Култура Архиве | Кикиндски портал

Сликање душом: Брацо Азарић излаже у Зрењанину

Jelena Trifunović August 14, 2026

У Великом салону Културног центра Зрењанин отворена је ретроспективна изложба слика Браце Азарића. Двадесет девет уља овог сликара поново је подвукло врло сугестивну експресионистичку црту овог ствараоца.

Сандра Бањанин, уредница програма тамошњег Културног центра, нагласила је приликом отварања да ова изложба приказује комплетан поетички опус овог ликовног ствараоца.

– Сам Брацо своје стварање назива „сликање душом”, односно сликање из подсвести и његов ликовни изражај долази из самог његовог бића и комуницира с публиком као душа с душом, нагласила је Бањанин.

Владимир Добријевић је изнео став да Азарић слика руралну поетику-пејзаже, мушкарце јаких руку и жене наглашених облина, како би приказао човека земље, односно атара. Он не реагује узимајући, већ давајући, навео је овај козарачки библиотекар, додајући да Азарићево сликарство није конзумно ни сладуњаво, нити је склоно трендовима, али да има пожељну дозу комуникације с публиком.

Азарић се надовезао да његове слике имају почетни импулс Коњовићевог експресионизма, али да је јаким потезима четкице изградио властиту поетику у чијој основи је човек, који ће увек бити победник спрам хладног роботизованог света.

Програм је обогатио и зрењанински песник Перица Марков, надахнуто рецитујући своју поему о човеку.

Изложбу Браце Азарића публика у граду на Бегеју може да погледа до 25. августа.

Н.С.

Кикиндско лето доноси позоришни хит: У суботу „Сироти мали хрчки”

Jelena Trifunović August 12, 2026

Представа „Сироти мали хрчци“ кикиндског Народног позоришта биће изведена у суботу, 15. августа, од 20.30 часова у дворишту Курије, у оквиру „Кикиндског лета“.

Реч је о делу познатог сценаристе и драмског писца Гордана Михића, аутора чији су рукопис обележили бритак хумор, апсурдне ситуације и способност да кроз наизглед обичне ликове проговори о друштву и његовим слабостима.

Представу је режирао Марко Ђурић, који је кроз динамичну и прецизну поставку успешно оживео Михићеве живописне карактере и специфичан хумор. У глумачкој подели су: Драган Остојић, Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило, Михаило Лаптошевић и Никола Јоксимовић.

Улаз на представу је бесплатан.

КУД „Петар Кочић” окупио публику: Од фолклора и пите до слика, стрипа и вина

Jelena Trifunović August 10, 2026

У недељу увече на импресиван начин је настављено „Кикиндско лето”, које организују Град, односно Туристичка организација. Суграђани који су напунили двориште Курије овог пута могли су да се кроз једноипосатни програм још једном увере у играчке способности Културно-уметничког друштва „Петар Кочић” из овог места, као и да се ближе упознају са радом других удружења и појединаца по којима су Козарци препознатљиви.

– „Кикиндско лето” смо почели средином јула, а наши програми сад већ достижу пун обим. Ове вечери смо поклонили пажњу Месној заједници Нови Козарци и њиховим мештанима. Поред КУД-а, који је имао доминантну улогу у програму, представљени су и произвођачи пића, израђивачи рукотворина и домаће радиности, као и сликари, односно стрип цртачи- каже в. д. директора Туристичке организације Града Кикинде Јасмина Орашанин.

На пратећим штандовима посетиоци су још једном могли да се увере у гастрономске и уметничке домете мештана овог села. Међу њима посебно вредну годишњицу прославило је Удружење жена.

– Ове године славимо 50 година нашег удружења. Поред израде ручних радова, ми се бавимо и хуманитарним радом, а кроз наше манифестације промовишемо село, помажемо му и веома смо сложни- каже с поносом једна од чланица Нада Лукач, док Боја Ољача, председница Удружења додаје да се та слога огледа у врло интензивној сарадњи са свим осталим удружењима из овог места – ловцима, риболовцима, сликарима, фудбалерима и многим другим.

