Nakon završnih baraža na vojvođanskim terenima, odigranih juče i danas, konačno su za sezonu 2025/26. poznati sastavi Srpske lige „Vojvodina”, Vojvođanske lige „Istok”, Područne lige „Zrenjanin” i Međuopštinske lige „Kikinda-Žitište”, a uvek postoji mogućnost i da se neki od klubova ili više njih ugase, fuzionišu s drugim ili odustanu od nadmetanja u rangu u kojem se nalaze i odluče za nastup u nekom od nižih stepena. Krenimo redom, držeći se tabela iz sada već minule sezone.
SFL „Vojvodina”: Radnički (Sremska Mitrovica), Sloven (Ruma), Inđija, Sloboda (Donji Tovarnik), Hajduk (Divoš), Železničar (Inđija), Vrbas, Omladinac (Novi Banovci), Naftagas (Elemir), Sloga (Čonoplja), OFK Kikinda, Mladost (Omoljica), Bačka (Bačka Palanka), Jedinstvo (Stara Pazova), Mladost (Bački Jarak), Veternik.
VFL „Istok”: Dinamo (Pančevo), Radnički (Zrenjanin), Vojvodina (Perlez), Begej (Žitište), Borac (Starčevo), Jedinstvo (Banatsko Karađorđevo), Kozara (Banatsko Veliko Selo), Dolovo, Polet (Idvor), Jedinstvo (Vlajkovac), Budućnost (Srpska Crnja), Sloboda (Novi Kozarci), Crvena zvezda (Rusko Selo), Glogonj, Gradnulica (Zrenjanin), Zadrugar (Lazarevo).
PFL „Zrenjanin”: Polet (Nakovo), Napredak (Čestereg), Rusanda (Melenci), 2.oktobar (Kumane), ŽFK Banat (Zrenjanin), MSK (Mihajlovo), Mladost (Banatski Despotovac), Jedinstvo (Novi Bečej), Omladinac (Ravni Topolovac), Bilećanin (Sečanj), Banat (Čenta), Vojvodina (Bašaid), Napredak (Banatska Topola), Borac (Aleksandrovo), Naftagas (Boka), Lehel (Mužlja).
MFL „Kikinda-Žitište”: ŽAK (Kikinda), Delija (Mokrin), Crvena zvezda (Vojvoda Stepa), Borac (Iđoš), Bega (Novi Itebej), Roham (Nova Crnja), Vojvodina (Novo Miloševo), Jedinstvo (Bočar), Proleter (Međa), 1.oktobar (Srpski Itebej), Terekveš (Hetin), Podgrmeč (Žitište).
D. P.
Најновије
Kikinđanka Maša Vereš Matijević (18), u majici niškog Kikboks kluba Gard 018, ostvaruje zapažene rezultate.
Na Svetskom kupu u Budimpešti, u disciplini loukik, juniorki do 65kg, osvojila je zlatnu medalju, a malo pre toga postala je u Nišu, gde inače živi i pohađa srednju školu, i juniorska prvakinja države u pomenutoj težinskoj kategoriji, ali u disciplini K1.
U osnovnim školama na teritoriji grada od ponedeljka će oko 450 osmaka polagati završne ispite.
– Na Aktivu direktora osnovnih škola konstatovano je da je sve spremno za polaganje završnog ispita. Kao izabrani predmet za polaganje, naši osmaci su se, u najvećem broju slučajeva, opredelili za geografiju i biologiju – kaže predsednica Aktiva, Jelena Krvopić i dodaje da su se đaci u svim školama raspustili na vreme, 13. juna.
Polaganje ispita biće održano 23, 24. i 25. juna – prvog dana đaci polažu srpski jezik, drugog matematiku i trećeg izabrani predmet. Svi ispiti u državi održavaju se u isto vreme, od 9 do 11 sati.
U petak, 27. juna, biće objavljeni preliminarni rezultati završnog ispita i tog dana primaće se prigovori učenika. Konačni rezultati biće objavljeni tri dana kasnije.
Na osnovu toga koliko dobro urade testove, kao i uspeha koji nose iz škole, svršeni osnovci moći će da biraju koju srednju školu mogu da upišu.
Detaljan kalendar svih važnih datuma za male maturante objavljen je na portalu „Moja srednja škola”.
S. V. O.
ADZNM „Gusle“ priređuje u subotu, 21. juna, završni koncert svih dečijih sekcija, sa gostima iz KUD „Potkozarje“ iz Kostajnice.
