Град

muzicka-skola-(2)

Основној музичкој школи „Слободан Малбашки” за звучну изолацију учионица опредељено је 5,7 милиона динара, на протеклом конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице

– Наше учионице су мале, а зидови танки, па се звуци из једне чују у другој учионици и мешају се. Наравно, ми годинама радимо у таквим условима, али чињеница је да ће нам звучна изолација много значити и допринети бољем квалитету рада ђака и наставника. Ми имамо 15 учионица у школи – појашњава директорка Музичке школе Маргита Детари.

На истом конкурсу средства су опредељена и школама “Вук Караџић” и “Милош Црњански”, као и Дому ученика “Никола Војводић”.

 

 

sednica-fcc-poskupljenje-(2)

Једанаеста седница градске скупштине заказана је за данас, 31. јул, у 10 сати, а на дневном реду је 41 тачка. Одборници ће разматрати извештаје о прошлогодишњем раду и пословању девет сеоских месних заједница, као и извештаје о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Народне библиотеке „Јован Поповић“, Културног центра Кикинда, Народног музеја Кикинда, Народног позоришта Кикинда, Историјског архива Кикинда, ЦЛПУ Тера, Спортског центра „Језеро“, Туристичке организације, Центра за стручно усавршавање.

Скупштина ће гласати и о извештајима о раду и пословању у 2024. години Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите, ванинституционалне заштите Геронтолошког центра и Црвеног крста Кикинда. Такође, на дневном реду су и одлуке о усвајању годишњих извештаја о пословању јавних предузећа, „Кикинда“, „Топлане“ и „Аутопревоза“ за 2024. годину, укључујући и извештаје независних ревизора.

На данашњој седници биће разматрана и Одлука о изменама и допунама одлуке о буџету града за 2025. са пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

Одборници ће се изјашњавати и о изменама програма коришћења средстава субвенције за јавна предузећа „Кикинда“ и „Топлана“, и давању сагласности на Статуте Библиотеке и Музеја.

На дневном реду су и Одлука о радном времену угоститељских, занатских и трговинских објеката, Одлука о мерама за заштиту од буке на територији Града Кикинде, Одлука о регресираном и бесплатном превозу, Одлука о условима и начину стицања права на плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање за самосталне уметнике, Одлука о изради измена и допуна плана генералне регулације североисточног дела Кикинде, Одлука о изради плана детаљне регулације за подручје изградње соларних електрана „Nicco“ и „Greenco energija“ у катастарској општини Иђош и доношење плана детаљне регулације соларне електране „Negawatt solar“ на територији града Кикинде.

mladen-bogdan

О ребалансу градског буџета, плановима градске власти, актуелним инвестицијама, фабрици воде и изградњи мини постројења за пречишћавање воде у селима, заинтересованим улагачима, блокадама и опозицији, градоначелник Младен Богдан говорио је у подкасту Кикиндског портала.

 

Torontal-kamp-(3)

У Руском Селу, у Мађарском образовном, културном и омладинском центру „Торонтал“ у току је 24. етнокамп. Камп старих заната за децу почео је пре два дана. Данас их је посетио градоначелник Младен Богдан са сарадницима.

– Када видите сам простор и сав труд који је уложен у овај простор, јасно је зашто је „Торонтал“ заслужио да буде удружење од посебног значаја. Ми то поштујемо и дајемо му пуну подршку за све програме које организује јер промовише своју културу, традицију, обичаје, своје место, свој град и, што је најважније, раде са децом. Овакве активности треба да служе за пример, а ми треба да пружамо подршку свим удружењима са сличним садржајима – рекао је Богдан.

Прва три окупљања малишана била су у дворишту Католичке цркве, а затим у новом, сопственом простору, каже Шандор Талпаи, председник Удружења „Торонтал“.

– Сваке године имамо радионице старих заната. Код нас се не мења број деце, и ове године их имамо 95, узраста од 6 до 16 година. Јако смо поносни на то што је камп толико занимљив и за децу и за родитеље који желе да се деца заинтересују за старе занате. Сваке године се трудимо и да имамо нешто ново. Грнчарију имамо сваке године, затим везивање перлица, ткање и вез, а ове године имамо и прављење пиштаљки од трске и играчака од дрвета. Нама је најважније да се деца друже и да се играју – каже Талпаи.

Он додаје да су учесници кампа из целе Европе јер родитељи из Руског Села и окружења који су на раду у иностранству  усклађују своје годишње одморе са кампом. Ту су и малишани из Кикинде, Нове Црње, Новог Бечеја и Житишта.

Радови настали на Кампу биће изложени у „Торонталу“ у суботу, а већ у недељу, на истом месту, биће одржан, такође традиционални, Фестивал гулаша.

С. В. О.

