Град

edjseg-mlade-zvezde-(3)

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Tini Csillag“ односно „Младе звезде“.  Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара.  Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Halloweena“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

A.Ђ.

 

 

 

image-2025-11-01-162535736

Од античког древног доба до данашњице пред људима и човечанством два су могућа пута: сунчаном страном који осветљавају наука и трагалаштво и пут, тј. странпутица којом лутају „нишчи духом” вођени опсенама, догмама, предрасудама.

Гост подкаста је млади научник и истраживач Андреј Поповић, добитник многих високих признања међу којима и Светосавске награде.

 

 

saobracajna-nesreca

На путу између Накова и Кикинде, у вечерњим сатима, догодила се саобраћајна незгода у којој је учествовало путничко возило и магарац који је изненада излетео на коловоз.

Према речима очевидаца, животиња је највероватније дошла из правца оближњих викендица. Возач, девојка (32) из Накова, није успела да избегне удар. Том приликом је лакше повређена и превезена у кикиндску болницу ради прегледа.

На аутомобилу је причињена велика материјална штета, док је магарац угинуо на месту несреће.

penzioneri-1

Шездесет пензионера из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца, чланови Синдикалне организације пензионера, провело је седам дана на рехабилитацији и рекреативном одмору у Ивањици. Путовање, које је трајало од 23. до 30. октобра, организовао је председник организације Радован Субин, а домаћин је био Хотел „Парк“.

Током боравка, пензионери су уживали у садржајима које хотел нуди, али и у лепотама Ивањице и околних крајева. Учесници су имали прилику да посете бројне знаменитости, учествују у излетима и друже се у лепој атмосфери.

-Презадовољан сам, где год да смо путовали, све знаменитости града смо обишли. Мени се то јако допада. Ја бих, искрено, стално путовао са њима – рекао је Милан Шкоро, пензионер из Кикинде.

Суграђанин Петар Мартинов истиче да Синдикална организација има важну улогу у животу старијих грађана:

-Синдикална организација пензионера има један одговоран задатак који извршава сто посто у квалитету, а то је да утичу на наш опоравак и расположење. Мораће да промене назив у Организација „младих пензионера“, јер се овде не стари – нашалио се Мартинов.

Председник Радован Субин најавио је да ће и наредна година бити испуњена бројним путовањима и дружењима. У плану су, између осталог, посете Београду, манастирима у Србији, крстарење Тисом, одлазак на море, као и посета Темишвару и новогодишњем вашару.

Оваква дружења, поручују из Организације, нису само прилика за одмор, већ и за јачање заједништва, добре енергије и виталности међу пензионерима.

pss-vocarstvo-predavanje-(4)

Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.

-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове  морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.

Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.

-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.

Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:

-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.

Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.

Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

А.Ђ.

mirko-knezevic

У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.

Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.

Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.

– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.

Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.

Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.

Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.

– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.

„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.

ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ

Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.

– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.

Ј. Ц.

 

 

guzaljos-(1)

Рускоселци, њих педесетак, протеклог викенда боравили су у месту Апатфалва у Мађарској где су учествовали на манифестацији „Гужаљош“ која је организована 22. пут. Програм је осмишљен ради промоције мађарске културе и обичаја. Са својим мештанима био је и председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић којем је уручен такозвани „штап пријатељства“.

-Следеће године домаћин „Гужаљоша“ биће Руско Село. Манифестација окупља Мађаре из четири државе и пет места који су побратимљени. Част нам је што ћемо моћи да угостимо учеснике из Мађарске, Румуније и Словачке. Ово је јединствена манифестација и ми ћемо дати све од себе да буде и једна од најбољих. Сваке године организује се у другом месту и 2026. је дошао ред на нас – истакао је Марјановић.

