U vojvođanskoj grupi trećeg stepena takmičenja za muškarce, Severni Banat, nakon prve pobede u sezoni, pretrpio je i šesti poraz. Rezultatom 2:3 (25:17, 25:22, 17:25, 23:25, 11:15), večeras u dvorani „Jezero”, Kikinđane je savladao Kulpin iz istoimenog mesta u Bačkoj. Kikindski klub gostovaće u narednom kolu u Starčevu, timu Borca.
U banatskoj grupi Vojvođanske lige, četvrti je to rang nadmetanja, u sedmom kolu sastali su se: Hercegovina (Ravni Topolovac) – KI 0230 3:0 (25:19, 25:14, 25:15), Žitište – Kikinda 3:0 (25:14, 25:20, 25:8), Odbojka 013 (Pančevo) – Kikinda 0230 3:2 (23:25, 25:19, 14:25, 28:26, 15:7), a u narednoj rundi igraće: Proleter II (Zrenjanin) – Kikinda 0230, KI 0230 – Odbojka 013, Kikinda – Hercegovina.
D. P.
Најновије
Na omladinskom turniru „Velika nagrada Smedereva/Valter kup” u organizaciji Streljačke družine Smederevo, u pucanju pištoljem članica SD Kikinda Ema Cvejin, u konkurenciji do 16 godina, bila je treća, bolje od nje bile su pištoljašice iz Bugarske.
Članovi SD Kikinda nadmetali su se i u četvrtom kolu Lige pionira Vojvodine odnosno trećem kolu Lige mlađih juniora u Zrenjaninu. Pomenuta Cvejin bila je prva kao i Vanja i Aleksandar Derbakov, a Nađa Marinkov zauzela je drugo mesto.
D. P.
Lovačko udruženje „Zec“ iz Ruskog Sela obeležilo je vek postojanja. Udruženje ima 55 članova koji su uvek radi da učestvuju u aktivnostima koje se organizuju u selu.
-Ne postoji kuća u Ruskom Selu koja nije iznedrila nekog lovca – istakao je predsednik lovaca Dušan Tomić. – Gazdujemo na površini od oko 5.000 hektara lovne površine i lovimo na terenima koje smo pošumili u saradnji sa lokalnom samoupravom. U lovištu imamo srneću divljač, zeca i fazana. Trofejne srndaće lovimo sa lovcima iz Austrije i Nemačke koji dolaze kao turisti. Najstariji član ima 79 godina i drago nam je što nam se u proteklih par godina pridružilo više mladih.
Pored Ruskoselaca obeležavanju su se pridružili i prijatelji iz čitave Srbije sa kojima imamo odličnu saradnju, a ovom događaju prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je pozdravio prisutne.
-Vek postojanja je značajna godišnjica i čestitam vam na tome što ste sve ove godine održali udruženje. Drago mi je što je ovom prilikom izdata i monografija udruženja koja svedoči o svim događajima, ali i ljudima koji su bili deo lovačkog udruženja. Lovci su često pogrešno shvaćeni, a istina je da oni čuvaju i vole prirodu. Imate i imaćete podršku lokalne samouprave koja je tu da podrži sve dobre inicijative, a posebno one koje dolaze sa sela – precizirao je prvi čovek grada.
Ovom prilikom dodeljene su zahvalnice članovima i prijateljima udruženja. Upravo društvo formirano davne 1925. godine najstarije je u selu, napomenuo je predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Marjanović.
-Značajan jubilej kako za njih, ali i za nas kao Mesnu zajednicu. Sa lovcima imamo odličnu saradnju, kao i sa ostalim udruženjima u selu. Okupljaju i najmlađe, ali i najstarije meštane i članstvo je postalo tradicija u pojedinim porodicama. Značajno je što se u okviru društva propagira, prvenstveno, čuvanje prirode, lovišta i životinja. Mladi uče da hrane divljač, da pripremaju pojilišta, da čuvaju ono što je priroda dala – naveo je Marjanović.
U toku je lovna sezona na srneću divljač, zeca i fazana. Ove godine Lovačko udruženje podmladilo je članove Upravnog odbora koji će doneti novine, a ujedno su i garant da će ono još drugo trajati
U Superkupu Karate saveza Vojvodine za mlađe uzraste, u Novom Sadu, borbašima, članovima kikindskog Feniksa pripale su četiri medalje, po dve srebrne i bronzane.
