Најновије Архиве | Page 183 of 701 | Кикиндски портал

Одржане радионице о пошумљавању – изванредне прилике у новом државном пројекту

Igor Crnogorac July 17, 2025

У Ловачким домовима у Мокрину и на Млаки данас су одржане радионице о могућностима пошумљавања на територији Кикинде. Организоване су на основу пројекта „Стварање услова за обнову шумских ппредела на политичком, теренском и тржишном нивоу у циљу постизања неутралног стања деградираности земљишта у Србији”, који спроводи Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), у сарадњи са Министарством пољопривреде Србије.

Проф. др Саша Орловић, директор Института за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада, истакао је да су Кикинда и Димитровград препознати као пилот-подручја за утврђивање степена деградације земљишта и потенцијала за пошумљавање.

– Кикинда је одабрана јер смо проценили да су највеће активности пошумљавања које предузима локална самоуправа управо овде. Земљиште као ресурс је изложено бројним процесима деградације – у Кикинди углавном ветровима, ерозији – и недостатку органске материје. Када то утврдимо, тражимо оне који би били спремни да пошумљавају своје парцеле. Дрвеће повећава органску материју у земљишту, смањује утицај ветра, побољшава биодиверзитет. Сада се отвара простор за велики државни пројекат који ће се бавити подизањем нових шума, пољозаштитних појасева, али и унапређењем постојећих – и у јавном и у приватном сектору – рекао је проф. др Орловић.

Он је додао да је циљ ових активности стварање одрживог, виталног шумарства које ће ефикасније везивати угљеник, производити дрвну масу и доприносити очувању животне средине.

– У Војводини, где год посадите дрво, то је вишеструка добит. Поред екологије, то доприноси и бољим резултатима у пољопривреди, развоју пчеларства, ловства и туризма. Дрвеће је неопходно за опстанак пољопривреде, јер побољшава микроклиму, нагласио је Орловић.

Инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“ Миодраг Радовановић нагласио је да је у току прикупљање информација о расположивим површинама на територији Кикинде које би могле бити обухваћене овим програмом.

– Ове радионице су финална етапа припремног пројекта, а њихов циљ је био да се локална удружења – еколошка, ловачка, пчеларска – информишу о могућностима учешћа у већем програму пошумљавања. У фебруару је потписан споразум између Владе Србије и УН, чиме је покренут пројекат „Forest Invest“. Он предвиђа обнову 50.000 хектара и подизање нових шума на 7.000 хектара широм Србије – рекао је Радовановић.

Он је додао да је циљ да што више локалних актера препозна могућност и интерес за учешће у пошумљавању. Осим што ће се подизати нове шуме, биће унапређене и постојеће. Пројекат, истакао је, предвиђа и економске и еколошке бенефите, како за државу, тако и за приватне власнике.

С. В. О.

Винари задовољни текућом годином: У Банату воле лагана и мирисна вина

Jelena Trifunović July 17, 2025

За разлику од воћара који ове године неће моћи да се похвале великом родношћу, виноградари имају разлога за оптимизам. Мањак кише заслужан је што је и мање патогена међу чокотима у односу на претходне године. Ипак, виноградари и винари не ослањају се само на небеса, него је потребан и низ корака које морају сами да предузму да би се постигло оно чувено аграрно „3 к“ – квалитет, квантитет и континуитет.

С обзиром да је сваки корак у узгоју винове лозе веома важан, осврнућемо се на почетак календарске године и процес резидбе, па питамо Богдана Степанова, дугогодишњег произвођача вина из Иђоша да ли је зимус било измрзавања пупољака?

– Није, било је касних пролећних мразева, али нису нанели велике штете виноградима. Међутим, било је после мало проблема због опрашивања и без обзира што је релативно добро цветало и понело, део цветова због лоших временских прилика није опрашен. То за последицу негде има рехуљавост гроздова, односно мањи број зрна у грозду. Код нас у винограду то није био случај и ова година је за сада одлична. Додуше оно колико ми радимо, а то су нешто преко два хектара, скоро све је под заливним системом, а и киша која је недавно пала нам је доста помогла. Надамо се још једној доброј киши пре бербе и то ће за виноград бити довољно – каже Степанов, додајући:

– Наши виногради су близу куће, а то је велика предност, јер можемо малтене у сат да реагујемо кад је у питању прскање и заштита лозе. Зато немамо болести у винограду. Међутим, чујем да се код колега, код којих је удаљенији виноград од куће, појавила пепелница. Ова дуготрајна суша је ипак направила подлогу за неке врсте болести, а с друге стране, не ваља ни преобилна киша. Мора се водити рачуна о сваком детаљу- каже Степанов, док се његова супруга Јелена надовезује да је поред набројаног важна и међусобна солидарност колега винара, наводећи да је члан Удружења иђошких виноградара „Шасла“, а чланство у удружењу им је у почетку помагало у размени искустава и одабиру сорти приликом заснивања винограда.