– Све ове године чувамо традицију чувања завичаја у срцу. Наши преци, који су дошли из Босне у Козарце, донели су разне вештине и знања и ми се трудимо да се то не заборави. Поносни смо на две манифестације које организујемо – „Питијаду” и „Кукурузно пролеће”- каже Ољача, подсећајући да је „Питијаду” осмислио један Козарчанин који, нажалост, више није са нама – Милорад Мајкић.

Осим фолклорног дела програма, публику је поново одушевио вишеструко награђивани рецитатор, основац, Драган Јованић. Његово сугестивно извођење чувене Ћопићеве песме „Мала моја из Босанске Крупе” поново је побрало све симпатије публике.

Кад је у питању централни део вечерњег програма, КУД је показао завидно играчко умеће, а посетиоци су дуготрајним аплаузом наградили труд играчке групе и њеног уметничког руководиоца Милана Вашалића.

– Наш КУД се дичи чињеницом да за нас играчки календар не постоји- каже Вашалић. -Паузирамо само за Нову годину и Божић, а свим осталим данима у години смо активни. Такав наш однос према очувању традиције препознали су и из других средина. Конкретно, сад смо добили позив за фестивал „Аматери своме граду” у нашем предачком завичају, у Дрвару. Ми тај наум, нажалост, не можемо да остваримо сами и потребна нам је помоћ која би се огледала у покривању дела путних трошкова. Увек настојимо до ником не будемо на терету, али овакав позив из Дрвара изискује додатна средства која сами не можемо да обезбедимо- прецизира Вашалић.

У пратећем делу програма могле су се видети и слике чланова Галерије „Здравко Мандић”, а посебну пажњу присутних привуклe су стрип табле Миливоја Вукојевића. Овај уметник је уједно један од организатора предстојећег Фестивала стрипа који ће се одржати у нашем граду и Козарцима, од 21. до 23. августа.

Поред винара Зорана Малбашића, свој асортиман је представила и, такође, много пута награђивана козарачка дестилерија „Шурлан”.

H. C.

Јубиларна ликовна колонија: 30 сликара стиже у Банатско Велико Село, чека их и вожња фијакерима

Jelena Trifunović August 8, 2026

Банатско Велико Село поново ће окупити уметнике из различитих крајева наше земље.

Десета ликовна колонија „Керкез Душан Џев“, на којој ће учествовати око 30 уметника из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Суботице, Титела, Кикинде и околних места биће одржана од 13. до 16. августа .

Осим стварања нових дела и чувања успомене на прерано преминулог великоселског уметника, циљ окупљања је и неговање пријатељства која су се међу сликарима развила током претходних година, каже Марко Ђаковић, председник Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев”.

– Углавном су то академски сликари који су већ годинама присутни на колонији. Учесници који су раније долазили практично су се претворили у једну породицу. Толико су се зближили да се радо одазивају из године у годину- каже Ђаковић.

За разлику од претходних година, када су уметници имали задате теме, овогодишња колонија биће потпуно отворена за њихову инспирацију.

– Раније су теме били стари објекти Банатског Великог Села, а потом и новије јавне грађевине. Ове године нисмо хтели да имамо одређену тему, већ смо уметницима оставили на вољу да раде оно што их инспирише- објашњава Ђаковић.

Свечано отварање заказано је за 13. август у 19.30 часова код Завичајне куће, док ће дан касније у Библиотеци „Бранко Ћопић“ у Великом Селу бити отворена изложба радова са прошлогодишње колоније.

Посебан програм очекује учеснике у недељу. Организатори су, уз помоћ Коњичког клуба „Банат“, припремили обилазак села фијакерима.

-Жеља учесника била је да упознају Банатско Велико Село и његово окружење. Обићи ћемо железничку станицу, цркву и друге значајне објекте, и то фијакерима- најављује Ђаковић.

За учеснике је у суботу предвиђено и забавно вече уз групу „Рој”, чиме ће јубиларна колонија још једном спојити уметност и дружење.