 

3ea88cb5-da8d-4272-9872-e5c5889f7dc6

Црква на Водицама, посвећена Светој великомученици Марини, била је и овог 30. јула место сабрања великог броја верника који су се, поводом празника у народу знаног као Огњена Марија, окупили јутрос на светој литургији и заједничкој молитви за здравље и заштиту.

Литургију су служили свештеници Епархије банатске. Обављено је причешће, а затим и освећење и ломљење славског колача са верницима.

– Постоји сведочанство с почетка 19. века да „у месту званом Валов, где под брегом вода роси, постоји бунар и крст са две иконе“ – то су први помени овог места  на којем је касније, 1867. године, Црквена општина направила храм и подигла крст и богомољу. На нама је данас да очувамо традицију, поштовање култа и лика Свете великомученице Марине, али не као некакве особе која пали и кажњава, него као мученице Христове која је показала своју велику љубав и страдање за веру. Народ овде поштује Огњену Марију, људи се окупљају и тако је од када ја памтим – рекао је протојереј Мирослав Бубало.

Кумови славе били су Небојша Пап и породице Ган и Сеферовић. Они су домаћинство преузели прошле године.

– Кум је домаћин, први међу једнакима, који помаже да се уприличи трпеза љубави – наводи Небојша Пап. – Верујући народ мора да има упориште у Христу и у нашим светитељима. Огњена Марија је велика страдалница за Христа и славећи je, добијамо и помоћ од ње.

Велики број грађана дошао је на Водице како би у миру и молитви са извора узели воду за коју се верује да је лековита. Према предању, она доноси олакшање код телесних и душевних тегоба. Постоји легенда да је повређени пастир на овом месту преноћио и да  су му, следећег јутра, ране биле зацељене.

– Ово је света вода, помаже код многих болести, мени је помогла. Стално долазим по воду, а посебно то не пропуштам на овај дан – поделила је са нама Драгица Ћирић.

И Мариа Јон нам је рекла да ову богомољу посећује и током године.

– Људи долазе по воду коју користе у лечењу болести, али човек мора да има чисто срце, да верује у Бога да би се исцелио. Огњена Марија је велика светитељка која помаже свима  – поручила је Мариа.

После Свете Литургије, током целог дана, служиће се акатист Огњеној Марији и читаће се се молитве за здравље верних.

На овај дан се, према обичајима, не обављају тешки послови, не пали се ватра, нити се раде ручни радови, јер се верује да би то могло изазвати несрећу. Огњену Марију посебно поштују жене, које јој се моле за здравље, плодност и пород.

Богослужење на Водицама, у духу заједништва и поштовања вере, још једном је показало да је овај празник дубоко укорењен у духовни живот верујућих људи.

С. В. О.

povrtari

Од њиве односно пластеника до трпезе дугачак је пут током којег повртари улажу много рада, труда и средстава.

Ђурица Јоргин, бави се производњом поврћа и раног расада. Има 1.500 квадрата пластеничке производње, и на отвореном под повртарским културама јутро и по земље. Асортиман је разноврстан: паприка, парадајз, краставац, купус, карфиол, празилук, патлиџан.

– Ове године задовољни смо приносом паприка. Била су велика улагања, одржавање и постизање приноса је тежак процес. Такође, морате бити присутни 24 сата- каже Јоргин. Овај суграђанин на конкурс града намењен подстицању пољопривредне производње, пријавио се за системе за наводњавање. Прошле године је конкурисао за фолију за пластеник.

Повртар Драган Вукобрат истиче да без наводњавања нема рода. За средства за наводњавање је конкурисао код града, а за панеле код покрајине.

– Соларни панели су за наводњавање и за то највише и користе. То је 2,2 киловата јачине, што је у почетку било довољно али је сад мало, треба појачати на пет киловата да би могле да раде пумпе и да наводњавају. За све што наводњавамо, трошили смо хиљаду литара бензина. Панели раде преко дана – каже Вукобрат.

Градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом Градског већа Ђорђем Тешином посетио повртаре, указује на добру сарадњу са Удружењем „Банатска ленија“.

– Свака помоћ индивидуалним произвођачима добро дође. Са Удружењем „Банатска ленија“ имамо добру сарадњу, желимо да је наставимо и унапредимо. Такође, да помогнемо проширења пласмана и њихово представљање на тржиштима. На терену видимо да оваква производња захтева напоран труд, рад, залагање, као и значајна средства за улагање. Због тога им је значајна подршка града или покрајине и републике, што су нам и потврдили- додаје Богдан.

Никола Филиповић, председник Управног одбора Удружења „Банатска ленија” указује да су суша и временске непогоде редуковале производњу на отвореном.

