Најновије

банатсковеликосело
Поводом Дана колонизације и обележавања осам деценија “осме офанзиве”, у Банатском Великом Селу ће у петак 26. септембра бити уприличен низ догађаја посвећених колонизацији овог места.
Програм ће почети изложбом у организацији Културног центра Нови Сад, посвећеном крајишком писцу Бранку Ћопићу.
Како наводе организатори, ова поставка ће бити својеврсни колаж састављем од фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених омиљеном књижевнику. Изложба је у потпуности прилагођена школском узрасту и с обзиром на Бранков духовити начин писања и богат живот, млади, али и старији Великоселци моћи ће да се још једном подсете писца који је многима улепшавао детињство.
Програм ће даље пратити и презентација на тему колонизације Војводине 1945-1948. а централни догађај те вечери биће историјско предавање посвећано насељавању Великог Села колонистима из Босанске крајине.
Предавачи на овој трибини биће др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова Матице српске, овдашњи историчар Душан Дејанац, потом Богдан Шекарић, етнолог из Музеја војводине и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, којем је и иначе тема колонизације ужа специјалност.
Милан Мицић, је, подсетимо, доктор историјских наука, аутор великог броја књига из области колонизације, а у вези са предстојећим предавањем наводи низ егзактних детаља везаних за насељавање Великог Села.
-Највећи број колониста деселио се из Петровца, Дрвара и Бихаћа. Бавим се у свом научном раду темама везаним за колонизацију а један део се односи и на насељавање Војводине након Другог светског рата-наводи Мицић.
Ова, друга колонизација је можда мање изазовна за историчаре, јер је, како каже овај историчар, колонизација од 1945. убедљиво је најбоље огранизована колонизација нашег народа од свих које су спровођене.
Програм посвећен колонизацији у Великом Селу одржаће се у сали за венчања Месне заједнице у петак 26. септембра са почетком у 19 часова.
У ВОЈВОДИНИ КОЛОНИЗОВАНО 114 НАСЕЉА
Укупно је, наводи наш саговорник, колонизација спроведена у 114 насеља и њоме је обухваћено око 250.000 људи и мало је примера који се могу назвати сензационалним и који би било занимљиви хроничарима, историчарима или онима који би желели да пронађу неки преседан.
У питању је врло педантно вођена документација о тој најбоље организованој колонизацији а таква је и архивска грађа.
– Свети Хуберт, Шарлевил и Солтур су, као што је познато, била три насеља насељена немачким живљем. У скоро опустела села, почевши од 1945. доселило се у Шарлевил 179 домаћинстава, 294 у Хуберт, а у Солтур 184. Иначе, додаје Мицић, та три такозвана “немачка сестринска насеља” формирали су како Немци, тако и Французи из околине Меца. Како је село припадало Царевини и многи Французи  из ова три села, а нарочито из Шарлевила носили су понемчена презимена.
Колонизација из Крајине почела је новембра 1945. и трајала је све до 1948. (не укључујући потоње аутоколонисте) и највећи део насељеника је остао да у Банату почне нови живот.  Мањи део се ипак вратио у Крајину, не могавши да се привикне на овдашњу климу и друге услове живота.
Н. Савић
противблокада

Сви грађани који се противе физичким блокадама факултета и саобраћајница, терору и хаосу у нашем друштву, позвани су да се придруже до сада највећој мирној и породичној шетњи, која ће бити одржана у недељу, 28. септембра, у око 200 места широм Србије.

У Кикинди је скуп грађана планиран испред Градске куће, на тргу, са почетком у 16.30 часова.

Окупљања грађана који се противе блокадама одржана су до сада пет пута почев од 20. августа, а сваки пут је број окупљених и број места у којима су скупови одржани био већи.

Сви скупови били су пријављени и протекли су мирно, без инцидената са јасним порукама против насиља и блокада.