Koncerti će se održati u Narodnom pozorištu, sa početkom u 17 sati.
Peti poraz, u isto toliko utamica Prve lige, doživeli su kikindski Mamuti. U Kragujevcu, rezultatom 42:0, savladali su ih Divlji veprovi s kojima će igrati i u nedelju na stadionu ŽAK-a u poslednjem ligaškom kolu, a u slučaju poraza, sastaće se potom i u polufinalu doigravanja državnog prvenstva koje broji četiri kluba.
D. P.
Javne prezentacije nagrađenih radova polaznika Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev” održane su večeras, u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“. Predstavljeni su naučno-istraživački radovi učenika koji su tokom godine osvojili izuzetne nagrade na takmičenjima.
– Uspesi koje su učenici postigli rezultat su njihovog i rada njihovih mentora u jednoj veoma teškoj godini. Ostvarili smo rekordan rezultat – prošle godine smo imali 13 nagrada, a imamo nivo uspešnosti na državnom takmičenju od 80 odsto. Posebno raduje činjenica što su zastupljene sve oblasti. Posle ovih devet godina, mogu da kažem da svi – deca, profesori i roditelji – sada razumeju smisao rada Centra, i zato ovakvi rezultati više nisu iznenađenje – istakao je profesor Srđan Srdić, rukovodilac Centra.
Polaznicima i njihovim roditeljima obratila se i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
– Ovo okupljanje postaje tradicija kojom slavimo mladost, znanje i talenat. Ove godine ste oborili rekorde i pokazali da ste sposobni da afirmišete sebe, svoje znanje i rad, ali i da doprinesete nauci, obrazovanju, svom gradu i zemlji. Centar za talente iznova potvrđuje svoju vrednost i svrhu.
Milana Baštovanov, učenica prvog razreda Gimnazije, pisala je rad iz književnosti na temu motiva rasizma u romanima „Čiča Tomina koliba“ i „Ubiti pticu rugalicu“. Na pokrajinskom nivou osvojila je prvo, a na republičkom treće mesto. Njen mentor bio je profesor Srdić.
– Odmalena sam volela da čitam i zato sam se opredelila za književnost. Najvažnije mi je da stalno nadograđujem svoje znanje u ovoj oblasti – kaže Milana.
Jelena Uverić, učenica Gimnazije i Srednje stručne škole „Dositej Obradović“, takođe je prvi put bila angažovana u Centru. Njen istraživački rad iz biologije bavio se uticajem tebukonazola na gram-pozitivne i gram-negativne bakterije u zemljištu.
– Osvojila sam drugo mesto na regionalnom takmičenju u Kragujevcu. Posebno mi se dopada što radove pripremamo kao istraživačke radove u tekstualnom formatu. Pripremala sam se i onlajn, u terminima koje je profesorka Jelena Mihajlović prilagodila meni – ispričala je Jelena, koja planira da upiše medicinu.
Ognjen Jovandić, maturant Tehničke škole „Mihajlo Pupin“, radio je u oblasti informacionih tehnologija.
– Napisao sam rad pod nazivom „Siguran i jednostavan interfejs za rutere“ i predstavio ga na smotri u Pančevu, gde sam osvojio treće mesto i plasman na republički nivo. Oduvek me zanimala nauka, a ovo je bio prvi put da sam i sam napisao nešto o temi koju sam dugo proučavao. Želim da upišem Elektrotehnički fakultet u Beogradu – rekao je Ognjen.
Regionalni centar je prošle godine upisao čak 150 polaznika, a područje rada je prošireno i na opštinu Novi Kneževac. Upis nove generacije talentovanih učenika očekuje se u drugoj polovini septembra.
S. V. O.
Da je izgradnja nove zgrade Centra za socijalni rad u završnoj fazi, i da će novi prostor značajno unaprediti uslove za pružanje usluga socijalne zaštite uverila se na licu mesta državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sanja Lakić.
– Kikinda je još jednom pokazala spremnost da ide u korak s potrebama zajednice,- poručila je Lakićeva prilikom obilaska gradilišta sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom i Svetislavom Vukmiricom, pomoćnikom gradonačelnika za razvoje projekte. Ona je istakla da će ovo biti planski najbolje organizovan centar u zemlji.
Objekat će obuhvatiti kancelarije za prijem stranaka, prostorije za rad sa korisnicima, administrativne prostore, posebne prostorije za viđenje dece u kontrolisanim uslovima, kao i adekvatan arhivski prostor.
