May 5, 2026

Најновије

skid-steer-vs-tractor-768x512

Nova mera podrške poljoprivrednicima: Do novog traktora i objekata uz pomoć Vlade Srbije

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500.000.000 dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata u iznosu od 500.000.000 dinara.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović naglasio je da ova mera govori u prilog tome da je država Srbija čvrsto opredeljena da bude stabilan i siguran partner poljoprivrednicima i pomogne im da unaprede svoju proizvodnju, jer je, prema njegovim rečima, svaki uspeh jednog domaćeg proizvođača istovremeno uspeh cele države.

Ukazavši na to da je inicijativa za donošenje nove mere potekla lično od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa posebnim ciljem da se pospeši stočarska proizvodnja u Srbiji, Martinović je naveo da je ovo samo korak napred ka većim ulaganjima u stočarstvo u budućnosti.

Dodao je da su afirmativne mere koje su sprovedene u proteklom periodu već dale rezultate i dovele do rasta proizvodnje i značajnog povećanja broja grla, a očekuje se da će nova mera, u okviru koje će uskoro biti raspisani javni pozivi, doprineti daljem razvoju ove grane poljoprivrede, navedeno je u saopštenju ministarstva poljoprivrede.

panorama-stanovi-kuce

Od danas moguća prijava za subvencionisane kredite za stanove

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Mladi u Srbiji stari između 20 i 35 godina od danas u poslovnim bankama mogu da se prijave za subvencionisane kredite za stanove.

To će moći da urade u Poštanskoj štedionici, kao i u Banci Intezi. Najverovatnije će to biti moguće i u NLB Komercijalnoj banci.

Predviđen je maksimalni iznos kredita od 100.000 evra, minimalno učešće korisnika stambenog kredita je jedan odsto od vrednosti nepokretnosti, a na zahtev korisnika kredita učešće može biti i veće. Za ove kredite mogu konkurisati osobe starosti od 20 do 35 godina, koje kupuju svoju prvu nekretninu. Država subvencioniše deo kamatne stope i garantuje 40 odsto iznosa kredita u prvih deset godina otplate. Kamata u prvih šest godina iznosi 1,5 odsto, zahvaljujući državnoj subvenciji od dva procentna poena.

Maksimalna vrednost kredita koja je pokrivena ovim programom je 100.000 evra i ne postoji ograničenje kada je visina kredita u pitanju, ali što se tiče države, 100.000 evra je pod ovim povoljnim uslovima, ostalo se uzima pod tržišnim kriterijumima.

Period otplate kredita je do 40 godina, a najviše do 70 godina života. Obaveza banke je godinu dana grejs period i jedan odsto učešće. Prve godine je fiksna kamatna stopa 3,5 odsto, od kojih država plaća dva odsto, a korisnik kredita 1,5 procenata. Od druge do pete godine, fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, uz istu subvenciju države. Od šeste godine, kamatna stopa je tromesečni, odnosno šestomesečni euribor, plus dva odsto.

sansona

Kroz veče šansone ispričane priče o ljubavi i životu

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Svečanu salu Narodnog muzeja ispunili su zvuci šansone u okviru „Dana frankofonije u Kikindi“ u organizaciji Kulturnog centra. Loran Prokopić, najpoznatiji pevač ovog muzičkog pravca Kikinđane je oduševio izvođenjem šansona na francuskom jeziku, ali i interpretacijom pesama Dragana Stojnića.

-Drugi put sam nastupao u Kikindi. Mart je mesec frankofonije i drago mi je što sam ga obeležio i u vašem gradu. Ovoga puta, pored gitare, svirao sam i na tradicionalnom instrumentu vergl koji je sa mnom stigao iz Francuske pre nekoliko dana – istakao je Prokopić.

Okupljeni su mogli da uživaju u odabranim pesmama najvećih imena francuske šansone: Edit Pjaf, Žaka Brela, Žorža Brasansa, Lea Fere, Šarla Aznavura, Žorža Mustakija, Šarla Trene, Žilbera Beko.

-Kao i na prvom nastupu i ovoga puta publika je na mene ostavila snažan utisak. Gde god nastupam dobro sam prihvaćen s obzirom da je šansona muzički žanr koji svi vole. Tekstovi imaju smisla, pričaju priču o životu ili o ljubavi i u kojima se ljudi prepoznaju. Treba nam više lepih reči, treba pričati o ljubavi, svi to nosimo u sebi, ali je uvek lepo kada nas neko podseti na najtananija osećanja. Smatram da smo preopterećeni svakodnevnicom i mnogobrojnim informacijama i da bi bilo dobro za sve da komšijama poželimo dobar dan, da ih pitamo kako su, da im ponudimo svoju pomoć, te da se više okrenemo jedni drugima i da budemo zajedno – naveo je naš sagovornik.

