Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Nemanja Despotović (Ogar). Žuti karton: Zečević (OFK Kikinda).
OFK KIKINDA: O. Kovačević, Zečević, Čutović, N. Kovačević (Stojanov), Nikolić, Lekaj, Otoran (Budai), Šašić, Živanov, Stojanović (Putnik), Stanimirov.
SLOGA: Damjanović, Erdelj, Tomanović, Milošević, Varga, Vukas, Gojković (Matijević), Žiža, Prekajac, Svilar (Bačić), Manojlović.
Kovačević je bio odličnoj šansi, ali se nije snašao, a bio je to ujedno i jedini detalj vredan pažnje u prvom poluvremenu. U nastavku igralo se nešto sadržajnije, a Čonopljani su krenuli za nijansu odlučnije. Međutim, ubrzo je OFK Kikinda prebacila težište igre bliže golu gostiju, ali i dalje zrelih prilika nije bilo. Tek bliže kraju, nekoliko situacija pred mrežom Sloge zamirisalo je na eventualni pogodak, a u nadoknadi Kikinđani su mogli i do tri boda, međutim Stanimirov je iz kaznenog prostora, u dobroj situaciji, slabo tukao pa su gosti zadovoljniji napustili teren, ostavši neporaženi na severu Banata odnosno ispunivši cilj koji su imali pre ovog susreta.
D. P.
Најновије
Nekada je žetva bila pravi praznik rada i zajedništva, dani kada su se ljudi okupljali u polju od ranog jutra, dok se sunce tek pomaljalo nad zlatnim klasjem. Srpovi su zveckali u ritmu, a miris svežeg žita mešao sa toplinom letnjeg dana. Žeteoci su se nadmetali u brzini i veštini, a svaku pauzu krasili su smeh i pesma.
Snopovi su se pažljivo vezivali i slagali u plastove, koji su na kraju dana ukrašavali njivu kao nemi svedoci truda. Sve se radilo rukama, ali i srcem — jer je svaki klas značio život, hranu i plod ljudskog znoja.
Žetelačke svečanosti u Sajanu skoro tri decenije oživljavaju stare običaje i pokazuju da tradicija nije nešto što pripada prošlosti, već živa nit koja nas spaja i vraća vrednostima.
Produkcija Kikindskog portala zahvaljujući podršci Ministarstva informisanja i telekomunikacija donosi vam reportažu o Žetelačkim svečanostima.
Miholjske zadušnice obeležavaju se danas, uoči sutrašnjeg Miholjdana.
Na taj dan u crkvama se služi sveta liturgija i parastos za upokojene, a vernici idu na grobove svojih bližnjih, čiste ih, uređuju, kade tamjanom, pale sveće i mole se za pokoj duše.
Običaj je da se na grob donese kuvano žito i vino, koje sveštenik potom preliva u parastosu kao simbol molitve za pokojne duše. Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.
Miholjske zadušnice, jedan od četiri velika dana u godini posvećena sećanju na upokojene, ove godine padaju u subotu, 11. oktobra.
Briljantni mladi matematičar, Novak Despotović, nakon uspešno završene Matematičke gimnazije u Beogradu i pregršt osvojenih nagrada na najprestižnijim internacionalnim matematičkim olimpijadama, novu školsku godinu započeo je kao student Kembridž univerziteta u Velikoj Britaniji.
Zahvaljujući fantastičnim rezultatima koje je Novak ostvario na međunarodnom nivou iz matematike, uspeo je da dobije punu stipendiju na ovom univerzitetu koji je na svetskoj rang listi zauzeo visoko treće mesto, i to na koledžu Triniti (smer matematike), što polazi za rukom svega nekolicini učenika iz celog sveta.
Novak je prezadovoljan smeštajem, hranom i uopšte ukupnom organizacijom koja je na izuzetno visokom nivou, što se i moglo očekivati od univerziteta koji ima tradiciju stariju od 800 godina.
– Velika je čast što sam se kao student prve godine upisao u knjigu u kojoj stoje i potpisi Lorda Bajrona, Čarlsa Darvina, Alana Tjuringa, Stivena Hokinga, a naročito nekadašnjeg studenta, danas matematičke i fizičke legende – Isaka Njutna. Hodnicima čuvenog Trinitija hodali su mnogi nobelovci, predsednici i premijeri država, olimpijski sportisti i najbolji svetski stručnjaci, od kojih neki i danas predaju u njemu- zadovoljan je Nole.