– Свака година је специфична, једне године је добра паприка и лубеница, а друге купус и целер. Пољопривредници то добро знају и једино што им преостаје је да се прилагођавају ситуацији, ако производњу воде на отвореном пољу. Тржиште одређује шта ће да производе, они имају довољно искуства, али недостају нам количине како бисмо робу могли да пласирамо ван територије Кикинде. Потребне су за то финансије, а не само жеља, воља и рад. Искористио бих прилику и да локалне произвођаче позовем да се јаве на конкурсе који су у току- рекао је Филиповић. Додаје да значајна средства дају република и покрајина, те да ће произвођачи сами проценити шта им је потребно.

ЗА 13 МЕРА 13 МИЛИОНА ДИНАРА

Члан Градског већа задужен за пољопривреду Ђорђе Тешин указује да ослушкују потребе произвођача и са њима интензивно комуницирају како би добили повратне информације којим мерама локална самоуправа да субвенционише произвођаче.

– У току године креирамо мере, предлажемо их ресорном Министарству и онда након добијене сагласности их спроводимо у дело. На терену видимо да мере дају ефекте. Настојимо да определимо што оптималнија средства, ове године је то 13 милиона динара за 13 мера. Највише средстава смо определили – 4,7 милиона за подстицање младих произвођача, као почетна помоћ у формирању газдинства и развој већ постојећих. Истакао бих и важност осигурања усева, ту смо определили милион и 300.000 динара, а свакако значајан подстицај у условима суша и климатских промена је мера за наводњавање. Предвидели смо и различите подстицаје намењене сточарској производњи – истиче Тешин.

Конкурси су отворени до 31. октобра или до утрошка средстава.

ПОТРЕБНА УЛАГАЊА И ПРЕДАН РАД

На питање због чега се млади ретко одлучују да се баве повртарском производњом, Ђурица Јоргин одговара:

– Потребна су почетна улагања од више хиљада евра, опремање пластеника, па расадни материјал. То су прилично велики износи. Немогуће је  кренути од нуле. И треба радити. Данас омладина није навикла да ради, можда су то тешке речи, али у пластеницима је неопходан напоран рад. Ујутру се рано устаје, увече касно легне. Супруга и ја радимо сами, а син је отворио своје газдинство, његово опредељење је сточарство. Конкурисао је и он за средства од локалне самоуправе, како би набавио косачицу- наводи овај повртар.

Никола Филиповић оцењује да би било да имамо средњу пољопривредну школу.

– Тиме бисмо младе више укључили, јер од повртарства може лепо да се живи, али треба времена, знања и труда- оцењује Филиповић.

 

 

 

 

 

 

foto-lopare-1

Нa „Сајму домаћих производа и кућне радиности“ који је одржан у Лопарама у оквиру манифестације „Дани дијаспоре“ представили су се и Кикинђани. У делегацији нашег града били су Дијана Јaкшић Киурски, помоћница градоначелника, представници Туристичке организације Кикинде и чланице Етно- грађанског друштва „Сувача“. Изложен је део богатог асортимана овдашњих специјалитета уз обавезну питу од бундеве и позив домаћинима и посетиоцима да дођу на предстојеће „Дане лудаје“.

Манифестација „Дани дијаспоре“ одржана је од 19. до 27. јула 14. пут, а ове године слоган је био „Мајевица зове“. Покровитељи манифестације у оквиру које су одржани бројни културни и спортски садржаји, али и пословни сусрети, били су Општина Лопаре и Удружење Мајевичана у Швајцарској.

Иначе, дијаспора је главни ослонац за опстанак неразвијене општине Лопаре, са 16.500 становника.

Ј. Ц.

zanzibar-1

Када су у питању летњи одмори, ни ове сезоне нема промена у избору дестинација – Кикинђани и даље хрле у Грчку, а није се много променио ни избор других омиљених обала, сазнајемо у Туристичкој агенцији „Банат турс“. Ипак уочене су и изненађујуће промене које су, у суштини, очекиване.

– Највише аранжмана имамо за Грчку, ту се ништа не мења, стара љубав заборава нема – каже Биљана Гајски. – Ова дестинација је дефинитивно најпопуларнија када је у питању апартмански смештај. С друге стране, путници који бирају авионски превоз у комбинацији са ол инклузив услугом, опредељују се, највише, за Тунис и тако је већ годинама.

Понуде у Тунису имају најбољу цену за ол инклузив аранжмане, објашњава Гајски – цена је од хиљаду евра навише, за две особе, у сезони, што, опет, зависи од броја ноћења и од хотела јер је понуда широка – од скромнијих до луксузних смештаја. Ко није претерано избирљив, може да се уклопи у 700, 800 евра по особи. Зато су Турска и Египат све мање интересантни, пропорционално порасту цена у овим земљама.

– У Грчкој су све популарније и лепше дестинације, Ситонија, острва, где смештај кошта хиљаду евра за четворочлану породицу за девет дана – наводи Биљана.