– У међувремену мој супруг и ја смо као регистрована винарија превазишли хоби производњу и више смо сад окренути технолошком процесу и пуштању вина у промет, тако да је сад наше искуство добро дошло неким новим члановима удружења – поносна је Јелена.

Као што је познато, севернобанатско подручје има врло мало растресите земље. Углавном су то рит и слатина и нешто мало пешчаних делова на којима су углавном виногради, па је у складу с тим и избор сорти врло важан.

–Дуго су се гајиле старе, аутохтоне сотре код нас, у купасто-пехарастом облику узгоја, или што би стари рекли „на чокот“. То је ниски облик узгоја и те сорте су преживљавале зиму захваљујући загртању. Ту се радила оштра резидба на два окца и спуштање једног зимског ластара. Када се касније прешло на шпалирни, то јест, високи узгојни облик, измрзавање је постало проблем и многе од старих сорти су изгубиле значај који су имале. Међутим, поменуто полагање и загртање резервног ластара код старих сорти је био озбиљан физички посао, тако да су наши виноградари морали да се окрену високом узгоју- наводи наш саговорник додајући да се новоформирани виногради углавном ослањају на француске сорте – шардоне, карбоне совињон, има и франковке. Уз њих тамјаника као и грашац, италијански и рајнски ризлинг, каже Степанов.

Занимљиво је да се наши виноградари не одричу ни традиционалних сорти попут Хамбурга, који је претежно конзумна сорта.

-Хамбург увек даје добар род. Некад понесе и 5 килограма по једном чокоту, захвалан је јер он за виноградаре донесе прве паре у сезони. Дакле, узгајивачи га продају у конзумне сврхе, потом од њега се прави добар розе, а људи овде у Банату воле да вино мирише и буде лагано, а све што не оде у вино, отићи ће у лозовачу, а ракија од хамбурга је једна од најквалитетнијих ракија с овог подручја.

-С тим у вези, додаје Богданова супруга, веома би било корисно кад би се у Кикинди отворила једна винотека у којој би у сваком моменту купци могли да се снабдеју квалитетним винима, не само локалним, већ и регионалним. Такав један објекат би био не само економски, него и и туристички користан – уверена је Јелена.

Н. Савић

Традиционална фијакеријада у суботу у Башаиду

Igor Crnogorac July 17, 2025

Башаид је и ове године домаћин Фијакеријаде која ће, како истичу организатори, окупити најлепше коње и фијакере из читаве Војводине и из свих крајева Србије. Домаћин је Коњички клуб „Вранац“, а ревија коња одвијаће се на Вашаришту у суботу, 19. јула од 11 сати.

– Дођите да заједно чувамо традицију и уживамо у лепоти коју само Војводина може да пружи – каже председник клуба Алекса Микалачки. – Клуб носи име по коњу вранцу који је поклоњен кнезу Михајлу када је пролазио кроз Башаид и на нама је да очувамо то сећање. Клуб постоји скоро 30 година и окупља љубитеље племенитих животиња.

Учесници ће се такмичити у једнопрегу, двопрегу, тропрегу, четворопрегу и вишепрегу. Бираће се и најлепши пастув и кобила, а наступиће и деца возачи и јахачи. Догађај организујe МЗ Башаид уз подршку локалне самоуправе.

А. Ђ.

(Фото: Чедомир Вујанић)

Позив добровољним даваоцима из ЦК: најпотребније крве групе 0 и Б негативна

Igor Crnogorac July 17, 2025

Из кикиндског Црвеног крста обавештавају грађане да ће се у понедељак, 21. јула, одржати акција добровољног давања крви. Напомињу да су изузетно ниске резерве 0 и Б- крвне групе.

Акција траје од 8.30 до 13 сати, у Немањиној 4.

