Jedanaesta sednica gradske skupštine zakazana je za danas, 31. jul, u 10 sati, a na dnevnom redu je 41 tačka. Odbornici će razmatrati izveštaje o prošlogodišnjem radu i poslovanju devet seoskih mesnih zajednica, kao i izveštaje o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Narodne biblioteke „Jovan Popović“, Kulturnog centra Kikinda, Narodnog muzeja Kikinda, Narodnog pozorišta Kikinda, Istorijskog arhiva Kikinda, CLPU Tera, Sportskog centra „Jezero“, Turističke organizacije, Centra za stručno usavršavanje.
Skupština će glasati i o izveštajima o radu i poslovanju u 2024. godini Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, vaninstitucionalne zaštite Gerontološkog centra i Crvenog krsta Kikinda. Takođe, na dnevnom redu su i odluke o usvajanju godišnjih izveštaja o poslovanju javnih preduzeća, „Kikinda“, „Toplane“ i „Autoprevoza“ za 2024. godinu, uključujući i izveštaje nezavisnih revizora.
Na današnjoj sednici biće razmatrana i Odluka o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.
Odbornici će se izjašnjavati i o izmenama programa korišćenja sredstava subvencije za javna preduzeća „Kikinda“ i „Toplana“, i davanju saglasnosti na Statute Biblioteke i Muzeja.
Na dnevnom redu su i Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata, Odluka o merama za zaštitu od buke na teritoriji Grada Kikinde, Odluka o regresiranom i besplatnom prevozu, Odluka o uslovima i načinu sticanja prava na plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike, Odluka o izradi izmena i dopuna plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde, Odluka o izradi plana detaljne regulacije za područje izgradnje solarnih elektrana „Nicco“ i „Greenco energija“ u katastarskoj opštini Iđoš i donošenje plana detaljne regulacije solarne elektrane „Negawatt solar“ na teritoriji grada Kikinde.
Dve i po sedmice rada za fudbalerima su severnobanatskog srpskoligaša i tri provere protiv članova četvrtog ranga u kojima su Kikinđani upisali remi i dve pobede, ali više od rezultata, šefa struke Vladimira Kitanovića raduje napredak mladih igrača.
– Kada vidite sam prostor i sav trud koji je uložen u ovaj prostor, jasno je zašto je „Torontal“ zaslužio da bude udruženje od posebnog značaja. Mi to poštujemo i dajemo mu punu podršku za sve programe koje organizuje jer promoviše svoju kulturu, tradiciju, običaje, svoje mesto, svoj grad i, što je najvažnije, rade sa decom. Ovakve aktivnosti treba da služe za primer, a mi treba da pružamo podršku svim udruženjima sa sličnim sadržajima – rekao je Bogdan.
– Svake godine imamo radionice starih zanata. Kod nas se ne menja broj dece, i ove godine ih imamo 95, uzrasta od 6 do 16 godina. Jako smo ponosni na to što je kamp toliko zanimljiv i za decu i za roditelje koji žele da se deca zainteresuju za stare zanate. Svake godine se trudimo i da imamo nešto novo. Grnčariju imamo svake godine, zatim vezivanje perlica, tkanje i vez, a ove godine imamo i pravljenje pištaljki od trske i igračaka od drveta. Nama je najvažnije da se deca druže i da se igraju – kaže Talpai.
On dodaje da su učesnici kampa iz cele Evrope jer roditelji iz Ruskog Sela i okruženja koji su na radu u inostranstvu usklađuju svoje godišnje odmore sa kampom. Tu su i mališani iz Kikinde, Nove Crnje, Novog Bečeja i Žitišta.
Liturgiju su služili sveštenici Eparhije banatske. Obavljeno je pričešće, a zatim i osvećenje i lomljenje slavskog kolača sa vernicima.
– Postoji svedočanstvo s početka 19. veka da „u mestu zvanom Valov, gde pod bregom voda rosi, postoji bunar i krst sa dve ikone“ – to su prvi pomeni ovog mesta na kojem je kasnije, 1867. godine, Crkvena opština napravila hram i podigla krst i bogomolju. Na nama je danas da očuvamo tradiciju, poštovanje kulta i lika Svete velikomučenice Marine, ali ne kao nekakve osobe koja pali i kažnjava, nego kao mučenice Hristove koja je pokazala svoju veliku ljubav i stradanje za veru. Narod ovde poštuje Ognjenu Mariju, ljudi se okupljaju i tako je od kada ja pamtim – rekao je protojerej Miroslav Bubalo.
Kumovi slave bili su Nebojša Pap i porodice Gan i Seferović. Oni su domaćinstvo preuzeli prošle godine.
Veliki broj građana došao je na Vodice kako bi u miru i molitvi sa izvora uzeli vodu za koju se veruje da je lekovita. Prema predanju, ona donosi olakšanje kod telesnih i duševnih tegoba. Postoji legenda da je povređeni pastir na ovom mestu prenoćio i da su mu, sledećeg jutra, rane bile zaceljene.
– Ovo je sveta voda, pomaže kod mnogih bolesti, meni je pomogla. Stalno dolazim po vodu, a posebno to ne propuštam na ovaj dan – podelila je sa nama Dragica Ćirić.
I Maria Jon nam je rekla da ovu bogomolju posećuje i tokom godine.
Posle Svete Liturgije, tokom celog dana, služiće se akatist Ognjenoj Mariji i čitaće se se molitve za zdravlje vernih.
Na ovaj dan se, prema običajima, ne obavljaju teški poslovi, ne pali se vatra, niti se rade ručni radovi, jer se veruje da bi to moglo izazvati nesreću. Ognjenu Mariju posebno poštuju žene, koje joj se mole za zdravlje, plodnost i porod.
Bogosluženje na Vodicama, u duhu zajedništva i poštovanja vere, još jednom je pokazalo da je ovaj praznik duboko ukorenjen u duhovni život verujućih ljudi.
Službe u Kikindi