Utakmicama 16. kola danas je nastavljena sezona u Vojvođanskoj ligi „Istok”, a dva, od četiri, naša kluba startovali su u drugom krugu pobedama.
KOZARA – BORAC 1:0 (0:0)
Nakon prvog dela bez sadržaja, u nastavku Đorić je u 57. minutu doneo prednost Kozari. Knežević je uputio dugu loptu, golman Borca Lapić ju je promašio, a Đorić iskoristio dar i zatresao praznu mrežu. U finišu, koškanje u gužvi koštalo je Penavskog direktnog isključenja no gosti iz Starčeva brojčanu prednost nisu iskoristili, a igralo se, uz nadoknakdu, još četvrt sata.
KOZARA: Ševo, Knežević, Jankov, M. Bunić (Ovuka), B. Bunić, Ratko, Đorić, Penavski, Tomić (Latinović), Krmar, Zeljković.
RUSANDA – POLET 0:3 (0:0)
Pogodaka u prvom poluvremenu nije bilo ni u Melencima, a nakon desetak minuta Zorić je doveo Polet u vodstvo. U 72. minutu, Đukić, iz kaznenog udarca, udvostručio je prednost, a pet minuta potom tačku je stavio Detari.
POLET: Žilić, Krnić, Radu, Detari, Zorić (Petrović), Kočiš, Babić, Bucalo, Berbakov, Đukić, Vukobrat (Draganov).
Sutra, od 14.30 sati, u Ruskom Selu, Crvena zvezda čekaće Proletera iz Banatskog Karlovca, a novokozaračka Sloboda gostovaće Mladosti, u Omoljici.
D. P.
Најновије
Prijatno iznenađene i obradovane bile su danas brojne sugrađanke kojima je Dan žena, uz ruže i osmeh, neočekivano, lično čestitao i gradonačelnik Mladen Bogdan.
Gradonačelnik je obišao brojne sugrađanke – u zdravstvenim ambulantama, bolnici, hitnoj službi, banci, tržnom centru i drugim trgovinskim radnjama, a ovakav lep znak pažnje ukazao je i prolaznicama na ulici…
Dame su bile pozitivno iznenađene džentlmenskim gestom prvog čoveka grada, koji im je izmamio osmehe na licima.
Miljenik je dece i zaposlenih.
Narandžasti mačor Žarko deo je svakodnevice u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“. Često je ležerno opružen na klupi ispred školske zgrade, ili se razigrano šetka među decom na odmorima i degustira užinu koju mu daju, a ponekad, radoznalo ušeta u školu- najčešće na poziv đaka koji ga rado uvedu.
Pred školu je stigao kao mače lutalica, i tu pronašao prijateljsko okruženje, u kom je i ostao. Deca su ga nazvala jednostavno i simbolično- Žarko. Tako je i postao nezvanična maskota škole u Mikronaselju.
Sada Žarko traži novi dom!
Lepo se slaže sa psima, ali ovde u Mikronaselju dolazi u kontakt i sa četvoronošcima koji nisu prijateljski raspoloženi prema mačkama. Takođe, postoji opravdana bojazan da inspekcije ne bi blagonaklono gledale na njegovo povremeno prisustvo u školi.
Zbog svega toga, trenutno bi najbolje rešenje za Žarka bilo da bude udomljen u kućnim uslovima.
Šta je potrebno znati?
Preslatki mačor ima oko dve godine, sterilisan je i veterinarski zbrinut tj vakcinisan i očišćen od parazita. Trenutno o njemu vodi brigu jedna sugrađanka čije dete pohađa ovu školu, ali nije u prilici da ga zadrži.
Ako želite da pružite Žarku ljubav i pažnju, sigurno je da će vam on to i uzvratiti.
Sveti Teodor Tiron, u narodu poznat kao Todor, bio je vojnik koji je odbio da učestvuje u progonu hrišćana, čak je javno priznao hrišćansku veru, zbog čega je mučen i na kraju živ bačen u oganj, 306. godine. Od 16. veka, njegove čudotvorne mošti počivaju u fruškogorskom manastiru Novo Hopovo.
Sveti Teodor Tiron javio se u snu tadašnjem carigradskom episkopu, razotkrio carevu nameru da hranu na pijaci tajno pospe krvlju i posavetovao hrišćane da ne kupuju hranu već da skuvaju pšenicu i njome se hrane.