ФЕНОК у Кикинди – у дворишту Курије, сваке вечери до суботе, наступи врсних оркестара, ансамбала и солиста

Igor Crnogorac July 17, 2025

Међународни Фестивал народних оркестара – ФЕНОК, 24. пут се одржава у дворишту Курије. За фестивалску публику сваке вечери, од уторка, када су почели програми, до суботе, наступају врсни музичари.

Вечерас (четвртак) ће наступити специјална гошћа, Даница Крстић, као и чланови ансамбла „Македонија“ Музичке академије „Гоце Делчев“.

За петак је заказан концерт Етно-кампа, а Зоран Бугарски Брица, вођа ансамбла „Зоруле“ ће довести велики оркестар састављен од новосадских и темишварских тамбураша. Најављује се шаролик и богат репертоар – од Штрауса и романси, до банатског кола, са изванредним солистима.

Завршни концерт у суботу одржаће тенор Александар Саша Петровић првак Опере Српског народног позоришта и велики пријатељ „Гусала“.

ФЕНОК организује Академско друштво за неговање музике „Гусле“, уз подршку Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Сви концерти почињу у 20 сати и улазак је бесплатан.

А. Ђ.

Сутра стиже освежење, а за викенд поново нагли раст температуре

Igor Crnogorac July 16, 2025

Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода, у четвртак ујутро и пре подне, изнад већег дела Србије биће претежно облачно, местимично с кишом, осим на крајњем југу и југоистоку где ће бити претежно сунчано.

После подне на северу престанак падавина, а затим и постепено разведравање, а у осталим крајевима местимично киша и пљускови с грмљавином. Увече стабилизација времена. Ветар слаб и умерен, јутарња температура од 16 до 20 °С, а највиша дневна од 21 до 29 °С.

У петак променљиво облачно са сунчаним периодима и углавном суво.

Од суботе претежно сунчано уз нагли пораст температуре, па ће у недељу и почетком наредне седмице, поново бити веома топло, у већини места од 34 до 40 степени.

Од среде, 23. јула, мало свежије време.

Поводом освојене медаље на Европској географској олимпијади, Алексу и његовог ментора примио градоначелник Кикинде

Igor Crnogorac July 16, 2025

Након што је освојио бронзану медаљу на Европској географској олимпијади у Литванији, Алекса Томић, ученик генерације ОШ „Свети Сава“, примио је и признање свог града. Њега и његовог ментора, наставника географије Мирослава Грујића, у дворишту Градске куће угостили су градоначелник Кикинде Младен Богдан и члан Градског већа за образовање Тихомир Фаркаш.

Пријем је био прилика да се јавно захвале овом даровитом и марљивом ученику, који је на такмичењу у Вилнијусу достојно представљао не само своју школу и град, већ и целу Србију. Алекса је на Националној олимпијади понео титулу апсолутног шампиона, чиме се пласирао на европско надметање, где је као један од осморо представника Србије постигао изванредан резултат.

– Такмичење је трајало четири дана и обухватало три различита дела: мултимедијални, писани и теренски тест. Осим што сам научио пуно новог, имао сам и прилику да упознам другаре из различитих земаља, да представим Србију, нашу културу и обичаје. Посебно сам поносан што сам, за културно вече, на којем смо представљали своје државе, понео медењаке које у мојој породици праве жене и на којима су приказане народне ношње – испричао је Алекса.

Посебну захвалност, и том приликом и сада, упутио је наставнику Мирославу Грујићу.

– Захваљујући њему сам и постигао ове резултате. Припремао ме је током целе школске године и мотивисао да истрајем. Ова награда ми много значи, посебно ако одлучим да студирам географију – додао је Алекса који је овог лета постао ученик првог разреда природно-математичког смера Гимназије „Душан Васиљев” у Кикинди.

Наставник Грујић не крије понос због Алексиних успеха.

– Алекса је пример шта се може постићи када се рад и интересовање укрсте. Ово такмичење је захтевало не само знање из географије, већ и добро познавање енглеског језика, јер су задаци били сложени и мултидисциплинарни. Искрено се надам да ће у средњој школи наставити да ниже успехе. Већ половином августа очекује га Светска јуниорска олимпијада у Београду – најавио је наставник.

У знак захвалности за постигнуте резултате и за начин на који представља Кикинду у најбољем светлу, градоначелник Богдан уручио је Алекси лаптоп.

– Поносни смо што у нашем граду расту овако вредна и даровита деца. Очекујемо од Алексе још лепих вести са будућих такмичења и настављамо да подржавамо младе који постижу резултате на највишем нивоу – поручио је Богдан.

