najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Filijala za Severnobanatski okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa sedištem u Kikindi, od ponedeljka 20. oktobra nalaziće se na staroj adresi, u ulici Dositejeva broj 33.
Iz filijale napominju da će ulaz za stranke biti iz ulice Vojvode Putnika, između brojeva 10 i 12.
Nakon Ruskog Sela, nastavljeno je nanošenje grebanog asfalta i na drugim lokacijama, kako je i najavio gradonačelnik Mladen Bogdan prilikom posete ovom selu.
U saradnji sa JP „Putevi Srbije“, obezbeđeno je 1.000 tona grebanog asfalta koji će se iskoristiti za sanaciju ulica i deonica na obodima grada, kao i u Mokrinu, koje su pretrpele znatna oštećenja usled čestog kretanja poljoprivrednih i radnih mašina.
-Na zahteve i sugestije građana koji, pre svega, stanuju i kreću se tim ulicama odgovorili smo pozitivno kako bi im ublažili probleme. Svakako ćemo imati u vidu i druge deonice i delove grada u kojima postoje ovakvi problemi. Imamo dobru saradnju sa JP „Putevi Srbije“ i očekujemo da i u narednom periodu zajednički radimo u interesu sugrađana – kazao je gradonačelnik Bogdan.
U Kikindi na potesu Oluš nasuto je 250 metara grebanog asfalta, na Strelištu 360, na Putu za pristanište 500 metara, dok će u Mokrinu biti obuhvaćeno više lokacija. Reč je o deonicama koje se nalaze van građevinskog rejona, na rubovima grada i u vikend naseljima.
A.Đ.
Predstavnicima 73 lokalne samouprave u Srbiji uručen je 171 ugovor za stambeno zbrinjavanje izbeglih, interno raseljenih i povratnika po Sporazumu o readmisiji. Sa ministrom za javna ulaganja Darkom Glišićem i komesarkom za izbeglice i migracije Natašom Stanisavljević ugovor je potpisao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan. Radi se o tri ugovora ukupne vrednosti devet miliona dinara.
U republičkom budžetu izdvojeno 410 miliona dinara za ovu namenu, a stambeno će biti zbrinuto 328 porodica izbeglih, interno raseljenih i povratnika.
-Ovo je uspeh države Srbije koja nastavlja da podržava i pomaže sve kojima je pomoć potrebna. Od ukupnog broja uručenih ugovora, 143 odnosi na kupovinu kuće ,a vrednost po jednoj kući je 2,1 milion dinara. Dodeljeni su i ugovori za građevinski materijala, 185 ugovora a maksimalna vrednost po jednom paketu iznosi 800.000 dinara. Sredstva su bespovratna i dodeljena su jedinicama lokalnih samouprava, koje će kasnije raspisati javne pozive na koje izbegla, interno raseljena lica i povratnici mogu da se prijave i tako obezbede sebi stambenu podršku – navela je Nataša Stanisavljević.
Već 30 godina Vlada Srbije i Komesarijat za izbeglice zajedno i kontinuirano rade na rešavanju problema izbeglih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
-Od 2022. godine do sada je kroz stambena rešenja, odnosno stanove, kuće i građevinski materijal, zbrinuto blizu 2.000 porodica. Putem dodele paketa hrane i ogreva podržano je više od 15.000 porodica. Ministarstvo za javna ulaganja trenutno finansira izgradnju stambenog objekta za 173 izbegličke porodice u ulici dr Ivana Ribara, a plan je da se građevinski deo posla završi do februara 2026. godine. Ovo je i konkretan primer posvećenosti naše zemlje da trajno reši stambeno pitanje porodica koje su zbog ratnih i drugih dešavanja bile primorane da napuste svoja ognjišta. Naš posao je da tražimo rešenja za sve njih – istakao je ministar Glišić.
Sredstva opredeljena Kikindi biće iskorišćena za stambeno zbrinjavanje porodica koje su godinama čekale mogućnost da reše svoje stambeno pitanje.
