Изградња фекалне канализације у насељу Стрелиште почела је данас и трајаће наредних 560 дана, колико је планирани рок за завршетак радова. Инвестиција у овом насељу је вредна 308 милиона динара и обухвата канализациону мрежу и црпну станицу.
Мештани овог дела града истичу да су једва дочекали да виде багере и раднике.
-Овде сам 53 године и нисам веровала да ћу дочекати да имамо канализацију. Пуно ће нам значити с обзиром на то да када падне киша, ми пливамо у води. Презадовољна сам – истакла је Илона Мужунг.
И Сандра Караџин, која је 21 годину становница Стрелишта, је истог мишљења.
-Писали смо петиције, инсистирали, добијали смо пуно обећања, али све до сада, није било разумевања за вишедеценијски проблем. Схватамо да изградња фекалне канализације захтева огромна финансијска средства, али и то је решено – напоменула је Сандра Караџин.
Почетку радова присуствовали су градоначелник Младен Богдан, његов помоћник Светислав Вукмирица, председник Скупштине града Душан Попесков. Челнике локалне самоуправе дочекали су мештани Стрелишта.
-Годинама смо радили на решавању овог проблема – истакао је Светислав Вукмирица. – Захваљујући озбиљној подршци Министарства за заштиту животне средине изградња је могла да почне. Радови обухватају изградњу канализационе мреже и црпну станицу у улици Виногради која ће бити заједничка за Стрелиште и Железнички Нови Ред. Ради се о 4.800 метара мреже за 193 прикључка, од којих је 500 метара потисни вод који иде испод пруге. Локална самоуправа израдила је и пројектну документацију за прикључке јер смо желели да помогнемо суграђанима и смањимо им трошкове.
Насеље Стрелиште грађено је стихијски, а има и пуно подземних вода те није било лако да се изради пројектна документација.
-Ово је један од највећих инфраструктурних пројеката у овом делу града и становници Стрелишта чекају га више деценија – прецизирао је Младен Богдан, градоначелник. – Ови људи пружили су нам велику подршку јер су нам веровали и ми дато обећање испуњавамо. Хвала им пуно што су нас разумели и што су нам веровали. Сви мештани знају колико средстава је неопходно за овакав пројекат и верујем да су многи већ изгубили наду да ће бити реализован. За све нас ово је велики дан.
Извођач радова је фирма „Империјал Резиденс“ из Београда.
А.Ђ.
Њихова наставница истиче да је ово такмичење било посебан изазов, али и огроман искорак.
Сташа и Јована наступале су уз клавирску пратњу наставнице Аполоније Косо, а њихова посвећеност и музикалност освојиле су и публику и жири.
– Хтела сам да свирам виолину, али више није било места, као ни за још неке инструменте које сам тада желела, јер сам се јавила у августовском року. Директорка Школе тада ми је предложила инструменте који су још могли да се упишу, између осталих и саксофон. Када сам дошла с мамом и чула наставницу како свира тему из „Пинк Пантера”, била сам одушевљена! Од тада је саксофон мој инструмент – прича Јована, која је одлучна да једног дана докторира на свом инструменту.
– Такмичила сам се са децом која много дуже свирају. Ово је за мене највећи успех до сада – признаје Сташа. – Сваки наступ донео ми је ново искуство, научила сам како да се боље припремим, носим са тремом и дам максимум на сцени. Волим саксофон јер кроз њега могу да изразим осећања. Звук је топао и моћан – кад свирам, осећам се слободно.
Ове успешне девојчице су не само сјајне музичарке, већ и велике другарице. Сваке суботе се састају и свирају заједно – из задовољства. Њихова наставница открива да такмичења не доживљавају као притисак, већ их саме желе.
– Пресрећна сам због овако брзог успеха. Имам велику подршку директорке и колега, и најважније – моји ученици заиста воле музику. Моја мисија је да им покажем да се трудом и свакодневним радом може све постићи – закључује Николина Сувајџић.
– Највише интересовања показују средњошколци током летњег распуста, који не бирају посао, укључујући и малолетнике од 15 година који могу да раде уз сагласност родитеља и најкасније до 22 часа. Ипак, због ограничене понуде, тек двадесетак до тридесеторо њих може да буде и ангажовано. С друге стране, незапослени углавном траже стабилније, дуже и боље плаћене послове, па се мало њих одлучује за ангажман преко задруге. Сатнице се крећу од 308 до 400 динара, што је прихватљиво за ученике и студенте, али не и за старије кандидате – напомиње директор Задруге и додаје да велики проблем представља и смањено интересовање послодаваца, посебно већих компанија.
С друге стране, велике трговинске компаније младе ангажују преко задруга у већим градовима, у којима им је и седиште, као што су Београд и Нови Сад и које „покривају“ територију целе Републике.
Ћирић подсећа да је Задруга основана 1990. године, а да је и пре тога осам година деловала као Друштво ученика и студената.
Како сазнајемо од власника, машине за вожњу укључиће се у 16 сати, а посетиоце, трећег дана, очекују посебне погодности – ниже цене за 50 и сто динара и специјалне акције на појединим атракцијама. За сутра, како кажу, још није одлучено да ли ће луна-парк бити у нашем граду.
Што се тиче трговаца робом, играчкама и храном, они су још синоћ склонили тезге, па је прилазни пут са главне улице и из Немањине потпуно рашчишћен.
