Kultura Arhive | Kikindski portal

Slikanje dušom: Braco Azarić izlaže u Zrenjaninu

Jelena Trifunović August 14, 2026

U Velikom salonu Kulturnog centra Zrenjanin otvorena je retrospektivna izložba slika Brace Azarića. Dvadeset devet ulja ovog slikara ponovo je podvuklo vrlo sugestivnu ekspresionističku crtu ovog stvaraoca.

Sandra Banjanin, urednica programa tamošnjeg Kulturnog centra, naglasila je prilikom otvaranja da ova izložba prikazuje kompletan poetički opus ovog likovnog stvaraoca.

– Sam Braco svoje stvaranje naziva „slikanje dušom”, odnosno slikanje iz podsvesti i njegov likovni izražaj dolazi iz samog njegovog bića i komunicira s publikom kao duša s dušom, naglasila je Banjanin.

Vladimir Dobrijević je izneo stav da Azarić slika ruralnu poetiku-pejzaže, muškarce jakih ruku i žene naglašenih oblina, kako bi prikazao čoveka zemlje, odnosno atara. On ne reaguje uzimajući, već davajući, naveo je ovaj kozarački bibliotekar, dodajući da Azarićevo slikarstvo nije konzumno ni sladunjavo, niti je sklono trendovima, ali da ima poželjnu dozu komunikacije s publikom.

Azarić se nadovezao da njegove slike imaju početni impuls Konjovićevog ekspresionizma, ali da je jakim potezima četkice izgradio vlastitu poetiku u čijoj osnovi je čovek, koji će uvek biti pobednik spram hladnog robotizovanog sveta.

Program je obogatio i zrenjaninski pesnik Perica Markov, nadahnuto recitujući svoju poemu o čoveku.

Izložbu Brace Azarića publika u gradu na Begeju može da pogleda do 25. avgusta.

N.S.

Kikindsko leto donosi pozorišni hit: U subotu „Siroti mali hrčki”

Jelena Trifunović August 12, 2026

Predstava „Siroti mali hrčci“ kikindskog Narodnog pozorišta biće izvedena u subotu, 15. avgusta, od 20.30 časova u dvorištu Kurije, u okviru „Kikindskog leta“.

Reč je o delu poznatog scenariste i dramskog pisca Gordana Mihića, autora čiji su rukopis obeležili britak humor, apsurdne situacije i sposobnost da kroz naizgled obične likove progovori o društvu i njegovim slabostima.

Predstavu je režirao Marko Đurić, koji je kroz dinamičnu i preciznu postavku uspešno oživeo Mihićeve živopisne karaktere i specifičan humor. U glumačkoj podeli su: Dragan Ostojić, Branislav Knežević, Branislav Čubrilo, Mihailo Laptošević i Nikola Joksimović.

Ulaz na predstavu je besplatan.

KUD „Petar Kočić” okupio publiku: Od folklora i pite do slika, stripa i vina

Jelena Trifunović August 10, 2026

U nedelju uveče na impresivan način je nastavljeno „Kikindsko leto”, koje organizuju Grad, odnosno Turistička organizacija. Sugrađani koji su napunili dvorište Kurije ovog puta mogli su da se kroz jednoiposatni program još jednom uvere u igračke sposobnosti Kulturno-umetničkog društva „Petar Kočić” iz ovog mesta, kao i da se bliže upoznaju sa radom drugih udruženja i pojedinaca po kojima su Kozarci prepoznatljivi.

– „Kikindsko leto” smo počeli sredinom jula, a naši programi sad već dostižu pun obim. Ove večeri smo poklonili pažnju Mesnoj zajednici Novi Kozarci i njihovim meštanima. Pored KUD-a, koji je imao dominantnu ulogu u programu, predstavljeni su i proizvođači pića, izrađivači rukotvorina i domaće radinosti, kao i slikari, odnosno strip crtači- kaže v. d. direktora Turističke organizacije Grada Kikinde Jasmina Orašanin.

Na pratećim štandovima posetioci su još jednom mogli da se uvere u gastronomske i umetničke domete meštana ovog sela. Među njima posebno vrednu godišnjicu proslavilo je Udruženje žena.

– Ove godine slavimo 50 godina našeg udruženja. Pored izrade ručnih radova, mi se bavimo i humanitarnim radom, a kroz naše manifestacije promovišemo selo, pomažemo mu i veoma smo složni- kaže s ponosom jedna od članica Nada Lukač, dok Boja Oljača, predsednica Udruženja dodaje da se ta sloga ogleda u vrlo intenzivnoj saradnji sa svim ostalim udruženjima iz ovog mesta – lovcima, ribolovcima, slikarima, fudbalerima i mnogim drugim.

