Град

стрелисте-канализација-(2)

Изградња фекалне канализације у насељу Стрелиште почела је данас и трајаће наредних 560 дана, колико је планирани рок за завршетак радова. Инвестиција у овом насељу је вредна 308 милиона динара и обухвата канализациону мрежу и црпну станицу.

Мештани овог дела града истичу да су једва дочекали да виде багере и раднике.
-Овде сам 53 године и нисам веровала да ћу дочекати да имамо канализацију. Пуно ће нам значити с обзиром на то да када падне киша, ми пливамо у води. Презадовољна сам – истакла је Илона Мужунг.

И Сандра Караџин, која је 21 годину становница Стрелишта, је истог мишљења.

 

-Писали смо петиције, инсистирали, добијали смо пуно обећања, али све до сада, није било разумевања за вишедеценијски проблем. Схватамо да изградња фекалне канализације захтева огромна финансијска средства, али и то је решено – напоменула је Сандра Караџин.

Почетку радова присуствовали су градоначелник Младен Богдан, његов помоћник Светислав Вукмирица, председник Скупштине града Душан Попесков. Челнике локалне самоуправе дочекали су мештани Стрелишта.

-Годинама смо радили на решавању овог проблема – истакао је Светислав Вукмирица. – Захваљујући озбиљној подршци Министарства за заштиту животне средине изградња је могла да почне. Радови обухватају изградњу канализационе мреже и црпну станицу у улици Виногради која ће бити заједничка за Стрелиште и Железнички Нови Ред. Ради се о 4.800 метара мреже за 193 прикључка, од којих је 500 метара потисни вод који иде испод пруге. Локална самоуправа израдила је и пројектну документацију за прикључке јер смо желели да помогнемо суграђанима и смањимо им трошкове.

Насеље Стрелиште грађено је стихијски, а има и пуно подземних вода те није било лако да се изради пројектна документација.

-Ово је један од највећих инфраструктурних пројеката у овом делу града и становници Стрелишта чекају га више деценија – прецизирао је Младен Богдан, градоначелник. – Ови људи пружили су нам велику подршку јер су нам веровали и ми дато обећање испуњавамо. Хвала им пуно што су нас разумели и што су нам веровали. Сви мештани знају колико средстава је неопходно за овакав пројекат и верујем да су многи већ изгубили наду да ће бити реализован. За све нас ово је велики дан.

Извођач радова је фирма „Империјал Резиденс“ из Београда.

А.Ђ.

Саксофон-награде-7

Још један сјајан успех стигао је у Основну музичку школу „Слободан Малбашки“. Ученице одсека за саксофон, Сташа Радак (четврти разред) и Јована Вујанић (други разред), у класи наставнице Николине Сувајџић, освојиле су прва места, са највишим бројем бодова, на престижном 9. Међународном такмичењу „Сирмиум Мусиц Фест“ у Сремској Митровици. Обе су биле најбоље у својим узрасним категоријама међу младим талентима из целе земље и иностранства.

Њихова наставница истиче да је ово такмичење било посебан изазов, али и огроман искорак.

– Изводиле су две композиције по слободном избору, различитог карактера или епохе, од којих је једна морала бити свирана напамет. Припреме су биле интензивне, студиозне и усмерене ка вишем циљу. Обе девојчице немају конкуренцију у својој школи, јер су међу најмлађима на одсеку, што њихов успех чини још већим. Истовремено су имале прилику да чују своје вршњаке како свирају и да стекну ширу слику – истиче с поносном.

Сташа и Јована наступале су уз клавирску пратњу наставнице Аполоније Косо, а њихова посвећеност и музикалност освојиле су и публику и жири.

Јована, ученица четвртог разреда основне школе, већ се раније истакла – освојила је друго место на републичком такмичењу – тада је саксофон свирала само осам месеци.

– Немам трему. Само се опустим и уживам – каже скромно. Иако јој саксофон није био први избор, брзо га је заволела.

– Хтела сам да свирам виолину, али више није било места, као ни за још неке инструменте које сам тада желела, јер сам се јавила у августовском року. Директорка Школе тада ми је предложила инструменте који су још могли да се упишу, између осталих и саксофон. Када сам дошла с мамом и чула наставницу како свира тему из „Пинк Пантера”, била сам одушевљена! Од тада је саксофон мој инструмент – прича Јована, која је одлучна да једног дана докторира на свом инструменту.

Сташа, ученица седмог разреда основне школе, каже да је саксофон први пут чула уживо на солистичком концерту у музеју. Била је то њена тадашња наставница музичког, Николина Сувајџић. Одушевљена, обратила јој се и започела припреме. Непуних годину дана касније пред комисијом у Музичкој школи положила је завршни испит за прва три разреда и директно уписала четврти разред на одсеку за саксофон. На фестивалу у Сремској Митровици била је успешна ове године други пут.

– Такмичила сам се са децом која много дуже свирају. Ово је за мене највећи успех до сада – признаје Сташа. – Сваки наступ донео ми је ново искуство, научила сам како да се боље припремим, носим са тремом и дам максимум на сцени. Волим саксофон јер кроз њега могу да изразим осећања. Звук је топао и моћан – кад свирам, осећам се слободно.

Сташа, такође има велике планове и циљ јој је да заврши мастер студије на саксофону.

Ове успешне девојчице су не само сјајне музичарке, већ и велике другарице. Сваке суботе се састају и свирају заједно – из задовољства. Њихова наставница открива да такмичења не доживљавају као притисак, већ их саме желе.

– Сада се припремамо за ново, онлајн такмичење у Смедереву, а крајем јуна идемо на тродневни семинар, где ће радити са врхунским професорима и свирати у камерним саставима.

Одсек за саксофон у кикиндској музичкој школи отворен је тек 2023. године, а већ сада броји 11 ученика. Школовање траје шест година.

– Пресрећна сам због овако брзог успеха. Имам велику подршку директорке и колега, и најважније – моји ученици заиста воле музику. Моја мисија је да им покажем да се трудом и свакодневним радом може све постићи – закључује Николина Сувајџић.

Основна музичка школа „Слободан Малбашки“ једна је од тек неколико школа у Војводини која има одсек за саксофон, а овог пролећа очекује нове кандидате, спремне да се прикључе овој успешној и надахњујућој музичкој причи.

С. В. О.

Металац-(2)

Понуда послова у граду и околини преко Омладинске задруге значајно је смањена, а истовремено опада и интересовање младих и незапослених за овакву врсту ангажмана, каже Жарко Ћирић, директор „Металца“, једине преостале омладинске задруге у граду и у округу.

– Од почетка године преко ове задруге ангажовано је само 45 ученика и 17 незапослених. Најчешће обављају послове у кафићима, продавницама, на бензинским пумпама, као аниматори у играоницама, у продаји сладоледа, спремању просторија, раде физичке послове. Реч је о привременим и повременим пословима, са уговорима до 120 радних дана годишње – каже Ћирић.

Иако нема чланарине нити додатних трошкова за раднике, Задруга тренутно има тек око 80 особа на евиденцији, што је десет пута мање него пре пет година, додаје. До драстичне промене дошло је у току пандемије, када су, на овај начин ангажовани радници, први остајали без посла и ретко су се враћали.

– Највише интересовања показују средњошколци током летњег распуста, који не бирају посао, укључујући и малолетнике од 15 година који могу да раде уз сагласност родитеља и најкасније до 22 часа. Ипак, због ограничене понуде, тек двадесетак до тридесеторо њих може да буде и ангажовано. С друге стране, незапослени углавном траже стабилније, дуже и боље плаћене послове, па се мало њих одлучује за ангажман преко задруге. Сатнице се крећу од 308 до 400 динара, што је прихватљиво за ученике и студенте, али не и за старије кандидате – напомиње директор Задруге и додаје да велики проблем представља и смањено интересовање послодаваца, посебно већих компанија.

– Имам утисак да компаније са којима смо некада сарађивали више не препознају овај,  флексибилан начин запошљавања. То није случај у околним општинама које имају производне програме и запошљавају ученике који су радили праксу код њих. Они у току лета настављају да раде на сличним, помоћним пословима, а затим, многи од њих,  добијају и сталан посао. Жао ми је што и у Кикинди није тако – локалне компаније нису заинтересоване за привремене и повремене послове. Када раде ученици и студенти два пута су мањи порези и доприноси него када се заснива радни однос. Службе за људске ресурсе то слабо препознају, више траже искусније раднике и са њима закључују дугорочне уговоре, а ми такве и немамо на евиденцији.

С друге стране, велике трговинске компаније младе ангажују преко задруга у већим градовима, у којима им је и седиште, као што су Београд и Нови Сад и које „покривају“ територију целе Републике.

Рад у пољопривреди, за које је увек, у току лета, постојало интересовање, преко задруге је готово нестао.

– Доношењем Закона о сезонским пословима, послодавци у овој области сада могу сами да ангажују раднике или да то учине преко специјализованих агенција, што им је знатно једноставније и јефтиније. Зато смо и овде изгубили много послова. Велики број омладинских задруга је затворен у готово свим градовима.

Ћирић подсећа да је Задруга основана 1990. године, а да је и пре тога осам година деловала као Друштво ученика и студената.

– Сви заинтересовани могу да се пријаве. Важно је да их имамо у евиденцији како бисмо могли да их понудимо послодавцима када затраже раднике. За незапослене је посебно значајно што им се рад преко задруге, ако раде најмање три сата дневно, рачуна у радни стаж – истиче Ћирић.

„Металац“ тренутно сарађује са двадесетак фирми, углавном у области угоститељства и трговине. Овде се и даље пружа могућност рада са редовним исплатама до 15. у месецу. Ипак, без нових пријава и веће подршке локалних послодаваца, опстанак овог система запошљавања је под знаком питања.

С. В. О.

 

Луна-парк-(3)

Луна-парк „Старлигхт Сцорпионс 3“ и данас ће остати на простору између старог Иђошког пута и Србобранске улице на којем је претходна два дана дочекао велики број посетилаца, претежно, деце.

Како сазнајемо од власника, машине за вожњу укључиће се у 16 сати, а посетиоце, трећег дана, очекују посебне погодности – ниже цене за 50 и сто динара и специјалне акције на појединим атракцијама. За сутра, како кажу, још није одлучено да ли ће луна-парк бити у нашем граду.

Што се тиче трговаца робом, играчкама и храном, они су још синоћ склонили тезге, па је прилазни пут са главне улице и из Немањине потпуно рашчишћен.

Заинтересоване за половну робу, продавци сутра, као и сваке недеље, очекују на бувљаку код фабрике „Тоза Марковић“.

ватрогасци-150-год-(2)

Поводом обележавање 150 година постојања Добровољног ватрогасног друштва Кикинда на Градском тргу организована показна вежба професионалних ватрогасних јединица Добровољног ватрогасног друштва и ватрогасне јединице НИС-а.

-Суграђанима смо приказали како изгледа спашавање повређене особе из возила. У саобраћајној незгоди возило је оштећено и запалило се. У оваквим ситуацијама најпре спашавамо људски живот, а потом гасимо пожар – истакао је Драгиша Ракић, заменик командира Добровољног ватрогасног друштва Кикинде.

Добровољно ватрогасно друштво у нашем граду основано је 1875. године.

-Оснивачи су кикиндски адвокати, а друштво је настало у приватној кући. Након неколико година добровољци ду добили зграду која се налазила на месту данашње пијаце, а на крају нам је опредељен објекат у ком се и данас налазимо. Овог момента имамо 45 активних чланова са правом гласа, који могу да буду у оперативној јединици, а осим мушкараца ту су и жене. Имамо и тридесет чланова старијих од 65 година – навео је Ракић.

Показној вежби присуствовао је Мирослав Дучић, члан Градског већа, задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације.

-Век и по значајан је јубилеј, посебно ако се зна да су чланови добровољци. Сваке године помажемо им у организацији свих акција јер је наш циљ да буду видљиви. Чланови пуно раде са младима, на едукацији и обукама, а у локалној самоуправи имају поузданог партнера – прецизирао је Дучић.

А.Ђ.

 

ацев-родјендан-(5)

У близини омиљеног излетишта Мокринчана код „Девет грла“ већ четири деценије окупљају се исти мештани. Главни „кривац“ је Јевтим Ацев, који је у Мокрин дошао са 15 година из Димитровграда. Празник рада је његов рођендан.

 

 

– Прослава почиње 30. априла. Већ током вечери долазим да припремим место на ком ћемо боравити. Тачно у поноћ дођу пријатељи и целе ноћи славимо. Ту су и моја деца, син и ћерка, као и унуци који сада имају већ тридесет година, али и пријатељи. Буде нас више од стотину. Печемо роштиљ и веселимо се до раних јутарњих сати – прича Јевтим Ацев који је овог 1. маја прославио 76. рођендан.

Како каже, пошто се сви разиђу, он припрема храну која ће се јести током празника.

-Сваке године спремам нешто друго. Ове године одлучио сам се за јаретину у сачу. Данас су са мном моји најмилији и ово је традиција коју сви волимо – додаје наш саговорник.

Јефим је у Мокрин дошао са 15 година:

-Давно је била та 1955. година. Из околине сам Димитровграда и када сам стигао у ову равницу нисам могао да се начудим. Ја, Бугарин, нашао сам и своју бољу половину, Мађарицу. Заједно смо читав један живот имамо унуке и праунуке.

Најпре је Ацев радио у молерској задрузи с обзиром на то да је завршио за молера.

-Пуно смо ишли по теренима и пуно се радило у оно време. После тога сам радио као тракториста, а након тога и као инструктор за вожњу . Пуно младих сам обучио да возе аутомобиле – напомиње Ацев.

