Најновије

Aleksandar-Sasa-Petrovic-(2)

Пуна гледалишта током свих вечери 24. Фестивала народних оркестара најбоље говоре о томе колико АДЗНМ „Гусле“, као организатори, добро познаје жеље и потребе кикиндске публике. Овогодишњи Фестивал је окупио бројне извођаче из земље и иностранства – Румуније, Бугарске, Турске, Северне Македоније – који су својим квалитетним програмима улепшали четири летње вечери под отвореним небом у дворишту Курије.

Фестивал ће вечерас бити свечано затворен концертом пријатеља ФЕНОК-а, врхунског тенора Александра Саше Петровића, првака Опере Српског народног позоришта.

– Ово ми је трећи пут да наступам на Фестивалу, али сам овога пута себи испунио жељу и остао све време трајања манифестације. Уживао сам у сваком програму – каже Петровић.

Он открива да са директором Фестивала, Зораном Петровићем, дели дугогодишње пријатељство и међусобни уметнички респект, те се увек радо одазива његовим позивима.

– Вечерашњи концерт носи назив „Музички стендап – Саша и пријатељи“. Публику очекује музичко путовање кроз разне жанрове, у коме ћемо извести најпознатије композиције – оне које сви знају и воле. Свако ће се, верујем, препознати бар у једној песми. Биће ту и прикладног, питког хумора, на тему мушко-женских односа, музике, љубави – свега што живот чини лепшим – најављује Петровић.

Како каже, на сцени ће му се придружити инструменталисти, његови пријатељи, али ће једини вокал бити управо он.

– Овај фестивал је више од културне манифестације – он је традиција. „Гусле“ и ФЕНОК су центар фолклора, етномузикологије и етнокореологије. Овде се учи, певачи се упознају, млади сазнају много о нашем националном идентитету. То је нешто што морамо озбиљно схватити јер има тежину. Ово није само туристички догађај, већ културолошки значајан фестивал – поручио је Петровић.

Његов наступ ће, нема сумње, испунити двориште Курије до последњег места, а потом ће се спустити завеса на 24. издање Фестивала који слави музику, традицију, виртуозност, прошлост, али и младост и будућност нашег поднебља.

Концерт је заказан за 20.15 и улазак је бесплатан.

strongmen.-gradska-kuca

Делатници Бодибилдинг клуба Слобода из Нових Козараца, предвођени Драганом Богојевићем, 23. пут уприличиће такмичење у стронгмену, које је на распореду вечерас од 19 сати покрај стадиона „Илија Пантелић”, а данас је за снагаторе, градоначелник Кикинде Младен Богдан уприличио пријем, пожелевши им добродошлицу.
– Имаћемо врхунско такмичење вечерас, а битно је да знате, ко дође у Кикинду он је наш Кикинђанин и увек жели да дође следећи пут и увек се трудимо да будемо још бољи домаћини. Веома нам је важно да видите све лепоте нашег града и да видите шта је Кикинда и шта може да понуди и да то што више ширите. Желимо да вам кажемо колико нам је драго што имамо овако врхунске спортисте у нашем граду, а ово такмичење је превазишло оквир Србије и интересовање за вечерашње такмичење је велико. Туристичка организација ће да вам приушти и да видите неке лепе ствари у граду – рекао је Богдан.
Богојевић се надовезао:
– Захваљујем се граду Кикинди и граддоначелнику и његовом тиму за велику подршку, имаћемо вечерас осам такмичара, од којих четворица са светске Лиге шампиона, у пет интересантних дисциплина које су на светском нивоу што се тиче терета и то сви такмичари знају. Постојимо 23 године и то је већ велики успех и града Кикинде и Месне заједнице Нови Козарци.
Д. П.

etno-kamp-(1)

Етно камп, који се 24 године одржава истовремено са Фестивалом народних оркестара у организацији АДЗНМ „Гусле“, завршава се сутра.

Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.

