Основној музичкој школи „Слободан Малбашки” за звучну изолацију учионица опредељено је 5,7 милиона динара, на протеклом конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице
– Наше учионице су мале, а зидови танки, па се звуци из једне чују у другој учионици и мешају се. Наравно, ми годинама радимо у таквим условима, али чињеница је да ће нам звучна изолација много значити и допринети бољем квалитету рада ђака и наставника. Ми имамо 15 учионица у школи – појашњава директорка Музичке школе Маргита Детари.
На истом конкурсу средства су опредељена и школама “Вук Караџић” и “Милош Црњански”, као и Дому ученика “Никола Војводић”.
– Када видите сам простор и сав труд који је уложен у овај простор, јасно је зашто је „Торонтал“ заслужио да буде удружење од посебног значаја. Ми то поштујемо и дајемо му пуну подршку за све програме које организује јер промовише своју културу, традицију, обичаје, своје место, свој град и, што је најважније, раде са децом. Овакве активности треба да служе за пример, а ми треба да пружамо подршку свим удружењима са сличним садржајима – рекао је Богдан.
– Сваке године имамо радионице старих заната. Код нас се не мења број деце, и ове године их имамо 95, узраста од 6 до 16 година. Јако смо поносни на то што је камп толико занимљив и за децу и за родитеље који желе да се деца заинтересују за старе занате. Сваке године се трудимо и да имамо нешто ново. Грнчарију имамо сваке године, затим везивање перлица, ткање и вез, а ове године имамо и прављење пиштаљки од трске и играчака од дрвета. Нама је најважније да се деца друже и да се играју – каже Талпаи.
Он додаје да су учесници кампа из целе Европе јер родитељи из Руског Села и окружења који су на раду у иностранству усклађују своје годишње одморе са кампом. Ту су и малишани из Кикинде, Нове Црње, Новог Бечеја и Житишта.
Литургију су служили свештеници Епархије банатске. Обављено је причешће, а затим и освећење и ломљење славског колача са верницима.
– Постоји сведочанство с почетка 19. века да „у месту званом Валов, где под брегом вода роси, постоји бунар и крст са две иконе“ – то су први помени овог места на којем је касније, 1867. године, Црквена општина направила храм и подигла крст и богомољу. На нама је данас да очувамо традицију, поштовање култа и лика Свете великомученице Марине, али не као некакве особе која пали и кажњава, него као мученице Христове која је показала своју велику љубав и страдање за веру. Народ овде поштује Огњену Марију, људи се окупљају и тако је од када ја памтим – рекао је протојереј Мирослав Бубало.
Кумови славе били су Небојша Пап и породице Ган и Сеферовић. Они су домаћинство преузели прошле године.
Велики број грађана дошао је на Водице како би у миру и молитви са извора узели воду за коју се верује да је лековита. Према предању, она доноси олакшање код телесних и душевних тегоба. Постоји легенда да је повређени пастир на овом месту преноћио и да су му, следећег јутра, ране биле зацељене.
– Ово је света вода, помаже код многих болести, мени је помогла. Стално долазим по воду, а посебно то не пропуштам на овај дан – поделила је са нама Драгица Ћирић.
И Мариа Јон нам је рекла да ову богомољу посећује и током године.
После Свете Литургије, током целог дана, служиће се акатист Огњеној Марији и читаће се се молитве за здравље верних.
На овај дан се, према обичајима, не обављају тешки послови, не пали се ватра, нити се раде ручни радови, јер се верује да би то могло изазвати несрећу. Огњену Марију посебно поштују жене, које јој се моле за здравље, плодност и пород.
Богослужење на Водицама, у духу заједништва и поштовања вере, још једном је показало да је овај празник дубоко укорењен у духовни живот верујућих људи.
Понуде у Тунису имају најбољу цену за ол инклузив аранжмане, објашњава Гајски – цена је од хиљаду евра навише, за две особе, у сезони, што, опет, зависи од броја ноћења и од хотела јер је понуда широка – од скромнијих до луксузних смештаја. Ко није претерано избирљив, може да се уклопи у 700, 800 евра по особи. Зато су Турска и Египат све мање интересантни, пропорционално порасту цена у овим земљама.
Ипак, Кикинђани знају да одаберу и егзотичне дестинације: Сејшеле, Малдиве, или сам руб Африке.
У овој агенцији запажају и два нова тренда међу Кикинђанима, различитих година.
– Ми свакако саветујемо да се не одлучује на брзину. Има људи који се обрадују када пронађу аранжман који им се допада, па тек онда решавају текуће проблеме: децу, родитеље, пса. Зато волимо да попричамо са сваким клијентом, да чујемо какве су им жеље и потребе, као и могућности, наравно. Да евентуално прво урадимо предрезервацију. Увек смо ту за наше клијенте, и неке ствари се могу у ходу изменити, али је боље све уговорити на миру и промишљено – каже Биљана и напомиње оно што већина нас обично заборавља: одмор је важан, јако је битно да се склонимо од свакодневице.
