Град Архиве | Страница 8 од 329

У Храму Светих Козме и Дамјана: Материце у духу љубави, вере и посне трпезе

Jelena Trifunović децембар 28, 2025

На радост великог броја верника, храм Светих Козме и Дамјана и вечерас је био место окупљања, топлине и породичне радости, у оквиру обележавања Божићног поста и празника Материце.

Вече је протекло у знаку духовности, заједништва и очувања православне традиције, уз снажну поруку о значају вере, породице и међусобне љубави.

Уприличена је изложба посних специјалитета под називом „Моја посна трпеза“. Ова лепа и све посећенија манифестација пружа прилику верницима да представе своја посна јела и кулинарске вештине, али и да се, по завршетку оцењивања, кроз заједничку дегустацију зближе и размене искуства.

Говорећи о значају празника Материце, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић подсетио је да се овај породични низ празника – Детињци, Материце и Очеви – слави као узајамно даривање пажње, љубави и поштовања међу члановима породице.

– То је наша истинска православна традиција. Деца данас „дреше“ мајке, прошле недеље смо славили Детињце, следеће недеље Очеве, и све се заснива на даривању, пажњи и љубави. Тако се јача породица, али и вера – истакао је отац Бобан.

Он је посебно нагласио значај правилног разумевања поста и крсне славе, поручивши да посна трпеза не треба да буде разлог за бригу, већ прилика да се покаже воља, љубав и посвећеност Цркви.

– Није немогуће припремити посну трпезу. Када постоји добра воља и љубав, све је могуће. Важно је да слушамо Цркву, а не само своје навике или савете оних који не познају традицију – рекао је наш саговорник додајући да се ове године трећи пут организује изложба посних јела.

Духовно вече и изложбу посних јела употпунили су наступи дечијег хора Свети Јован Шангајски и женског хора Свети Јосиф Темишварски.

Још једном је потврђено да се у Храму Светих Козме и Дамјана окупљају бројни суграђани који са посвећеношћу негују православну традицију и обичаје, поштују пост и радо учествују у црквеном животу, чувајући вредности које трају и повезују заједницу.

Др Золтану Анталу Награда града: Уручена градска признања и похвале

Jelena Trifunović децембар 28, 2025

Свечаност поводом Дана града протекла је у знаку доделе признања заслужним појединцима и колективима.

Највише градско признање, Награду града, која се додељује за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, добио је др Золтан Антал, специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикиндa- за изузетну стручност, несебичност и посвећеност лекарском позиву. Награду је завредео и захваљујући својој одговорности, професионалности и чињеници да је генерацијама суграђана приступао са пажњом, разумевањем и хуманошћу, те је пример истинске службе заједници.

Посебно признање града Кикинде у области спорта – постхумно је додељено Слободану Боканићу Боди, за остварене резултате и допринос развоју спорта.

Признање у области спорта „Ника Мирков“ отишло је у руке Алекси Коцкару, пливачу и Немањи Милићу, џудисти. Посебно признање заслужило је Кикиндско коњичко удружење „Банат“ за очување и неговање коњичког спорта у Кикинди и ДВД Сајан за резултате у области добровољне заштите од пожара.

Признање у области здравства „Др Ранко Петровић“ постхумно је додељено докторки Бранислави Маневској, за живот посвећен медицини и здрављу грађана Кикинде. Исто признање завредела је и Љубица Станаревић, медицинска сестра, за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде.

Признање у области културе „Јован Ћирилов“ отишло је у руке Браниславу Чубрилу Русу, глумцу кикиндског Народног позоришта, за изузетан допринос развоју културе и трајни траг у позоришном животу Кикинде, а исто признање додељено је и НБ „Јован Поповић“, поводом 180. година постојања и изузетног доприноса развоју културе у Кикинди.

Посебно признање у области културе добила је Сенка Удицки, за пожртвован рад у култури и позоришној уметности.

Признање у области образовања „Др Павле Кенђелац“ добиле су Ингрида Војводић Црномарковић, за посебан допринос образовању и уметности у Кикинди и Дара Белош, за посебан допринос образовању генерација деце Кикинде.

Протојереј Никола Мишковић награђен је посебним признањем за пожртвован и племенит рад са децом и младима.