Окупљени грађани су поручили да желе да се врати нормалан живот какав су имали пре блокада, да се слободно крећу, раде и уче и да блокаде ометају свакодневно функционисање.

У Кикинди је на протеклим скуповима забележен велики одзив грађана.

 

насиље-скуп-(1)

У организацији Покрајинског заштитника грађана – Омбудсмана и  града у Градској кући одржан је састанак посвећен унапређењу борбе против насиља у породици и системској подршци жртвама. Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана, омбудсманке, задужена за равноправност полова истакла је да је покрајински омбудсман  координатор мреже „Живот без насиља“ која ове године обележава 20 година постојања.

-У недостатку, тада, правног оквира мрежа „Живот без насиља“ настала је 2005. године. Она окупља све институције на територији Војводине које се баве насиљем у породици и насиљем према женама. Године 2017. донет је Закон о спречавању насиља у породици који је обавезао институције на сарадњу. Једна од активности обележавања јубилеја мреже је и обилазак свих округа где разговарамо са представницима центара за социјални рад, полицијских управа, тужилаштава, домова здравља, болница. Желимо да чујемо са каквим се проблемима сусрећу професионалци у раду са предметима насиља, шта може да се промени како би се поступало ефикасније и боље и институција покрајинског омбудсмана може да учини да би заштита жртава насиља била боља – навела је Снежана Кнежевић.

Кнежевић додаје да породичног насиља има доста, али да има и помака од када је донет Закон.

-Сарадња институција и размена информација је кључна и на томе инсистирамо. Насиље је круг који се не зауставља сам од себе, те је од суштинске важности да се жене охрабрују да пријаве насиље – закључила је Снежана Кнежевић.

Александра Јованов, социјални радник у Општој болници додала је да постоји добра сарадњу са Полицијском управом и Центром за социјални рад.

-Упркос мерама и изменама Закона о спречавању насиља, бележи се пораст броја насиља у породици. Општа болница поступа по свим протоколима и правилима када је у питању жртва насиља. Наша законска обавеза је да насиље пријавимо, а дуже од 10 година у нашој установи функционише и Центар за заштиту жена жртава сексуалног насиља. Било би добро да имамо и повратне информације о томе како се на крају поступак завршио и да ли је жена жртва насиља добила свеукупну заштиту  – напоменула је Александра Јованов.

Градоначелник Младен Богдан, поздрављајући учеснике скупа, истакао је насиље у породици појава која је јако дуго присутна у друштву и да је локална самоуправу ту да помогне жртвама.

-Локална самоуправа, у сарадњи са надлежним републичким и покрајинским институцијама, учествује у свим програмима, препорукама и стратегијама за смањење, спречавање и сузбијање насиља у породици. Сваке године све више је пријава насиља у породици и важно је причати о насиљу и оснаживати жртве. Нови Закон умногоме је допринео да се убрза функционисање читавог система, а овакви скупови прилика су да се он још више унапреди – закључио је градоначелник Богдан.

Скупу су присуствовали представници релевантних институција из свих места Севернобанатског управног округа.

А.Ђ.

 

светски-дан-здравља-(7)

Под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, Светски дан срца биће обележен у понедељак, 29. септембра, акцијом бесплатне контроле здравља у просторијама Црвеног крста.

Од 9 до 11 часова, грађани ће моћи да измере ниво шећера у крви и крвни притисак, без здравствене књижице, упута и заказивања. Осим основних мерења, сви заинтересовани добиће и корисне превентивне савете о очувању здравља.

Акцију заједнички организују Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу  и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.

Стр-107-Поледјина-спомен-плоце-(2)-(2)

Поводом осам деценија од колонизације у суботу, 27. септембра у Новим Козарцима биће одржана манифестација „Сусрети на козарачким стазама – 80 година заједништва“.

Код споменика колонизацији у центру села у 14 сати биће организован програм. Споменик посвећен колонистима постоји једино у Новим Козарцима и ове године он ће бити реконструисан односно урадиће се заштита и чишћење. Аутор споменика је академски сликар Здравко Мандић који га је назвао „Своме роду и потомству“.