Kaže da koledž nudi takođe i mnoge zabavne sadržaje, pa se do sada oprobao u veslanju, penjanju na veštačkoj steni, učlanio se u klub društvenih igara, ali mu i pored dobrog društva, priznaje, ipak nedostaje porodica, naročito brat Todor i sestra Zoja od kojih se do sada nije na duže odvajao.
U čuvenom i prepoznatljivom ogrtaču plave boje koji pripada studentima Trinitija, brucoši su se okupili i slikali i tako obeležili početak nove školske godine. Zahvaljujući svom daru, posvećenosti i radu, među njima je i Novak koji će u naredne četiri godine biti deo ove kvalitetne ekipe.
Triniti najprestižniji
Univerzitet Kembridž se sastoji od 31 koledža koji su svi međusobno nezavisni. Među njima je najprestižniji Triniti i najteže ga je upisati, dok je na Trinitiju od svih smerova najteže upisati matematiku.
Kembridž ima oko 24000 studenata, od kojih je nešto preko 1000 na Trinitiju.
Zanimljiva je i činjenica da je na Trinitiju diplomirao kralj Čarls Treći, aktuelni kralj Velike Britanije.
U Narodnoj skupštini danas je održan veliki sastanak sa načelnicima upravnih okruga, gradonačelnicima i predsednicima opština, načelnicima gradskih i opštinskih uprava, na kome su detaljno predstavljene odredbe predloga zakona, kao i obaveze propisane jedinicama lokalne samouprave.
Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti trenutno predstavlja, kako je istaknuto, projekat od najvećeg nacionalnog značaja.
– Predstavljeni su zadaci lokalnih samouprava koje će, po stupanju zakona na snagu, morati da podrže građane u procesu podnošenja validnih prijava za upis prava svojine. U fokusu diskusije bila je potreba za pristupačnijim informisanjem javnosti, efikasnim timovima na lokalu koji će pomagati građanima i usklađivanjem procedura između katastra, urbanističkih službi i opštinskih organa. Cilj je da se sistemski reši dugogodišnji problem neuknjiženih i nelegalno izgrađenih objekata, i obezbedi pravna sigurnost za vlasnike- navodi gradonačelnik Mladen Bogdan koji je zajedno sa Petrom Žigićem, načelnikom Gradske uprave, prisustvovao sastanku.
Sastanku su prisustvovali predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković, predstavnici Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, kao i rukovodstvo Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj, koji će pružati podršku u ovom procesu.
Vlada Srbije usvojila je 26. septembra Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kojim se na sistemski način rešava višedecenijski problem postojanja velikog broja neuknjiženih i bespravno izgrađenih objekata.
Foto: Tanjug
Iz Kulturno- sportskog centra “Jezero” obaveštavaju sugrađane da se u utorak, 14. oktobra, otvara mali zatvoreni bazen.
Radno vreme za građanstvo biće svakog dana od 13 časova do 18 časova.
– Sa posebnim zadovoljstvom najavljujemo da naša škola plivanja za najmlađe sugrađane, koja predstavlja dugogodišnji program Kulturno-sportskog centra „Jezero“ Kikinda, počinje sa radom 20. oktobra 2025. godine u saradnji sa svim osnovnim školama i predškolskim ustanovama- navodi se u saopštenju KSC Jezero.
U Kikindi je organizovana tribina „Podrška roditeljima u tranziciji dece“ koju je, pod pokroviteljstvom grada, organizovalo udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“. Skup je okupio stručnu javnost, roditelje, vaspitače, studente sa ciljem da se skrene pažnja na probleme, da se čuju iskustva i potraže rešenja.
Predavači su bili Milica Perić, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, dr Željko Popadić, direktor sektora za lekove i farmakologiju, Melita Gombar, članica Gradskog veća.