Признање „Меланија Николић Гајчић“ уручено је Стојану Богосављеву, за хуманитарни рад и исказано доброчинство.

Признање у области привреде „Михаило Бон“ додељено је Зеленом драгстору за 30 година континуираног успешног рада и друштвену одговорност као и компанији Јафа-Банини, за изузетан допринос привреди Кикинде.

Захвалнице су добили: Брацо Азарић за допринос култури, Чедомир Вујанић за допринос промоцији града Кикинде, потом за исказану хуманост и херојство Душан Сантрач, Никола Лињачки, Никола Галић, Данијел Дражић, Вук Кесић, Милан Кесић.

За изузетне резултате у области образовања похвале су добили Лена Давидовић, Матеја Косић, Алекса Томић и Алекса Коцкар.

Драган Марковљев добио је захвалницу за дугогодишњи рад са младим спортистима, Удружење Car brothers као и КАФ Мамути за исказану хуманост, а Славко Мишков за дугогодишње активно учешће у акцији «Кутија жеља» у улози Деда Мраза.

Иза нас је година испуњена успесима и изазовима, истакао је, поздрављајући окупљене, градоначелник Младен Богдан.

– Заједничким радом и вером у снагу заједнице учинили смо важне кораке ка бољем квалитету живота у нашем граду. Улагали смо у инфраструктуру, образовање, културу, спорт, социјалну заштиту, водећи рачуна о свим суграђанима. Кикинда је град дубоких корена и препознатљивог идентитета. Вековима су га обликовали лекари, ратари, уметници, научници, просветитељи, занатлије и други. Наша је жеља да потомцима оставимо лепшу, бољу и снажнију Кикинду- поручио је градоначелник Богдан.

-Част ми је да сам међу награђенима. Свим суграђанима желим добро здравље и надам се да ћемо имати што мање посла. Наша медицина захваљујући директорици и свим радницима пружа сву могућност коју заслужују грађани. Већ четири године сам у пензији, и очекујемо кадрове који ће попунити празнину коју имамо како бисмо допринели унапређењу здравства. Хвала свим добрим људима и свим грађанима Кикинде- поручио је др Антал, захваљујући се у име награђених.

Свечаност су улепшале ученице Балетске школе, одељења у нашем граду.

Одлуку о додели годишњих признања за 2025. годину донела је надлежна Комисија за доделу награде Града и градских признања на челу са Маријаном Мирков.

Пијачни продавци задовољни: Нема фискалних каса ни у 2026.

Jelena Trifunović децембар 28, 2025

Пијачни продавци у Србији ни у наредној години неће бити у обавези да користе фискалне касе. Влада је одлучила да рок за увођење фискализације на зеленим пијацама помери до 31. децембра 2026. године, што је међу продавцима дочекано са олакшањем.

Одлука је донета изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. На тај начин продужен је претходни рок, који је истицао крајем 2025. године, па продавци још најмање годину дана могу да раде без издавања фискалних рачуна.

Продавци на кикиндској зеленој пијаци сматрају да би увођење фискалних каса било тешко изводљиво због саме природе пијачне продаје. Како наводе, цене воћа и поврћа нису фиксне и често се мењају у току дана, у зависности од свежине робе и услова продаје.

-Ми смо задовољни што је одгођено. Мислим да не треба уводити фискалне касе на овој зеленој пијаци. Не могу да буду фиксне цене, јер поврће увене, бацимо, спустимо цену. Не може бити иста цена кад је свеже и кад увене – каже Марко Чакар, продавац на кикиндској пијаци.

Сличан став има и Клара Божиновска, која наглашава да се цене њене робе мењају и по неколико пута дневно. Према њеним речима, осетљивост робе додатно компликује евентуалну примену фискалних уређаја.

-Роба је осетљива на температуру и временске услове. Ако је превише хладно или превише топло, брзо се поквари и мења боју. У току једног дана има много шкартa. Ово је пијаца, људи су навикли да се ценкају, да спустимо цену. Са фискалним касама пијаца би се за кратко време затворила – истиче Божиновска.

Продавци указују и на друштвену улогу пијаце, која превазилази чисто трговинску функцију. Како кажу, непосредан контакт са купцима, ценкање и мали гестови пажње део су традиције коју не би требало нарушавати.