У 15 сати почеће „Питијада“, такмичење у прављењу пите кромпируше. Она се организује 15. пут, а ово надметање настало је на иницијативу покојног професора Милорада Мајкића. Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. И ове године правиће се пита за Гиниса.

У оквиру обележавања важне годишњице биће организован турнир у малом фудбалу на који се пријавило 14 екипа сачињених од мештана. Из сваке улице у селу пријављене су екипе, право учешћа имају становници Нових Козараца и  и у турниру ће учествовати око 150 људи.

Годишњица колонизације биће обележена и садњом дрвећа. Током јесење садње на пет локација посадиће се већином платани који су симбол дуговечности, заједништва и снаге. Нова стабла наћи ће своје место у центру села, у два парка и ободу села.

А.Ђ.

 

 

 

пореска-управа

Пореска управа Републике Србије расписала је данас конкурс за 248 извршилаца на 195 радних места, а пријављивање кандидата траје од данас, 25. септембра до 2. октобра.

За Кикинду су расписани конкурси за три радника и то на пословима наплате за правна лица, у звању порески саветник, пословима сервиса и пружања правне помоћи, у звању порески саветник и за пореског рачуновођу 1, у звању порески саветник.

Конкурс под слоганом „Пореска управа запошљава. Одговорни људи за одговорно друштво“ наставак је активности Пореске управе у 2025. години, у току које су спроведени конкурси за пријем 1.000 нових колега.

Комплетне информације у вези са условима конкурса биће доступне на интернет страници Пореске управе, у делу „Конкурси“.

наградајованпоповиц-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 26
рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Ужи избор биће проглашен до 1. новембра.

Аутору награђеног рукописа 18. новембра у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора. Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе.

Јован Поповић био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге
поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

ИМГ-5125

На данашњој седници на којој је усвојен ребаланс градског буџета, градоначелник Младен Богдан је нагласио значај предстојећег улагања од 400 милиона динара за реконструкцију Основне школе “Фејеш Клара”. Подсетимо, средства ће бити опредељена из покрајинске касе, од тога 100 милиона у овој години.

-Закључком Покрајинске владе Граду се обезбеђују средства од 400 милиона за школу „Фејеш Клара“ што је показатељ да локална самоуправа ради добро. Подсетићу да ће се радити и фасада школе „Вук Караџић“, да ће бити радова и у Музичкој школи „Слободан Малбашки“ и ССШ „Милош Црњански“. Више од милијарду динара улази у образовање. Желим суграђанима и да поручим да настављамо са свим започетим инвестицијама- рекао је Богдан.

Одборник Нандор Шили истакао је да Савез војвођанских Мађара подржава ребаланс.

– Ове године кренуће реконструкција једине двојезичне школе на територији Града Кикинде и једине у којој се одвија настава на мађарском језику. Пројекат за реконструкцију је финансирао Национални савет мађарске националне мањине, а без подршке наших коалиционих партнера Српске напредне странке не бисмо могли да реализујемо овај важан и капиталан пројекат. Надамо се скорој реализацији пројекта. Очекујемо да ће ђаци и наставно особље имати боље и квалитетније услове за рад- казао је Шили.

Подсетимо, реконструкција зграде Гимназије и Економско-трговинске школе је у току и реализује се захваљајући средствима Министарства за јавна улагања.

седница-240925

На данашњој седници Скупштине града, именована су и нова кадровска решења на челним позицијама у Народном музеју, Историјском архиву, Центрау за стручно усавршавање, Туристичкој организацији и Културно- спортском центру “Језеро”.

Мирјана Степанов изабрана је за директорицу Центра за стручно усавршавање. Како се наводи у њеној биографији, Степанов је рођена је у Београду где је и завршила средњу школу и Педагошку академију, а факултет у Сомбору. Има 25 година стажа у просвети. Радила је у основним школама у Београду и Мокрину. Учествовала је у разним школским пројектима, похађала различите курсеве и стручне семинаре ради усавршавања.