– На етно кампу сам четврти пут и сваке године то је ново искуство – рекла је Вања. – Теме су занимљиве и пуно тога сам научила о прошлости Срба у Војводини, Мађарској и Румунији. Поред тога, сваки пут стекнем нова пријатељства.

Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.

– Годинама уназад слушам о овом етно кампу и сада сам добила прилику да дођем у Кикинду. Одушевљена сам предавањима, програмом који је осмишљен за нас и уопште концепцијом кампа. Пуно тога сам научила и оно што је још важније, знања која сам стекла моћи ћу да применим.

Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.

– Ово је јединствена прилика да средњошколци и студенти током лета стекну нова сазнања. Уз стручна предавања, ту је и могућност да пораде на вокалним техникама, науче ново у играчким радионицама, да имају приступ ранијим проучавањима у Мађарској, Румунији и Војводини. Све што су научили моћи ће да покажу публици на концерту. Поред очувања традиције, наш циљ је повезивање студената и академија у региону у чему смо успели и сада се укључују и друге земље – рекла је др Кристина Плањанин Симић.

За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.

А.Ђ.

ambalazni-otpad-(1)

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града већ другу годину организује акцију сакупљања амбалажног отпада од средстава за заштиту биља и других хемијских препарата. Ове године акција ће се спровести у сарадњи са Пољопривредном стручном службом и Регионалном привредном комором у Кикинди, на иницијативу Секретаријата за заштиту животне средине.

– Обавештења су већ истакнута у месним заједницама. Посебно смо информисали пољопривреднике који имају велике количине амбалаже – рекла је секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић. – Дато је и упутство: амбалажа мора бити очишћена троструким испирањем, пробушена да се не би поново користила, и правилно одложена до дана преузимања.

Како наводи, на основу утрошених средстава и врсте амбалаже, процењује се да се у Војводини годишње генерише више стотина хиљада отпадних пластичних боца различитог састава, запрљаности и величине.

– Већина оваквог отпада заврши на депонијама, у каналима или измешан са комуналним отпадом. Ове материје долазе у додир и са човеком и са живим светом и имају веома штетне ефекте – упозорава она. – Оваква амбалажа слабо се разграђује, загађује земљиште, воду и ваздух, и зато је изузетно важно да се сакупи и правилно збрињава.

Контролу уклањања амбалажног отпада врше инспектори за заштиту животне средине. О поштовању обавеза воде се записници, а у случају непоступања – следе прекршајне пријаве.

РАСПОРЕД САКУПЉАЊА ОПАСНЕ АМБАЛАЖЕ

Сакупљање ће се обавити у уторак, 22. јула, по следећем распореду: Мокрин (Стовариште „Суботички“, пут за Иђош) – 08:00, Иђош – 08:45, Кикинда – 09:15, Наково – 10:15, Руско Село (иза Ресторана „Баја“) – 11:15 и Башаид (Вашариште) – 12:00 сати.

С. В. О.

radovi-na-putu

Јавно предузеће „Путеви Србије“ је саопштило да ће се у петак, 18. јула, до 16 часова, као и у суботу, 19. јула, од 7 до 16 сати, изводити радови на редовном одржавању, односно машинско крпљење рупа на државном путу И Б реда број 13.

У питању је деоница Меленци – Зрењанин, а радови се обављају у центру Меленаца.

Радови су обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом и опремом.

jp-kikinda-i-nemci

Постројење за прераду воде јуче је посетила висока делегација немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), која је од 13. јула у посети Републици Србији, како би се састала са кључним националним и локалним партнерима Немачке развојне сарадње и обавила посете одабраним пројектима у земљи.

Немачку делегацију предводи нова менаџерка БМЗ-а за Србију Мицонг Климес. Делегацију из БМЗ-а прате и представници немачке амбасаде и Немачке развојне банке КфW. Обзиром да је ово уводна посета Србији за делегацију из БМЗ-а, представници Немачке развојне банке желели су да истакну добре резултате постигнуте заједно са својим партнерима. Постројење за прераду воде у Кикинди је један такав пример и одлична локација за посету пројекту везаном за водоводни сектор.