-Svaki dinar koji stigne u naš grad znači sigurniji i dostojanstveniji život za naše sugrađane. Država prepoznaje Kikindu kao odgovornu sredinu koja brine o svakom čoveku, i to je najbolja potvrda da idemo u dobrom pravcu – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
A.Đ.
Kulturno umetničko društvo „Eđšeg“ sutra, 18. oktobra, organizuje 9. Susret horova. Kikindskoj publici predstaviće se pet horova iz Novog Kneževca,Mola, Nove Crnje, Ruskog Sela, Sajana, kao i domaćini.
Manifestcaija počinje u 17 sati u sali „Eđšega“ i kako najavljuju organizatori cilj je razmena iskustava, negovanje tradicionalne pesme i muzike, upoznavanje i razmena iskustava, ali i promocija Kikinde.
U Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba slika amaterskog umetnika Dragana Dmitrova iz Orlovata, koji se više od pola veka, kako kaže, „čisto iz ljubavi“ bavi slikanjem. Njegova prva samostalna postavka u Kikindi obuhvata oko četrdeset radova nastalih u poslednjih pet godina – ulja na platnu koja donose portrete, pejzaže, životinje i ikonografske motive.
– Slikam sve što mi padne na pamet, sve što vidim i što me pokrene. Pokušavam to da prenesem na platno, bez pretenzija, bez kalkulacija. Ja sam amater, ali se slikanjem bavim skoro pola veka – iz čiste ljubavi, kaže Dmitrov.
Njegovi radovi odišu toplinom, neposrednošću i iskrenošću koja dolazi iz dugogodišnje posvećenosti i radoznalosti. Kaže da je sve počelo još u školskim danima:
– U osnovnoj školi sam počeo da crtam, spontano, bez ikakvog uticaja. Nešto vas povuče, krenete da slikate, pa kako ispadne.
Posebnu vezu ima sa svojim zavičajem, Orlovatom, rodnim mestom velikog slikara Uroša Predića.
– Uroš Predić je bio moj zemljak i, da budem iskren, veliki uticaj na mene. Prve slike koje sam u životu video bile su njegove, u našoj seoskoj crkvi. Kao dete sam često tamo išao, to je bilo jedino mesto gde ste mogli da vidite nešto lepo, nešto što vas inspiriše, priseća se slikar.
Iako radi u Naftnoj industriji Srbije i, kako kaže, „bavi se svim i svačim“, njegova prava strast ostaje slikarstvo.
– Ne živim od slikanja, ali živim za njega. To je moj mir i moja radost. Ako me zdravlje posluži, radiću još dugo, bez velikih planova, ali sa velikom voljom, iskren je Dragan.
Na otvaranju izložbe, o Draganu Dmitrovu, govorio je hroničar Ervin Gazdag, a Zdenka Trifunjagić publici se obratila Nerudinim stihovima.
Izložba će biti otvorena narednih desetak dana u Galeriji Kulturnog centra, a svako ko poželi da zaviri u svet jednog posvećenog amatera, imaće priliku da vidi kako na platnima izgleda kada ljubav prema umetnosti traje celog života.
Na Prvenstvu Srbije u „fild” streličarstvu, član kikindskog Apola Borislav Stankić (na slici) u olimpijskom luku veteranske konkurencije, osvojio je naslov prvaka Srbije. Još je Jožef Olah složenim lukom u seniorskoj konkurenciji završio na petom mestu.
– „Fild” streličarstvo je poseban oblik streličarstva koji objedinjuje sve stilove, to je gađanje u mete koje mogu biti na poznatim i nepoznatim distancama. Ovo je tehnički možda i najzahtevnija disciplina, jer od streličara zahteva procenu udaljenosti u odnosu na konfiguraciju terena. Dozvoljena udaljenost meta je od pet do 60 metara u zavisnosti od kategorije i stila kojima streličar pripada kao i od veličine mete – kaže predsednik Ljubomir Zamurović predsednik Apola.
Kikinđanka Lena Terzić i bosanskohercegovačka mlada stonoteniserka iz Tuzle Nađa Đulović, koja je u stonoteniskom sistemu Srbije članica kikindske Galadske, nastupile su u Crnoj Gori na „WTT Youth Contender Podgorica”, a Terzić je u uzrastu do 13 bila treća.
