Најновије

Kada su Savići, u Novim Kozarcima poznati kao vredna i složna porodica, pre deceniju i po rešili da zasnuju svoj vinograd, nije bilo dileme da će ovoj, za njih potpuno novoj delatnosti, pristupiti ozbiljno i odgovorno, pa ni nagrade koje su vrlo brzo počele da pristižu za njihova vina, nisu bile iznenađenje.

Na nedavno održanim „Danima vina“ u Iđošu, „Vina Savić“ dobila su tri zlatne medalje: crno vino „Milica“, roze „Ružica“ i belo vino „Zlato“.

– Naša vina nose imena po ćerkama, jer su one odrastale uz ovaj vinograd, baš kao što smo i mi rasli zajedno s njim – kaže Tatjana Savić.

Tatjana i njen suprug Boban vinograd su zasadili 4. maja 2009. godine, kada su dobili bespovratna podsticajna sredstva od Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Iako u njihovoj porodici do tada nije postojala tradicija vinogradarstva, u ovaj posao su ušli sa velikim entuzijazmom i ljubavlju.

– Nismo ni slutili da ćemo jednog dana imati vinograd i proizvoditi vino, ali, kada smo se već upustili u ovo, želeli smo da radimo kako treba. Rezultati i brojna priznanja pokazali su da smo na pravom putu, ali uvek podsećam da je za zlatna vina zaslužan moj suprug Boban. On je glavni „krivac“ za kvalitet – dodaje Tatjana.

Na površini od 67 ari gaje visokokvalitetne sorte crnog i belog grožđa – „cabernet sauvignon“ i „rajnski rizling“. Vinograd održavaju sami, osim rezidbe, a u berbi im pomažu rodbina, komšije, kumovi, kolege i prijatelji, Naravno, ćerke i roditelji su im, kaže Tatjana, uvek velika podrška.

– Njihovi uspesi tokom školovanja bili su nam „vetar u leđa“ da nastavimo i, sa još više entuzijazma, radimo u vinogradu. Suzana je završila Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, a Milica sociologiju. Iako su sada zaposlene i imaju svoje obaveze, uvek nađu vremena da pomognu – bilo u radu u vinogradu, bilo u promociji i distribuciji vina i velika su nam pomoć i motivacija – ističe Tatjana s ponosom.

Svake godine 14. februara, porodica Savić obeležava vinogradarsku slavu, Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinogradara.

– Tog dana, zajedno sa sveštenikom, odlazimo u vinograd i orežemo nekoliko čokota, zalijemo ih vinom i pomolimo se Svetom Trifunu da nam zaštiti vinograd od vremenskih neprilika, bolesti i štetočina, i da nama, koji ga obrađujemo, da dovoljno volje i zdravlja da uranimo i okasnimo kada je to potrebno – kaže Tatjana. – Jer, uz trud i rad, znamo, rezultati neće izostati.

Na imanju porodice Savić raste 3.200 čokota vinove loze. Polovina grožđa prodaje se kupcima, dok se od druge polovine prave vino i rakija. Deo vina prodaju kako bi pokrili troškove proizvodnje, dok ostatak ostavljaju za proslave, poklone i porodične svečanosti.

Iako je prošlogodišnji rod bio umanjen zbog nedostatka padavina, veliki broj sunčanih dana pozitivno je uticao na kvalitet i slatkoću grožđa, što se odrazilo i na ukus vina.

– Ovaj posao nije lak, ali kada vidimo da se trud isplati, da ljudi uživaju u našem vinu i da se priča o njemu, znamo da radimo pravu stvar – zaključuje Tatjana.

Porodica Savić ne gubi entuzijazam i usmerena je na stalno unapređenje kvaliteta. Njihov cilj nije masovna proizvodnja, već da svaka boca bude rezultat posvećenosti i predanog rada. Za njih je vinogradarstvo više od posla – to je potpuna posvećenost i način života koji okuplja porodicu i prijatelje. I stvara i neguje neraskidive veze, potrebne svakome od nas. Vredna porodica Savić zna kako se to radi.

S. V. O.