Na koncert u našem gradu Loran Prokopić stigao je iz Francuske.

-U Francuskoj nastupam u najstarijem kabareu na Monmartru, u čuvenom „Au Lapin Agile’’ koji odoleva svim izazovima još od davne 1860-te godine. Već sledeće nedelje vraćam se svojim redovnim umetničkim aktivnostima. Trudim se da ostanem sa publikom u Srbiji jer želim da prenesem svoju umetnost na nju – dodao je Prokopić.

Loran Prokopić poslednju deceniju živi i radi na relaciji Pariz-Novi Sad. Publika ga prepoznaje prvenstveno po promociji francuske kulture kroz koncerte i muzičko-poetske večeri, kao i po kulturnim programima kojima povezuje Francusku i Srbiju.

A.Đ.

Cimos (3)

Deo proizvodnje iz Slovenije „Cimos“ seli u Kikindu

Aleksandra Djuran March 14, 2025

Uprava „Cimosa“ deo proizvodnje iz Slovenije seli u Kikindu s obzirom na to da se pogoni iz Senozeča i Vuzenice zatvaraju.

O otpuštanjima u slovenačkom „Cimosu“, koji je u vlasništvu italijanske investicione grupacije, se govori već duže vreme, pošto je plan da proizvodnju prebace u Gradačac u BiH i Kikindu.

Kikindska „Livnica Cimos“ bavi se proizvodnjom delova za automobilsku industriju i zapošljava više od 500 ljudi. Ima solidan izvoz i zarade, a proizvode plasira u zemlje Evropske unije. Fabrika je poslovno stabilna i uvek je ostvarivala profit.

Podsetimo i da je nekadašnji gigant Livnica koja je zapošljava više hiljada radnika privatizovana septembra 2004. godine. Tada je vlasnik 67,7 odsto kapitala postao „Cimos“ iz Kopra iz Slovenije, a vrednost ugovora bio je 100 miliona evra.

Od tada do danas u fabriku je uloženo više od 50 miliona evra u nove investicije, najviše u inovativnu i vrhunsku opremu.

A.Đ.

miki-kucice-(5)

Lep gest tate Bojana čiji sin Nikola ide vrtić „Miki“: Svoj deci u grupi izradio kućice za ptice

Aleksandra Djuran March 14, 2025

U vrtiću „Miki“ organizovana je radionica dece mlađeg uzrasta vaspitača Dragoslava Tanackova i Dragoslave Resanović na kojoj su mališani zajedno sa roditeljima ukrašavali kućice za pticama. Pored toga što su mališani sa vaspitačima i roditeljima, u prethodnim nedeljama, pravili kućice, svih 23 dece iznenadio je Bojan Popović, tata, čiji je sin Nikola deo grupe, koji je za sve izradio istovetne kućice. Za svoj trud dobio je zahvalnicu, a kako ističe bilo mu je zadovoljstvo da svoj deci napravi kućice u kojima će stanovati ptice.

-Roditelji i deca trebali su kod kuće da naprave kućice za ptice i moja želja bila je da Nikola ima pravu kućicu za ptice od drveta koju ću sam napraviti. Kako nisam želeo da stvaram razliku između mog i sve ostale dece u grupi napravio sam istovetne kućice za sve. Zaposlen sam u „Zopasu“, a hobi mi je da izrađujem predmete od drveta. Za izradu kućica trebalo mi je oko mesec dana. Kako su u pitanju deca bilo je potrebno da se sve ivice obrade kako ne bi bile oštre, pa je to oduzelo najviše vremena. Uživao sam u ovom poslu, a Nikola mi je pomogao tako što je bio dobar i poslušan. Siguran sam da bi svaki roditelj postupio kao ja –  rekao je Bojan Popović.

Deca su tokom projekta puno naučila, a to nam je potvrdio i Ognjen Kokot.

-Bojimo kućice za ptice koje će u njima sviti gnezdo. Naučio sam da u Kikindi ima puno sova, ali i da je najmanja ptica na svetu kolibri – otkrio nam je Ognjen.

Inicijativu da više saznaju o pticama, dala su sama deca.

-Tokom septembra i oktobra, dok smo šetali sa decom oko vrtića i upoznavali ih sa okolinom, mališane je privukao cvrkut ptica i svi su želeli da saznaju koje ptice postoje. Od tada, pa sve do sada mi smo sa njima izučavali ptičiji svet kroz likovne radove, priče, igru. Veliku podršku tokom svih ovih meseci imali smo od roditelja koji su nam pomogli da dođemo do odgovarajućih materijala i literature. Pošto ukrasimo kućice napravićemo hotel za ptice u dvorištu vrtića, a kućice ćemo rasporediti i u okolini vrtića kako bi što više ptica imalo svoj dom – istakao je Dragoslav Tanackov.