– Blistala je i ostvarila fantastičan rezultat, u polufinalu izgubila 3:1 od Brazilke, koja je kasnije osvojila turnir, iako je Lena u svakom setu imala prednost – kaže Nenad Đukić, iz uprave kikindske Galadske.
Đulović je u kategoriji do 17 godina, odigrala dva meča i pružila snažan otpor, ali nije prošla dalje, a Terzić je još u miksdublu igrala s Južnokorejkom, ostvarile su dve pobede pa izgubile 3:1 u meču za medalju od južnokrejskog para koji je kasnije osvojio turnir bez izgubljenog seta.
– I u starijoj kategoriji, do 19 godina, Đulović je odigrala dva dobra meča ali nije uspela da prođe grupu, imala je po pobedu i poraz, a potom zaustavljena u osmini finala od Rumunke. U svakom slučaju, ovo je bilo sjajno iskustvo za devojke, turnir koji je u svim uzrastima i konkurencijama okupio takmičare i takmičarke iz 25 zemalja sveta, a one su se susrele s: Portorikankama, Rumunkama, Japankama, Brazilkama, Bugarkama, Albankama i Crnogorkama i sigurni smo da će im ovi mečevi i stečeno iskustvo značiti mnogo – zaključuje Đukić.
D. P.
Fudbaleri OFK Kikinde nisu osvojili celi plen u prvoj od dve vezane utakmice na svom stadionu, remizirali su bez golova sa Slogom iz Čonoplje, a šef struke Vladimir Kitanović napominje da bi, nakon svega što je viđeno, jedan pogodak njegovog tima u ovom susretu bio dovoljan za trijumf.
– Bila je ovo za nas tvrda utakmica protiv iskusne ekipe, u kojoj smo pokazali više i sigurno zaslužili da postignemo gol. Svojim momcima čestitam na pristupu, želji i upornosti. Po ko zna koji put ove sezone, uz sav teret neiskustva koji ekipa nosi, moram da napomenem, opet nismo imali ni gram sreće u pojedinim situacijama. To ne znači da kukamo i da tražimo alibi, naprotiv, nastavljamo da vredno radimo i da s još većim motivom dočekamo i uđemo u narednu utakmicu – kaže Kitanović.
A naredni rival biće Veternik, u subotu, od 15 sati, na Gradskom stadionu.
– Očekujem preslikanu utakmicu i u predstojećem kolu. Veterničani su takođe iskusna i takmičarska ekipa i opet će nijanse odlučivati. Nadam se samo da ćemo tada imati makar malo više i koncentracije i spretnosti i da ćemo zabeležiti pobedu koja bi nas vratila u ravnopravnu trku – jasan je Kitanović.
Rezultati devetog kola: OFK Kikinda – Sloga 0:0, Veternik – Železničar 0:0, Mladost (BJ) – Bačka 2:0, Sloven – Naftagas 1:1, Vrbas – Omladinac 0:1, Inđija – Jedinstvo 3:0, Hajduk – Dinamo 0:1, Mladost (O) – Sloboda 1:0.
POREDAK: Železničar 21, Hajduk 20, Mladost (BJ) 18, Naftagas 15, Jedinstvo 15, Dinamo 15, Omladinac 13, Vrbas 12, Inđija 11, Sloven 10, Sloga 10, Bačka 9, Veternik 8, Sloboda 6, Mladost (O) 5, OFK Kikinda 5.
U 10. kolu, u subotu i nedelju, igraće: Sloga – Jedinstvo, Sloboda – Vrbas, Naftagas – Mladost (O), Dinamo – Sloven, Bačka – Hajduk, OFK Kikinda – Veternik, Omladinac – Inđija, Železničar – Mladost.
D. P.
Projekat podele kanti za razvrstavanje otpada je i dalje u punom jeku, a sve aktivnosti se odvijaju prema predviđenom planu.
Tim na terenu uspešno sprovodi sve zadatke, bez zastoja i nepredviđenih problema. Važno je istaći da građani nemaju nikakve dodatne obaveze – podela kanti je potpuno besplatna, i neće biti nikakvih dodatnih troškova za domaćinstva.
