На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и празника догодиле су се три саобраћајне у којима је настала укупна материјална штета у износу од 205.000 динара.
Саобраћајна незгода се догодиле због радње возилом и непоступања по саобраћајном знаку.
Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисан 991 учесник у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја су због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена 32 возача, од којих је седам возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривена су 54 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 770 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 136 осталих прекршаја.
Током претходна четири дана васкршњих празника на путевима у Републици Србији догодило се 265 саобраћајних незгода у којима је погинуло пет, а повређено 135 лица. На подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима није било повређених лица.
Јуче је почела седмодневна међународна акција појачане контроле брзине возила, која се спроводи истовремено у 34 државе из европске мреже саобраћајних полиција. Током акције користе се сви расположиви уређаји и возила – радари, пресретачи, камере за видео надзор, аутоматску детекцију прекршаја и мерење просечне брзине на аутопутевима.
Из МУП-а апелују на возаче да поштујту ограничење брзине, прилагоде вожњу условима на путу и да не забораве да неприлагођена и непрописна брзина најчешће доприносе настанку саобраћајних незгода са најтежим последицама.
Имајући у виду да се данас очекује повећан интензитет саобраћаја због завршетка васкршњег празника, тако да у полицији истичу да возачи буду стрпљиви, да избегавају ризична понашања, непрописна претицања и неприлагођену вожњу. Акценат је и на томе да се деца прописно превозе децу, уз обавезно коришћење заштитног појаса, безбедносног подметача или седишта, у зависности од висине и узраста детета.
На предлог Драгана Ристића, дугогодишњег фоторепортера некадашње „Комуне”, Историјски архив Кикинда приступио је дигитализацији негатива фото-документације овог листа, коју је Ристић приљежно сачувао.
С обзиром да се ради о захтевном и минуциозном пројекту, Архив је аплицирао и добио средства од Министарства културе Републике Србије, тако да је већ реализован први део овог обимног пројекта.
– За сада је обрађено и дигитализовано око 1.200 фотографија које у највећој мери приказују време с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века, каже в. д. директора Историјског архива Катарина Ковачевић Јанковић.
Отварање вртића у Сајану
– Могу се видети различите области деловања људи нашег краја. Уједно, то је и пресек друштвеног стања оног времена. Ова дигитализација негатива је драгоцен историјски извор и представља увид у политичку, привредну, културну и спортску историју Кикинде последњих година 20 века- наводи наша саговорница, додајући да су досад преснимљене и постављене на интернет страницу Архива неке од најупечатљивијих фотографија, а превасходни циљ овог подухвата је историјско-документарни.
Смотра акцијаша 1989. године
– У реализацији овог пројекта имамо и свесрдну подршку Града и верујем да ће ово бити занимљиво многим нашим суграђанима, а поготово старијим мештанима. Ту се, рецимо, могу видети Зборови самоуправљача и друге данас заборављене друштвене активности које су имали људи оног времена. Занимљиво је било препознати људе на сликама. Неке актере смо лако препознали на фотографијама, док су неки за сада остали анонимни, па сви који се евентуално препознају, могу слободно да нам се јаве, како бисмо имали што обухватнију документацију. „Комуна” је била и остала препознатљив бренд нашег града.
Излазила је у континуитету од 1962. скоро 40 година и ово је одличан историјски осврт на времена која су за нама. Овако значајна фототека, није само драгоцена за наш Архив, него и за ширу заједницу. За сада је део дигитализованог материјала објављен на нашем сајту- каже Ковачевић Јанковић додајући да је у наредним корацима предвиђено да се настави са дигитализацијом и новијег периода. Архив је већ аплицирао код Министарства за наставак пројекта, па се ускоро очекује позитиван одговор и наставак дигитализације. Кад се то буде догодило, могућа је, наводи директорка Архива, и физичка поставка најупечатљивијих фотографија.