Становници Руског Села из Србије, Апача и Чанадапача из Румуније, Апатфалва из Мађарске и Черни Брода из Словачке побратимили су пре три деценије. Искрен

– Манифестација има своје корене и традицију, а свака даља сарадња све више учвршћује односе нашег села са другим местима. „Гужаљош“ траје три дана и свако место представља своју традицију и обичаје кроз фолклор, песму, плес, глуму. Организује се и изложба рукотворина које негују удружења, традиционалне хране – појаснио је наш саговорник.

Планирано је да „Гужаљош“ у Руском Селу буде организован у јуну или јулу.

-За наше мештане врло је важно неговање како српских , тако и мађарских обичаја. Управо је оваква манифестација добар пример да смо село које признаје различитост у култури, језику и традицији. Поносан сам што смо јединствени на територији града, пре свега, због добрих односа у нашој заједници. Руско Село важи за мултикултуралну средину , у којој се промовишу различитости. Следеће године очекујемо између 250 и 300 гостију које ћемо, осим са самим местом упознати са свим знаменитостима на територији града, туристичким и историјским дестинацијама – закључио је Душан Марјановић.

А.Ђ.

 

labud-6

У кругу кикиндске фирме Зопас данас је пронађен млади лабуд који се исцрпљен од свог вероватно првог дужег лета, спустио у двориште предузећа. Нажалост, уместо одмора, наишао је на псе који су могли да угрозе његов живот. Међутим, захваљујући брзој реакцији портира фирме, ова прича добила је срећан крај.

Након дојаве, реаговала је ветеринарка Mирјана Пилиповић, која је одмах контактирала Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој града Кикинде. Млади лабуд је пажљиво ухваћен без повреда, и пребачен у ветеринарску амбуланту на преглед, где је утврђено да је исцрпљен али потпуно здрав.

После кратког опоравка, лабуд је враћен у природу, тачније на Старо језеро, где ће Кикинђани моћи и да га виде наредних дана.

1111-(1)

Од понедељка 3. новембра компанија ФЦЦ започиње редовно сакупљање мешаног амбалажног отпада из канти које су подељене домаћинствима током месеца октобра.

Сакупљање ће се вршити према распореду термина који су грађани већ добили приликом доделе канти (фотографија десно). Ради лакше доступности информација, распоред ће бити објављен и на званичном сајту компаније ФЦЦ.

Из компаније ФЦЦ  позивају све грађане да правилно одвајају амбалажни отпад и тиме допринесу очувању животне средине и ефикаснијем систему рециклаже.

 

Od 3. novembra počinje i druga etapa podele kanti za reciklažu
U ovoj fazi, kante će biti podeljene građanima u naseljima obuhvaćenim planom druge etape, prema rasporedu koji se nalazi u nastavku a takođe će biti dostupan i na zvaničnom sajtu: 
📅 Raspored podele kanti

Period Nazivi ulica Dani podele
03.11. – 06.11.2025. Omladinska, Sterije Popovića, Žarka Zrenjanina, Prizrenska, Stevana Lakai Giga, Save Lipovanov, Kiš Mihaila, Miloša Crnjanskog, Veljka Petrovića, Đure Oličkova ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak
07.11. – 12.11.2025. Blok 35 Dragutina Ristića, Blok 35 Nikole Aleksića, Blok 36 13. Vojvođ Brigade, Blok 36 Lipovanov Dade, Blok 36 Petrovačka, Braće Subotički, Njegoševa, Mihajla Pupina, Kosovska, Ive Lole Ribara, Vuka Karadžića petak, ponedeljak, utorak, sreda
13.11. – 18.11.2025. Svetosavska, Jovana Jovanovića Zmaja, Braće Tatića, Miloša Ostojina četvrtak, petak, ponedeljak, utorak
19.11. – 24.11.2025. Miloševački drum, Bašaidski drum, Karlovački put, Šumica, Veliki bedem, Jovana Radaka, Toze Markovića, Radnička, Stevana Sinđelića, Sinđelićevo sokače sreda, četvrtak, petak, ponedeljak
25.11. – 28.11.2025. Josifa Marinkovića, Ive Andrića, Mladena Stojanovića, Kosmajska, Boška Buhe, Bihaćka, Save Kovačevića, Fruškogorska, Novosadska, Gavrila Principa, Miroslava Antića, Rade Trnića, 1. maja, Cerska, Maksima Gorkog, Alekse Dundića, Vojislava Ilića, Uroša Predića, Ivana Gorana Kovačića, Milana Rakića, Petra Kočića, Sonje Marinović, Branka Ćopića utorak, sreda, četvrtak, petak