Običaj je da se prve subote u velikom postu sprema koljivo, odnosno žito, kao spomen na veliko čudo. Na taj dan i crkva kuva takozvano Todorovo žito koje se danas osvećuje i deli vernicima.
Na Todoricu, kako se još naziva ovaj dan, u crkvu odlaze da se ispovede i pričeste deca, stari, bolesni, odnosno oni koji ne mogu da izdrže dugotrajni post.
Još se ponegde organizuju trke konja, koji se danas ne prežu, već samo jašu. U pojedinim krajevima kuva se kukuruz koji se uveče nosi stoci. Mese se i „todorčići”, kolačići u obliku potkovice, kao zaštita od Todorovih konja.
Po običajnom kalendaru, vodilo se računa da svi ukućani budu u domovima pre mraka. Veruje se da Sveti Teodor na ovaj dan uzjaše konja i odlazi da dovede leto. Predviđa se i vreme, po izreci – kakva Todorica, takva godinica.
(Foto: RTV)
U Mesnoj zajednici Bašaid u toku je kompletno sređivanje Doma kulture. Nakon što je zamenjena kompletna stolarija na prozorima i vratima i podovi na prvom spratu, ovih dana završena je i zamena stolarije u prizemlju objekta. Prostorije koriste članovi Kulturno-metničkog društva, đaci OŠ „1. oktobar“ i udruženja građana.
– Stolarija nije menjana od kada je zgrada izgrađena pre više decenija. Bila je dotrajala i bilo je vreme da se ovaj prostor uredi s obzirom na to da ga koriste najviše deca, članovi Kulturno umetničkog društva „Bašaid“ – istakao je predsednik Saveta MZ Bašaid, Bojan Mikalački.
Osim pomenutog, prostor je okrečen, na spratu zgrade urađen je i novi sanitarni čvor, kao i nova led rasveta. Sredstva za pomenute radove obezbedila je Mesna zajednica u dogovoru sa meštanima, a pomoć je stigla i od lokalne samouprave. U radove je, samo u proteklom periodu, uloženo oko 800.000 dinara.
– Čim vremenski uslovi dozvole započinjemo i radove na fasadi i spoljnjoj rasveti. Pošto se oni završe Dom kulture u kom je smeštena i seoska biblioteka i Odeljenje policije, u potpunosti je renoviran. Zgrada je u samom centru i mesto je okupljanja svih meštana Bašaida. Bilo je krajnje vreme da se zaustavi njeno propadanje – zaključio je naš sagovornik.
U okviru Doma kulture biće oformljena i etno-soba.
– Nekada je naše mesto imalo etno-sobu sa predmetima koji svedoče o prošlosti sela. Kako se godinama nije ulagalo u Dom kulture, prostorija u kojoj su se nalazili je postala neuslovna, te su i predmeti sklonjeni. Sada ponovo ima uslova za njihovo čuvanje i prikazivanje, tako da će u Bašaidu opet zaživeti etno-soba – zaključio je Mikalački.
A.Đ.
Danas se obeležava Međunarodni dan žena, praznik posvećen borbi za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost između žena i muškaraca. Ovaj datum utemeljen je 8. marta 1910. godine, kada je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, predloženo njegovo obeležavanje.
Ovaj dan podseća na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, kao i na veliki njujorški protest više od 15.000 žena, koje su zahtevale kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Još 1857. godine, 8. marta, žene zaposlene u tekstilnoj industriji prvi put su javno demonstrirale u Njujorku. Iako je policija rasterala protest, dva meseca kasnije osnovan je sindikat, a budući protesti 8. marta postali su tradicija.
Prvo zvanično obeležavanje ovog praznika dogodilo se 8. marta 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, Dan žena najpre su prihvatili komunisti i socijaldemokrate. Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu 1914. godine, u tadašnjem Narodnom domu.
Posle Oktobarske revolucije, feministkinja Aleksandra Kolontaj doprinela je da 8. mart postane državni praznik u Sovjetskom Savezu, gde je korišćen za slavljenje „herojstva radnica“. Ovu praksu su prihvatile i ostale socijalističke države, uključujući Jugoslaviju, gde je ovaj dan bio jedan od značajnijih praznika.
