најчитанији портал Севернобанатског округа
Део Хора Културног центра Кикинда „Attendite“, под управом проф. др Биљане Јеремић, успешно је наступио у Паризу и Минхену током ускршњих празника.
У Паризу су се представили публици у Српском културном центру, док су у Минхену наступили у Вернер фон Сименс гимназији. Извођењем сплета српских песама од севера до југа Србије, ансамбл је пренео снажну емоцију и аутентичан израз, наишавши на топао пријем публике.
Млада саксофонисткиња из Кикинде, Сташа Радак, још једном је потврдила свој изузетан таленат освојивши прво место на Републичком такмичењу Удружења музичких и балетских педагога Србије. Уз њу, запажен наступ имале су и друге ученице кикиндске музичке школе, које су својим резултатима показале да Кикинда има снажну и перспективну музичку сцену.
На 31. Републичком такмичењу одржаном у Београду, Сташа Радак, ученица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, освојила је прву награду у категорији саксофона са високих 98,67 бодова.
Овај успех, како сама истиче, није дошао случајно.
-Освојила сам прву награду са 98,67 бодова. Током припрема прошла сам кроз много рада, одрицања и треме, али ме је све то додатно ојачало и мотивисало. Поносна сам што сам оправдала труд и посвећеност своје наставнице – каже Сташа.
Поред Сташе, на такмичењу је учествовало још четворо ученика кикиндске музичке школе – три са одсека саксофона и једна ученица клавира. Заједно су провели дан у Београду, стичући не само такмичарско, већ и драгоцено животно искуство.
Међу њима је и Дуња Караћ, ученица другог разреда, којој је ово било прво републичко такмичење.
-Било ми је лепо и занимљиво, а свирала сам боље него што сам мислила. Имала сам трему због жирија, али ми је значило што сам прошла све ово са другарицом – каже Дуња, која је освојила похвалу.
Слично искуство дели и Лејла Јовић, којој је ово такође први наступ на оваквом нивоу.
-Била сам срећна и поносна што сам имала прилику да свирам. Много ми значи јер сам могла да покажем колико сам напредовала – истиче Лејла.
Јована Вујанић, ученица трећег разреда, освојила је прву другу награду у својој категорији, а како каже, кључ успеха био је у посвећености и уживању у музици.
-Најважније ми је било да уживам у свирању. Мислим да је то оно што публика и жири највише препознају – наводи Јована.
На клавиру је наступила и Ксенија Дивљаков, којој је ово било прво републичко такмичење.
-Иако нисам освојила награду коју сам желела, за мене је ово било веома узбудљиво и корисно искуство – каже Ксенија.
Професорка саксофона Николија Сувајџић истиче да је задовољна целокупним наступом ученика, посебно имајући у виду да су неки од њих тек на почетку свог такмичарског пута.
Успех Сташе Радак представља наставак њеног изузетног низа резултата – недавно је освојила максималних 100 бодова на међународном фестивалу у Сремској Митровици, као и прво место на Смотри музичких талената Србије.
Млада Кикинђанка ускоро завршава основно музичко образовање и припрема се за пријемни испит за средњу музичку школу у Новом Саду, док је иза ње већ и први солистички концерт у родном граду.
Позориштанце „Лане” припремило је богат мајски програм за најмлађу публику, уз представе које ће се играти недељом, као и посебан концерт хора „Чуперак” поводом 20 година постојања.
Програм је почео у недељу, 3. маја, у 19 сати представом „Супермиш”, по тексту Оливере Јелкић. Недељу дана касније, 10. маја, такође у 19 сати, на репертоару је „Крокодокодил”, позоришта из Ранца.
Публика ће 17. маја од 19 сати моћи да погледа представу „Деда и репа”, по тексту Гордане Раушки, док је за 24. мај, у истом термину, најављен „Петар Пан” у извођењу Пан театра.
Мајски програм биће заокружен у недељу, 31. маја, у 18 сати, концертом хора „Чуперак”, којим ће бити обележено 20 година постојања овог хора.
Информације и резервације карата доступне су путем телефона: 0230/309-551, 064/158-9314 и 060/024-7048.
Марија Миљковић, кикиндска књижевница и професорка енглеског, објавила је трећу самосталну књигу. Издавач је Банатски културни центар. Рецензију потписују књижевници Драган Батинић и Драгица Оличков. На представљању књиге у Народној библиотеци „Јован Поповић” говорио је и професор др. Јовица Тркуља.