 

 

norvezani-srednjoskloci-(4)-(1)

Средњошколци из Нарвика, њих 10, са двоје професора, током три дана бораве у нашем граду. Након што су кикиндски гимназијалци летос били у Норвешкој, њихови вршњаци су им узвратили посету . Поновна размена ученика договорена је приликом посете делегације Норланда Војводини у септембру, а под покровитељством Покрајинске Скупштине, града Кикинде и КЦК и Покрајине Норланд и града Нарвика.

Нора Остенсен је први пут у Кикинди и са нама је поделила своје утиске:

 

-Јако је леп град и узбуђена сам што сам у прилици да се упознам са свим знаменитостима и особеностима вашег града. Волим да путујем и за мене је ово велико искуство. Кикинда и Нарвик су пријатељски градови већ дуго  и драго ми је што је моја генерација добила прилику да обнови и учврсти братске везе између две земље.

И Мартин Рантанен је истакао колико му се свиђа наша средина.

-Град је прелеп. Има пуно старих зграда које сведоче о прошлости. Пријатељство два народа настало је током Другог светског рата када су наше деде помогле Кикинђанима, који су били заточени у немачким логорима, да преживе. На нама је да одржимо дугогодишње пријатељство оваквим посетама и разменама – казао је Мартин.

Гимназијалци су, са својим професорима, крајем августа боравили у Нарвику и једва су чекали прилику да узврате гостопримство, напоменули су Ана Момчилов и Огњен Ђомпарин.

-Норвешка је прелепа земља и потпуно другачија од Србије. Током боравка тамо пуно тога смо научили о култури, обичајима, али и начину живота. Ипак, најважније је што смо упознали вршњаке и, надам се, стекли пријатеље за цео живот – испричала је Ана.

Пријем за ученике и професоре уприличио је градоначелник Младен Богдан, заједно са члановима Градског већа Маријаном Мирков и Тихомиром Фаркашем. Први човек града пожелео им је добродошлицу и изразио наду да ће гости из Норвешке опет доћи код нас.

-Хвала вам што сте се одлучили да превалите дуг пут и први пут дођете у Србију и Кикинду. Дугогодишње пријатељство братских градова траје више деценија и красе га чврсте везе и добри односи. Прва Повеља о братимљењу потписана је 1966. и то је био први овакав документ који је наш град потписао. Обновили смо Декларацију о пријатељству 2017. године и тиме још једном потврдили колико нам је она важна. Жеља нам је да наше пријатељство остане трајно, а подсетићу да је „рођено“ у страхотама и страдањима током Другог светског рата када је пружена максимална подршка интернирцима из Србије да преживе и доживе крај рата. Вечно смо захвални братском норвешком народу што је показао храброст. Важно је да сачувамо сећање, али и да унапредимо наше односе у годинама које долазе и управо разменом ученика у томе ћемо и успети  – прецизирао је градоначелник Богдан који је на поклон добио и књигу о природним лепотама Норвешке.

Поред културних и историјских знаменитости на територији града Норвежани су посетили и Нови Сад и Меленце.

Већ наредног месеца делегација локалне самоуправе посетиће Нарвик. Овом приликом биће однета и монументална скулптура „Кикинђанка“ која ће бити још један подсетник на братство два града.

А.Ђ.