Junior Petar Stupar u težinskoj kategoriji do 68kg bio je drugi kao i u konkurenciji nada Selena Kličić (do 45kg) dok su bronze uzeli nada Jelena Kličić (do 45kg) i pionir Milan Muidža (do 30kg).
Nastupili su najbolji mladi karatisti iz više od 30 vojvođanskih klubova.
D. P.
Kikinda – Dvorana: „Jezero”. Gledalaca: 150. Sudije: Ivan Mošorinski (Novi Sad) i Aleksandar Pandžić (Zrenjanin). Sedmerci: MRK Kikinda 5(5), Radnički 3(2). Isključenja: MRK Kikinda 10 minuta, Radnički 8 minuta.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 2, Lisica 6(1), Jovanović 5, Ćosić 3, Miškov (11 odbrana, sedmerac), Todorov, M. Panić, Gajski, L. Panić, Kosanović, Petrović 3, Lazić 2, Kovačević 6(4), Gaćinović.
RADNIČKI: S. Đerić, Maljević 3, Kolaković 2, Paprić, Mutavdžić 1, Lepović, Medić 2, Kasalović 1, Petrović, Horvat, Karanović 1, L. Đerić 5, Stanojev 3(2), Živanović 4, Jovanović (10 odbrana), Barjaktarević 1.
Igrač utakmice: Slavko Miškov (MRK Kikinda).
Semafor: 2:3(7.), 9:6(20.), 15:12(33.), 19:18(45.), 19:20(47.), 23:22(54.), 24:22(58.).
U prvom kolu drugog kruga, Kragujevčani nisu na severu Banata opravdali ulogu umerenog favorita, a Kikinđani su zasluženo upisali velike bodove u borbi za opstanak. Počelo je egalom, a tako je bilo i u većem delu prvog poluvremena dok se Kikinda, u 20. minutu, prvi put nije odlepila na plus tri, ali je na odmoru Radnički zaostao samo gol.
U nastavku, opet je domaćin bio angažovaniji pa je već na startu drugog dela igre brzo stigao do tri pogotka viška. Nisu potom Kikinđani dopuštali gostima prilazak na minimalan zaostatak sve do 45. minuta, a ubrzo je usledilo i prvo vodstvo Radničkog, koje nije imao još od sedmog minuta. Novi preokret dogodio se šest minuta pre kraja, u završnici susreta Kragujevčani čak sedam minuta nisu postigli gol, a i onda tek iz sedmerca. Bio je to, međutim, zadnji trzaj gostiju, jer u samom finišu usledio je završni udarac Kikinde za uverljiv trijumf.
D. P.
Opremanje prostora buduće Narodne kuhinje u kojoj će se pripremati topli obroci za socijalno ugrožene sugrađane u završnoj je fazi, istakao je Željko Radu, član Gradskog veća na sednici Skupštine grada.
-Od svih vas u ovoj sali, meni je najvažnije da ona počne sa radom jer najviše korisnika ove usluge dolazi iz moje zajednice. Uopšte nije jednostavno pronaći adekvatan prostor za ovu namenu. Kuhinja mora da bude u skladu sa važećim propisima i nijedna inspekcija neće dozvoliti da radi ukoliko oni nisu ispunjeni. Od nekoliko objekata koje smo uzeli u razmatranje, kuhinja u fabrici Metanol najviše je u skladu sa zakonskim aktima. Kako bi u potpunosti odgovarala morali smo da uredimo prostor i u toku su finalni radovi. Razgovaramo sa menadžmentom fabrike „Toza Marković“ da nam donira 130 metara kvadratnih podnih pločica koje još nedostaju, nakon čega bi priprema toplih obroka mogla da počne na zadovoljstvo, pre svega korisnika, a onda i svih nas – naglasio je Radu.
Podsetimo da korisnici programa Narodna kuhinja dobijaju nešto više od dva meseca umesto kuvanih jela dobijaju pakete namirnica koje su dovoljne za njihove potrebe. Topli obroci pripremani su u kuhinji nekadašnjeg Doma učenika u ulici Đure Jakšića. Kako će ovaj prostor u narednom periodu biti rekonstruisan u okviru prekograničnog IPA projekta Srbija – Rumunija, kuhinja je iseljena.
