Sajan je bio domaćin 28. Severnobanatskim žetelačkim svečanostima. Manifestacija je okupila je ekipe iz Crne Bare, Mađarske iz mesta Aparthalom, Sente i Sajana.
Najstariji kosac bio je 88-godišnji Ferenc Hereši iz Sente.
-I danas, kroz ovakva okupljanja, podsećamo kako se nekada teško dolazilo do hleba. Prvi put sam kosu uzeo u ruke sa 15 godina i prvo sam kosio detelinu, dok nisam naučio dobro da radim sa kosom. Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Radilo se od ujutro do uveče. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kosu sam nasledio od oca i ona je generacijama u našoj porodici – istakao je Ferenc Hereši.
U senćanskoj ekipi bio je mladić Kristof. On će naslediti tradiciju ručnog košenja žita porodice Fekete. Naučio da kosi od bake Margite Šarvari čiji je zadatak bio da spremi ukusan fruštuk ekipi kosaca. Ona je pripremila barena jaja, baren krompir, slaninu, pogačice sa čvarcima, sir, proju i još mnogo toga. Bilo je i slatkih kolača za one koji su mogli da ih priušte
Fruštuk, pre ulaska u njivu, mora da bude sit, potvrdila nam je Ildika Abraham iz Crne Bare.
-Kao što je to moja baka radila nekada i ja sam umesila domaći hleb. Nije bilo teško. Ona je to radila maltene svakog dana, a ja nekoliko puta godišnje. Na parčad smo mazali mast i papriku, uz kobasicu, krastavce, slaninu. Zadatak žena je sakupljaju pokošeno žito i da klasje ređaju u krst. Već 15 godina, kao članica kulturnog udruženja iz našeg mesta učestvujem na žetelačkoj svečanosti – navela je naša sagovornica.
U ekipi iz Crne Bare bio je i Dalibor Stojkov, kosac.
-Sa 15, 16 godina naučio sam da kosim od dede. Dobra kosa je pola posla i uz dobar doručak čitav dan može da se radi. Važno je da mladi nauče kako je to bilo nekada. Sada uz, uz dobar kombajn, žetva se završi za deset dana. Ranije je ona trajala i po mesec dana – naveo je Stojkov.
Domaćini iz Sajana imali su najmlađu ekipu. Članovi KUD-a „Adi Endre“ Atila Benjocki, Akoš Benjocki, Aleksandar Mitrevski i i Henrik Koso nastavljaju seosku tradiciju.
-Imamo od 15 do 19 godina i četvrti put učestvujemo u kosidbi. Naučili smo od očeva i deda da držimo kosu, da je oštrimo i da radimo u polju sa njom. Nije teško ali želimo da sačuvamo ono tradicionalnu manifestaciju u našem selu – rekao nam je Atila Benjocki.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i već 11 godina oni su deo svečanosti. Susedi vole okupljanje koje ih vraća u prošlost i rado dolaze.
Manifestaciju je podržala i lokalna samouprava,a ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članica Gradskog veća Melita Gombar. I prvi čovek grada oprobao se u ručnom košenju „hlebnog zrna“.
-Važno je očuvati običaje, jer ukoliko ne znate prošlost svog naroda, ostajete bez korena. Sajanske žetelačke svečanost su tu i da nas podsete kako je to nekada bilo, a na nama je da mi ovu tradiciju prenesemo na mlade. Ovo je ujedno i počast precima bez kojih ni nas ne bi bilo – precizirao je gradonačelnik Bogdan.
Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice.
-Značaj ovakvih manifestacija je, osim što neguju tradiciju, i promocija pravih porodične vrednosti. Važno nam je da mladi to uvide i da znaju da za sve treba da se potrude i da sopstvenim radom stignu do rezultata – kazao je predsednik Saveta MZ Sajan Zoltan Tot.
KUD „Adi Endre“ čuva ovu manifestaciju jer je žetva bila dan radosti i zajedništva.
-Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenula je Šara Benjocki, predsednica KUD-a.
Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajina i fondacija „Betlen Gabor“ iz Mađarske.
A.Đ.
Simbolično, izvođenjem početnog udarca, turnir je, uoči prve utakmice seniora, otvorila Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, asocijacije koja i organizuje ovu manifestaciju uz podršku gradske uprave.
Rezultati: Žitopromet – Treće poluvreme 9:2, Picerija Si – OFK Kikinda pioniri 4:1, Hamburgerija Naum – Kamenorezačka radnja Šifer Bašaid 6:0.
Večeras od 20 sati igraće Kamenorezačka radnja Šifer Bašaid – Agromaus Nadalj, a potom slede i mečevi: Agromaus Nadalj – Hamburgerija Naum i Žitopromet – My Way restoran.
Pre toga, od 19.30, u utakmici juniorskog turnira, igraće OFK Kikinda 2 – Polet, a u pauzama između mečeva biće nagrađivani gledaoci.