– Sve ove godine čuvamo tradiciju čuvanja zavičaja u srcu. Naši preci, koji su došli iz Bosne u Kozarce, doneli su razne veštine i znanja i mi se trudimo da se to ne zaboravi. Ponosni smo na dve manifestacije koje organizujemo – „Pitijadu” i „Kukuruzno proleće”- kaže Oljača, podsećajući da je „Pitijadu” osmislio jedan Kozarčanin koji, nažalost, više nije sa nama – Milorad Majkić.

Osim folklornog dela programa, publiku je ponovo oduševio višestruko nagrađivani recitator, osnovac, Dragan Jovanić. Njegovo sugestivno izvođenje čuvene Ćopićeve pesme „Mala moja iz Bosanske Krupe” ponovo je pobralo sve simpatije publike.

Kad je u pitanju centralni deo večernjeg programa, KUD je pokazao zavidno igračko umeće, a posetioci su dugotrajnim aplauzom nagradili trud igračke grupe i njenog umetničkog rukovodioca Milana Vašalića.

– Naš KUD se diči činjenicom da za nas igrački kalendar ne postoji- kaže Vašalić. -Pauziramo samo za Novu godinu i Božić, a svim ostalim danima u godini smo aktivni. Takav naš odnos prema očuvanju tradicije prepoznali su i iz drugih sredina. Konkretno, sad smo dobili poziv za festival „Amateri svome gradu” u našem predačkom zavičaju, u Drvaru. Mi taj naum, nažalost, ne možemo da ostvarimo sami i potrebna nam je pomoć koja bi se ogledala u pokrivanju dela putnih troškova. Uvek nastojimo do nikom ne budemo na teretu, ali ovakav poziv iz Drvara iziskuje dodatna sredstva koja sami ne možemo da obezbedimo- precizira Vašalić.

U pratećem delu programa mogle su se videti i slike članova Galerije „Zdravko Mandić”, a posebnu pažnju prisutnih privukle su strip table Milivoja Vukojevića. Ovaj umetnik je ujedno jedan od organizatora predstojećeg Festivala stripa koji će se održati u našem gradu i Kozarcima, od 21. do 23. avgusta.

Pored vinara Zorana Malbašića, svoj asortiman je predstavila i, takođe, mnogo puta nagrađivana kozaračka destilerija „Šurlan”.

H. C.

Jubilarna likovna kolonija: 30 slikara stiže u Banatsko Veliko Selo, čeka ih i vožnja fijakerima

Jelena Trifunović August 8, 2026

Banatsko Veliko Selo ponovo će okupiti umetnike iz različitih krajeva naše zemlje.

Deseta likovna kolonija „Kerkez Dušan Džev“, na kojoj će učestvovati oko 30 umetnika iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Subotice, Titela, Kikinde i okolnih mesta biće održana od 13. do 16. avgusta .

Osim stvaranja novih dela i čuvanja uspomene na prerano preminulog velikoselskog umetnika, cilj okupljanja je i negovanje prijateljstva koja su se među slikarima razvila tokom prethodnih godina, kaže Marko Đaković, predsednik Udruženja likovnih i književnih stvaralaca „Džev”.

– Uglavnom su to akademski slikari koji su već godinama prisutni na koloniji. Učesnici koji su ranije dolazili praktično su se pretvorili u jednu porodicu. Toliko su se zbližili da se rado odazivaju iz godine u godinu- kaže Đaković.

Za razliku od prethodnih godina, kada su umetnici imali zadate teme, ovogodišnja kolonija biće potpuno otvorena za njihovu inspiraciju.

– Ranije su teme bili stari objekti Banatskog Velikog Sela, a potom i novije javne građevine. Ove godine nismo hteli da imamo određenu temu, već smo umetnicima ostavili na volju da rade ono što ih inspiriše- objašnjava Đaković.

Svečano otvaranje zakazano je za 13. avgust u 19.30 časova kod Zavičajne kuće, dok će dan kasnije u Biblioteci „Branko Ćopić“ u Velikom Selu biti otvorena izložba radova sa prošlogodišnje kolonije.

Poseban program očekuje učesnike u nedelju. Organizatori su, uz pomoć Konjičkog kluba „Banat“, pripremili obilazak sela fijakerima.

-Želja učesnika bila je da upoznaju Banatsko Veliko Selo i njegovo okruženje. Obići ćemo železničku stanicu, crkvu i druge značajne objekte, i to fijakerima- najavljuje Đaković.

