August 23, 2026

Најновије

kkikindski-mlin-(4)

„Kikindski mlin” dobija novog zakupca: Proizvodnju bi trebalo da zakupi „Klas“ iz Sarajeva

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Novi zakupac proizvodnog dela „Kikindskog mlina”, kao saznajemo, trebalo bi da postane firma „Klas“ iz Sarajeva. Reč je o najvećoj mlinsko pekarskoj industriji u Bosni i Hercegovini. Bave se proizvodnjom brašna, testenina, poslastičarskih i konditorskih proizvoda. Još uvek se ne zna kada će započeti proizvodnju u Kikindi ali se očekuje da to bude uskoro.

Većina od oko sedamdesetak zaposlenih u „Kikindskom mlinu“ trenutno je bez zaposlenja, ali se očekuje da ponovo počnu da rade na starim radnim mestima pošto sarajevska firma započne proizvodnju.

Kako saznajemo silosi, ali i sušara za suncokret i kukuruz ostaje u vlasništvu „Dijamanta“, a nastaviće se i otkup pšenice, kukuruza i suncokreta. Godišnje je mlinu otkupljivano 40 hiljada tona pšenice, dnevno se mlelo od 125 do 130 tona , a mesečno od 3.800 do četiri hiljade tona. Radilo se u četiri smena i proizvodili su se svi tipovi brašna kojih je bilo preko 20 vrsta. Testenine su se proizvodile po italijanskoj recepturi i to oko dve hiljade tona godišnje. Još 2017. godine ova firma bila je jedna od 80 sa spiska za prodaju „Agrokora“, a 2022. kada je proslavljeno 160 godina postojanja i dalje je bio u vlasništvu ove kompanije. Izgrađena je i nova sušara u koju je uloženo 280 hiljada evra. Moderna sušara radi od 2016. godine i ima kapacitet od oko 15 hiljada tona kukuruza i suncokreta.

Napomenimo i to da je mlin u ulici Kralja Petra Prvog, koji je deo „Kikindskog mlina“, poznati Danfil, otkupila kikindska poljoprivredna firma „Bajša agrar“ za potrebe skladišta.

„Kikindski mlin“ osnovan  je davne 1862. godine i jedno je od najstarijih preduzeća u regionu. I ovu, kao i ostale firme , pratila su dobra i loša vremena izazvana dešavanjima u svetu i državi. Od početka 2022. „Kikindski mlin“ je i zvanično postao jedan od brendova kompanije „Dijamant“ iz Zrenjanina“ čiji je vlasnik beogradski „Frikom“ tačnije „Agrokor“ iz Hrvatske. Raspolaže značajnom imovinom, između ostalog silosima u Kikindi i Novom Miloševu za skladištenje 82.000 tona pšenice, magacinskim skladištima, proizvodnim pogonima i drugim, koja su u Kikindi na posedu površine veće od 30 hektara i u Novom Miloševu na 14,5 hektara.

A.Đ.

nagrada-ritam-evrope-(1)

Priznanje Kikindi za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju festivala „Srbija u ritmu Evrope“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Gradu Kikindi u Boru je uručena nagrada za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju prošlogodišnjeg festivala „Srbija u ritmu Evrope“. Priznanje je primio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je ovom prilikom istakao da smo pokazali da posedujemo ozbiljne kapacitete i resurse za organizaciju takvog događaja čija se gledanost meri u milionima. Zahvalio se produkciji i organizatorima na ovom priznanju i uputio je čestitke domaćinu Boru na sjajnoj organizaciji ovogodišnjeg finala.

Ovom prilikom nastupila je i Ena Gogić koja je kao pobednica doprinela da finalno takmičenje ovog festivala bude organizovano u našem gradu.

cubrilo-(2)

Borislav Čubrilo, proizvođač kraft piva: Suvača na pivski pogon

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Nije baš kikindska ulica Toze Markovića toliko na periferiji, koliko se u prvi mah čini. Naročito ako smo u tu ulicu pošli s namerom da se upoznamo s proizvodnim pogonom zanatskog piva. Verovatno proces proizvodnje piva više interesuje tehnologe, a vaš izveštač se deklariše u konzumente ovog napitka. Zato ovaj tekst kucamo odmah na licu mesta, u pivari i sasvim trezni.

