најчитанији портал Севернобанатског округа
Кикинђанка Маша Вереш Матијевић (18), у мајици нишког Кикбокс клуба Гард 018, остварује запажене резултате.
На Светском купу у Будимпешти, у дисциплини лоукик, јуниорки до 65кг, освојила је златну медаљу, а мало пре тога постала је у Нишу, где иначе живи и похађа средњу школу, и јуниорска првакиња државе у поменутој тежинској категорији, али у дисциплини К1.
У основним школама на територији града од понедељка ће око 450 осмака полагати завршне испите.
– На Активу директора основних школа констатовано је да је све спремно за полагање завршног испита. Као изабрани предмет за полагање, наши осмаци су се, у највећем броју случајева, определили за географију и биологију – каже председница Актива, Јелена Крвопић и додаје да су се ђаци у свим школама распустили на време, 13. јуна.
Полагање испита биће одржано 23, 24. и 25. јуна – првог дана ђаци полажу српски језик, другог математику и трећег изабрани предмет. Сви испити у држави одржавају се у исто време, од 9 до 11 сати.
У петак, 27. јуна, биће објављени прелиминарни резултати завршног испита и тог дана примаће се приговори ученика. Коначни резултати биће објављени три дана касније.
На основу тога колико добро ураде тестове, као и успеха који носе из школе, свршени основци моћи ће да бирају коју средњу школу могу да упишу.
Детаљан календар свих важних датума за мале матуранте објављен је на порталу „Моја средња школа”.
С. В. О.
АДЗНМ „Гусле“ приређује у суботу, 21. јуна, завршни концерт свих дечијих секција, са гостима из КУД „Поткозарје“ из Костајнице.
Концерти ће се одржати у Народном позоришту, са почетком у 17 сати.
Пети пораз, у исто толико утамица Прве лиге, доживели су кикиндски Мамути. У Крагујевцу, резултатом 42:0, савладали су их Дивљи вепрови с којима ће играти и у недељу на стадиону ЖАК-а у последњем лигашком колу, а у случају пораза, састаће се потом и у полуфиналу доигравања државног првенства које броји четири клуба.
Д. П.
Јавне презентације награђених радова полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” одржане су вечерас, у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“. Представљени су научно-истраживачки радови ученика који су током године освојили изузетне награде на такмичењима.
– Успеси које су ученици постигли резултат су њиховог и рада њихових ментора у једној веома тешкој години. Остварили смо рекордан резултат – прошле године смо имали 13 награда, а имамо ниво успешности на државном такмичењу од 80 одсто. Посебно радује чињеница што су заступљене све области. После ових девет година, могу да кажем да сви – деца, професори и родитељи – сада разумеју смисао рада Центра, и зато овакви резултати више нису изненађење – истакао је професор Срђан Срдић, руководилац Центра.
Полазницима и њиховим родитељима обратила се и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
– Ово окупљање постаје традиција којом славимо младост, знање и таленат. Ове године сте оборили рекорде и показали да сте способни да афирмишете себе, своје знање и рад, али и да допринесете науци, образовању, свом граду и земљи. Центар за таленте изнова потврђује своју вредност и сврху.
Милана Баштованов, ученица првог разреда Гимназије, писала је рад из књижевности на тему мотива расизма у романима „Чича Томина колиба“ и „Убити птицу ругалицу“. На покрајинском нивоу освојила је прво, а на републичком треће место. Њен ментор био је професор Срдић.
– Одмалена сам волела да читам и зато сам се определила за књижевност. Најважније ми је да стално надограђујем своје знање у овој области – каже Милана.
Јелена Уверић, ученица Гимназије и Средње стручне школе „Доситеј Обрадовић“, такође је први пут била ангажована у Центру. Њен истраживачки рад из биологије бавио се утицајем тебуконазола на грам-позитивне и грам-негативне бактерије у земљишту.
– Освојила сам друго место на регионалном такмичењу у Крагујевцу. Посебно ми се допада што радове припремамо као истраживачке радове у текстуалном формату. Припремала сам се и онлајн, у терминима које је професорка Јелена Михајловић прилагодила мени – испричала је Јелена, која планира да упише медицину.
Огњен Јовандић, матурант Техничке школе „Михајло Пупин“, радио је у области информационих технологија.
– Написао сам рад под називом „Сигуран и једноставан интерфејс за рутере“ и представио га на смотри у Панчеву, где сам освојио треће место и пласман на републички ниво. Одувек ме занимала наука, а ово је био први пут да сам и сам написао нешто о теми коју сам дуго проучавао. Желим да упишем Електротехнички факултет у Београду – рекао је Огњен.