Tokom prethodnih meseci mališani su naučili kako mogu da prepoznaju koju pticu, koje su im osnovne karakteristike, koja je najveća i najmanja ptica na svetu, koja je najpoznatnija kikindska ptica, ko su ptice selice, a ko stanarice, koja je to ptica koja ne leti, ali zna da pliva, kako dolaze na svet i još mnogo toga.

A.Đ.

 

mobilni-5

Zaštita prava potrošača: neočekivano povećani računi i telefonska prodaja

Igor Crnogorac March 14, 2025

U susret Svetskom danu prava potrošača koji se obeležava 15. marta, Udruženje potrošača Kikinda upozorava građane na najnovije malverzacije i savetuje kako da se zaštite.

Neočekivano uvećani računi

Jedan od najčešćih problema sa kojima se potrošači suočavaju u poslednje vreme jesu neočekivano uvećani računi telekomunikacionih usluga.

– Veliki broj građana nam se javio nakon što su dobili račune za januar i februar sa iznosima znatno većim od ugovorenih. Ispostavilo se da je MTS, bez adekvatnog obaveštenja, ugasio stare pakete i korisnicima ubacio nove, skuplje – objašnjava Darko Cvijan iz Udruženja potrošača.

Iako su operatori u obavezi da potrošače obaveste o promeni cena najmanje 30 dana unapred i omoguće im raskid ugovora bez naknade, mnogi korisnici nisu dobili jasne informacije.

– Ljudi su zatečeni kada im stignu računi uvećani za 700 ili 800 dinara, a da nisu dobili nikakvo zvanično obaveštenje. Objava na sajtu operatora nije dovoljna – naglašava Cvijan.

Šta potrošači mogu da urade? Prvi korak je podnošenje reklamacije i zahtev da im operator dostavi dokaz o blagovremenom obaveštenju. Ako reklamacija bude odbijena, građani mogu da se obrate Udruženju potrošača ili da ulože prigovor RATEL-u.

Kako se zaštititi od telefonskih prodavaca?

Jedan od efikasnih načina zaštite od agresivnih telefonskih prodavaca jeste upis u registar „Ne zovi“.

– Potrošači treba da odu u sedište svog operatora i podnesu zahtev za upis u registar. To je naročito važno za starije osobe, jer su one najčešće žrtve ovakvih prodajnih strategija, a neretko i prevara – ističe Cvijan.

Nedavno je Udruženje imalo slučaj žene koja je telefonom sklopila ugovor o zakupu dušeka i jastuka, nesvesna da će je to koštati čak 350.000 dinara, i to putem administrativne zabrane na penziju.

Problem sa ovakvom vrstom prodaje je u tome što kupci ne daju novac odmah, pa tek kada počne obustava od penzije shvate koliko su se finansijski obavezali. Zakon dozvoljava raskid takvih ugovora u roku od 14 dana, ali ako taj period prođe, kupac mora da plati proizvod.

Za trgovce koji ne poštuju registar „Ne zovi“ predviđene su kazne od 300.000 do dva miliona dinara.

Svetski dan potrošača – zaštita i održivost

Ove godine, Međunarodna organizacija za zaštitu potrošača poziva na pravedan prelazak na održive stilove života koji podržavaju osnovne potrebe ljudi, štite njihovo zdravlje i bezbednost, čine održive izbore dostupnijima i osiguravaju da se glas potrošača čuje na svim nivoima.

Svetski dan prava potrošača ustanovljen je odlukom Ujedinjenih nacija i prvi put je obeležen 1983. godine.

S. V. O.

skolski-dispanzer

Akcija vakcinacije dece i mladih protiv HPV infekcije od ponedeljka

Igor Crnogorac March 14, 2025

Besplatno vakcinisanje protiv HPV infekcije, bez zakazivanja, biće moguće od ponedeljka do petka, od 17. do 21. marta u Školskom dispanzeru. Akciju Otvorenih vrata treći put organizuju kikindski Zavod za javno zdravlje (ZZJZ), Dom zdravlja i Savet za zdravlje Grada.

– Akciju sprovodimo kako bismo što više popularisali ovu zaštitu namenjenu deci i mladima od 9 do 19 godina – kaže dr Ružica Cvetićanin, epidemiolog u Zavodu. – Vakcina štiti od humanog papiloma virusa sa kojim, većina ljudi, u toku života, dođe u kontakt. Reakcije organizma su različite – neki se izleče ili imaju blage posledice, ali kod nekih, posebno perzistentnih infekcija, to može da dovede do malignih promena, najčešće do karcinoma grlića materice, penisa, vulve anusa i orofaringealne regije.

