Последњег дана октобра 2019, и буквално, препукло је велико срце Бранислава Гецића и то 10 дана пре 32. рођендана, а отац му Стеван и ове године окупио је тренере селекција ОФК Кикинде, који су били Гецини саиграчи и пријатељи, као и актуелни играчки кадар.
Увек је то вече сећања на мајстора фудбала каквих је данас мало и у елитној лиги Србије и једног од најбољих голгетера којег је кикиндски фудбал имао, а и вечерас, у ресторану „Страјнић”, уз видео снимке, које је током низа година још од првих Банетових фудбалских корака, начинио управо Стеван Гецић, присетили су се присутни на мајсторије овог, до задњег часа живота, добрице и дечака у души.
Био је Бане, као кадет, пред вратима Црвене звезде, успешно положио пробу, одушевио и великане Драгослава Шекуларца и Велибора Васовића, али, према сведочењу оца Стевана, запело је око обештећења које је затражила тадашња управа ОФК Кикинде…
Сплет околности или судбина, ко већ у шта верује, тек само Бог зна; да је тада Бане обукао црвено-бели дрес Београђана, одрадио сениорски стаж и потом отишао у иностранство, као и сви из нашег највећег клуба, можда би данас био међу живима…
И на крају, најмање битно, али прилика је за написати и овековечити: и потписник ових редака, који се седам сати пред Гецину смрт случајно на улици сусрео с њим, памтиће док буде жив да је први и једини фудбалер којем је за приказану игру, и то у Банетовим раним двадесетим годинама, у београдском „Спортском журналу” доделио оцену 10, био управо он – Геца, Бане, добри дечак из улице Димитрија Туцовића, „прико баште” Градског стадиона, у којој и данас завршавају залутале лопте…
Д. П.