Регионални центар је прошле године уписао чак 150 полазника, а подручје рада је проширено и на општину Нови Кнежевац. Упис нове генерације талентованих ученика очекује се у другој половини септембра.
С. В. О.
Да је изградња нове зграде Центра за социјални рад у завршној фази, и да ће нови простор значајно унапредити услове за пружање услуга социјалне заштите уверила се на лицу места државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Сања Лакић.
– Кикинда је још једном показала спремност да иде у корак с потребама заједнице,- поручила је Лакићева приликом обиласка градилишта са градоначелником Младеном Богданом и Светиславом Вукмирицом, помоћником градоначелника за развоје пројекте. Она је истакла да ће ово бити плански најбоље организован центар у земљи.
Објекат ће обухватити канцеларије за пријем странака, просторије за рад са корисницима, административне просторе, посебне просторије за виђење деце у контролисаним условима, као и адекватан архивски простор.
– Нова зграда Центра за социјални рад биће прва најсавременија таква зграда у земљи, а након завршетка радова, представљаће значајан корак напред у систему социјалне заштите на територији Кикинде- оценио је први човек града.
Вредност инвестиције износи око 1,7 милиона америчких долара, а финансира се у сарадњи Владе Републике Србије, Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Града Кикинде.
Опширније у сутрашњем броју КОМУНЕ.
Драги Браво Фестивал стиже у суботу у Кикинду.
Драги Кикинђани, најзад се дружимо и у вашем граду, у оквиру Драги Браво турнеје! Овом турнејом вас спроводимо кроз тему овогодишњег фестивала и уводимо у земљу чуда!
Виеw тхис пост он Инстаграм
Видимо се 21. јуна на отвореним базенима у Кикинди са почетком од 22 сата.
Карте можете наћи на продајним местима тицкетс.рс или на њиховом сајту- поручују из Драги Браво Тима.
Кикиндски портал и организатори догађаја обрадоваће три наша пратиоца са по две карте.
Пошаљите име и презиме на мејл kikindskiportal@gmail.com и наградићемо три најбржа читаоца.
Добитници карата су: Ивана Поморишац, Јована Баковљев и Милица Бадрљички. Леп провод жели вам Кикиндски портал
Народни музеј следеће седмице организује циклус креативних радионица „Путујемо у осамдесете“ за школску децу од 8 до 12 година. На свакој радионици биће, кроз покрет и игру улога, оживљаване приче са изложбе „24 сата у Кикинди осамдесетих година 20. века“, наводе у Музеју.
На првој радионици, у понедељак, 23. јуна, израђиваће се колажи на тему „Осамдесете“, у уторак је вајарска радионица са темом „Југославија“, а сутрадан ће се израђивати плакати за рок-концерт. Фото-секција на тему „Летовање“ радиће у четвртак. Последња радионица, у петак, биће посвећена домаћинству и радној акцији.
Радионице ће се одвијати од 10 до 11.30 сати и водиће их музејски педагози Катарина Драгин и Драган Киурски. За учешће је неопходна пријава на број 061 40 12 981. Број места је ограничен, а цена за учешће на једној радионици је 100 динара.
Сава Савин глумачку каријеру започео као средњошколац у родној Српској Црњи, а као двадесетогодишњак, пресељењем породице у Кикинду, закорачио у овдашње позориште и у њему играо неколико деценија, и упоредно бележио све што се дешавало на овдашњој позоришној сцени
Био је, с дипломом економисте, успешан у привреди, да би потпуну радну афирмацију стекао као челник некадашње Службе друштвеног књиговодства. Сава Савин се, ипак, међу суграђанима препознаје пре свега као – глумац. Ко га помене само вели: Моца из позоришта.
Оставио је неизбрисив траг у овдашњој култури. Био је најдиректнији актер највиших уметничких домета овдашње театарске сцене, упоредо и – неуморни хроничар свега што се на њој и око ње деценијама дешавало.
Закорачио је у деведесет друго лето. Године га притишћу, али само физички. Глава бистра, мисли сређене. Памћење беспрекорно. Говори разложно, без патетичног присећања прошлих времена. Наш Моца је био и остао постојана личност. Породична кућа у центру града, признаје, превише му пространа, јер се у њу слабо свраћа.
– Ништа ме не боли – каже. – Само попуштају очи, уши, ноге. Тешко се крећем. Пре три године преминула ми супруга Стојанка, моја Беба, мој животни ослонац. Остао сам да се мучим. О мени брине наша кума Злата. Добра душа. Захвалан сам јој….
Савин животопис је садржајан и занимљив. Могла би дебела књига да се срочи, филм да се сними, сценарио за позоришну представу да се направи.