-U okviru našeg Ministarstva postoji sektor koji se bavi samo retkim bolestima u koji nisu uključeni samo pacijenti, nego i čitava porodica – istakla je Milica Perić. – Kada postoji bilo koja bolest, oboli čitava porodica, što smo prepoznali. Želim da pohvalim udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ čiji članovi su doprineli da osobe koje imaju ovu bolest da se one više ne gledaju kao patuljci i da im se neko podsmeva. Prošle godine oformljen je registar pacijenata sa retkim bolestima i do sada ih ima više od 15.000. Prilagođavanje školskih klupa i tabla za decu sa ahondroplazijom je naredni korak koji ćemo učiniti. Istakla bih i Alimentacioni fond, kao novu meru, koji obuhvata sve porodice. Obično jedan roditelj ne može da se nosi sa problemom retke bolesti i na kraju majka ostane sama i često je bez alimentacije. Sistemski smo uredili ovu oblast za koju smatramo da je veoma važna.
Ove godine država je izdvojila 10,2 milijarde dinara za obolele od retkih bolesti što je za tri milijarde više u odnosu na 2024. To su i najveća sredstva obezbeđena u Republičkom fondu do sada.
-Leči se više od 930 osoba koje imaju više od 40 dijagnoza – naveo je dr Željko Popadić. – Kada je reč o ahondroplaziji trenutno imamo 12 pacijenata na lečenju i postoji još 18 zahteva za koje očekujem da će vrlo brzo biti rešeni. Pomenuti pacijenti dobijaju najsavremeniju i najnoviju terapiju za ahondroplaziju i od nje ne postoji ništa bolje. Priprema budžeta za narednu godinu je u toku i nikada nismo imali situaciju da su sredstva manja u odnosu na prethodnu, tako da očekujemo i više novca.
Nataša Kačavenda majka je deteta sa autizmom koje koristi usluge Resursnog centra OŠ „6.oktobar“ i ona je govorila o svom iskustvu:
-Imamo časove kod logopeda i defektologa, ali pohađa redovnu školu i drugi je razred škole „Žarko Zrenjanin“ u inkluzivnoj nastavi. Sa polaskom u vrtić moj sin je počeo socijalizaciju u pravom smislu te reči, odlično sarađujemo sa školama. Teže smo došli do ličnog pratioca i smatram da je to podrška koja treba da bude više zastupljena – napomenula je Nataša Kačavenda.
Inkluzivno obrazovanje zahteva veliku pažnju i dobro osmišljen sistem koji će deci ponuditi sveobuhvatnu podršku.
-Lokalna samouprava je tu da pruži dodatnu pomoć porodicama koji imaju decu u inkluzivnom obrazovanju, da ih osnaži, poveže ih sa relevantnim institucijama. Naš grad, godinama unazad u okviru socijalne politike, podržava i uvodi nove mere, u skladu sa potrebama. Osobama u inkluzivnom sistemu obezbeđen je prevoz do srednje škole u Zrenjaninu, imaju ličnog pratioca kojih je trenutno 39 i druge mere koje su osmišljene na predlog dece i roditelja – dodala je Melita Gombar.
Na tribini su obuhvaćene i teme o važnosti podsticajne sredine za razvoj, tranziciji iz porodične sredine u vrtić, mehanizmima uspešne tranzicije, o inkluziji u praksi.
A.Đ.
Humanoidni robot Voli odnedavno je uključen u nastavu Osnovne škole „6.oktobar“ i biće značajna pomoć kao stručna podrška deci i učenicima sa smetnjama u razvoju. Za Resursni centar pomenute specijalne škole robota je obezbedilo Ministarstvo prosvete, a tim centra predstavio ga je stručnoj javnosti.
Kao visokotehnološko sredstvo asistivne tehnologije Voli će omogućiti bolju komunikaciju, ali i proširiti socijalne i kognitivne mogućnosti, kazala je Irena Makivić, pomoćnica direktora OŠ „6.oktobar“.
-Robot je svojevrstan vid novog alata u svakodnevnom radu i njegova uloga nije da zameni učitelja. On je tu da bude motivator a decu koja imaju poteškoće u razvoju, da pobudi pažnju, razumevanje emocija i brojne druge stvari. Može da koristi za decu različitog uzrasta i planirano je da se implementira u nastavni proces ustanovama koje pružamo podršku, koje imaju decu i različite stepene teškoće u razvoju. U dodatnu podršku Resursnog centra uključeni su, pored dece i učenika iz Kikinde, i iz Mola, Ade i Kanjiže, dok naše usluge pružamo svim ustanovama obrazovanja Severnobanatskog upravnog okruga – pojasnila je Irena Makivić.
Na teritoriji Srbije ima 11 resursnih centara i svi su dobili humanoidnog robota u proteklih meseca dana, naveo je direktor škole Srđan Stojanović.