Dočekuje nas Borislav Čubrilo, kojem tražimo ličnu kartu. Ne naravno njegovu, jer nismo islednici, nego njegove zanatske radionice.

– Firma „Banat bir“ je nastala 2019. prvo kao kućna, eksperimentalna pivara. Tad smo se tek upoznavali s tehnologijom proizvodnje zanatskog piva. Prvo smo „kuvali“ po 20 litara za društvo i za lične potrebe, a ubrzo smo iste godine prešli na veću proizvodnju- kaže domaćin. -Međutim, došla je korona i to vreme lokdauna smo iskoristili da unapredimo opremu i proširimo proizvodnju na 180 litara. Tad smo razvili i paletu od četiri vrste piva. Nakon toga smo odlučili da se još ozbiljnije posvetimo proizvodnji. Prikupili smo dokumentaciju od Ministarstva poljoprivrede, uskladili proizvodne pogone sa zakonskim regulativama i napokon prošle godina registrovali firmu i još više proširili proizvodnu paletu. Sad proizvodimo osam vrsta piva- dodaje Čubrilo, ujedno nudeći da isprobamo neki od njegovih proizvoda. Odbijamo dok smo na zadatku, nego, dok traka „curi“ pitamo da nam otkrije još neki podatak o svojoj manufakturi:

– Dosta nove opreme smo nabavili. Dosta toga putem subvencija Republike Srbije, a nešto smo i sami napravili. Sad smo nabavili fermentor od 1000 litara i imamo kapacitet skladištenja od 24.000 litara godišnje. Očekujemo do kraja godine da ćemo nabaviti još jedan fermentor, što bi bilo dodatnih 12.000 litara godišnje.

A Kikinđani, koje najviše vole?- pitamo.

– Pre svega naše najpoznatije i autentično pivo od ludaje sa začinima: cimet, muskatni orah, đumbir, karanfilić… Zatim, pored piva od ludaje, tu su i „Kikindsko svetlo“, „Fijaker“, „Ipa“ i „Suvača“, koja su dobitnici specijalnih priznanja na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu. Pored njih imamo i piva „Kinđa“, potom „Naiva“, a uskoro izlazi i „Ravnica“, pitko pivo sa citrusnim i notama hmelja. Ove godine smo se trudili da kroz lokalne manifestacije širom Srbije što više promovišemo naše proizvode, bili smo na mnogo mesta, a i na „Danima ludaje“ je bila prilično velika potražnja za našim pivom od strane komšija Rumuna.

– Može li sad jedno ladno? -navaljuje domaćin. –Može! Zadatak izvršen, kažem. Jer, mada nisam iz Rumunije, i mene živo interesuje kako vozi „Fijaker“  po „Ravnici“ i da li posle trećeg, „Suvača“ počinje da okreće.

N. Savić

csu

Tribina u CSU u četvrtak: O veštinama roditeljstva u digitalnom dobu

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Iz Centra za stručno usavršavanje pozivaju sugrađane da u četvrtak, 23. oktobra, u 17 časova dođu na predavanje „Veštine roditeljstva u digitalnom dobu“ koju organizuje Udruženje građana „Centar za razvoj i unapređenje porodičnog funkcionisanja – Horizonti“ iz Čačka.

Ovo predavanje je jedna od glavnih aktivnosti projekta „Znanjem bezbedno na internetu“ namenjenog učenicima, roditeljima i nastavnicima o bezbednom korišćenju interneta i savremenih tehnologija.