ЈОШ 50.000 ФОТОГРАФИЈА
Увидом у сајт Архива, увиђамо да су фотографије прегледне, сложене по различитим областима људског деловања и лако претраживе.
– Наш превасходни циљ је био да оно што прикажемо буде што објективнији пресек ондашњег живота нашег града- закључује Катарина Ковачевић Јанковић.
Иницијатор овог пројекта и дугогодишњи фоторепортер „Комуне”, Драган Ристић, сећа се и појединих околности које су обележиле време обухваћено дигитализацијом.
– Овај пројекат се односи на период од 1988. до 2002. и обухвата време кад сам био фоторепортер „Комуне”. Сачувао сам богату збирку негатива и пожелео сам да то поделим с јавношћу. Захвалан сам Владимиру Сретеновићу који је преснимавао негативе које сам уступио, а посебно Историјском архиву који је имао слуха за ову моју иницијативу- истиче Ристић, констатујући да је укупан број негатива који још чекају на дигитализацију близу 1.500. Сваки са по 36 снимака, даје укупно бројку већу од 50.000 фотографија, али, уверен је Ристић, да ће Министарство културе, с обзиром на то да је први део овог обимног посла урађен врло професионално, и овог пута изаћи у сусрет, како би наставили са овим значајним пројектом.
Штрајк у „Трикотажи”
ПОЖАР УНИШТИО ДЕО СЛИКА
– Иначе, кад се сетим тог времена, мој претходник у „Комуни“ Хрвоје Радовановић је такође имао веома богату фототеку. У тадашњој старој згради „Комуне” нису постојали услови за чување негатива, па је документација чувана код Радовановића у стану. Једном приликом је избио пожар код њега и скоро целокупна његова фототека, али и део моје је изгорела. Срећом, касније, у новој згради редакције били су добри услови за чување. То је већ била 1988. година и та година је прва обухваћена овом дигитализацијом- каже Ристић.
Храм Светог цара Лазара постао је богатији за честице моштију Светог кнеза Лазара и преподобне Јелене Флоровске. Како истиче свештеник Срђан Вучановић неизмеран је значај светих остатака за саму цркву, вернике Наково, Кикинду, па и Банат.
-Многе цркве не могу да се похвале да у свом храм, уз благослов Божији и верног народа, имају мошти светаца. Посебно јер се ради о моштима светитеља којем је храм и посвећен. Донео их је архијерејски намесник протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана.
Отац Срђан Вучановић очекује да ће се, од сада, у цркви сакупљати сви хришћани јер мошти остају у наковачкој цркви.
-У недељу, када су мошти стигле, кроз цркву је прошло око 400 људи и то не само из Накова и Кикинде, него и из околних места. Читали смо и читаћемо и убудуће молитву за здравље, молитве за нероткиње да затрудне, као и за оне у колицима да проходају, молићемо се над моштима и целивати их – напоменуо је наш саговорник.
Мошти се налазе у ћивоту, у олтару и износиће се у средишњи део храма током или пред крај службе да би верници који дођу могли да помоле над њима. Мошти се могу целивати и над њима може да се прочита молитва када је служба у цркви.
-За мене је, као свештеника и старешину храма, највећа радост када видим пуну цркву. Радост када су стигле мошти и током Литије око храма не може да се мери ни са чим – закључио је отац Срђан.
Служба у цркви Светог цара Лазара је сваке недеље од 9 часова, као и сваке суботе, ван поста, а средом је акатист Светом Нектарију. У храму у Накову потребно је завршити фрескописање, у олтару је неопходно поставити клупе, а жеља је и да се до краја лета постави стаза од бехатона око цркве, као и да се око светиње постави нова гвоздена ограда.
Честице моштију Светог кнеза Лазара служе за духовно укрепљење, молитвено поштовање, целивање и благослов верницима. Оне представљају физичку присутност светитеља и чувају култ косовског мученика, подсећају на оданост вери и отаџбини, те имају апотропејску (заштитничку) улогу у православној традицији.