На књижевни конкурс за награду „Јован Поповић“ пристигла дела 207 аутора

Aleksandra Djuran August 8, 2026

На трећи наградни књижевни конкурс „Јован Поповић“ издавачке кућа „Партизанска књига“ јавило се 207 аутора и то: 23 из Босне и Херцеговине, 12 из Црне Горе, осам из Хрватске, два из Словеније и 162 из Србије. У већини се налазе песничке збирке 132, уз 75 рукописа кратке прозе.

„Партизанска књига“ је расписала конкурс за регионалну књижевну награду „Јован Поповић“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда ће бити додељена за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама.

Стручни жири ће објавити шири избор до 1. октобра, а име лауреата биће познато 18. новембра, на дан рођења Јована Поповића. Аутору награђеног рукописа тог дана у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге,уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

„Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

Препуно двориште Курије: Црнохуморна представа „Само нек иде редом” одушевила Кикинђане

Jelena Trifunović August 2, 2026

Да је градска управа односно Туристичка организација Града Кикинде направила пун погодак довођењем представе „Само нек иде редом“ у наш град, показало је синоћно препуно двориште Курије. Тражило се место више за ову црнохуморну комедију о наследству.

Немања Јаничић, један од глумаца у овом комаду Кикинђанима је већ добро познато лице:

-Ово је већ четврта или пета година узастопце да долазим у Кикинду на Културно лето и заиста је фантастично. Ова публика је одлична и зна да гледа добре комедије. Знају да награде аплаузом и знају да се насмеју и нама је то јако значајно.

Потом је открио и детаље саме радње овог комада:

-Представа је класична комедија менталитета. Деда, који је преминуо, имао је три унука и заплет настаје око питања кога је деда више волео.

Иначе, овај глумац наводи да је у последње време врло тражен за разне серијске формате, али да увек радо игра овакве позоришне комедије, јер му је непосредан контакт с публиком важан. То доказује и својим летњим ангажманом на Гардошу, где га, по његовим речима, сваке вечери уживо гледа преко 600 људи, а тако је било и ове кикиндске вечери.

Поред Јаничића у подели за овај комад су и Никола Тришић, Никола Миленковић и Ђорђе Стојковић, који се већ неколико пута поклањао севернобанатској публици:

-Мени је ово већ треће гостовање у Кикинди. Био сам 2018. с представом „Боје штека“ , а прошле године сам с колегама Немањом Јаничићем и Мирком Васиљевић играо у кикиндском позоришту „Мамбо италијано“. Захвалан сам Кикинђанима што сам тада имао прилику да играм и на овдашњим позоришним даскама, јер то је то био посебан осећај-наводи овај популарни глумац, мада, наводи Стојковић, приступ отвореним и затвореним сценама се доста разликује, али, како каже, глумци увек пружају максимум, свеједно какав је амбијент.

Стојковић се и дотакао критика „софистициранијих“ позоришних гледалаца који сматрају да су летње такозване „тезгарошке“ представе често тривијалне и лаке:

-Људима требају и тежи и лакши садржаји, али људи кад оду на одмор читају мало лакше штиво. Тако је и са представама и мислим да овакве лаке комедије боље легну на ову врућину, као неко расхлађење. А с друге стране не мислим да је комедија као жанр лака, штавише, то је најтежи жанр и најтеже је насмејати човека, а ми смо то успели вечерас овде у Кикинди, задовољан је овај популарни драмски уметник.

Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу.

Н.С.

„Само нек’ иде редом“: Популарна комедија у суботу у дворишту Курије

Jelena Trifunović July 31, 2026

Љубитељи позоришта имаће прилику да у суботу, 1. августа, уживају у хит комедији „Само нек’ иде редом“. Представа ће бити изведена у дворишту Курије, са почетком у 20.30 часова, у оквиру манифестације “Кикиндско лето”, а улазак је бесплатан.