Алекса је и овим успехом потврдио да се труд и знање увек препознају и вреднују – како у учионици, тако и ван ње.

С. В. О.

Завршено постављање хоризонталне и вертикалне сигнализације: Безбедно у зони школа

Aleksandra Djuran July 16, 2025

У зони Основне школе „Фејеш Клара“, Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе завршено је постављање хоризонталне и вертикалне сигнализације. Да је посао урађен на време, уверио се и градоначелник Младен Богдан који jе разговарао са Бојаном Зорићем из фирме „Сигнал“ из Сомбора, која је изводила радове.

-Циљ је да зона, посебно основне школе, буде безбедна. Током две недеље, колико су трајали радови, имали смо подршку локалне самоуправе, а сигнализација је постављена према важећим стандардима. Осим у улици Војводе Путника, нова сигнализација је постављена и у улицама којима деца долазе до школе тако да постоји у деловима улица Немањина, Војводе Мишића, Димитрија Туцовића, Бранка Радичевића и Војводе Путника – појаснио је Зорић.

Нова сигнализација уклапа се у Стратегију Савета за безбедност саобраћаја наше земље од 2023. до 2030. која предвиђа да бде 50 одсто мање страдалих у саобраћајним незгодама и да до 2030. не страда ниједно дете.

-Мапирали смо црне тачке на територији града и решавамо их једну по једну. Једна од њих је и раскрсница улица Бранка Радичевића и Војводе Путника у чијој близини имамо основну и две средње школе – прецизирао је градоначелник Богдан. – У локалном програму Савета за безбедност саобраћаја међу приоритетима је постављање вертикалне и хоризонталне сигнализације у улици Војводе Путника која је и најпрометнија саобраћајница током преподнева јер поред школе ту је и Градска пијаца, али и трговински објекти. Имали смо захтеве и од суграђана да се у овом делу улице што више успори саобраћај и да се пешацима обезбеди безбедно кретање што је сада и урађено.

Пројекат за постављање сигнализације урађен је 2023. године. За овај посао издвојено је 4,7 милиона динара.

На територији града црне тачке су угао улица Јована Јовановића Змаја и Партизанске, Виногради, Југовићеве и Николе Тесле, раскрсница Војводе Путника и Бранка Радичевића, угао Немањине и Ђоке Радака, Семлачке и Дистричке, Милоша Великог, Стевана Сремца и Стевана Синђелића, као и сви пружни прелази.

A.Ђ.

АМСС упозорава на појачан саобраћај

Igor Crnogorac July 16, 2025

Из АМСС указују да период годишњих одмора и велики број страних држављана који пролазе кроз нашу земљу, уз смену туриста, условљавају појачан интензитет саобраћаја.

Велики број возила на нашим ауто-путевима и главним путним правцима као и грађевинска сезона због којих је на бројним деоницама измењен режим саобраћаја разлог су да возачи у оваквим условима буду крајње одговорни и максимално опрезни у вожњи, истичу из ове службе.

Апел возачима је да на пут крећу искључиво одморни, да не јуре за изгубљеним временом и да га не надокнађују брзом вожњом, јер је тада ризик од саобраћајних незгода много већи.

Према информацијама Управе граничне полиције, нема задржавања на путничким терминалима наших граничних прелаза, док се на теретним терминалима возила задржавају највише 420 минута. Из ЈП „Путеви Србије” саопштавају да на наплатним станицама нема задржавања.

Национални сабор народног стваралаштва: Златне руке Смиљке Булатовић

Aleksandra Djuran July 16, 2025

На Националном сабору народног стваралаштва „Златне руке“ одржаном у Сокобањи суграђанка Смиљка Булатовић добила је прву награду за старе занате. Једина је предузетница нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез ускоро ће обележити десетогодишњицу рада.

-Први пут сам учествовала на овој манифестацији и драго ми је што је препознат мој труд да сачувам овај стари занат од заборава. Награда је права промоција труковања јер је мој циљ да што више везиља научи овај поступак. Уједно, она је круна деценије рада.

Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.

-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат промовишем где год то могу. Имам план баш као у многим туристичким градовима, а ради се о понуди да се посети продавница старих заната, то бих јако волела да се на тај начин представим туристима из целог света – навела је наша саговорница.

Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму у ствари вез по цртежу који је пренет на платно.

А.Ђ.