Projekat se sprovodi radi unapređenja sistema upravljanja otpadom i zaštite životne sredine u Kikindi.
Ilija Pantelić se afirmisao u novosadskoj Vojvodini, a slavu stekao kao reprezentativac Jugoslavije koja je osvojila drugo mesto u Evropi, i kao kapiten Pari Sen Žermena. Mladen Krstajić s Partizanom osvojio pet državnih titula, 9 sezona nastupao u Bundesligi i sa Verderom „uzeo“ duplu krunu, 59 puta obukao dres sa državnim grbom…
Opšte je mišljenje da je Ilija Pantelić (1942-2014) jedan od trojice najboljih golmana svih vremena na prostoru nekadašnje Jugoslavije, odmah uz Vladimira Bearu i Milutina Šoškića. Rođen je, na Svetog Iliju, u Kozicama kod Sanskog Mosta, a u Nove Kozarce stigao je s porodicom kolonizacijom nakon Drugog svetskog rata. Rano je, kao i većina klinaca iz generacije, zavoleo loptu. Već kao stariji pionir zaigrao je u mesnom klubu na poziciji – beka, ali se ubrzo premestio na gol i odmah na sebe skrenuo pažnju. Bilo mu je 16 godina kada je prešao u BAK iz Bele Crkve, a već u prvoj sezoni u ovom klubu proglašen je najboljim golmanom Vojvođanske lige.
S takvom reputacijom stiže u drugoligaški Radnički iz Sombora, u kojem potvrđuje raskošan talenat, pa ga traže Crvena zvezda i Vojvodina. Ilija se opredeljuje za Novosađane, s kojima potpisuje četvorogodišnji ugovor i u dvadesetoj godini, nasledivši čuvenog Andriju Vereša. Prvoligaškim debijem na Stadionu JNA u Beogradu protiv Partizana (4:3 za Vojvodinu), zakoračuje na veliku jugoslovensku fudbalsku scenu. Nedugo potom zaigrao je za mladu reprezentaciju države, a u 23. godini i za našu najbolju seniorsku selekciju.
Pantelić je u velikoj meri doprineo da Vojvodina 1966. godine prvi put u svojoj istoriji, s ekipom u kojoj su bili Brzić, Nešticki, Trivić, Pušibrk, Pirmajer, Savić, Radović i ostali, osvaja šampionsku titulu SFRJ. Te godine postaje nezamenjiv na reprezentativnom golu. Proslavio se u kvalifikacijama za Kup nacija i sa ekipom, u kojoj su bili Džajić, Musemić, Petković, Holcer, Osim, Fazlagić, Paunović, Pavlović i ostale fudbalske zvezde iz briljantne generacije. Igrao je te 1968. godine na finalnom turniru u Rimu. U polufinalu smo sa 1:0 pobedili Englesku, u finalu igrali nerešeno sa Italijanima, pa u ponovljenom meču, sa 0:2, nesrećno izgubili.
Veliki Panta ili Ilija Gromovnik, kako su ga od milja zvali navijači, nakon 8 sezona u dresu Vojvodine i 384 zvanična meča, započeo je uspešnu internacionalnu karijeru. Prešao je 1969. godine u Pari Sen Žermen i, mediji su pisali, već na promociji opčinio fudbalski svet Francuske.
U polusezoni prelazi u Olimpik iz Marselja, koji je trenirao Josip Skoblar. S novim klubom osvaja i prvenstvo i Kup Francuske. Potom se seli na Korziku i brani boje Bastije, koja je tada bila u gornjem delu prvoligaškog nadmetanja. Nakon izvesnog vremena vraća se u Pari Sen Žermen. Izvanredno brani. Nosi kapitensku traku. Za sportski doprinos dodeljuje mu se Medalja grada Pariza.U Francuskoj je, nakon ukupno 400 zvaničnih nastupa, okončao igračku karijeru u 36. godini. Na oproštajnoj utakmici poštovanje mu je iskazalo 60 hiljada ljudi.