– Nova zgrada Centra za socijalni rad biće prva najsavremenija takva zgrada u zemlji, a nakon završetka radova, predstavljaće značajan korak napred u sistemu socijalne zaštite na teritoriji Kikinde- ocenio je prvi čovek grada.
Vrednost investicije iznosi oko 1,7 miliona američkih dolara, a finansira se u saradnji Vlade Republike Srbije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Grada Kikinde.
Opširnije u sutrašnjem broju KOMUNE.
Dragi Bravo Festival stiže u subotu u Kikindu.
Dragi Kikinđani, najzad se družimo i u vašem gradu, u okviru Dragi Bravo turneje! Ovom turnejom vas sprovodimo kroz temu ovogodišnjeg festivala i uvodimo u zemlju čuda!
View this post on Instagram
Vidimo se 21. juna na otvorenim bazenima u Kikindi sa početkom od 22 sata.
Karte možete naći na prodajnim mestima tickets.rs ili na njihovom sajtu- poručuju iz Dragi Bravo Tima.
Kikindski portal i organizatori događaja obradovaće tri naša pratioca sa po dve karte.
Pošaljite ime i prezime na mejl kikindskiportal@gmail.com i nagradićemo tri najbrža čitaoca.
Dobitnici karata su: Ivana Pomorišac, Jovana Bakovljev i Milica Badrljički. Lep provod želi vam Kikindski portal
Narodni muzej sledeće sedmice organizuje ciklus kreativnih radionica „Putujemo u osamdesete“ za školsku decu od 8 do 12 godina. Na svakoj radionici biće, kroz pokret i igru uloga, oživljavane priče sa izložbe „24 sata u Kikindi osamdesetih godina 20. veka“, navode u Muzeju.
Na prvoj radionici, u ponedeljak, 23. juna, izrađivaće se kolaži na temu „Osamdesete“, u utorak je vajarska radionica sa temom „Jugoslavija“, a sutradan će se izrađivati plakati za rok-koncert. Foto-sekcija na temu „Letovanje“ radiće u četvrtak. Poslednja radionica, u petak, biće posvećena domaćinstvu i radnoj akciji.
Radionice će se odvijati od 10 do 11.30 sati i vodiće ih muzejski pedagozi Katarina Dragin i Dragan Kiurski. Za učešće je neophodna prijava na broj 061 40 12 981. Broj mesta je ograničen, a cena za učešće na jednoj radionici je 100 dinara.
Sava Savin glumačku karijeru započeo kao srednjoškolac u rodnoj Srpskoj Crnji, a kao dvadesetogodišnjak, preseljenjem porodice u Kikindu, zakoračio u ovdašnje pozorište i u njemu igrao nekoliko decenija, i uporedno beležio sve što se dešavalo na ovdašnjoj pozorišnoj sceni
Bio je, s diplomom ekonomiste, uspešan u privredi, da bi potpunu radnu afirmaciju stekao kao čelnik nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva. Sava Savin se, ipak, među sugrađanima prepoznaje pre svega kao – glumac. Ko ga pomene samo veli: Moca iz pozorišta.
Ostavio je neizbrisiv trag u ovdašnjoj kulturi. Bio je najdirektniji akter najviših umetničkih dometa ovdašnje teatarske scene, uporedo i – neumorni hroničar svega što se na njoj i oko nje decenijama dešavalo.
Zakoračio je u devedeset drugo leto. Godine ga pritišću, ali samo fizički. Glava bistra, misli sređene. Pamćenje besprekorno. Govori razložno, bez patetičnog prisećanja prošlih vremena. Naš Moca je bio i ostao postojana ličnost. Porodična kuća u centru grada, priznaje, previše mu prostrana, jer se u nju slabo svraća.
– Ništa me ne boli – kaže. – Samo popuštaju oči, uši, noge. Teško se krećem. Pre tri godine preminula mi supruga Stojanka, moja Beba, moj životni oslonac. Ostao sam da se mučim. O meni brine naša kuma Zlata. Dobra duša. Zahvalan sam joj….
Savin životopis je sadržajan i zanimljiv. Mogla bi debela knjiga da se sroči, film da se snimi, scenario za pozorišnu predstavu da se napravi.
Fascinantna je ta njegova fanatična privrženost daskama koje život znače oplemenjena amaterskim zanosom. I sve bez dinara nadoknade. U Mocinoj umetničkoj karijeri podatak za divljenje. Imao je 47 uloga, najčešće glavnih, a pred publiku je izlazio čak 804 puta.