S druge strane, zapadne zemlje dugo su izbegavale obeležavanje ovog datuma zbog njegove povezanosti sa socijalizmom. Tek tokom šezdesetih godina 20. veka, feministički pokreti ponovo su počeli da ga slave, a Ujedinjene nacije su ga zvanično priznale 1975. godine kao Međunarodni dan žena.
Danas, 8. mart simbolizuje ne samo sećanje na istorijsku borbu za ženska prava, već i kontinuiranu potrebu za ravnopravnošću i unapređenjem položaja žena širom sveta.
Petodnevni program „Nedelje žena“, u organizaciji Kulturnog centra, završen je večeras nastupom Aleksandre Padrov u sali Gradskog udruženja penzionera. Ova izuzetna vokalna solistkinja iz Sremske Mitrovice, profesorka pevanja i solistkinja Radio-televizije Beograd i Radio-televizije Vojvodina, priredila je koncert pod nazivom „Počnimo ljubav ispočetka“.
– Moja misija su pesma i lepota, jer u moru svakodnevnih dešavanja ljudi žude za lepim zvukom. Ovi koncerti su prilika da se neguju i očuvaju najlepše pesme – šlageri, zabavne, stare narodne i gradske pesme. Veoma mi je prijatno kod vas, u Kikindi se osećam kao kod kuće – istakla je Aleksandra Padrov.
Aleksandra je nastupila uz pratnju svojih kolega muzičara, Dušana Radojičića i Zorana Kovačevića iz Radio Beograda, pruživši publici veče puno emocija i lepih melodija.
Tanja Nožica, pomoćnik direktora za programske sadržaje, podsetila je da se programi u okviru „Nedelje žena“ održavaju već šest godina.
– Aleksandru Padrov publika dobro poznaje, ovo joj je peti nastup u Kikindi i uvek se traži mesto više. Iako prethodnih dana nije bilo velikog odziva publike, zadovoljni smo kako je sve proteklo – rekla je Nožica.
Iako su programi namenjeni široj publici završeni, umetnički duh manifestacije nastavlja da živi. Već sutra, u Kulturnom centru, biće održana ženska likovna kolonija na kojoj će dvadesetak slikarki iz čitave Vojvodine imati priliku da kroz svoja dela odaju počast ženi i njenoj ulozi u društvu.
„Nedelja žena“ potvrdila je još jednom značaj kulturnih dešavanja koja afirmišu umetnost, tradiciju i značaj žena u svim sferama života.
S. V. O.
Današnji Martovski bazar, u organizaciji Turističke organizacije i Grada, održava se na trgu, po sunčanom danu i u živopisnoj atmosferi. Kao i uvek, ponuda je raznovrsna i bogata. Posetioci mogu pronaći zanatske proizvode poput vina, meda, kolača i tradicionalnih liciderskih srca.
Oni koji traže poklon za Dan žena na pravom su mestu – na tezgama se mogu pronaći prelepo cveće, ukrasni predmeti i ručno izrađen nakit. A za one koji već razmišljaju o predstojećem Uskrsu, tu su uskršnji zečići i dekorativni predmeti.
Posebnu pažnju privlači štand Sonje Koman, čija radnja „Mama i heklica“ donosi pravu bajkovitu atmosferu. Sonja hekla igračke za decu i ukrasne priveske, a ovaj zanat se, u njenoj porodici, prenosi iz generacije u generaciju.
– Odmalena sam se bavila ručnim radom, naučila sam od mame i bake, to je tradicija u našoj porodici. Kada mi se rodila treća unuka, ćerka mi je predložila da pravim igračke. Ovaj posao mi pričinjava veliko zadovoljstvo, uživam u njemu kao da se i sama igram. Koristim konac od čistog pamuka, plastične oči koje su sigurno pričvršćene ili ih izvezem, a punjenje je od silikona, što igračke čini potpuno bezbednim za decu – objašnjava Sonja Koman.
Na njenom štandu cene kreću od 150 dinara. U ponudi su sovice, zeke, mede, slonići, žabice, konjići, a najvrednija je heklana lutka sa garderobom. Za Dan žena, Sonja je pripremila i posebne ručno heklane lale i ruže, i priveske sa srcem.
Martovski bazar je više od trgovine – on je mesto susreta, tradicije i inspiracije. Uz bogatu ponudu, toplu atmosferu i kreativnost izlagača, posetioci mogu pronaći idealan poklon ili jednostavno uživati u razgledanju, razgovoru i susretima. Bazar će trajati do 16 sati.
