošljavanja biti uključeno više od 15.000 lica.
Za mere aktivne politike zapošljavanja u ovoj godini planirano je izdvajanje od 6,25 milijardi dinara, dok će dodatna sredstva biti obezbeđena i od strane lokalnih samouprava, kako kroz zajedničko finansiranje sa NSZ, tako i kroz samostalno finansiranje, uz tehničku podršku Nacionalne službe.
Kao i prethodnih godina, težište će biti na teže zapošljivim kategorijama građana u koje prvenstveno spadaju: lica bez osnovnog obrazovanja i završene srednje škole, mladi do 30 godina starosti bez radnog iskustva, žene, a posebno žene iz manje razvijenih i devastiranih područja, osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje, korisnici novčane socijalne pomoći i drugih usluga socijalne zaštite, lica starosti 50 i više godina, dugoročno nezaposleni koji posao traže duže od 12 meseci, a posebno nezaposleni koji posao traže duže od 18 meseci, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena.
Većina javnih poziva biće otvorena do 28. novembra 2025. godine, dok je rok za podnošenje zahteva za pojedine mere namenjene osobama sa invaliditetom (OSI) 31. decembar 2025. godine.
Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje biće otvoren do 14. aprila 2025. godine, dok će javni poziv za učešće u finansiranju mere obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog biti na raspolaganju do 31. oktobra 2025. godine.
Zahtevi za učešće u merama podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu rada lica ili sedištu poslodavca, neposredno, putem pošte ili elektronskim putem.
Sve informacije u vezi sa raspisanim javnim pozivima dostupne su na internet stranici www. nsz.gov.rs, putem zvaničnih stranica na društvenim mrežama, kao i u svim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje.