Град Архиве | Page 65 of 377 | Кикиндски портал

Ловачко удружење „Зец“ из Руског Села свечано прославља 100 година постојања

Aleksandra Djuran November 30, 2025

Ловачко удружење „Зец“ из Руског Села обележило је век постојања. Удружење има 55 чланова који су увек ради да учествују у активностима које се организују у селу.

-Не постоји кућа у Руском Селу која није изнедрила неког ловца – истакао је председник ловаца Душан Томић. – Газдујемо на површини од око 5.000 хектара ловне површине и ловимо на теренима које смо пошумили у сарадњи са локалном самоуправом. У ловишту имамо срнећу дивљач, зеца и фазана. Трофејне срндаће ловимо са ловцима из Аустрије и Немачке који долазе као туристи. Најстарији члан има 79 година и драго нам је што нам се у протеклих пар година придружило више младих.

Поред Рускоселаца обележавању су се придружили и пријатељи из читаве Србије са којима имамо одличну сарадњу, а овом догађају присуствовао је и градоначелник Младен Богдан који је поздравио присутне.

-Век постојања је значајна годишњица и честитам вам на томе што сте све ове године одржали удружење. Драго ми је што је овом приликом издата и монографија удружења која сведочи о свим догађајима, али и људима који су били део ловачког удружења. Ловци су често погрешно схваћени, а истина је да они чувају и воле природу. Имате и имаћете подршку локалне самоуправе која је ту да подржи све добре иницијативе, а посебно оне које долазе са села – прецизирао је први човек града.

Oвом приликом додељене су захвалнице члановима и пријатељима удружења. Управо друштво формирано давне 1925. године најстарије је у селу, напоменуо је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.

-Значајан јубилеј како за њих, али и за нас као Месну заједницу. Са ловцима имамо одличну сарадњу, као и са осталим удружењима у селу. Окупљају и најмлађе, али и најстарије мештане и чланство је постало традиција у појединим породицама. Значајно је што се у оквиру друштва пропагира, првенствено, чување природе, ловишта и животиња. Млади уче да хране дивљач, да припремају појилишта, да чувају оно што је природа дала – навео је Марјановић.

У току је ловна сезона на срнећу дивљач, зеца и фазана. Ове године Ловачко удружење подмладило је чланове Управног одбора који ће донети новине, а уједно су и гарант да ће оно још друго трајати

У завршној фази уређење простора у којем ће се кувати топли оброци за кориснике Народне кухиње

Aleksandra Djuran November 29, 2025

Опремање простора будуће Народне кухиње у којој ће се припремати топли оброци за социјално угрожене суграђане у завршној је фази, истакао је Жељко Раду, члан Градског већа на седници Скупштине града.

-Од свих вас у овој сали, мени је најважније да она почне са радом јер највише корисника ове услуге долази из моје заједнице. Уопште није једноставно пронаћи адекватан простор за ову намену. Кухиња мора да буде у складу са важећим прописима и ниједна инспекција неће дозволити да ради уколико они нису испуњени. Од неколико објеката које смо узели у разматрање, кухиња у фабрици Метанол највише је у складу са законским актима. Како би у потпуности одговарала морали смо да уредимо простор и у току су финални радови. Разговарамо са менаџментом фабрике „Тоза Марковић“ да нам донира 130 метара квадратних подних плочица које још недостају, након чега би припрема топлих оброка могла да почне на задовољство, пре свега корисника, а онда и свих нас – нагласио је Раду.

Подсетимо да корисници програма Народна кухиња добијају нешто више од два месеца уместо куваних јела добијају пакете намирница које су довољне за њихове потребе. Топли оброци припремани су у кухињи некадашњег Дома ученика у улици Ђуре Јакшића. Како ће овај простор у наредном периоду бити реконструисан у оквиру прекограничног ИПА пројекта Србија – Румунија, кухиња је исељена.

Црвени крст располаже довољним количинама намирница и ниједан корисник Народне кухиње није остао без хране и хлеба. Куване оброке добијају 223 породице односно 536 особа. У пакетима се налазе основне животне намирнице, без брашна с обзиром да се хлеб и даље дистрибуира.

(ВИДЕО) Гост подкаста је Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника за развојне пројекте

Jelena Trifunović November 29, 2025

Развојни инфраструктурни пројекти мењају лице града и значајно утичу на квалитет живота грађана.

Актуелна капитална улагања реализују се уз финансијску подршку републичких и покрајинских органа: изградња канализације у насељу Стрелиште, реконструкција зграде Гимназије и Економско-трговинске школе, свеобухватна обнова Опште болнице, изградња новог Центра за социјални рад, ускоро ће започети и реконструкција ОШ „Фејеш Клара”.

Докле се стигло са реализацијом ових пројеката и шта су планови, тема је овог издања подкаста, а наш саговорник је Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника.

Почиње адвент који симболизује време наде, мира и окупљања

Aleksandra Djuran November 29, 2025

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал” и ове године организоваће се паљење адвентских свећа. Прва се пали у сутра, 30. новембра у 17 сати и свака наредна палиће се у исто време. Прва свећа је и свећа наде.