У тврдом повезу и богато опремљена, ову књигу је дизајнерски и илустраторски обогатила Ивана Јурич.
Представљање ове књиге било је повод да с ауторком осветлимо њену поетику.
-Од прве књиге “Јерес нежности”, која је била трагање кроз личне емоције, преко књиге “Присно с невидљивим”, па до ове треће, нове „Песмарице за три срца”, све три сажимају моја искуства и као боготражитељке и као мајке и као кћери, а ту је присутно и сећање на оне којих више нема, а који су итекако присутни у мојим сећањима, иако су невидљиви- каже ауторка, додајући да се док је радила у школи као професор енглеског, без остатка се предавала свом основном занимању, у којем је имала много успеха, па је стога и правила дуже песничке паузе.
-Ја нисам плодан писац, и правила сам паузе у објављивању јер сам се предано бавила својим педагошким радом, али још у време објављивања моје друге књиге „Присно с невидљивим”, пре више од 25 година, постала сам члан Удружења књижевника Србије, што је велика част. Кад је реч о овој мојој новој збирци, откад су моје три унучице дошле на свет, песме су настајале на најприроднији начин-кад оне крену у шетњу, па ми деца пошаљу фотографију из шетње, ја им одговорим песмицом. Тако да сам кроз моје унуке поново почела да откривам свет детињства. Ово су песме које су се такорећи писале саме- наводи Марија додајући да се у овој новој књизи осврнула и на то како је бити носилац титуле баке.
-То је у мом случају и слатко, али и горко јер су моје три унуке, три дивне музе, далеко од своје нане. Све што излази из мог срца, а преточено је у стихове, има и емотивну димензију, па је и „Песмарица за три срца” у ствари намењена најпре срцима мојих унучица. Поред рецензената, имам и неколико препорука људи од струке-учитеља, педагога, психолога… и то ми је значајно, јер су оценили да је ова књига приступачна свој деци и да је поучна.
Рецензент Драган Батинић је навео да би се ова књига могла сматрати неком врстом поетског дневника. „Језичка и стилска одмереност, прилагођеност дечијем узрасту, рима и мелодичност стиха, дају песмама пријемчивост и памтљивост, што је у овој врсти књижевности посебно битно. Ово може бити и приручник свима, како децу учити и од њих учити, како опет уживати и радовати се са децом , као дете”.
Н. С.
Народно позориште објавило је репертоар за мај, а публику очекује седам извођења — од комедије и савремених драмских текстова, до представа које су већ привукле пажњу домаће публике.
Мајски репертоар отвара представа „Пиџама за шесторо” Марка Камолетија, у режији Оливере Ђорђевић, која ће бити изведена у уторак, 5. маја, у 20 сати.
Већ у суботу, 9. маја, у 20 сати, на сцени је представа „Шећер је ситан, осим кад је коцка” Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Иста представа биће поново одиграна и у суботу, 30. маја, у 20 сати.
На репертоару је и комад Гордана Михића „Сироти мали хрчки”, у режији Марка Ђурића, који ће публика моћи да погледа у уторак, 12. маја, у 20 сати.
Представа „Савршен партнер” Мира Гаврана, у режији Тијане Васић, заказана је за уторак, 19. мај, у 20 сати, док ће „Србија all inclusive” Владимира Ђорђевића, у режији Марка Мисираче, бити изведена у суботу, 23. маја, у 20 сати.
Последњег уторка у месецу, 26. маја, у 20 сати, на програму је представа „Облаци” Нине Плавањац, у режији Стевана Бодроже.
На 56. покрајинској смотри рецитатора „Песниче народа мог“, која је одржана протеклог викенда у Сечњу, представило се десет рецитатора из нашег округа. Како сазнајемо од Тање Ножице из Културног центра, такмичење је трајало три дана.
-Првог дана рецитовало је 46 најмлађих учесника. Наши представници, Мирјана Вашалић, Селена Суботић и Урош Чавић, својим наступима показали су изузетно умеће и храброст али се, нажалост, нису се пласирали на следећи ниво.
Другог дана смотре наступило је 47 ученика узраста од петог до осмог разреда, међу којима су и Јован Степанчев, Драган Јованић и Адриана Ћурчин из кикиндског округа.