-Cilj programa je unapređivanje roditeljskih veština u pružanju podrške deci za bezbednu upotrebu interneta i savremenih tehnologija i prevenciju rizičnog ponašanja dece na internetu –  kaže Sanja Ranković Ilić, psiholog i predsednica udruženja.

Realizaciju projekta pomoglo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.

struja

U Bašaidu i Bikaču u četvrtak bez struje

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Iz „Elektrodistribucije“ obaveštavaju građane da će zbog planiranih radova na mreži doći do privremenih isključenja električne energije u četvrtak 23.oktobra. Isključenja su najavljena u Bašaidu i Bikaču. Domaćinstva će biti bez električne energije od 9 do 11 časova.

sss-albanija-razmena-(5)-Copy

SSŠ „Miloš Crnjanski“ i ove godine u projektu „Superškole“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ i treću godinu zaredom, biće deo programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Tema projekta je „Izgradnja mira i jačanje mira na Balkanu“.

-Nakon što smo dve godine sarađivali sa učenicima i zaposlenima iz Gimnazije „Hidajet Lježa“, upoznali se sa kulturom, istorijskim znamenitostima, načinom života i školskim programom u Lješu, ove godine promenili smo partnera – saznajemo od direktora Milorada Karanovića. – Projekat ćemo realizovati sa školom iz središnje Albanije iz mesta Bereta. Naših 15 učenika posetiće Albaniju, nakon čega ćemo im i mi biti domaćini.

Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ciljevi projekta su pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu. Tokom razmena organizuje se mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta.

Program „Superškola“ podržavaju lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansiraju ga Evropska unija i Nemačka.

A.Đ.

 

 

 

 

crkva-fasada-(1)

Završeni radovi na hramu Svetog Nikole: U znaku jubileja

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Pravoslavni hram Svetog oca Nikole u centru grada u proteklom periodu  delom je rekonstruisan. Skela koja je bila postavljena oko jedne od najstarijih zgrada u Kikindi razmontirana je, čime je i okončan posao planiran u ovoj godini.  Protojerej Miroslav Bubalo podseća da je ove godine značajan jubilej, dva i po veka od završetka izgradnje zdanja.

-Stekli su se uslovi da se uradi najozbiljnija rekonstrukcija hrama u proteklih 50 godina. Najpre smo zamenili postojeći crep, i rekonstruisali dotrajale delove na krovu i na kraju smo sanirali postojeću fasada – kaže naš sagovornik.

Kako na crkvi nije bilo odgovarajućeg crepa on je pucao na krovu što je uzrokovalo prokišnjavanja. Stoga je je podaščan krov i stavljena nepropusna folija kako bi se došlo do trajnog rešenja. Fasada je sanirana i okrečena sa materijalima koje je odobrio nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice.

-Osposobljen je i sat u zvoniku koji nije radio pet, šest godina. Sada smo u eksperimentalnoj fazi, proveravamo razliku u tačnosti, kao i da li na rad sata imaju uticaja vremenske prilike. Mehanizam je stariji i ima oscilacija u odnosu na visoke i niske temperature. Rešili smo pogon sata i sada ga pratimo. Želja nam je da sat ponovo ima mehanizam za izbijanje, da se ponovo čuje na svakih 15 minuta, kako je to bilo nekada – otkrio je protojerej Bubalo.

Finansijer radova je kikindska Pravoslavna crkvena opština.

-Neophodni su i manji radovi u unutrašnjosti crkve. Na pojedinim mestima izbila je vlaga i šalitra i to bi trebalo sanirati. U planu je i da postavimo toplotnu pumpu koja bi zagrevala deo hrama koji ima podno grejanje, kao i da se zameni deo oštećenih pločica – pojasnio je protojerej Miroslav Bubalo.

U okviru proslave jubileja, 250 godina, krajem ovog meseca iz štampe će izaći i knjiga o crkvi Svetog Nikole koju je napisao Tihomir Gajski. Pošto knjiga ugleda svetlost dana biće organizovana i promocija. Do kraja godine u planu je i izložba arhivalija, starih predmeta, ikona i jevanđelja koje hram poseduje.