 

policija+9

Како је саопштила Полицијска управа Кикинда, у петак, 18. јула и у суботу, 19. јула 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео- снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, наведено је у саопштењу.

film-1668918-1920

На репертоару Летњег биоскопа вечерас је романтична комедија „Луда љубав“. У дечијем термину, у уторак, биће приказан филм „У потрази за чаробном формулом“.

Пројекције у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“ почињу у 21 сат, улазак је бесплатан.

Bora-Otic

Несуђени кикиндски зет, хроничар времена и људи, водитељ гласовитог ТВ формата „5 казање”, Бора Отић наводи, између осталог, да је овдашњи живаљ толико измешан, да су нам се и кухиње помешале и миришу исто, а тако су нам се и обичаји и навике помешале, баш као у некој банатској шерпи

Савремени путописац, телевизијски хроничар и бележник војвођанских нарави, обичаја и адета, Бора Отић је више од пуког путописца. Он је и документариста и језички зналац, радо виђен свугде, а нарочито у северном Банату, који је походио небројено пута. И увек је имао занимљиву причу са и о овдашњим људима. Његово „ходољубље“ како је ту врсту списатељског искуства ословљавао славни Борин претходник Зуко Џумхур, има врло јако и језичко и документарно упориште, па су Борина „5 казања“ актуелна и радо гледана увек, једнако нове, као и оне емисије које су снимљене пре више од деценије.

Неке од својих севернобанатских сусрета с овдашњим људима, поделио је с нашим читаоцима.

Обишли сте сва севернобанатска насеља, чак и најмања попут Винцаида, и по неколико пута. Има ту и староседелачких и колонистичких места. Шта их повезује?

– Повезује их банaтски дух, ваздух, земља банатска, душа банатска и нарав банатска. Повезују их и путеви, а они су увек двосмерни. Воде и тамо и овамо. Повезују их љубави узвраћене, бракови мешовити, крстови и задушнице, вашари, леније и линије докле је било и чије је сад. Народ иде, сељака се, оду, дођу или се не враћају. Само се на гробљима види колико су дуго ту. И само Кикинда има пет фртаља. Сав остали свет једно цело дели на (само) четири четвртине. То је зато што нису из Баната.

Чувају ли кикиндска села љубоморно своју традицију или су отворени и радо допуштају да и људи из других места упливају међу њих са својим обичајима и навикама?

– Срећа да још увек има тврдоглавих који се не дају времену садашњем па чувају и оно од јуче. Какав је то народ који не држи до своје прошлости, обичаја, језика, културе и навика. Упиру се и одупиру да сачувају традицију и нађоши и дођоши. Као што су нам се и кухиње помешале и миришу исто, слично су слане и папрене, тако нам и обичаји и навике буду у истој шепри. Онда се та шепра (шерпа или шерпења) износи пред госте само кад су посебне прилике ил неке манифестације које дођу на ред једанпут годишње. Боље и једаред него ни једаред.

Много манифестација сте обишли и много људи упознали. Издваја ли нешто Кикинђане од становника других места?

– Данас су лудаје здраво велике. Тешко да би се данаске Лала без лотре мого да попне на ону која победи на „Данима лудаје”. Чим је толка, ондак се и даље види. Ми што смо остали доле на земљи и не видимо баш неку разлику сем што имате једног мамута, једну сувачу, једну Кикинду и само један Мокрин у комшилуку. Све остало је ко и код нас, с ове стране Тисе.

Постоји ли нека анегдота коју бисте посебно издвојили а везана је за кикиндски крај?