Za učesnike je u subotu predviđeno i zabavno veče uz grupu „Roj”, čime će jubilarna kolonija još jednom spojiti umetnost i druženje.

Na književni konkurs za nagradu „Jovan Popović“ pristigla dela 207 autora

Aleksandra Djuran August 8, 2026

Na treći nagradni književni konkurs „Jovan Popović“ izdavačke kuća „Partizanska knjiga“ javilo se 207 autora i to: 23 iz Bosne i Hercegovine, 12 iz Crne Gore, osam iz Hrvatske, dva iz Slovenije i 162 iz Srbije. U većini se nalaze pesničke zbirke 132, uz 75 rukopisa kratke proze.

„Partizanska knjiga“ je raspisala konkurs za regionalnu književnu nagradu „Jovan Popović“ u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca. Nagrada će biti dodeljena za najbolji neobjavljen rukopis knjige priča ili pesama.

Stručni žiri će objaviti širi izbor do 1. oktobra, a ime laureata biće poznato 18. novembra, na dan rođenja Jovana Popovića. Autoru nagrađenog rukopisa tog dana u Kikindi biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige,uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.

Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

„Partizanska knjiga“ je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.

Prepuno dvorište Kurije: Crnohumorna predstava „Samo nek ide redom” oduševila Kikinđane

Jelena Trifunović August 2, 2026

Da je gradska uprava odnosno Turistička organizacija Grada Kikinde napravila pun pogodak dovođenjem predstave „Samo nek ide redom“ u naš grad, pokazalo je sinoćno prepuno dvorište Kurije. Tražilo se mesto više za ovu crnohumornu komediju o nasledstvu.

Nemanja Janičić, jedan od glumaca u ovom komadu Kikinđanima je već dobro poznato lice:

-Ovo je već četvrta ili peta godina uzastopce da dolazim u Kikindu na Kulturno leto i zaista je fantastično. Ova publika je odlična i zna da gleda dobre komedije. Znaju da nagrade aplauzom i znaju da se nasmeju i nama je to jako značajno.

Potom je otkrio i detalje same radnje ovog komada:

-Predstava je klasična komedija mentaliteta. Deda, koji je preminuo, imao je tri unuka i zaplet nastaje oko pitanja koga je deda više voleo.

Inače, ovaj glumac navodi da je u poslednje vreme vrlo tražen za razne serijske formate, ali da uvek rado igra ovakve pozorišne komedije, jer mu je neposredan kontakt s publikom važan. To dokazuje i svojim letnjim angažmanom na Gardošu, gde ga, po njegovim rečima, svake večeri uživo gleda preko 600 ljudi, a tako je bilo i ove kikindske večeri.

Pored Janičića u podeli za ovaj komad su i Nikola Trišić, Nikola Milenković i Đorđe Stojković, koji se već nekoliko puta poklanjao severnobanatskoj publici:

-Meni je ovo već treće gostovanje u Kikindi. Bio sam 2018. s predstavom „Boje šteka“ , a prošle godine sam s kolegama Nemanjom Janičićem i Mirkom Vasiljević igrao u kikindskom pozorištu „Mambo italijano“. Zahvalan sam Kikinđanima što sam tada imao priliku da igram i na ovdašnjim pozorišnim daskama, jer to je to bio poseban osećaj-navodi ovaj popularni glumac, mada, navodi Stojković, pristup otvorenim i zatvorenim scenama se dosta razlikuje, ali, kako kaže, glumci uvek pružaju maksimum, svejedno kakav je ambijent.

Stojković se i dotakao kritika „sofisticiranijih“ pozorišnih gledalaca koji smatraju da su letnje takozvane „tezgaroške“ predstave često trivijalne i lake:

-Ljudima trebaju i teži i lakši sadržaji, ali ljudi kad odu na odmor čitaju malo lakše štivo. Tako je i sa predstavama i mislim da ovakve lake komedije bolje legnu na ovu vrućinu, kao neko rashlađenje. A s druge strane ne mislim da je komedija kao žanr laka, štaviše, to je najteži žanr i najteže je nasmejati čoveka, a mi smo to uspeli večeras ovde u Kikindi, zadovoljan je ovaj popularni dramski umetnik.

Događaju je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu.

N.S.

„Samo nek’ ide redom“: Popularna komedija u subotu u dvorištu Kurije

Jelena Trifunović July 31, 2026

Ljubitelji pozorišta imaće priliku da u subotu, 1. avgusta, uživaju u hit komediji „Samo nek’ ide redom“. Predstava će biti izvedena u dvorištu Kurije, sa početkom u 20.30 časova, u okviru manifestacije “Kikindsko leto”, a ulazak je besplatan.