Crveni krst raspolaže dovoljnim količinama namirnica i nijedan korisnik Narodne kuhinje nije ostao bez hrane i hleba. Kuvane obroke dobijaju 223 porodice odnosno 536 osoba. U paketima se nalaze osnovne životne namirnice, bez brašna s obzirom da se hleb i dalje distribuira.
Na 21. „Bašaid kupu” učestvovalo je 13 karate klubova klubova i 170 takmičara, a najsupešni su bili: Karate klub Čoka, KK Sen-Paj (Bečej) i KK Juko Banat (Zrenjanin).
– Zahvalan sam svim klubovima i takmičarima na učešću, trenerima na podršci i trudu, sudijama na korektnom radu, sponzorima i svim ljudima dobre volje koji prepoznaju naš rad, roditeljima na velikoj podršci, MZ Bašaid i gradu Kikindi na pomoći i podršci, OŠ „1. oktobar” na ustupljenom prostoru i odličnoj saradnji. Hvala svima koji su doprineli da ovaj turnir protekne u sportskom duhu, druženju i međusobnom poštovanju – kaže Radovan Balog, predsednik i trener KK Bašaid.
Razvojni infrastrukturni projekti menjaju lice grada i značajno utiču na kvalitet života građana.
Aktuelna kapitalna ulaganja realizuju se uz finansijsku podršku republičkih i pokrajinskih organa: izgradnja kanalizacije u naselju Strelište, rekonstrukcija zgrade Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole, sveobuhvatna obnova Opšte bolnice, izgradnja novog Centra za socijalni rad, uskoro će započeti i rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara”.
Dokle se stiglo sa realizacijom ovih projekata i šta su planovi, tema je ovog izdanja podkasta, a naš sagovornik je Svetislav Vukmirica, pomoćnik gradonačelnika.
Vakcinacija je jedno od najvećih dostignuća savremene medicine i temelj zaštite javnog zdravlja. Ipak uprkos decenijama dokazanih koristi i iskorenjenim bolestima, poverenje u vakcine u poslednjim godinama je narušeno. O razlozima zbog kojih roditelji u Srbiji ponekad oklevaju da vakcinišu dete, razgovarali smo sa dr Ivanom Pantić, specijalistkinjom pedijatrije u Domu zdravlja Čoka.
-Većina roditelja u Srbiji i dalje savesno vakciniše svoju decu, ali poverenje u vakcine jeste oslabilo. To se naročito primećuje kod mladih roditelja koji informacije najčešće traže na internetu – kaže dr Pantić.
Roditelji u većim sredinama, češće su izloženi kontradiktornim informacijama sa interneta, dok u manjim mestima obično postoji prisniji odnos sa lekarom, što doprinosi poverenju.
– ANOVA analizom utvrđeno je da su razlike između grupa statistički značajne (p=0,022): roditelji koji se o vakcinama pretežno informišu preko interneta manje su zadovoljni objašnjenjima koja dobijaju od lekara od onih koji informacije dobijaju direktno u Domu zdravlja. To jasno govori da lekar mora da ostane prvi i glavni izvor informacija, a ne društvene mreže i neprovereni sajtovi – objašnjava dr Pantić.
Na pitanje odakle uopšte potiče sumnja u vakcine, dr Pantić ističe da problem ne nastaje samo iz neinformisanosti, već iz načina na koji se danas šire informacije.
-Društvene mreže imaju ogroman uticaj. Neproverene tvrdnje šire se mnogo brže na internetu od proverenih naučnih činjenica. Antivakserski pokreti koriste strah i neizvesnost, a mediji ponekad, nesvesno, dodatno doprinose širenju panike bombastičnim naslovima – tvrdi dr Pantić.
U svom istraživanju sprovedenom na teritoriji opštine Čoka, primetila je da su roditelji najmlađe dece pokazivali najviši stepen konspirativnih uverenja, naročito kada je reč o MMR vakcini.
-Roditelji najmlađe dece češće imaju negativniji odnos prema vakcinaciji. Oni su manje zadovoljni informacijama koje dobijaju od lekara, nesigurniji su u svoje znanje o vakcinama i skloniji uverenju da vakcine kriju neku „skrivenu opasnost“. Te razlike nisu slučajne, već su statistički značajne – nezadovoljstvo informacijama (p=0,011), nesigurnost u znanje (p=0,014) i uverenje u skrivenu opasnost vakcina (p=0,002).