Фасцинантна је та његова фанатична приврженост даскама које живот значе оплемењена аматерским заносом. И све без динара надокнаде. У Моциној уметничкој каријери податак за дивљење. Имао је 47 улога, најчешће главних, а пред публику је излазио чак 804 пута.
Наш саговорник је, иначе, заволео глуму још као јуноша у родној Српској Црњи. Док је похађао Економску школу у Зрењанину одиграо је три представе, у којима је имао главне роле. Памти те тренутке заноса и среће, као да су од јуче:
-Радо се сетим тих првих корака позоришног живота. Првенац ми је била представа „Од како је Бања Лука постала“ Расима Филиповића. Друге две „Др“ и „Покојник“ Нушића. Као и свако младо биће заљубљено у позориште, имао сам узора. Био је то Сава Лазаров, мој разредни старешина из средње школе, доајен зрењанинског глумишта. Фантастичан глумац, али и човек који плени добротом, узвишеним ставом и добронамерном сугестијом. Сви смо маштали да једног дана будемо као он. Таквог ментора после нисам срео…
У Кикинду се јунак наше приче, с оцем Митом и мајком Милевом, доселио када му је било нешто више од 20 година. Разлог пресељења је очев посао у вези са изградњом силоса. Пре тога уписао је студије на Економском факултету у Београду, па их убрзо напустио – због предвојничке обуке, предмета који се сваког понедељка на првим часовима обавезно слушао, а њему било мрско да рано устаје и слуша њему досадну материју. Отишао је у војску, коју је служио у Задру. С чином резервног официра вратио се кући. Потом је ванредно завршио започете студије. Као дипломирани економиста 1958. године запослио се у овдашњем ПИК-у, обављајући углавном руководеће послове у администрацији. Међу кланичарима је провео 13 година, а 1968. године, када је предузеће почело да пропада, па руковођење преузела принудна управа, потражио је ново радно место.
– Одмах сам прешао у локалну филијалу некадашње Службе друштвеног књиговодства – присећа се Сава сопствене најважније радне етапе, у којој је, након шефовања у неколико ресора, од 1978. до 1995. године био на најважнијој позицији. – Када сам постао директор престао сам да глумим, али се нашег театра нисам одрекао. Наставио сам, с једнаким жаром и упорношћу, да водим 1958. године започету евиденцију позоришне куће, из које су после изникле три моје књиге о њеном историјату.
ДРАГОЦЕНИ ПОДАЦИ
– Вођење позоришне евиденције је, збиља, мукотрпан посао. Имао сам персоналне картоне не само глумаца и редитеља, него и комплетног пропратног особља. Бележио сам ко је, шта и када играо, писао шта се дешавало током сезоне и ван ње, на које се фестивале путовало, ко је каву награду остварио. Кад се све сабере, вредело је тог мог големог труда – поручује Сава Савин.
ВАЖНА УЛОГА
Поменимо Савине глумачке почетке у Кикинди. Чим се Сава доселио у Кикинду похитао је у позориште. Убрзо му је додељена главна мушка улога у „Хасанагиници“. Ваљда, претпоставља, због продорног гласа и беспрекорне дикције. Присећа се осталих у представи. Душанка Влајић играла је Хасанагиницу, султанија је била Љубица Степанов, а ту су још били Јелисавета Шуковић, Станимир Драговић и Жарко Будовалчев.
ПРЕДНОСТ АМАТЕРИЗМУ
– Наше позориште је, након 48 година аматерског деловања, попримило статус професионалне куће. Играо сам, наравно, и даље, без хонорара и било какве новчане надокнаде. Када бих морао да се определим за једну од две статусне варијанте, предност бих дао аматеризму, безрезервно. Зна се и зашто. Позориште је у време аматеризма свакодневно врвело од људи. Сем глумаца, редитеља и осталог позоришног особља, у наше просторије свраћали су љубитељи театра и културе, просветари, школска омладина, чак и радничка класа. Већ на почетку професионализма све то позитивно и лепо је за кратко време утихнуло. Дође публика, одгледа представу и тихо, не застајући, нестане. Закључујем да аматери живе да би играли, а професионалци играју да би живели – јасан је Сава Савин.
М. Иветић
КУД „Марија Бурсаћ” у Банатском Великом Селу у суботу ће бити одржан Други дечији фолклорни фестивал „Окрени се моје коло мало”.
Програм почиње Дечијим играма у парку, у 14 сати. За 18 сати заказан је дефиле учесника Фестивала, а сат времена касније, у сали Дома културе, биће одржан Концерт фолклора.