– Само ћу да вас подсетим како нас је Дума угостио у својој кући, како је Миле Аласев правио буклије и златне сватове са својом Јелицом, како су Чваркови и њихови другари појели цело свинче очас посла, како је Атила Фиштеш исковао гвоздено грожђе, како нас је Браташ учио шта раде бомбонџије, како је Бенџа правио шта год је неко наумио да му треба од машина, како Драган Страјнић воле коње и пише песме, како Бркини раде у стоти део милиметра, како певају тице код Милоша Галешева, како је Среда теро сонице на точковима кад није било снега, какве малтезере има Кришан, како је Неша на салашу поређао све пехаре што је с коњима освојио, како је Заре с Бећарушама у гајде свиро, како је Санела наставила алварски посао, како Сувача ради, како мајстор Пера опанке шије, како смо Жива, Миле и ја правили плаву лубеницу, како у „Паору” висе кола с плафона и како сам сигурно неког заборавио да споменем. Е, а најдраже од свега ми је што сам умало постао ваш, кикиндски зет. Звала ме једаред мила девојчица, ћерка чија је мајка тада била неудата и рекла да би волела да јој ја будем тата. Ако ме позове још једанпут, остаћу. Ја сам од оних што воле да их нуде дваред. Онда дупло и узвратим. Верујем да је порасла, да је срећна и успешна у школи и да ће да прочита ово. Од свих признања и награда које сам добио, њена жеља ми је остала најдража медаља.

Н. Савић

 

Beleslic-(5)

Мајка Душана Васиљева преминула је 17. јула 1908. године – на дан када је, 116 година касније, историчар Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ представио резултате свог истраживања. Управо овај податак, добијен прецизним увидом у матичне књиге, мења поједине биографске наводе.

– Да је мајка заиста преминула 1904. или 1905, како неки аутори тврде, Спасоје би био његов полубрат, а не рођени брат, и Васиљев би имао само једну полусестру. Овако, утврђено је да је имао четворо рођене браће и сестара. У литературу је ушло и да је најстарије дете јер нико није истраживао, а он је најстарије преживело дете. Пре њега рођена је његова сестра Загорка која је поживела само две године –  објаснио је Белеслић.

Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Attendite“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.

– До сада су уз његова дела објављиване кратке биографије, засноване на сећањима његовог брата Спасоја који је објавио Душанова дела после његове смрти, и на усменим изворима. Проблем је у томе што нико није истраживао писане изворе. У свом раду користио сам матичне књиге, домовне протоколе, тестаменте и документацију о занатлијама. Тако сам дошао и до податка да његов отац није био столар, како се годинама погрешно наводи, већ кожар. У литератури су чак помешани подаци његовог оца и стрица – наводи Белеслић.

Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.

– Мој почетни мотив био је да прикажем породично стабло једне познате личности из Кикинде и да их видим као људе, да то не буду само подаци. Када сам завршио, читајући Душанову биографију, схватио сам да није довољно обимна и да има пуно грешака – од рођења до смрти.

Једна од укорењених представа била је и да је песникова породица била веома сиромашна. Белеслић тврди да је то нетачно.

– Док је његова мајка била жива, и све до 1909. године, припадали су вишој средњој класи. Нелогично је да су школовали седморо деце, од којих су сви постали професори, а да су били изузетно сиромашни. То је немогуће чак и данас. Идеја о сиромаштву потиче из контекста Првог светског рата: отац је био на фронту, Душан је са 14 година сам издржавао породицу и школовао се. Држава се тада распада, породица се распада, Душан се одваја и почиње да се тражи. То је био преломни тренутак у његовом животу – тврди Белеслић.

На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:

– Мислим да је био млад, недовољно зрео и несхваћен. Људи који су се бавили његовим делом долазили су са других простора – са југа Србије и из Шумадије, и нису разумели Банат после Првог светског рата. Он је писао управо о том простору, о тој мултинационалној средини која је у једном тренутку остала на ничијој земљи. И геополитичке околности утицале су на песников осећај идентитета. Док се он сели, помера се и граница између Румуније и Краљевине СХС која се правила четири године. Он се губи у националном смислу, чак је покушао да дода „ић“ на презиме како би се интегрисао, али га друштво није прихватило.

На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“

У препуном холу Народне библиотеке предавање Драгана Белеслића изазвало је велику пажњу, али и питања и додатке из публике, из личних и породичних аспеката оних који су имали контакте са неким од чланова породице Васиљев.

С. В. О.