Мирјана Степанов

Иначе, Управни одбор ЦСУ расписао је 4. августа конкурс за именовање директора установе. Након истека рока за пријаву, Управни одбор је на седници донео Одлуку којом се за директора установе предлаже Мирјана Степанов.

За в. д. директорицу Историјског архива именована је Катарина Ковачевић Јанковић. Рођена је у Кикинди, где је и завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на београдском Филозофском факултету на катедри за социологију. Мастер студије завршила је на Факултету организационих наука-Одсек за кадровски менаџмент. Од 2016-2019. године радила је као професор социологије у три кикиндске средње школе. Од 2019-2023. запослена у Центру за подршку женама као саветница. Од 2023. године ради у Историјском архиву Кикинда, има звање архивисте.

Јасмина Орашанин и Катарина Ковачевић Јанковић

Јасмина Орашанин сада је на челу Туристичке организације Града Кикинде. Орашанин је завршила студије на Економском факултету у Београду, смер Међународна економија и спољна трговина. Положила је државни стручни испит 2022. године, а 2025. и испит за инспектора. Радно искуство стицала је у више комерцијалних компанија у Кикинди, након чега је од 2009. била запослена у Севернобанатском управном округу као технички секретар. У периоду 2020–2024.године обављала је послове шефа Службе Скупштине,градоначелника и Градског већа, а 2024. године је постављена за туристичког инспектора у Секретаријату за инспекцијске послове.Од 2021. до 2024. године обављала је функцију председнице Управног одбора Туристичке организације.

Драган Пецарски

Драган Пецарски именован је за в. д. директора Културно- спортског центра „Језеро”. Пецарски је професор физичког васпитања и спорта. Радио је у Спортском центру „Језеро“ десет година, од тога четири године као руководилац Спортске службе. Поред тога, дугогодишњи је спортски радник у области одбојке. Од 2020. до 2024. године обављао је функцију члана Градског већа задуженог за спорт и омладину. Дао је велики допринос развоју спорта у граду, као и на изради документа „Стратегија спорта града Кикинде са акционим планом за период од 2024-2030. године“. Од 2024. је запослен у Градској управи града Кикинде, где обавља послове секретара Секретаријата за социјалну заштиту.

Милош Пушара

За в. д. директора Народног музеја именован је Милош Пушара. Завршио је новосадску Гимназију „Лаза Костић“, а потом основне академске и мастер студије на Филозофском факултету у Новом Саду где је стекао звање мастер историчар.Након краткотрајног ангажмана у основној школи „Свети Сава“ у Кикинди, где је радио као наставник историје на замени, 2019. године запослио се у Народном музеју Кикинда. Државни испит положио је 2021. године и стекао звање кустос историчар.

 

 

фејес-клара

Међу најважнијим тачкама 12. седнице Скупштине града је доношење Одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету за 2025. годину са пројекцијама за 2026. и 2027. годину. Ребалансом буџета у градску касу биће уврштена средства за реконструкцију ОШ „Фејеш Клара“, истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Управо ово капитално улагање вредно 400 милиона динара је превасходни разлог другог по реду ребаланса градског буџета.

-Према уговору који је град склопио са Управом за капитална улагања у августу укупно ће у реконструкцију бити утрошено 400 милиона динара. Како су већ Град Кикинда и АП 4. августа закључили уговор о преносу 100 милиона динара за финансирање ове инвестиције у овој години, а да бисмо могли што пре да распишемо јавну набавку за извођача радова, морамо урадити ребаланс. За наредну годину планирано је да се издвоји преосталих 300 милиона динара за ово капитално улагање– истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Овим издвајањем из покрајинске касе намењеним за кикиндску основну школу, уједно је и стављена тачка на инсинуације да се од овог пројекта одустало.