Na sceni će se publici predstaviti glumci Nemanja Janičić, Nikola Milenković, Nikola Trišić i Đorđe Stojković, koji kroz duhovite dijaloge, niz komičnih nesporazuma i prepoznatljiv humor donose priču o običnim ljudima koji se, u želji da reše jedan problem, upadaju u sve veći vrtlog neočekivanih situacija. Predstava je zasnovana na brzom ritmu, duhovitim obrtima i prepoznatljivim životnim situacijama, zbog čega je osvojila simpatije publike širom Srbije.

„Samo nek ide redom” je urnebesna tragi-komedija koja pripoveda o rodbinskim nesuglasicama,mukama i pohlepi.

Organizatori pozivaju sugrađane da uživaju u večeri ispunjenoj smehom i dobrom atmosferom, u ambijentu dvorišta Kurije.

Predstava je deo programa „Kikindskog leta“, koje i ove godine donosi niz kulturnih, muzičkih i zabavnih sadržaja za sve generacije tokom avgusta.

Pozorište se seli pod vedro nebo: Pet besplatnih predstava za najmlađe u dvorištu Kulturnog centra

Jelena Trifunović July 26, 2026

Kikindski mališani i njihovi roditelji imaće priliku da i ovog leta uživaju u čaroliji pozorišta na otvorenom. Od 27. do 31. jula, dvorište Kulturnog centra Kikinda postaje prava mala pozorišna scena, gde će svake večeri od 19 časova biti izvedene predstave za decu u okviru programa „Pozorište dvorište“.

Pozorište „Lane“ pripremilo je pet omiljenih dečjih predstava, a ulaz na sve programe je besplatan.

Publiku očekuje sledeći repertoar:

27. jul – Uobražena mišica
28. jul – Deda i repa
29. jul – Crvenkapa
30. jul – Medvedova ženidba
31. jul – Škola za klovnove

Organizatori pozivaju sve mališane i njihove porodice da letnje večeri provedu uz smeh, igru i pozorišnu magiju u prijatnom ambijentu dvorišta Kulturnog centra.

Etno kamp „Gusala“ u završnici: Sutra (ponedeljak) koncert pevačke grupe studenata učesnika

Aleksandra Djuran July 26, 2026

Nematerijalno nasleđe srpskog, rumunskog i mađarskog dela Banata zahvaljujući etno kampu ADZNM „Gusle“ ostaće sačuvano od zaborava. U naučno- istraživačkoj stanica muzičko-tradicionalnog folklora, koja traje 25 godina, ove godine je petnaestak studenata i učenika srednjih muzičkih škola. Pored druženja, oni istražuju, uče o radu na terenu, stiču iskustva koja će primenjivati u radu i imaju veliki broj radionica.

Među njima je i Tara Matijaš iz Prijedora koja studira etnomuzikologiju u Banja Luci na Akademiji umetnosti:

-Prvi kamp na kom sam učestvovala bio je 2024. godine i svaki, na kom sam bila, je drugačiji. Prvo učešće promenilo mi je vidike i probudio mi je želju da nastavim da se bavim ovim poslom. U Kikindi sam upoznala studente sa drugih univerziteta sa kojima delim slična interesovanja s obzirom na to da studiramo srodne nauke.

Marijana Kaloper, studentkinja VŠSSOV u Kikindi, smer vaspitač za tradicionalnu igru, dodaje da etno kamp pruža kvalitetno znanje.

-Tu je i terensko iskustvo koje nije često dostupno studentima, ali i prijateljstva koja traju. Tu su i profesori sa drugih fakulteta od kojih sam puno naučila. Učimo nove igre, pesme, upoznajemo se sa tradicijom i kulturom ovog kraja – dodala je Marijana.

– Pored vršnjaka Kamp pruža velike mogućnosti, a u kasnijem školovanju i radu dosta toga mogu da primenim – istakla je Mila.

Mentorka je dr Dragica Panić, šef katedre za etnomuzikologiju iz Banja Luke, dok su komentori Igor Popov, umetnički rukovodilac „Gusala“, i Katarina Nikolić sa muzikološkog instituta Akademije umetnosti.

-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 25 godine predano rade i niko od nas, kada smo počinjali, nije očekivao da će se kamp ovoliko razviti i da će biti uzor sličnim kampovima u regionu. Studentima je značajan jer nauče metodološke osnove terenskog istraživanja. Ovaj predmet ne postoji na fakultetima, iako se o terenu puno priča.

Etno kamp okuplja veliki broj mladih ljudi, ali i umrežava visokoškolske institucije i akademije iz regiona koje se bave tradicionalnom muzikom i igrom.