-Златне дипломе однели су Степанчев и Јованић што их ставља међу двадесет најбољих у покрајини, док се Степанчев пласирао и на републичко такмичење које ће се одржати половином маја у Ваљеву – истакла је Ножица.
Ученици средњих школа, Тибор Борисов, Лена Давидовић, Вид Вашалић и Милица Попов наступили су у недељу.
-Можемо да се похвалимо да су Лена, Вид и Милица добили златне дипломе, а Милица се такође пласирала на републичку смотру рецитатора. Ово је изузетан успех за наш округ јер од 2010. године нисмо имали два представника на републичком нивоу.
Према речима учесника и њихових ментора, конкуренција је била веома јака. Сваког дана додељивано је двадесет златних диплома за одговарајући узраст, од којих је деветоро бирано да представља Војводину на државном нивоу.
Т. Д.
У Великој сали Културног центра вечерас је одржана промоција књиге „Слеме“ ауторке Драгице Оличков, која је публици представила своје пето књижевно дело, спајајући приче, поезију и породичну историју у јединствену целину.
Како је истакла ауторка, „Слеме“ представља њену до сада најзрелију књигу, у којој су се приче и песме „саме писале“, ослоњене на лична сећања и животна искуства.
– Ово је моја пета књига. У њој су сада преовладале приче, док је мањи део поезије. Приче су из мог детињства, из мог живота, и надам се да ће се публици свидети – рекла је Оличков.
Књига је подељена у три целине – прву чине приче, централни део доноси родослов породице Радaк, из које ауторка потиче, док трећи део обухвата духовну поезију. Све је обједињено симболичним насловом „Слеме“, који, како је ауторка наговестила, своје пуно значење открива унутар самог дела.
Књижевна критичарка Марија Миљковић оценила је да ова књига представља врхунац ауторкиног досадашњег стваралаштва.
– „Слеме“ је заиста слеме на кући Драгичине поезије. Из књиге у књигу она ту кућу гради, а сада видимо да је све зрелија, чвршћа и духовнија. Посебна вредност је у томе што је уткала сећања на детињство и заборављене вредности, са мером, скромношћу и људском топлином – истакла је Миљковић.
О значају књиге говорио је и рецензент Немања Савић, који је нагласио да дело превазилази оквире личне приче.
– Књига је изашла у издању Банатског културног центра. Реч је о мешовитом књижевном делу које спаја прозно-поетске записе и мемоарску грађу. Књига није само лично сећање, већ и универзално сведочанство о кикиндским породицама, просторима и људима, што јој даје посебну вредност – навео је Савић.
„Слеме“ је намењено како деци, тако и одраслима, а ауторка је најавила да већ има материјал за нову књигу, чиме је јасно да њен књижевни пут наставља да се развија.
Вече је употпуњено наступом дечјег хора „Цврчак“, који је извео две песме из ауторкиних збирки, дајући додатну емоционалну ноту читавом догађају.
Т. Д.
Пред пуном салом, на великој сцени Народног позоришта Кикинда, одиграна је премијера комада “Шећер је ситан, осим кад је коцка”. Након “Хероја нације” и ова друга овосезонска премијера, поново је додељена редитељки Дајани Јосиповић. У подели су се овог пута нашли Михајло Лаптошевић, Анђела Киковић, Марина Воденичар и Миљан Давидовић.
Текст Николе Пејаковића је премијерно изведен пре осам година на отварању Театра на брду и до данас успешно опстаје на репертоару овог позоришта, али и са успехом гостује и по региону. Реч је о комедији ситуације која приказује свакодневицу једног урбаног брачног пара и њихове односе са пријатељима и комшијама. Уз много интелигентних досетки и опорог хумора, кикиндска публика је на премијери могла да се истовремено и замисли и насмеје.
Трагом Пејаковићеве поетике ишла је и редитељка Дајана Јосиповић, која је тежиште комада поставила на текстуалну раван, а глумци су се углавном кретали у задатим драмским координатама. Међутим, било је тренутака кад су креацијом прелазили рампу, на радост култивисане кикиндске публике, која је аплаузом и смехом пропратила неке од каламбурних ситуација ове горко-слатке драме.
Иако су у центру збивања београдски брачни пар и њихови односи с комшијама и пријатељима, кроз комад провејава и специфичан динарски, довитљиви хумор. И глумци и редитељка су те окидаче радње добро препознали, па су актери на сцени суптилно наглашавали таква драмска места. Комад је уигран и прецизно вођен.