U domovinu se, konkretno u Novi Sad, Ilija vratio 1977. godine. Bio je angažovan u Vojvodini kao trener i član uprave. Često je svraćao u Nove Kozarce, u kojima stadion nosi njegovo ime. Zbog sportskih i ljudskih osobina u Banjaluci je od Fudbalskog saveza Republike Srpske dobio Zlatnu plaketu. Preminuo je u Novom Sadu u 72. godini.
Mladen Krstajić ima impresivnu sportsku karijeru, koja, u trenerskom smislu, još traje. Njegova životna priča je poput scenarija za uzbudljiv film satkan od, na početku lepih, pa nenadano dramatičnih i bolnih događaja s elementima duboke prognaničke tragike, na kraju, zahvaljujući ljudskoj snazi, a posredstvom buba-mare, sa – srećnim preokretom.
Krstajić je 1974. godine rođen u Zenici, u kojoj je proživeo srećno detinjstvo i ranu mladost. Započetu fudbalsku karijeru u Čeliku prekinuo je rat. Te zlokobne 1992. godine, busom je, preko Doboja, s delom porodice, izbegao u Srbiju i privremeno se skućio na krajnjem severu Banata.Zaigrao je za čokanski klub, pa ubrzo prešao u Sentu, gde su ga zapazili ljudi iz našeg grada i doveli u OFK Kikindu, za koju je potom odigrao 48 utakmica. Te 1996. godine htela ga Zvezda, ali ga srce odvelo u Partizan. Crno-beli dres nosio je do leta 2000. godine 84 puta, pa s reputacijom reprezentativca, potpisao za Verder. U tom momentu počinje njegova vanserijska bundesligaška odiseja. U Bremenu je ostao četiri sezone i za to vreme u s Verderom je 2004. godine uzeo i šampionsku titulu i Kup Nemačke. Seli se u Šalke, u kojem, kao kapiten, sa izuzetnim uspehom nastupa narednih pet godina i biva proglašen jednim od najboljih igrača ovog kluba.
Mladen 2009. godine prekida „gastarbajtersku“ karijeru. Ponovo je u crno-belom jatu, s kojim odmah osvaja titulu, koju, dopunjenu peharom Kupa Srbije, uzima i narednog leta.
Maestralni Krle za našu najbolju selekciju, od 1999. do 2008. godine, odigrao je 59 mečeva. Još se pamti nezaboravni reprezentativni odbrambeni bedem iz 2006. u kojem su, uz Krstajića, Nemanja Vidić, naš Kikinđanin Goran Gavrančić i Ivica Dragutinović.
Posle igračke karijere Krstajić je kraće vreme bio sportski direktor Fudbalskog kluba Partizan. Prvi čovek Radnika iz Bijeljine postao je 2015. godine. Potom je uplovio u trenerske vode. Bio je pomoćnik selektoru Slavoljubu Muslinu u uspešno okončanim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Moskvi 2018. godine, na kojem je vodio našu izabranu selekciju. Ubeležio je kao selektor Srbije 19 utakmica, s učinkom 9 pobeda i po pet remija i poraza. Bio je 2021. godine trener TSC, zatim je 2022. godine radio u Izraelu, pa dve godine bio selektor Bugarske.
PANTELIĆ PRE SVIH
– Jako je nezahvalno opredeljivati se za najboljeg fudbalera – kaže nekadašnji igrač Kozare i OFK Kikinde Novica Rodić. Imali smo mnogo istinskih asova, poput Veselinova, Bursaća, Mrđe, Kerija, Borovnice, Pilipovića, Žilića, Bešlina…Za mene je, sve u svemu, Ilija Pantelić bez premca. Kako ga je samo hvalio svetski golman Dino Zof. Takva ličnost, s briljantnom karijerom, za poštovanje je i ponos.
FENOMEN IZ SRBIJE
Nakon detaljnih medicinskih i ostalih provera igrača, Nemci nisu mogli da se načude koliko je Mladen Krstajić fizički spreman i otporan na povrede, kako mu se organizam nakon velikih napora brzo oporavlja. Još više ih je iznenadilo kako Srbin nikada ne kuburi sa kondicijom i koliko je, i pri najvećim iskušenjima, mentalno jak.
M. Ivetić