-Порез треба да се плаћа, али драж пијаце не треба да се дира. Тај дух треба да остане – поручују са градске пијаце.

Иако одлагање фискализације доноси привремено олакшање, питање увођења фискалних каса на пијацама остаје отворено. За сада је извесно само да ће продавци до краја 2026. године наставити да раде по постојећем систему, док се у наредном периоду очекује тражење решења које би уважило специфичности пијачне продаје.

Т. Д.

Жељко Раду на челу Канцеларије за инклузију Рома АП Војводине

Jelena Trifunović децембар 27, 2025

Жељко Раду преузео је дужност в. д. директора Канцеларије за инклузију Рома АП Војводине.

Раду је због одласка на нову функцију и поднео оставку на место у Градском већу, где је, подсетимо био задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права. Његова оставка констатована је на протеклој седници Градске скупштине.

Kанцеларија за инклузију Рома, са седиштем у Новом Саду, основана је Одлуком Скупштине Аутономне покрајине Војводине у циљу унапређења положаја Рома у области образовања, запошљавања, здравства, становања, људских и других права, као и стварања услова за укључивање Рома у све сфере друштвеног, јавног и политичког живота у Аутономној покрајини Војводини.

Раду је преузео дужност од досадашњег в. д. директора Ромеа Михајловића.

У спомен Јовани Карановић- живот посвећен знању, визији, иновацијама

Jelena Trifunović децембар 27, 2025

Јована Карановић била је једна од најутицајнијих и најинспиративнијих регионалних и европских економских и технолошких лидерки. Њен посвећен рад оставио је дубок траг у разумевању дигиталних платформи, алгоритамског менаџмента и трансформације света рада.

Рођена је и одрасла у Накову, где је завршила основну школу, а гимназију похађала у Кикинди, Јована је од најранијих дана показивала изузетну интелектуалну радозналост, дисциплину и таленат за јавни говор. Са 18 година одлази у Сједињене Америчке Државе, где завршава средњу школу и наставља образовање на колеџу у Фулертону. Већ 2012. године проглашена је за најбољег говорника генерације, а њено име је трајно уписано у историју колеџа као симбол изврсности.

Паралелно са академским успехом, Јована је у Америци остварила снажан друштвени утицај кроз хуманитарни рад, као најмлађи гувернер Ротаракта у историји Лос Анђелес дистрикта 5320.

Свој академски и професионални пут наставља у Европи. У Амстердаму завршава студије економије, мастер из економије и бизниса, а потом докторира пословну администрацију на Врије универзитету. Холандија постаје њен други дом, где стиче држављанство и гради изузетну каријеру. Била је једна од најмлађих доценткиња на Еразмус универзитету у Ротердаму и проглашена међу најутицајније жене у технолошком сектору Амстердама и Холандије.

Јованин научни рад имао је глобални домет. Објављивала је у водећим светским часописима, а њени увиди цитирани су у међународним медијима и коришћени у дебатама о будућности рада и дигиталних платформи. Била је међународно признат говорник и гостујући предавач на престижним универзитетима широм света.

Посебно наслеђе оставила је кроз фондацију „Reshaping Work“, коју је основала с циљем унапређења дигиталних иновација и праведнијег света рада. Кроз конференције, партнерства и програме, утицала је на хиљаде људи и бројне институције.

Јована Карановић није била само научница и професорка, већ и ментор, визионар и лидер који је веровао у људе и нове идеје. Изненада је преминула у својој 35. години, 18. децембра у Прагу. Сахрањена је 27. децембра у родном Накову. Њено наслеђе наставља да живи кроз знање, институције и људе које је инспирисала.

Мали базар, велика радост: ученици на тргу продају новогодишње поклоне

Tijana Despotovski децембар 26, 2025

Ученици ОШ „Свети Сава“ данас на Божићном базару представљају новогодишње поклоне које су сами израдили у оквиру школске креативне секције.

Тезга је део активности секције „ИСКРА – историјско-креативна радионица“, коју води наставница историје Драгица Средојев. На базару учествују млађи ученици, који су током претходних месец дана припремали украсе и поклоне, углавном техником декупажа.