JUBILEJ ČITAVOG GRADA

-Ovo nije samo jubilej crkve, nego čitavog grada – navodi protojerej Bubalo. – Kikinđani su najpre izgradili crkvu od cigle pa su tek nakon toga pravili svoje kuće od čvrstog materijala.

A.Đ.

cigra1

Deveta humanitarna likovna kolonija u „Čigri“ okupila osamnaest umetnika

Jelena Trifunović October 20, 2025

Društvo za pomoć MNRO „Čigra“ u subotu je bilo domaćin devete likovne kolonije pod nazivom „Humani umetnici za „Čigru““. Osamnaest slikara iz Sombora, Beograda, Novog Miloševa, Novih Kozaraca i Kikinde odazvalo se pozivu da svoje vreme i radove doniraju za plemenit cilj.

– Koloniju je podržala lokalna samouprava po projektu udruženja građana od posebnog značaja za grad za 2025. godinu. Sve slike koje danas nastanu, naši sugrađani moći će da kupe i na taj način potpomognu rad društva za pomoć MNRO. Sva sredstva koja skupimo upotrebićemo za uređenje prostorija i potrebe naših članova, a trenutno je najhitnije renoviranje fasade, izjavila je Biljana Nedomački, sekretar udruženja.

Među učesnicima iz Sombora, zatekli smo i Minu Ševo, slikarku i predstavnicu udruženja „Art Nostra“. Iako su njene kolege prethodnih godina sarađivale sa „Čigrom“, Mina se prvi put pridružuje ovom projektu.

– Naše udruženje podržava humanitarni rad. Stoga smo došli da uradimo nešto korisno ali i da se družimo, da razmenimo iskustva i da nam bude lepo u svetu boja, rekla je Mina Ševo.

Likovna kolonija trajala je jedan dan, a građani su mogli da obiđu umetnike i da na licu mesta vide kako od praznog platna nastaje umetnički rad. Umetnici su stvarali dela raznovrsnih motiva od pejzaža i studija konja, do mrtve prirode, svako kroz svoj prepoznatljiv izraz i tehniku.

Inače, stručni tim društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Čigra“ trenutno radi sa dvadeset i pet korisnika uzrasta između tri i pedeset godina. Iako lokalna samouprava kao i sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podržavaju njihov rad, dodatna finansijska sredstva su uvek neophodna. Stoga slikari i učesnici ove humanitarne kolonije pozivaju sve Kikinđane da kupovinom slika i sami doprinesu ovoj dobrotvornoj misiji.

T. D.

 

Hram-Svetih-Kozme-i-Damjana

Vernici SPC danas slave Srđevdan

Jelena Trifunović October 20, 2025

Na današnji dan, vernici pravoslavne crkve obeležavaju dan svetog Sergija i Vakha, u narodu poznat kao Srđevdan. Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen podebljanim crnim slovom i pripada slavama za koje se sprema mrsna hrana.

Prema legendi, sveti Sergije i Vakh bili su rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimilijana koji ih je zbog njihove hrišćanske vere poslao u izgnanstvo u Aziju. Pogubljeni su u Siriji jer su ostali čvrsti u veri i odbili da se poklone rimskim bogovima, odakle se njihov kult proširio po istoku. Car Justinijan prvi je ovim svecima sagradio crkvu u Carigradu i na taj način doprineo tome da se njihov kult proširi i na zapad.

Sveti mučenici Sergije i Vakh su zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika. Vernici pravoslavne crkve veruju da Srđevdan predstavlja granicu između leta i zime i da na taj dan ne treba orati zemlju. Obućari i opančari takođe odmaraju jer se smatra da ih sveti Sergije obilazi da proslavi sa njima. U srpskoj tradiciji zadržalo se i verovanje da će danas svi oni koji pate od bolesti kostiju i dizenterije doživeti čudesno ozdravljenje.