Naš sagovornik je, inače, zavoleo glumu još kao junoša u rodnoj Srpskoj Crnji. Dok je pohađao Ekonomsku školu u Zrenjaninu odigrao je tri predstave, u kojima je imao glavne role. Pamti te trenutke zanosa i sreće, kao da su od juče:
-Rado se setim tih prvih koraka pozorišnog života. Prvenac mi je bila predstava „Od kako je Banja Luka postala“ Rasima Filipovića. Druge dve „Dr“ i „Pokojnik“ Nušića. Kao i svako mlado biće zaljubljeno u pozorište, imao sam uzora. Bio je to Sava Lazarov, moj razredni starešina iz srednje škole, doajen zrenjaninskog glumišta. Fantastičan glumac, ali i čovek koji pleni dobrotom, uzvišenim stavom i dobronamernom sugestijom. Svi smo maštali da jednog dana budemo kao on. Takvog mentora posle nisam sreo…
U Kikindu se junak naše priče, s ocem Mitom i majkom Milevom, doselio kada mu je bilo nešto više od 20 godina. Razlog preseljenja je očev posao u vezi sa izgradnjom silosa. Pre toga upisao je studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pa ih ubrzo napustio – zbog predvojničke obuke, predmeta koji se svakog ponedeljka na prvim časovima obavezno slušao, a njemu bilo mrsko da rano ustaje i sluša njemu dosadnu materiju. Otišao je u vojsku, koju je služio u Zadru. S činom rezervnog oficira vratio se kući. Potom je vanredno završio započete studije. Kao diplomirani ekonomista 1958. godine zaposlio se u ovdašnjem PIK-u, obavljajući uglavnom rukovodeće poslove u administraciji. Među klaničarima je proveo 13 godina, a 1968. godine, kada je preduzeće počelo da propada, pa rukovođenje preuzela prinudna uprava, potražio je novo radno mesto.
– Odmah sam prešao u lokalnu filijalu nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva – priseća se Sava sopstvene najvažnije radne etape, u kojoj je, nakon šefovanja u nekoliko resora, od 1978. do 1995. godine bio na najvažnijoj poziciji. – Kada sam postao direktor prestao sam da glumim, ali se našeg teatra nisam odrekao. Nastavio sam, s jednakim žarom i upornošću, da vodim 1958. godine započetu evidenciju pozorišne kuće, iz koje su posle iznikle tri moje knjige o njenom istorijatu.
DRAGOCENI PODACI
– Vođenje pozorišne evidencije je, zbilja, mukotrpan posao. Imao sam personalne kartone ne samo glumaca i reditelja, nego i kompletnog propratnog osoblja. Beležio sam ko je, šta i kada igrao, pisao šta se dešavalo tokom sezone i van nje, na koje se festivale putovalo, ko je kavu nagradu ostvario. Kad se sve sabere, vredelo je tog mog golemog truda – poručuje Sava Savin.
VAŽNA ULOGA
Pomenimo Savine glumačke početke u Kikindi. Čim se Sava doselio u Kikindu pohitao je u pozorište. Ubrzo mu je dodeljena glavna muška uloga u „Hasanaginici“. Valjda, pretpostavlja, zbog prodornog glasa i besprekorne dikcije. Priseća se ostalih u predstavi. Dušanka Vlajić igrala je Hasanaginicu, sultanija je bila Ljubica Stepanov, a tu su još bili Jelisaveta Šuković, Stanimir Dragović i Žarko Budovalčev.
PREDNOST AMATERIZMU
– Naše pozorište je, nakon 48 godina amaterskog delovanja, poprimilo status profesionalne kuće. Igrao sam, naravno, i dalje, bez honorara i bilo kakve novčane nadoknade. Kada bih morao da se opredelim za jednu od dve statusne varijante, prednost bih dao amaterizmu, bezrezervno. Zna se i zašto. Pozorište je u vreme amaterizma svakodnevno vrvelo od ljudi. Sem glumaca, reditelja i ostalog pozorišnog osoblja, u naše prostorije svraćali su ljubitelji teatra i kulture, prosvetari, školska omladina, čak i radnička klasa. Već na početku profesionalizma sve to pozitivno i lepo je za kratko vreme utihnulo. Dođe publika, odgleda predstavu i tiho, ne zastajući, nestane. Zaključujem da amateri žive da bi igrali, a profesionalci igraju da bi živeli – jasan je Sava Savin.
M. Ivetić