-Правили смо новогодишње поклоне, највише плочице украшене декупаж техником, јер им се то највише допало. Млађи су украшавали јелкице, Деда Мразиће и разне друге ситнице – навела је Средојев, додајући да секција има више од 30 ученика у две групе.

Међу учесницима је и Дуња Буква, ученица разреда IV1, која је правила јелкице и срца.

-Највише ми се допао креативни део, прављење поклона. Пријавила сам се јер волим дружење и креативан рад, а и леп је одзив грађана – продали смо много поклона – рекла је Дуња.

Прикупљена средства намењена су финансирању рада секције током целе године.

Деда Мраз у „Нашој кући“: пакетићи као завршница године за кориснике социјалних услуга

Tijana Despotovski децембар 26, 2025

У просторијама Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, данас је организована новогодишња свечаност током које су корисницима услуга подељени новогодишњи пакетићи и приказан програм посвећен активностима у години на измаку.

Како налаже традиција града, кориснике је и ове године обрадовао Деда Мраз, у пратњи Снежне виле, док је пакетиће уручио градоначелник Младен Богдан, који је са корисницима и разговарао. У оквиру програма уприличен је кратак музички део, након чега је приказан филм који приказује најзначајније активности, сарадње и резултате рада Центра током године.

Директорка Центар за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, Николетa Павлов, истакла је да је овогодишња прослава организована другачије него раније.

-Одлучили смо да, поред корисника и родитеља, позовемо и све сараднике – удружења, јавне институције, службе, Црвени крст и компаније – како бисмо заокружили сарадњу и захвалили им се на подршци. Ово је уједно и леп почетак наредне године – рекла је Павлов, додајући да у услузи дневног боравка тренутно има 25 корисника, од којих је део у Центру већ дуги низ година.

Градоначелник Богдан нагласио је да је посета и подела пакетића део дугогодишње праксе града.

-Они ово ишчекују и види се колико им значи. Та емоција нама даје снагу да наставимо да се трудимо и обезбеђујемо што боље услове. Увек морамо да се подсећамо да су они наши суграђани којима је потребна посебна пажња и да треба да буду равноправни са свима – истакао је Богдан.

Новогодишња свечаност у Центру представља симболичан завршетак године и увод у празнични период који корисници проводе у кругу својих породица.

Преминуо Илија Станчул, доајен српске и југословенске енигматике

Jelena Trifunović децембар 26, 2025

ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.

Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.

Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.

Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.

Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.

Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.

Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.

Позив ауторима: расписан конкурс за награду „Душан Васиљев”

Tijana Despotovski децембар 26, 2025

Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику и објављену током 2025. године. У конкуренцији могу учествовати песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије, а рок за пријаву је 14. фебруар 2026. године.

Издавачи и аутори могу пријавити књиге слањем четири примерка по наслову — три за рад жирија и једног за библиотечки фонд — на адресу Народне библиотеке „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз назнаку „За награду Душан Васиљев”.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан. Одлука о добитнику биће саопштена 27. марта 2026. године, на дан смрти Душана Васиљева, који је уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име.

Додатне информације могу се добити путем имејл-адресе: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године одлуком Културно-просветне заједнице Кикинде, у знак сећања на песника рођеног у Кикинди 1900. године, једног од најзначајнијих представника српског експресионизма. Након вишегодишњег прекида, признање је обновљено 2009. године, када је утврђено да се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Током више од четврт века постојања, добитници ове награде били су бројни истакнути аутори, међу којима су Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић, Ненад Шапоња и други.

(ВИДЕО) Улицама града добрих људи: Прича о Угљеши Терзину

Jelena Trifunović децембар 26, 2025

Улице чувају сећања једног града. Кроз њихов изглед, али и називе прелама се историја- од славних тренутака до заборављених прича.

Некадашња кикиндска Улица Михајла Полита после Другог светског рата добила је име по команданту Великокикиндског партизанског одреда Угљеши Терзину.

Терзин је потицао из грађанске породице, био је познат под надимком Апостол и учествовао у бројним борбама и акцијама против фашиста. Ипак, упркос свом ангажману, никада није проглашен за народног хероја.

Занимљиве појединости о његовом животу, улози у рату и месту у колективном памћењу, сазнајемо од историчара Милоша Пушаре.