Представа је првобитно била предвиђена за малу сцену, али је интересовање публике посленике из кикиндског позоришта нагнало да се извођење овог комада премести на велику. Показало се да кикиндски театар с разлогом фаворизује савремени репертоар и да овдашња публика највише воли горко-зашећерене комаде. Уз то, очигледно се и овдашњи глумци у ововременским улогама одлично сналазе.
Укратко, “Шећер” је по формату врло близак ТВ ситкомима, и стога је готово сигурно да ће и ова, на моменте намерно мелодрамски зашећерена представа, имати дуг позоришни живот.
Н. С.
У Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас није било тишине – бар не оне уобичајене. Уместо ње, простором су одзвањали смех, песма и радознала питања најмлађих, који су са одушевљењем дочекали госта – дечјег писца Власту Ценића.
Ценић није од оних аутора који стоје иза књиге – он је улази у њу заједно са децом. Током радионице, малишани су постали део „царевине стилских фигура“, света у којем речи нису само средство, већ игра, осећај и лепота. Писац им је причао, рецитовао, постављао питања, али и пажљиво слушао њихове одговоре, памтио имена и сваком детету прилазио са искреном пажњом.
Како каже, управо је то суштина његовог рада.
-Овај свет је пун сурових речи, а гладан је лепих. Моја књига о царевини стилских фигура учи децу да мисле позитивно, лепо говоре и пронађу те лепе речи – поручио је Ценић.
Иако је иза њега већ био богат дан – радионице у Банатској Тополи и Мокрину – умор се није могао ни наслутити. Напротив, енергија, ведрина и топлина којом је зрачио јасно су показивали колико воли оно што ради.
-Пишем за децу јер желим да не остарим, да вечно будем дете. Сећање на детињство је моја највећа инспирација – открио је писац, који иза себе има чак 42 године рада у просвети.
Малишани су на ову енергију одговорили онако како само деца умеју – искрено и без задршке. Са пажњом су слушали, смејали се, певали и радо учествовали у разговору. За неке је ово био и први корак ка откривању света књига.
-Волим помало да читам, али још немам омиљену књигу. Надам се да ћу је после ове радионице пронаћи – рекла је ученица трећег разреда ОШ „Ђура Јакшић“, Јана Чолић, не кријући узбуђење.
Ценић истиче да се деца данас јесу променила у неким аспектима, али не у и својој суштини.
-Деца су увек иста у својој радозналости, али су данас нестрпљивија. Навикла су на брзину, на садржаје „на клик“. Зато је на нама да се прилагодимо и да им књижевност учинимо занимљивијом и ближом – објаснио је он.
Кључ за развијање љубави према читању, додаје, лежи у средини у којој дете одраста.
-Породица, школа и библиотека – то је свето тројство. Ако дете не види књигу код куће, ако га школа не подстакне и ако га библиотека не усмери, остаје ускраћено за нешто веома важно.
Да су овакви сусрети драгоцени, потврђују и у библиотеци. Вршилац дужности директора, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је ово прво гостовање Ценића у кикиндској библиотеци и да је избор био више него оправдан.
-Позвали смо га јер одлично ради са децом и веома је инспиративан. Деца воле директан контакт са писцима и трудимо се да им то омогућимо – навела је она, најављујући и нове активности у наредном периоду, почевши од Светског дана књиге у четвртак.
Т. Д.
Кикинда ће у среду бити у знаку пролећа, музике, дечје радости и свечаног програма, јер ће у Културном центру и у просторијама КУД-а „Еђшег“ бити одржана традиционална манифестација „Поздрав пролећу“.
Програм почиње у 10 сати концертом Бранимира Росића „Авантуре летеће гитаре“, који ће отворити дан испуњен садржајима за најмлађе и све суграђане.
За 12 часова заказана је трка беба „Нај кића“, намењена бебама до 16 месеци, која је и ове године један од најсимпатичнијих делова манифестације.
Централна приредба биће одржана у 15 часова, у просторијама КУД-а „Еђшег“, док је у 17 часова у Галерији КЦК планирана и додела награда ликовног конкурса.
Манифестацију организују Културни центар и Град Кикинда, а програм обећава лепо дружење, ведру атмосферу и свечани дочек пролећа у срцу града.
Т. Д.