Хришћани верују да су се код моштију преподобне Јелене Флоровске догађала многа исцељења.
Српска православна црква данас ће прославити Васкрсни понедељак, други дан Васкрса којим почиње Светла недеља.
На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на којима се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.
У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака на Васкрсни понедељак, када млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.
Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.
Васкрсни понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак јер, по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве.
У порти храма у Руском Селу, одмах након васкршње литургије, одржана је Туцанијада за децу – али не као класично такмичење, већ као топао празник заједништва, радости и повратка коренима.
Чак 62 малишана, различитих узраста – од најмлађих до средњошколаца – окупило се да учествује у овом веселом догађају. Јаја нису бирана нити припремана унапред – свако дете користило је јаје које насумично одабрало. Иначе, сва јаја фарбала су деца током током радионице на Велики петак, што је целој причи дало посебну чар и лични печат.
Иако резултат није био у првом плану, најтврђе јаје ове године имала је мала Берта Киара, која је у финалу победила дечака Алексу Ђурасовића.
Ипак, како истиче свештеник Слободан Дивљаков, суштина Туцанијаде у Руском Селу није у победи.
-Данас је све протекло у радости, што је и суштина Васкрса. Христово васкрсење решило је највећи људски проблем – смрт. Та радост се преноси и на децу. Црква нас учи да радост произилази из односа и љубави. Стога, нема губитника – сви су победници – поручио је он.
Симболика јајета, додаје, носи дубљу поруку – оно што делује неживо, у себи крије живот. Његово разбијање представља управо ослобађање тог живота, па су, у том смислу, и они чија су јаја разбијена – победници.
Сва деца која су учествовала добила су пакетиће, док су првопласирани и другопласирани награђени нешто богатијим поклонима. Организатори су свесно избегли да подстичу такмичарски дух, стављајући акценат на заједништво и радост празника.
Овом догађају присуствовали су и гости из околних места, али и многи који су се, управо поводом Васкрса, вратили у своје родно Руско Село, што Туцанијаду чини не само дечјом игром, већ и снажним симболом окупљања и припадности.
У духу Васкрса и заједништва, у суботу у Сајану су по 32. пут одржане „Ускршње народне игре“, манифестација која из године у годину окупља све већи број малишана и чува лепоту традиције.
У организацији Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“, овај празнични догађај обојен је дечјом радошћу, шареним јајима и разиграном атмосфером. Око 80 деце учествовало је у такмичењима, док је изложбу украса и рукотворина употпунило више од 50 излагача, што је, како истичу организатори, премашило очекивања.
У такмичарском делу програма, треће место освојио је КУД „Сцена“ из Банатске Тополе, друго место припало је ОШ „Мора Карољ“ из Сајана, док је прво место такође освојило КУД „Сцена“ из Банатске Тополе. У изложби фарбаних јаја и ускршњих фигура, у категорији деце, прво место припало је Тијани Ротаров која је награду поделила са Потлока Давидом и Кочиш Давидом, а међу награђенима су и Рацков Хана и Катић Хана. У категорији одраслих, најуспешнија је била Даница Накрајкућин, друго место освојила је Весна Буљин, док је треће место припало КУД-у „Еђшег“.
– Иако смо ове године морали да померимо термин одржавања, одзив је био изузетан. Посебно ме радује велики број деце и лепа атмосфера која је владала током целог дана – истакла је председница удружења Силвија Тосеги.
Посетиоци су уживали у богатом програму – од такмичења у народним играма, преко изложбе украшених ускршњих јаја и фигура, до омиљене дечје игре – тражења јаја, која је због великог интересовања организована у две узрасне групе.
Најуспешнији су награђени, али, како су многи истакли, највећа награда била је управо прилика за дружење, игру и очување обичаја. Посебну чар догађају дали су и најмлађи учесници – деца из вртића, која су песмом и рецитацијама улепшала свечано отварање.