Studentima je dostupan i bogat arhiv nastao tokom 25 godina, kao i legat dr Zlate Marjanović, a želja je da se prikupe i radovi i zaostavština Olivere Vasić i dr Selene Rakočević koje su bile utemeljivači i predavači na etno kampu.

Sutra (ponedeljak) u 20.30 sati u dvorištu Kurije biće organizovan završni koncert pevačke grupe etno kampa.

A.Đ.

Učesnici 45. Simpozijuma u terakoti stvaraju na „Teri“: Glina kao inspiracija

Aleksandra Djuran July 23, 2026

U toku je 45. saziv Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti. Petoro umetnika stvaraju u jedinstvenom ambijentu Ateljea „Tera“, a ove godine to su Goce Nanevski iz Severne Makedonije, Rafael Sabatije iz Francuske, Beate Gačelhofer iz Austrije i Milorad Mladenović i Branko Milanović iz Srbije.

Njih su posetili je gradonačelnik Mladen Bogdan i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

Po preporuci Bernarda Ludinger, koji je bio deo „Terinog“ Umetničkog saveta i jedan od učesnika prethodnih godina, u našem gradu stvara Rafael Sabatije iz Liona iz Francuske:

-Uslovi za rad fantastični i boravak ovde pomoći će mi da se umetnički razvijam. Ovo je i moje prvo učestvovanje na nekom inostranom Simpozijumu. Puno sam naučila o novim tehnikama i za mene je iazov da napravim monumentalnu skulpturu. Kikinda je jako lepa. Galerija i Muzej „Tera“ su prostori koje svako treba da poseti. Mali je grad pun gostoprimljivih i ljubaznih ljudi. Izrađujem skulpturu konja. Ovo će mi biti prvi put da radim celog konja. Do sada sam radila samo delove tela, najčešće noge i nadam se da ću u tome uspeti – saznali smo od Rafael Sabatije.

Beate Gačelhofer iz Austrije simpozijum su preporučili drugi umetnici iz njene zemlje.

-Utisci su više nego dobri. Neverovatno je kakve mogućnosti se ovde nude umetnicima od materijala sa kojim rade do veličine skulpture. Sve je jako interesantno i inspirišuće. Glina je materijal na koji nisam navikla, ali mi se sviđa. Naiđem na poteškoće u radu, ali svi su otvoreni da mi pomognu i da me nauče. Radim na apstraktnoj skulpturi različitih geometrijskih oblika. To nikada nisam radila do sada i najpre sam izradila malu, a sada sastavljam veliku skulpturu – saznajemo od Beate Gačelhofer koja je napomenula da ovakvi uslovi ne postoje nigde na svetu, da su mogućnosti ogromne i da su skulpture koje su izradili umetnici prethodnih godina neverovatne.

I Branko Milanović iz Vrnjačke Banje, zaposlen kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, slaže sa mladim umetnicama:

-Prvi put sam na „Teri“ bio kao apsolvent u okviru projekta „Teratorija“, a sada sam dobio priliku da jedan od učesnika Simpozijuma. Radna je atmosfera i svi smo inspirisati da stvaramo. Najveća vrednost ovakvih okupljanja su ljudi koje upoznajete i razmena iskustava – otkrio je Milanović.

Simpozijum je veoma važan događaj za našu zemlju, ali pre svega za naš grad, precizirala je Sanja Radusin Smiljanić, vršiocem dužnosti direktora „Tere“ posetio umetnike.

– Kikinda je, podsetiću, jedinstveno mesto u svetu u kojem se stvaraju savremene skulpture u terakoti velikog formata – navela je Radusin Smiljanić. – Imamo najveću svetsku kolekciju te vrste. Umetnici nesmetano stvaraju i zajedno sa njima sumiramo utiske. Umetnici koji su ove godine deo saziva su srećni što su imali priliku da budu deo Simpozijuma i što će njihova dela podsećati na ovaj period.

Autentični prostor ateljea je mesto susreta umetnika, razmene ideja i stvaranja novih monumentalnih skulptura u terakoti koje će obogatiti jedinstvenu kolekciju nastalu tokom više od četiri decenije postojanja.

-Za naš grad je Simpozijum najveći i najvažniji jer je „Tera“ kikindska – zaključio je prvi čovek grada. – On je jedinstven u svetu i kao takav okuplja umetnike i stvaraoce koji uvek tvrde da su baš ovde najbolji i najlepši uslovi za rad. „Tera“ je prepoznata na svetskom nivou, jer svi koji su deo Simpozijuma imaju samo reči hvale. Od naše gline stvara se umetnost koja traje godinama.