Када су Савићи, у Новим Козарцима познати као вредна и сложна породица, пре деценију и по решили да заснују свој виноград, није било дилеме да ће овој, за њих потпуно новој делатности, приступити озбиљно и одговорно, па ни награде које су врло брзо почеле да пристижу за њихова вина, нису биле изненађење.
На недавно одржаним „Данима вина“ у Иђошу, „Вина Савић“ добила су три златне медаље: црно вино „Милица“, розе „Ружица“ и бело вино „Злато“.
– Наша вина носе имена по ћеркама, јер су оне одрастале уз овај виноград, баш као што смо и ми расли заједно с њим – каже Татјана Савић.
Татјана и њен супруг Бобан виноград су засадили 4. маја 2009. године, када су добили бесповратна подстицајна средства од Министарства пољопривреде и шумарства. Иако у њиховој породици до тада није постојала традиција виноградарства, у овај посао су ушли са великим ентузијазмом и љубављу.
– Нисмо ни слутили да ћемо једног дана имати виноград и производити вино, али, када смо се већ упустили у ово, желели смо да радимо како треба. Резултати и бројна признања показали су да смо на правом путу, али увек подсећам да је за златна вина заслужан мој супруг Бобан. Он је главни „кривац“ за квалитет – додаје Татјана.
На површини од 67 ари гаје висококвалитетне сорте црног и белог грожђа – „цабернет саувигнон“ и „рајнски ризлинг“. Виноград одржавају сами, осим резидбе, а у берби им помажу родбина, комшије, кумови, колеге и пријатељи, Наравно, ћерке и родитељи су им, каже Татјана, увек велика подршка.
– Њихови успеси током школовања били су нам „ветар у леђа“ да наставимо и, са још више ентузијазма, радимо у винограду. Сузана је завршила Факултет спорта и физичког васпитања у Београду, а Милица социологију. Иако су сада запослене и имају своје обавезе, увек нађу времена да помогну – било у раду у винограду, било у промоцији и дистрибуцији вина и велика су нам помоћ и мотивација – истиче Татјана с поносом.
Сваке године 14. фебруара, породица Савић обележава виноградарску славу, Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.
– Тог дана, заједно са свештеником, одлазимо у виноград и орежемо неколико чокота, залијемо их вином и помолимо се Светом Трифуну да нам заштити виноград од временских неприлика, болести и штеточина, и да нама, који га обрађујемо, да довољно воље и здравља да уранимо и окаснимо када је то потребно – каже Татјана. – Јер, уз труд и рад, знамо, резултати неће изостати.
На имању породице Савић расте 3.200 чокота винове лозе. Половина грожђа продаје се купцима, док се од друге половине праве вино и ракија. Део вина продају како би покрили трошкове производње, док остатак остављају за прославе, поклоне и породичне свечаности.
Иако је прошлогодишњи род био умањен због недостатка падавина, велики број сунчаних дана позитивно је утицао на квалитет и слаткоћу грожђа, што се одразило и на укус вина.
– Овај посао није лак, али када видимо да се труд исплати, да људи уживају у нашем вину и да се прича о њему, знамо да радимо праву ствар – закључује Татјана.
Породица Савић не губи ентузијазам и усмерена је на стално унапређење квалитета. Њихов циљ није масовна производња, већ да свака боца буде резултат посвећености и преданог рада. За њих је виноградарство више од посла – то је потпуна посвећеност и начин живота који окупља породицу и пријатеље. И ствара и негује нераскидиве везе, потребне свакоме од нас. Вредна породица Савић зна како се то ради.
С. В. О.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
На скуп је, додаје, стигло више од стотину бајкера и небројено аутомобилиста, а прикупљени износ јуче је уплаћен на Јованин рачун у Фондацији “Буди хуман”. Хуманост ових људи неће се завршити на овој акцији, каже Лазар. Већ је у плану и следећа у којој ће се припремати мотори за сезону и, уједно, донирати средства за малу Јовану.
Јованиним родитељима Гордани и Јовици новац је потребан за терапије које су јој неопходне и, како кажу, дају резултате. Због глобалног развојног одступања Јована и даље нема потпуну контролу главе, не седи, не пузи, не хода, док у свом говорном фонду има неколико речи. Прати се од стране неуролога, физијатра, кардиолога, офталмолога, епилептолога. Укључена је у дефектолошке и стимулативне третмане, а индикована је и хабилитациона терапија у специјализованој установи. Родитељи су, до сада, трошкове лечења сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе. Средства су им потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал.
Уз њега, значајан допринос дали су и Оличков са 16 поена, Жигон са 13, Глоговац са 11, Шаренац са 10, Симјановски са 9, Савковић са 7, Мијатовић и Влаховић са по 4, Бунгхарт са 3, те Голе и Максимовић са по 2 поена.
Последњи меч пред почетак плаy-офф фазе за КК Велика Киканда на програму је у суботу, 15. Марта у 18х, где ће наши кошаркаши гостовати екипу КК Сомбор у оквиру 17. кола Друге мушке регионалне лиге.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.