D. P. 
– Ovim saborom želimo da decu približimo crkvi, i crkvu deci – kaže protojerej Boban Petrović, starešina Hrama. – Cilj nam je da najmlađi, kroz druženje i radost, dožive ovaj sveti prostor i upoznaju nas, veroučitelje i saradnike koji svaki dan Sabora provode s njima. Svake godine dolaze nam sve mlađa deca, jer stariji u novije vreme češće biraju druge sadržaje. Zato im nudimo aktivnosti prilagođene njihovom uzrastu i obojene verskim smislom.
Ovogodišnje teme Sabora su krštenje, božićni i vaskršnji običaji, krsna slava – sve ono što deca već prepoznaju u svojim domovima.
Sofija Jegarski, vaspitačica u penziji i dugogodišnja saradnica Hrama, vodi radionicu „Ruke u testu“.
Đorđe Drobnjak, devetogodišnjak iz Novog Sada, svakog leta dolazi kod bake i učestvuje na Saboru.
Darinka Radovanović, mentorka kaligrafske radionice, već tri godine decu upoznaje sa starim pismima.
– Pripremim im šablone kao bojanke, a ove godine imamo čak dve devojčice koje žele da uče crkvenoslovensku kaligrafiju. To me veoma raduje.
Ikonopisac Velinka Miletin sa mališanima radi od prvog Sabora.
– Naslikala sam Bogorodicu sa malim Isusom u pećini. Volim da slikam, ali samo ikone – kaže Kristina, koja sledi bakine i majčine stope.
Završna svečanost Duhovnog sabora biće održana u nedelju, 6. jula, u 20 sati u porti Hrama. Biće priređena izložba dečjih radova, a priredba će biti posvećena Svetom Jovanu Šangajskom, koji je centralna tema ovogodišnjeg Sabora. Ovaj srpski svetitelj, poštovan širom hrišćanskog sveta, rođen je u Rusiji, a početkom 20. veka je, kao izbeglica, došao u Srbiju, gde je između ostalog bio i profesor u kikindskoj Gimnaziji.
Prva srednja mašinska škola upisala je, te 1961. godine, dva puta više od predviđenog broja učenika – čak 80, samo dečaka. Na ovu godišnjicu stiglo je njih petnaestak.
Škola im se selila nekoliko puta. Počeli su u zgradi Škole učenika u privredi (ŠUP) koja sada pripada Ekonomsko-trgovinskoj školi. Drugi razred su završili u školi „Đura Jakšić“, a u trećem su stigli u dvorište zgrade sadašnje Tehničke škole „Mihajlo Pupin“, gde su bile izgrađene i radionice za praktičnu nastavu.
– Zakasnio sam na upis, Gimnazija je bila popunjena, jedino je ovde bilo mesta. Već posle mesec dana, profesor Lepedat mi je rekao: „Zašto ti, mali, nisi upisao Gimnaziju, ti si ovde zalutao“. Znao sam to. Nisam bio baš dobar đak, voleo sam da „hvatam krivine“, imao sam dosta izostanaka, uglavnom opravdanih. Ali nisam ponavljao nijednu godinu, završio sam ovu školu. Onda sam otišao na Fakultet političkih nauka, odsek novinarstvo.
I bio je novinar, ceo radni vek.
Popović je imao i uspešnu političku karijeru – dva puta je bio predsednik opštine – 1989. i od 1993. do 1996. godine.
Okupljanje kao dan posle
I zaista, u svojim klupama, nekadašnji petnaestogodišnjaci izgledali su kao da su se, ta nevina mladost i energija pobednika, uselile u njih. Utvrdili su i da nameravaju da se vraćaju svake godine. Prepoznali su to. Činilo se da je, na ovaj susret, zakasnilo jedino – vreme.
Na značaj ovakvih obuka ukazao je Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u MUP-u Srbije.
Obuci je prisustvovao i Željko Radu, član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava.
Milan Đokić, regionalni koordinator u Komesarijatu za izbeglice i migracije, podsetio je da su se na javni poziv KIRS-a za dodelu sredstava u iznosu od milion dinara, za aktivnosti u korist migrantske populacije, prijavile četiri lokalne samouprave, među kojima je i Kikinda. Sredstva su namenjena održavanju radionica, obuka, unapređenju informisanja i drugim aktivnostima od značaja za populaciju migranata
O praktičnim veštinama u radu sa žrtvama, posledicama trgovine ljudima i načinima prepoznavanja rizika govorili su Sanja Savić i Miroslav Jovanović iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Posmatrano po polu, više od 78% viza izdato je muškarcima. Ovi podaci ukazuju na rastuću potrebu Srbije za stranom radnom snagom i na sve veći značaj migracione politike na lokalnom nivou.