Kao važan nalaz izdvojila se i povezanost materijalnog statusa porodice i uverenja o vakcinama. Analiza je pokazala da roditelji sa nižim prihodima značajno češće izražavaju konspirativne stavove, posebno kada je reč o tvrdnjama da se „prikriva štetnost vakcina“, a ta razlika je statistički potvrđena (p=0,025). Upravo zbog toga, ističe dr Pantić, porodice slabijeg materijalnog stanja treba da budu u fokusu ciljane edukacije, kako bi dobile jasne, proverene i razumljive informacije.
Kad je reč o vrstama, najčešće se odlaže MMR vakcina, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubele.
-Razlog su dezinformacije o navodnoj povezanosti MMR vakcine sa autizmom, što je naučno potpuno opovrgnuto. Reakcije na vakcinu koje se javljaju kod dece su uglavnom blage i prolazne, za razliku od komplikacija samih bolesti koje mogu biti ozbiljnije – kaže naša sagovornica.
Najčešće zablude koje pedijatri čuju odnose se upravo na navodnu povezanost vakcina i autizma, ali i na strah da ova vrsta zaštite „slabi imuni sistem“ ili uverenje da poneke bolesti više nisu opasne.
-Sve tvrdnje su naučno opovrgnute. Vakcine ne slabe, već jačaju imunitet. Bolesti protiv kojih se vakcinišemo sada su retke upravo zahvaljujući imunizaciji – naglašava dr Pantić.
Kada roditelji izraze strah od nuspojava, naša sagovornica trudi se da razgovor bude iskren i otvoren.
-Objasnim im da su ozbiljne nuspojave izuzetno retke i da su koristi neuporedivo veće. Ponekad im ispričam primer iz prakse jer poverenje se ne gradi samo kroz propisivanje, već kroz razumevanje – ističe dr Pantić.
U Srbiji je vakcinacija zakonski obavezna, što dr Pantić smatra opravdanom merom.
-Iako se na prvi pogled može činiti da to ograničava slobodu izbora, u ovom slučaju odbijanje vakcine ne ugrožava samo pojedinca, već i zajednicu. Zbog toga je zakonska regulativa neophodna. Dugoročno, međutim, cilj ne treba da bude prinuda, već razvoj svesti: da roditelji shvate da je vakcinacija čin brige i solidarnosti. Nekada su ljudi strahovali od bolesti, a danas, paradoksalno, od zaštite. Uloga lekara je da most poverenja ponovo izgradi – razgovorom, razumevanjem i činjenicama – objašnjava naša sagovornica.
U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal” i ove godine organizovaće se paljenje adventskih sveća. Prva se pali u sutra, 30. novembra u 17 sati i svaka naredna paliće se u isto vreme. Prva sveća je i sveća nade.
-Druge sveća biće upaljena 6. decembra, treća 13, a četvrtu sveću upalićemo 20. decembra – od Šandora Talpaija, predsednika „Torontala“. – Pre paljenja svake sveće biće organizovan prigodan kulturni program, a nakon što se sveća upali gosti će biti u prilici da se počaste kolačima, kafom, kuvanim vinom i rakijom.
Druga sveća simboliše mir koji dolazi sa Hristom i u ovoj nedelji vernici se mole za mir u srcima, porodicama i svetu. Treća sveća je sveća radosti i često je ružičaste boje, dok je četvrta sveća – sveća ljubavi i ona podseća Božju ljubav.
Adventsku svečanost pratiće i prigodan program koji pripremaju predškolci i đaci.
-Prve nedelje program, koji prati našu tradiciju, pripremiće srednjoškolci, druge nedelje predstaviće se učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, treće od petog do osmog, dok je poslednja nedelja rezervisana za predškolce. Svako paljenje sveća pratiće hor udruženja građana „Ruzmarin“ iz Ruskog Sela. Od 13. decembra, kada se pali treća sveća, biće priređen je božićni vašar i tradicionalno „Medeno selo“. Na vašaru će se prodavati novogodišnji ukrasi, ikebane i drugi prigodni pokloni. Izlagaće i učenici, a sredstva koja se prikupe utrošiće se na proslavu maturske večeri. Poslednje nedelje biće podeljeni paketići najmlađima – napomenuo je naš sagovornik.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Adventa jeste i adventski venac. U obliku je kruga, što označava večnost i Božju ljubav koja nema početka ni kraja. Zelenilo, često od borovih grančica, simboliše nadu i život, dok svetlo svijeća podseća svetlo sveta.
A.Đ.