-Друге свећа биће упаљена 6. децембра, трећа 13, а четврту свећу упалићемо 20. децембра – од Шандора Талпаија, председника „Торонтала“. – Пре паљења сваке свеће биће организован пригодан културни програм, а након што се свећа упали гости ће бити у прилици да се почасте колачима, кафом, куваним вином и ракијом.

Друга свећа симболише мир који долази са Христом и у овој недељи верници се моле за мир у срцима, породицама и свету. Трећа свећа је свећа радости и често је ружичасте боје, док је четврта свећа – свећа љубави и она подсећа Божју љубав.

Адвентску свечаност пратиће и пригодан програм који припремају предшколци и ђаци.

-Прве недеље програм, који прати нашу традицију, припремиће средњошколци, друге недеље представиће се ученици од првог до четвртог разреда основне школе, треће од петог до осмог, док је последња недеља резервисана за предшколце. Свако паљење свећа пратиће хор удружења грађана „Рузмарин“ из Руског Села. Од 13. децембра, када се пали трећа свећа, биће приређен је божићни вашар и традиционално „Медено село“. На вашару ће се продавати новогодишњи украси, икебане и други пригодни поклони. Излагаће и ученици, а средства која се прикупе утрошиће се на прославу матурске вечери. Последње недеље биће подељени пакетићи најмлађима – напоменуо је наш саговорник.

Један од најпрепознатљивијих симбола Адвента јесте и адвентски венац. У облику је круга, што означава вечност и Божју љубав која нема почетка ни краја. Зеленило, често од борових гранчица, симболише наду и живот, док светло свијећа подсећа светло света.

А.Ђ.

Конкурс за доделу Награде града и градских признања отворен до 19. децембра

Jelena Trifunović November 28, 2025

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања расписује јавни позив за подношење предлога за доделу Награде града Кикинде и градских признања.

Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде. Градска признања додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем тј. седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у
области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада.

Предлоге за доделу и награда и признања града Кикинде могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.

Предлог се доставља писано и има податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.
Предлози се достављају до 19. децембра 2025. године, на адресу:
ГРАД КИКИНДА
ГРАДСКА УПРАВА – ПИСАРНИЦА, Трг српских добровољаца 12, 23300 Кикинда, са назнаком: ЗА НАГРАДУ ГРАДА КИКИНДЕ.

Бојан Микалачки именован за члана Градског већа задуженог за села, одлучено на седници Скупштине града

Aleksandra Djuran November 28, 2025

На 13. седници Скупштине града, на предлог градоначелника Младена Богдана за новог члана Градског већа изабран је Бојан Микалачки из Башаида, дипломирани инжењер менаџмента. Досадашњи члан већа Александар Аћимов поднео је оставку на ову функцију, а на његово место већином гласова именован је Микалачки који је у протеклих осам година био председник Месне заједнице, а потом и Савета МЗ Башаид. Био је запослен и у Компанији „НИС“, а тренутно ради у Јавном предузећу „Кикинда“.

-Предлажем да Бојан Микалачки буде члан Градског већа задужен за села – образложио је градоначелник Богдан. – У протеклом периоду показао је да се бори за своје село. Башаид потпуно другачије изгледа од када је он на челу ове Месне заједнице. Пуно тога је урађено захваљујући његовој упорности и жељи да се реше највећи проблеми на које су мештани указивали. Препознат је и по томе што свакодневно разговара са својим мештанима и, ослушкујући њихове потребе, планира инвестиције, културна и спортска дешавања и друштвене догађаје у селу. Сигуран сам да ће његово знање и искуство допринети и свим осталим месним заједницама.

У изјави за наш портал новоименовани члан Градског већа је рекао:

-Захвалио бих се на указаном поверењу. Драго ми је што је мој досадашњи труд и рад који сам посветио свом селу препознат. Трудићу се и радити за сва села, као што сам до сада радио у Башаиду.

Одборник опозиције Небојша Цукић иако је похвалио и истакао да је задовољан избором Бојана Микалачког, приликом гласања био је уздржан, јер, како је навео као опозиција треба увек да гласа против.

Градоначелник Богдан одговорио му је да није морање да одборници опозиције гласају против свих одлука, него да треба да подрже одлуке за које сматрају да су добре.

Предновогодишњи концерт певачких група „Гусала“ у недељу у Народном музеју

Aleksandra Djuran November 28, 2025

Академско друштво за неговање музике „Гусле“, у недељу у 17 сати, у свечаној сали Народног музеја организује предновогодишњи акапела концерт певачких група.

У концерту учествују женска певачка група, вокални и инструментални солисти, дуети, а публици ће се представити и тру дечије певачке групе. Чланови најстаријег културног српског друштва представиће традиционалне песаме уз презентацију старог и новог начина певања. На сцени ће бити педесетак чланова „Гусала“ који су прошли и пролазе едукацију у оквиру школе певања овог друштва.