Imunizacija je, pokazala su istraživanja, efikasna u 90 odsto slučajeva, i najbolje je da se uradi pre stupanja u seksualni odnos. Posebna preporuka je da to bude do 26 godine, ali se smatra da treba da se vakcinišu i stariji, prilikom promene partnera. Humani papiloma virus prenosi se isključivo sa čoveka na čoveka i to direktnim kontaktom.

Preporuka je da se deci do 15 godina daje u dve doze, sa razmakom od šest meseci, a starijima u tri doze, u periodu od osam meseci.

– U toku akcije, naredne sedmice, moguće je primiti vakcinu bez zakazivanja, od 12 do 18 sati. Maloletne devojčice i dečaci treba da dođu u pratnji roditelja. Posle lekarskog pregleda, ukoliko se utvrdi da su zdravi, primiće vakcinu i dobiti šemu po kojoj dolaze po naredne doze. Roditelji treba da znaju da je vakcina potpuno bezbedna i efikasna i da može dete da zaštiti od različitih vrsta karcinoma – napominje dr Cvetićanin.

Ova imunizacija u našoj zemlji je dostupna od 2022. godine, ali je odziv još uvek dosta slab, navodi dr Cvetićanin. U Okrugu je, do danas, dato oko 1.900 doza – prvu vakcinu je primilo 937 dece i mladih, od tog broja 691 je potpuno imunizovano.

– U većem broju odazivaju se devojčice od dečaka. Zato apelujemo na sve da dođu sa svojom decom kod izabranog lekara, kako bi izvršili imunizaciju. Naredne sedmice vakcine se daju bez zakazivanja, ali mi imamo dovoljno doza i vakcinu je moguće dobiti bilo kada u toku godine, uz prethodno zakazivanje, takođe u Školskom dispanzeru – kaže dr Cvetićanin.

Vakcina protiv HPV infekcije u upotrebi je od 2014. Svetska zdravstvena organizacija je smatra izrazito bezbednom i efikasnom, sa visokom imunogenošću. Ima malo neželjenih efekata, najčešće blagih: crvenilo na mestu uboda, moguće su povišena temperatura, groznica i malaksalost. Kontraindikovana je u slučajevima akutnih oboljenja i alergija na kvasnice.

policija-mup

Policijska uprava Kikinda obezbeđuje javne skupove

Jelena Trifunović March 14, 2025

Kako je navedeno u saopštenju Policijske uprave Kikinda, u petak, 14. marta očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.

-U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video- snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali- navedeno je u saopštenju Policijske uprave Kikinda.

 

Planinari-(5)

Planinarstvo kao način života

Igor Crnogorac March 13, 2025

U prepunom foajeu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ otvorena je izložba fotografija Planinarskog društva „Kinđa“ i predstavljena knjiga „Znameniti planinari Vojvodine“ u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine. Knjiga je izdata povodom jednog veka postojanja planinarstva u pokrajini i donosi priče, biografije i podvige 101 planinara, među kojima su i Kikinđani Laza Radivojac, Katarina Milanović, rođena Manevski, i Nebojša Bošnjak.

O značaju knjige i istoriji vojvođanskog planinarstva govorili su Milan Mirković, predsednik Planinarskog saveza Vojvodine, urednik i sekretar Saveza Milivoj Erdeljan i Nebojša Bošnjak, istaknuti planinar i visokogorac.

– Iako Vojvodina nije prva asocijacija na planine, ova pokrajina ima dugu i bogatu tradiciju planinarstva. Organizovana društva postoje više od sto godina, ali su planinarske aktivnosti prisutne znatno duže. Danas u Vojvodini deluje 28 registrovanih planinarskih društava, a sa srodnim udruženjima taj broj prelazi 50. Oko 3.000 registrovanih članova aktivno doprinosi razvoju ovog sporta, čineći 10 odsto ukupnog članstva Planinarskog saveza Srbije – rekao je Milan Mirković i istakao da se planinarstvo u Vojvodini kontinuirano razvija.

– Imamo istaknute planinare, ali i ljude koji su doprineli razvoju ove discipline širom Srbije i van njenih granica – dodao je Mirković.

Planinarsko društvo „Kinđa“ nedavno je proglašeno za najbolje u Vojvodini, sa stabilnim brojem od oko stotinu članova.

– Planinarstvo je moj način života. Počeo sam sa pet godina, a tek kada sam se doselio ovde, dakle iz Kikinde sam dostigao najveće visine. Osvojio sam vrhove više od 6.000 metara, a putovanja su mi probudila još jaču želju za planinama – rekao je Bošnjak, citirajući kolegu planinara: „Kad oči sve ovo sagledaju, onda duša ima potrebu da se divi nečemu neznanom, što srce ume da oseti, a jezik ne ume da iskaže.“

Postavka sadrži pedesetak fotografija sa Himalaja, Alpa, kao i portrete zanimljivih ljudi sa planinarskih putovanja. Izložba će biti otvorena naredne dve nedelje.