„Ускршње народне игре“ у Сајану још једном су показале да традиција живи кроз дечји смех, креативност и заједништво, остављајући иза себе топлу успомену и ишчекивање наредног сусрета.
У духу Васкрса, радости и заједништва, у порти храма Светих Козме и Дамјана први пут је одржана туцанијада, која је окупила најмлађе суграђане и донела осмехе на лица свих присутних.
Према речима организатора, проф. Драгана Оџића, у надметању је учествовало око тридесеторо деце, а читав догађај протекао је у изузетно лепој и топлој атмосфери.
– Било је заиста дивно. Деца су била весела, раздрагана и није уопште било важно ко ће победити. Најбитније је да су уживали и да су отишли кући срећни – истакао је Оџић.
Иако резултат није био у првом плану, најуспешнији такмичари су награђени – прво место освојио је Марко Филипић, док је друго припало Стефани Лукић. Они су добили медаље, док су сви остали учесници награђени захвалницама и књигама, као симболом учешћа и труда.
Оно што ову туцанијаду чини посебном јесте чињеница да је одржана у храмском дворишту, што јој даје додатну духовну димензију. Организатори верују да је ово тек почетак једне лепе традиције која ће из године у годину окупљати све више деце.
На крају, како истиче Оџић, најважнија порука коју су деца понела јесте да су – сви победници.
На препуном тргу у Мокрину, уз смех, навијање и неизвесне дуеле, одржано је данас 36. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима, манифестација која из године у годину потврђује статус једног од најпрепознатљивијих обичаја овог краја.
У обе конкуренције виђена је велика борба, али и изненађења. У јуниорској категорији титулу је освојио осмогодишњи Душан Терзић из Мокрина, ученик Основне школе „Васа Стајић“, којем је ово било прво учешће – и одмах победничко.
– Први пут учествујем. У тражењу победничког јајета ми је помогао тата. Целу зиму смо тражили јаје, много смо их прегледали. Честитам Ускрс свима! – рекао је мали шампион.
До победе је дошао након што је у полуфиналу савладао Ивана Терзића, док је у финалу био бољи од Георгија Маленчића, који је заузео друго место. Треће место припало је Ивану Терзићу.
У сениорској конкуренцији славила је Ивана Продановић, којој ово није прва титула – победнички пехар освајала је и као дете, али и 2022. године.
– Бити светски шампион је прелеп, неописив осећај. Имала сам трему, највише сам се плашила Иве Дилбера јер ме је раније победио. Одабрати јаје било је тешко, тата ми је помогао, као и његов пријатељ Жига. Победничко јаје смо тражили од јануара – каже Продановићева.
У финалу је била боља од Миливоја Радојчина, док је треће место заузео Иван Дилбер.
Да иза победе не стоји случајност, потврђује и председник такмичарске комисије Живица Терзић, који истиче да су искуство и припрема кључни.
– Увек победи онај ко заиста има тврдо јаје и ко се тиме бави интензивно. Не можете узети било које јаје и доћи на такмичење. Ако желите да уђете у завршницу, морате пажљиво да бирате – нагласио је Терзић, додајући да су ове године, осим домаћих такмичара, учествовали и гости из Централне Босне, Републике Српске, Шведске и Канаде.
Пехаре за друго и треће место уручио је председник Савета Месне заједнице Мокрин Горан Ристић, док је победници награду и пехар предао градоначелник Кикинде Младен Богдан.
Организатори манифестације су Месна заједница Мокрин и Удружење „Чуваркућа“, уз подршку Покрајинске владе и Града Кикинде.
Љиљана Френц (на слици, лево), куглашица Кике 0230, заузела је друго место на Појединачном првенству Србије у Апатину. Френц је у полуфиналу била боља од Ларе Шољер (Спартак, Дебељача), а потом, у финалу, поражена је 591:590 од Дијане Кормањош (Алимента, Нови Сад). Д. П.