Предавање о Милеви Марић у Културном Центру: Жена која је померала границе науке

Redakcija Kikindski November 27, 2025

У Културном центру Кикинда, у среду увече, одржано је предавање професора физике Петра Вуце поводом 150 година од рођења Милеве Марић, једне од најзначајнијих, али дуго потцењених жена у историји науке. Предавач је посебно истакао колико је Милевин животни пут био изузетан за време у ком је живела – као хрома девојчица која се, упркос бројним препрекама, изборила за школовање у областима резервисаним искључиво за мушкарце.

Милева је већ у детињству показала изузетну даровитост за математику и физику, а њени учитељи су је доводили пред професоре да решава сложене задатке. У Загребу је, захваљујући сопственој упорности, добила дозволу да похађа наставу из физике заједно са мушким ученицима, иако то девојкама тада није било дозвољено. Касније је у Цириху постала пета жена у историји која је уписала физику на Политехници, где је упознала Алберта Ајнштајна.

Упркос личним трагедијама и животним тешкоћама, Милева је остала симбол упорности, интелигенције и борбе за образовање. Предавање је подсетило да је њен прави допринос науци можда тиши него што заслужује, али њена храброст и пут који је отворила генерацијама жена остају непроцењиви.

(ВИДЕО) Чисти се депонија у Мокрину: Најављена оштрија контрола и постављање видео надзора

Aleksandra Djuran November 27, 2025

У Мокрину је у току чишћење дивље депоније на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ 15 година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Апел да се отпад не одлаже на ободу села још једном су упутили градоначелник Младен Богдан и председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић који су обишли радове. И поред свих напора, на лицу места затекли су људе који су на депонију бацали велику пластичну бурад.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село и у току је њено чишћење. Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. И пре три године из градског буџета уложено је 11 милиона динара за њено уређење. У плану је да поставимо камере и на тај начин санкционишемо све који бацају отпад у овом делу села и станемо на пут овом руглу.

У чишћење депоније које је у току биће утрошено 12 милиона динара. Новац су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

-Непрописно одлагање смећа је дугогодишњи проблем у Мокрину. Знатна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу. Осим домаћинстава и поједине фирме допринеле су да се овај простор претвори у еколошки проблем. Несавесни мештани угрожавају животну околину у месту у ком живе – истакао је први човек града.

Најављене су и оштрије контроле.

-Пољочуварска и инспекцијске службе биће присутније на терену, а позивам и све мештане да се сви заједно потрудимо да живимо у лепшем окружењу. Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад и тиме угрожавају животну околину. На територији града организује се сезонско одвожење кабастог отпада, а започели смо и са примарном селекцијом све у циљу да се смеће одлаже по прописима – закључио је Младен Богдан.

Завршетак радова очекује се за десетак дана. Сав отпад са депоније у Мокрину који се уклони са депоније најпре се убацује у мобилно постројење у којем се комунално смеће одваја од земље и грађевинског отпада. Комунални отпад потом се одвози на депонију у Кикинди.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Ветрозаштитни појас са 5.700 садница ниче између Иђоша и Мокрина

Aleksandra Djuran November 27, 2025

На излазу из Иђоша, према Мокрину у току је садња ветрозаштитног појаса. Око 5.700 младих стабала храста лужњака, липе, тополе, борова, дрена, јоргована биће засађено у више нивоа. Како напредује садња уверио се и градоначелник Младен Богдан, заједно са запосленима у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ветрозаштитни појас у дужини од два километара који ниче значајан је за пољопривреднике, али и све нас с обзиром на то да се из године у годину трудимо да повећамо површине под шумама на територији града. Средства у износу од 9,8 милиона динара обезбедили су локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине којем желим да се захвалим што нас подржава у свим великим пројектима. Подсетићу да поменуто Министарство финансира и изградњу фекалне канализације у насељу Стрелиште и Железнички Нови Ред – прецизирао је градоначелник Богдан и најавио да ће до краја године бити организовано низ акција у којима ће бити укључени најмлађи.

На општинским путевима другог реда и у претходном периоду засновани су ветрозаштитни појасеви, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Пошумљавају се и попуњавају површине у насељима и у атару. До краја године уредићемо партерне површине око вртића „Колибри у Микронасељу, Градски трг, попуњаваћемо школске шуме које смо подизали заједно са основцима у протеклој деценији. Почели смо са Кикиндом, а завршили са Башаидом и тако обухватили сва насељена места. И у Новим Козарцима пошумићемо део површина. Осим деце, едукујемо и пољопривреднике, а пуно тога радимо и са ловцима – рекла је Мирослава Наранчић.

Извођач радова је расадник „Викумак“ из Иђоша, а власник Радивој Лагунџин истиче да је време за садњу идеално.

-Вишеструки је значај ветрозаштитних појасева. Смањују ударе ветра и ерозију земљишта, а шуме привлаче падавине и птице, највише грабљивице, које лове глодаре који штете усевима. Свакако су веома важни за биодиверзитет и здравију средину. Временске прилике су такве да је хладно са температурама у плусу и имали смо идеалан распоред падавина те су услови за овај посао одлични – сазнајемо од Лагунџина.

Садња ће бити завршена до 1. децембра.

А.Ђ.