На сцени ће се публици представити глумци Немања Јаничић, Никола Миленковић, Никола Тришић и Ђорђе Стојковић, који кроз духовите дијалоге, низ комичних неспоразума и препознатљив хумор доносе причу о обичним људима који се, у жељи да реше један проблем, упадају у све већи вртлог неочекиваних ситуација. Представа је заснована на брзом ритму, духовитим обртима и препознатљивим животним ситуацијама, због чега је освојила симпатије публике широм Србије.

„Само нек иде редом” је урнебесна траги-комедија која приповеда о родбинским несугласицама,мукама и похлепи.

Организатори позивају суграђане да уживају у вечери испуњеној смехом и добром атмосфером, у амбијенту дворишта Курије.

Представа је део програма „Кикиндског лета“, које и ове године доноси низ културних, музичких и забавних садржаја за све генерације током августа.

Позориште се сели под ведро небо: Пет бесплатних представа за најмлађе у дворишту Културног центра

Jelena Trifunović July 26, 2026

Кикиндски малишани и њихови родитељи имаће прилику да и овог лета уживају у чаролији позоришта на отвореном. Од 27. до 31. јула, двориште Културног центра Кикинда постаје права мала позоришна сцена, где ће сваке вечери од 19 часова бити изведене представе за децу у оквиру програма „Позориште двориште“.

Позориште „Лане“ припремило је пет омиљених дечјих представа, а улаз на све програме је бесплатан.

Публику очекује следећи репертоар:

27. јул – Уображена мишица
28. јул – Деда и репа
29. јул – Црвенкапа
30. јул – Медведова женидба
31. јул – Школа за кловнове

Организатори позивају све малишане и њихове породице да летње вечери проведу уз смех, игру и позоришну магију у пријатном амбијенту дворишта Културног центра.

Етно камп „Гусала“ у завршници: Сутра (понедељак) концерт певачке групе студената учесника

Aleksandra Djuran July 26, 2026

Нематеријално наслеђе српског, румунског и мађарског дела Баната захваљујући етно кампу АДЗНМ „Гусле“ остаће сачувано од заборава. У научно- истраживачкој станица музичко-традиционалног фолклора, која траје 25 годинa, ове године је петнаестак студената и ученика средњих музичких школа. Поред дружења, они истражују, уче о раду на терену, стичу искуства која ће примењивати у раду и имају велики број радионица.

Међу њима је и Тара Матијаш из Приједора која студира етномузикологију у Бања Луци на Академији уметности:

-Први камп на ком сам учествовала био је 2024. године и сваки, на ком сам била, је другачији. Прво учешће променило ми је видике и пробудио ми је жељу да наставим да се бавим овим послом. У Кикинди сам упознала студенте са других универзитета са којима делим слична интересовања с обзиром на то да студирамо сродне науке.

Маријана Калопер, студенткиња ВШССОВ у Кикинди, смер васпитач за традиционалну игру, додаје да етно камп пружа квалитетно знање.

-Ту је и теренско искуство које није често доступно студентима, али и пријатељства која трају. Ту су и професори са других факултета од којих сам пуно научила. Учимо нове игре, песме, упознајемо се са традицијом и културом овог краја – додала је Маријана.

– Поред вршњака Камп пружа велике могућности, а у каснијем школовању и раду доста тога могу да применим – истакла је Мила.

Менторка је др Драгица Панић, шеф катедре за етномузикологију из Бања Луке, док су коментори Игор Попов, уметнички руководилац „Гусала“, и Катарина Николић са музиколошког института Академије уметности.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 25 године предано раде и нико од нас, када смо почињали, није очекивао да ће се камп оволико развити и да ће бити узор сличним камповима у региону. Студентима је значајан јер науче методолошке основе теренског истраживања. Овај предмет не постоји на факултетима, иако се о терену пуно прича.

Етно камп окупља велики број младих људи, али и умрежава високошколске институције и академије из региона које се баве традиционалном музиком и игром.

Студентима је доступан и богат архив настао током 25 година, као и легат др Злате Марјановић, а жеља је да се прикупе и радови и заоставштина Оливере Васић и др Селене Ракочевић које су биле утемељивачи и предавачи на етно кампу.