-Još uvek smo u fazi da istražujemo sve mogućnosti koje Voli pruža i na koji način možemo da ih iskoristimo u radu. Puni će pomoći kako našim učenicima, tako i zaposlenima. Predškolci i đaci od prvog do četvrtog razreda oduševljeni su Volijem i pronašli su načine šta bi sve mogli da rade sa njim. Započinjemo novo poglavlje u inkluzivnom obrazovanju čiji je cilj da se obezbedi kvalitetno obrazovanje pod jednakim uslovima za sve – istakao je Stojanović.
Osnovna škola „6. oktobar“ ima 50 đaka od prvog do osmog razreda među kojima ima i dece iz Bašaida, Novog Miloševa i Čoke.
A.Đ.
Ispred Gradske kuće u Kikindi, u subotu, 11. oktobra, od 17 časova, biće održan skup građana „Kikinda protiv nasilja i blokada“.
U isto vreme, okupljanje građana zakazano je i u Mokrinu, ispred Varoške kuće – „Mokrin protiv nasilja i blokada”.
Podsećamo, skupovi se organizuju kako bi građani iskazali želju za povratkom normalnom životu i rekli stop blokadama i nasilju od strane blokadera.
Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u subotu, 11. oktobra, biće organizovani skupovi u najviše mesta u zemlji, ne samo protiv blokada i nasilja već i za podršku Srbima na KiM.
Današnji dan, 10. oktobar obeležava se kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja organizuje se na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, organizacije Ujedinjeni za globalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Slogan je „Značaj mentalnog zdravlja u vanrednim situacijama”.
-Narušavanje mentalnog zdravlja ogleda se kod većine ljudi u pojavi psihološkog stresa i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, a dugoročno gledano pojavom depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Svetski dan mentalnog zdravlja podseća da je mentalno zdravlje sastavni deo našeg opšteg blagostanja. On naglašava hitnu potrebu za pružanjem pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podrške ljudima tokom prirodnih katastrofa, ratnih sukoba i epidemija koje se dešavaju širom sveta – saznajemo u kikindskom Zavodu za javno zdravlje.
Statistika je neumoljiva tako da jedna od pet osoba (22%) koja je imala iskustva sa ratnim sukobima u prethodnih 10 godina ima depresiju, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj ili šizofreniju. Pojava vanredne situacije značajno ometa pružanje usluga mentalnog zdravlja i smanjuje dostupnost kvalitetne zdravstvene nege. Osobe sa težim mentalnim poremećajima, kao i starije osobe i osobe ženskog pola, posebno su ranjive u vanrednim situacijama i potrebno je da im se obezbede usluge mentalnog zdravlja.
-Međunarodne smernice preporučuju različite aktivnosti u cilju obezbeđivanja dostupnosti usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške tokom vanrednih situacija, a koje se kreću u rasponu od samopomoći u zajednici i unapređenja komunikacije do psihološke prve pomoći i kliničkog lečenja. Zajedničkim delovanjem ključnih aktera kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, najugroženiji mogu dobiti potrebnu stručnu pomoć i psihosocijalnu podršku, što zahteva pravovremeno planiranje i implementaciju programa za reagovanje u vanrednim situacijama. Postoji pet elemenata zasnovanih na dokazima za koje je pokazano da su povezani sa boljim ishodima u situacijama stalne pretnje: povećan osećaj sigurnosti, smirenost, povezanost, samopouzdanje i nada. Nije neophodno imati sve elemente zajedno, ali primena nekih od njih može pomoći pacijentima da se nose sa stresom – zaključuju u ZZJZ.
Istraživači su definisali nadu kao očekivanje da se stvari mogu rešiti, optimizam u vezi sa nekim aspektom situacije ili vezu sa nečim većim od sebe. Povezana je sa poboljšanim ishodima u produženim pretećim situacijama. Pomozite ljudima da budu puniji nade podsećajući ih da zadrže dugoročnu perspektivu, a da pritom ostanu fokusirani na sadašnjost i pozitivne akcije koje mogu preduzeti u trenutku. Obraćanje pažnje na ono što inspiriše ili povećava zahvalnost takođe je povezano sa boljim ishodima, kao i odvajanje vremena za bavljenje aktivnostima koje podržavaju lične vrednosti, veru ili duhovnost.