Како истиче за наш портал рођендан на овај начин планира да слави док не уда праунуке.

А.Ђ.

луна-парк-(3)

Ролеркостер, аутомобили на сударање, рингишпил, балерина, хали-гали, бустер и још много забавног садржаја привукло је велики број суграђана, првенствено оних најмлађих у луна парк „Старлигхт Сцорпионс 3“.

Шестогодишња Емилија, са млађим братом, татом и мамом једва је чекала 1. мај.

-Чим смо стигли најпре сам исплела плетенице. Највише ми се свиђа брзи воз, ролеркостер. Са татом сам била на аутомобилима који се сударају, а мој млађи брат са мамом је био у камиончићу -сазнали смо од Емилије.

И Ангелина нам је открила да су јој све забавне справе интересантне.

-Највише пута била сам на рингишпилу. Волим и хали – гали за децу. Волела бих да сам сваког дана у луна парку – додала је Ангелина.

Ове године знатно је више забавних садржаја у односу на раније. Осим деце и тинејџера у вожњама уживају и старији.

Луна парк у нашем граду је још сутра, 2. маја.

На простору некадашње Кванташке пијаце организована је и продаја половне и мешовите робе, роштиља и пића. Ту су тезге, препуне играчака, слатких бомбона, одеће, сувенира и разних других ствари.

А.Ђ.

 

1-мај-симицев-салас-(7)

Као и сваке године највише излетника затекли смо на Симићевом салашу. Неки су стигли у раним јутарњим сатима, а поједини попут младих из Суботице кампују од среде до петка увече.

-Били смо и прошле године и јако нам се свидело па није било дилеме куда ћемо овог 1. маја – истакла је Николета Хевеши из Суботице. – Пекли смо роштиљ, данас спремамо гулаш, а сутра је на менију пасуљ. Извиђач сам и волим боравак у природи. У Суботици немамо овакав простор, ту је Палић који је препун људи.

Њихов домаћин је Данијел Молнар из Руског Села који им је и препоручио овај простор, а његових 14 пријатеља напомињу да ретко где има овакво излетиште.

Међу камперима су и млади суграђани који такође остају три дана.

-Дошли смо синоћ и планирамо и вечерас да преспавамо на Симићевом салашу. Спремамо роштиљ, ту не постоји дилема да ли ће бити припремљен како треба. Данас је гужва и драго ми је што нас има оволико. Ранијих година сакупљали смо по кућама, ово је ипак пуно лепше – рекао нам је Дејан Бабић.

Породице са малом децом, али и они у најбољим годинама искористили су леп дан да га проведу у природи и друже се.

А.Ђ.

 

радионица-зелезница

Након седам година паузе, радионица за одржавање железничких возила ОЈ ЗОВС Кикинда, у оквиру Секције ЗОВС Нови Сад, поново је отворена, објавило је предузеће „Србија Карго“. Радионица је недавно успешно прошла кроз процес сертификације који је спровела Дирекција за железнице, што је омогућило њен поновни рад и обављање редовног и ванредног одржавања железничких возила.

– Према захтеву компаније „Србија Карго“, радионица је испунила све прописане услове и добила сертификат са ознаком Р26, који потврђује њену способност за одржавање железничких возила. У оквиру радионице већ функционише специјализована јединица за одржавање сандука, постоља сандука и рамова обртних постоља, а у будућности је планирана и сертификација за одржавање осовинских склопова – наводи се у саопштењу.

Један од важних новитета је и модернизација струга типа УБЦ-150, који се користи за обраду профила точкова, чиме ће бити значајно унапређен квалитет и ефикасност одржавања. Радионица тренутно запошљава 11 радника, који се баве одржавањем теретних вагона, чиме се наставља традиција која датира још од 15. априла 1954. године, када су први вагони пристигли на поправку у Кикинду.

Радионица у Кикинди је  седма радионица за одржавање теретних кола у саставу компаније Србија Карго. Њено поновно отварање има велики значај за брже, ефикасније и безбедније оспособљавање теретних вагона, што ће омогућити да компанија још боље одговори на потребе својих комитената и партнера.

саобрацајна-полиција-1

Суграђане, старе 20 и 18 година, који су били на мотоциклу, оборио је педесетогодишњи возач аутомобила „дачије логан“, такође из Кикинде. Незгода се догодила на раскрсници улица Војводе Мишића и Ђоке Радака, у среду, 30. априла, око 14 часова.

Младићи који су били на мотору задобили су повреде и пребачени су у Општу болницу. Обојица су имали кациге на глави.

До незгоде је дошло због неуступања права првенства пролаза јер је возач аутомобила пресекао пут мотоциклистима.