Ипак, Кикинђани знају да одаберу и егзотичне дестинације: Сејшеле, Малдиве, или сам руб Африке.

– Сада имамо једног младог путника који сам путује у Занзибар – девет ноћења у хотелу са три звездице, са авио-превозом су од 1.000 до 1.500 евра по особи. Излети се плаћају тамо, они су факултативни – наводи Биљана. – Када су овакве дестинације у питању у понуди су сада и скромнији смештаји, то се зове „гест хаус“ (guest house), и добије се соба, апартманчић. Међутим, људи мало зазиру од тога јер се у таквим смештајима мешају са локалним становништвом. Цена је нижа за око 200 евра, што подразумева ноћење са доручком.

Да најудаљенија мора не морају да буду и најскупља, показује податак из ове агенције – најскупљи аранжман који су продали овог лета је у једном хотелу у Турској.

– Турска се дефинитивно препоручује када је у питању услуга и њу бира посебна клијентела која захтева нешто више, не само плажу и море. Турска је енциклопедија туризма – каже Биљана. – Тамо се осећаш као господин, они ће учинити све да дођеш поново. Али и арапски свет има својих чари – у Тунису, у њиховим хотелима. Док у хотелима у којима је европски менаџмент, нема те локалне егзотике.

У овој агенцији запажају и два нова тренда међу Кикинђанима, различитих година.

– Занимљиво је да ове сезоне имамо јако много људи који дуго нису путовали, по 20,30 година, решених да сада то учине, често и сами. Посебно жене које су годинама угађале породици и онда кажу себи: е сад идем, нећу више никог да чекам. Када се осмеле и отпутују први пут, увек себи обећају да ће сваке године тако да летују. С друге стране, млади људи, они од старта желе да путују сами, да виде неке друге крајеве, да обиђу метрополе.

„Банат турс“ нуди и своје једнодневне или кратке излете са једним до два ноћења.

– Путници имају идеалну прилику да крену из Кикинде. У понуди су Италија, Словенија, Мађарска. Цене су од 99 евра до 200 евра колико кошта Италија која је најскупља. И могуће је плаћање на рате. То је идеална прилика за оне који воле кратка путовања, обиласке метропола, да науче и виде нешто ново – каже Биљана Гајски.

Пред ову сезону, кажу у агенцији, било је уочљиво да су се људи касније одлучивали да резервишу одморе – чекали су да се стабилизује ситуација са школама и факултетима.

– Ми свакако саветујемо да се не одлучује на брзину. Има људи који се обрадују када пронађу аранжман који им се допада, па тек онда решавају текуће проблеме: децу, родитеље, пса. Зато волимо да попричамо са сваким клијентом, да чујемо какве су им жеље и потребе, као и могућности, наравно. Да евентуално прво урадимо предрезервацију. Увек смо ту за наше клијенте, и неке ствари се могу у ходу изменити, али је боље све уговорити на миру и промишљено – каже Биљана и напомиње оно што већина нас обично заборавља: одмор је важан, јако је битно да се склонимо од свакодневице.

– То је јако лепо објашњено на једној трибини којој сам присуствовала: када смо у својој свакодневици, ми смо „на аутопилоту“ и не размишљамо, нисмо присутни. Али када се нађемо у неком непознатом месту, друкчијој организацији и околностима, ми смо присутни у свом дану. Све филозофије и религије света наводе да смо најсрећнији када смо најприсутнији – будни, свесни и да тек онда уживамо у животу. Ето зашто човек треба да путује.

С. В. О.

policija-mup

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се седам саобраћајних незгода у којима су две особе задобиле тешке, а две лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 455.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због: радње возилом, неприлагођене брзине и конзумирања алкохола.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 23 учесника у саобраћају и издато је 120 прекршајних налога.

Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључен 21 возач, од којих је четворо задржано до 12 сати јер су имали више од 1,2 промила алкохола, односно недозвољене психоактивне супстанце у организму.

Откривено је 11 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 56 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и исто толико осталих прекршаја.

sveca

Небојша Муратовић (50) из Кикинде, преминуо је пошто му је нагло позлило на 15. Крајишком вишебоју у Банатском Великом Селу. Муратовић је хитно пребачен у Општу болницу у Кикинди где је, упркос напорима лекара, преминуо.

Вест је потврђена из Удружења „Крајишки вишебој“, организатора манифестације.

– По свему судећи, издало га је срце. Небојша се изненада срушио. Он је ранијих година био учесник такмичења Стронгмен, а на овом члан екипе „Крајишници“ из Банатског Великог Села. Оваква трагедија никада се није догодила на овом такмичењу. Упућујемо најдубље саучешће породици Небојше Муратовића – саопштили су чланови Удружења „Крајишки вишебој“.

Услед трагичног исхода, такмичење је одмах прекинуто, а остатак програма отказан.

С. В. О.