Сутра (понедељак) у 20.30 сати у дворишту Курије биће организован завршни концерт певачке групе етно кампа.

А.Ђ.

Учесници 45. Симпозијума у теракоти стварају на „Тери“: Глина као инспирација

Aleksandra Djuran July 23, 2026

У току је 45. сазив Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Петоро уметника стварају у јединственом амбијенту Атељеа „Тера“, а ове године то су Гоце Наневски из Северне Македоније, Рафаел Сабатије из Француске, Беате Гачелхофер из Аустрије и Милорад Младеновић и Бранко Милановић из Србије.

Њих су посетили је градоначелник Младен Богдан и чланица Градског већа Маријана Мирков.

По препоруци Бернарда Лудингер, који је био део „Териног“ Уметничког савета и један од учесника претходних година, у нашем граду ствара Рафаел Сабатије из Лиона из Француске:

-Услови за рад фантастични и боравак овде помоћи ће ми да се уметнички развијам. Ово је и моје прво учествовање на неком иностраном Симпозијуму. Пуно сам научила о новим техникама и за мене је иазов да направим монументалну скулптуру. Кикинда је јако лепа. Галерија и Музеј „Тера“ су простори које свако треба да посети. Мали је град пун гостопримљивих и љубазних људи. Израђујем скулптуру коња. Ово ће ми бити први пут да радим целог коња. До сада сам радила само делове тела, најчешће ноге и надам се да ћу у томе успети – сазнали смо од Рафаел Сабатије.

Беате Гачелхофер из Аустрије симпозијум су препоручили други уметници из њене земље.

-Утисци су више него добри. Невероватно је какве могућности се овде нуде уметницима од материјала са којим раде до величине скулптуре. Све је јако интересантно и инспиришуће. Глина је материјал на који нисам навикла, али ми се свиђа. Наиђем на потешкоће у раду, али сви су отворени да ми помогну и да ме науче. Радим на апстрактној скулптури различитих геометријских облика. То никада нисам радила до сада и најпре сам израдила малу, а сада састављам велику скулптуру – сазнајемо од Беате Гачелхофер која је напоменула да овакви услови не постоје нигде на свету, да су могућности огромне и да су скулптуре које су израдили уметници претходних година невероватне.

И Бранко Милановић из Врњачке Бање, запослен као професор на Академији ликовних уметности у Требињу, слаже са младим уметницама:

-Први пут сам на „Тери“ био као апсолвент у оквиру пројекта „Тераторија“, а сада сам добио прилику да један од учесника Симпозијума. Радна је атмосфера и сви смо инспирисати да стварамо. Највећа вредност оваквих окупљања су људи које упознајете и размена искустава – открио је Милановић.

Симпозијум је веома важан догађај за нашу земљу, али пре свега за наш град, прецизирала је Сања Радусин Смиљанић, вршиоцем дужности директора „Тере“ посетио уметнике.

– Кикинда је, подсетићу, јединствено место у свету у којем се стварају савремене скулптуре у теракоти великог формата – навела је Радусин Смиљанић. – Имамо највећу светску колекцију те врсте. Уметници несметано стварају и заједно са њима сумирамо утиске. Уметници који су ове године део сазива су срећни што су имали прилику да буду део Симпозијума и што ће њихова дела подсећати на овај период.

Аутентични простор атељеа је место сусрета уметника, размене идеја и стварања нових монументалних скулптура у теракоти које ће обогатити јединствену колекцију насталу током више од четири деценије постојања.

-За наш град је Симпозијум највећи и најважнији јер је „Тера“ кикиндска – закључио је први човек града. – Он је јединствен у свету и као такав окупља уметнике и ствараоце који увек тврде да су баш овде најбољи и најлепши услови за рад. „Тера“ је препозната на светском нивоу, јер сви који су део Симпозијума имају само речи хвале. Од наше глине ствара се уметност која траје годинама.

А.Ђ.