April 19, 2026

Град

skup-126-(2)

Skup ispred Gradske kuće: Kikinda protiv blokada i nasilja

Aleksandra Djuran September 28, 2025

I ove nedelje ispred ispred Gradske kuće održan je skup „Kikinda protiv nasilja i blokada“. Mirno i dostojanstveno sugrađani su pokazali, šta tiha većina misli o višemesečnim blokadama saobraćajnica, fakulteta, kao i o društvenoj nestabilnosti. Vreme je, istakli su naši sagovornici, da se nasilje i društvene podele zaustave.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Milenko Jovanov takođe je bio sa svojim sugrađanima.

Zastava Srbije i baloni u bojama trobojke bili su centralni deo i ovog okupljanja.

 

Marica Pantović, dolaskom na skup, želi da da podršku svima koji se zalažu za porodične vrednosti i normalan život.

-Želim da naše porodice žive u miru. Sa mnom su i moje komšije i prijatelji koji žele mir i kojima je dosta blokada i nasilja. Najviše mi smeta nered koji se izaziva u gradovima, na ulicama, na fakultetima gde mladi treba da se obrazuju. Nismo spokojni i narod je zabrinut. Najveća želja mi je da se ova situacija razreši uz dijalog i više poštovanja – kazala je Marica Pantović.

Bogdan Berbakov iz Mokrina napominje da podržava Srbiju bez nasilja.

-Nikome ne ide u korist društvena nestabilnost i neredi čiji smo svedoci svakog dana. Blokade su veliki udar na ekonomiju i privredu. Naročito mi smeta što đaci više meseci nisu išli u školu. To ne može nikome da donese dobro s obzirom na to da je važno da mladi stiču nova znanja  – istakao je Berbakov.

Nataša Stojanović takođe smatra da je neophodno da se vrati stabilnost u zemlji.

-Hoću da živim u Srbiji bez protesta, da budemo slobodni, da idemo u druge gradove, a da nas niko ne blokira. Hoću da se vrati Srbija u kojoj deca idu u školi i stiču znanja, a studenti su na fakultetima gde stiču obrazovanje. Za mene, obrazovanje je na prvom mestu. Svako od nas može da bira koga će da podrži, ali je važno da se međusobno uvažavamo i da poštujemo jedni druge, bez obzira na to na kojoj smo strani – dodala je Nataša Stojanović.

Skupovi su održani u više od 200 mesta i gradova.

 

 

nurdor-2025-(5)

Zlatni septembar i u Kikindi: Podrška malim divovima

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Udruženje NURDOR obeležava Zlatni septembar, mesec podrške deci oboleloj od malignih bolesti. Tim povodom na Gradskom trgu organizovan je program u kom su učestvovali solisti, plesne grupe i folkloraši.

U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka, a ovogodišnja kampanja posvećena je temi psihosocijalne podrške, jer svako dete i porodica, pored medicinskog lečenja, imaju potrebu za razgovorom, osloncem, podrškom u ostvarivanju prava i osećajem da nisu sami. Takvu podršku pruža i Ljubica Takić, volonterka iz Kikinde koja je preživela i ličnu tragediju. Njena ćerka preminula je od raka.

-Već 13 godina sam uz NURDOR i iako moje Jelene više nema, trudim se da pomažem deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima. Važno je pričati o bolesti i pružiti podršku, posebno roditeljima, kako ne bi posustali u toku lečenja koje zna da bude dugo i iscrpljujuće. Bila sam jaka u tom periodu, ali samo zahvaljujući Jeleni koja je bila hrabra i jaka. Psihološka podrška je najvažnija i ja sam je imala od lekara, volontera, od psihologa na Onkološkom odeljenju. I dalje sam u kontaktu sa njim i kada mi je teško pomogne mi – navela je Ljubica Takić.

I sugrađanka Suzana Mučalov je takođe volonterka NURDOR-a. Po zanimanju je vaspitačica i njena želja je da pomogne koliko može.

-Moje kumče je imalo rak i lada sam videla sa kakvim se sve problemima suočava zajedno sa roditeljima, rešila sam da i ja pomažem. Najmlađi onkološki pacijenti svakodnevno se bore za život i pored toga što učestvujem u raznim aktivnostima prikupljanja pomoći – dodala je Suzana Mučalov.

Podršku skupu dao je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je precizirao da je obaveza svakog pojedinca, ali i društva da ukažu poštovanje i pruže podršku i obolelima i njihovim roditeljima.

-Lokalna samouprava tu je da pomogne svakom bolesnom detetu i porodici. Pomažemo porodicama i deci koja imaju teška oboljenja, za šta se izdvajaju značajna sredstva u budžetu. Drago mi je što se taj novac nikada do kraja ne utroši što je pokazatelj da u našem gradu, na sreću, nemamo puno dece kojima je takva pomoć potrebna. Imamo i Komisiju za lečenje socijalno ugroženih i svi odrasli mogu da apliciraju za pomoć pri kupovini lekova i medicinskih pomagala – naveo je Bogdan.

Iz NURODOR-a pozivaju sve građane i društveno odgovorne kompanije da podrže akciju slanjem broja 2 na broj 1150.

A.Đ.

 

 

 

 

 

IMG-5142

Penzioneri na meti prevara: Za naddušek 360.000 dinara

Jelena Trifunović September 27, 2025

Kikindsko Udruženje potrošača beleže sve više prijava građana koji postaju žrtve agresivne prodaje na kućnom pragu. Najčešće stradaju penzioneri, jer ih trgovci smatraju najpodložnijim manipulacijama. Scenario je gotovo uvek isti: telefonski poziv sa „specijalnom ponudom“ ili „ekskluzivnom šansom“, i ubrzo prodavac kuca na vrata sa robom koju „treba odmah probati“, objašnjava Darko Cvijan iz Udruženja potrošača Kikinde.

– Zabrinjava što trgovci često imaju detaljne podatke o potencijalnim kupcima, sumnja se da do tih informacija dolaze preko različitih kanala, možda čak i kroz zloupotrebu podataka iz PIO fonda, mada za to nemamo dokaze. Na meti su upravo stariji, koji lakše poveruju u „povoljnu priliku“. Roba koja se nudi obično ima nerealno visoke cene. Primer je naddušek po ceni od čak 360.000 dinara – iznos za koji se može kupiti čitav krevet. Prodavci često nude plaćanje preko administrativne zabrane na penziju, stvarajući utisak da je proizvod pristupačniji nego što jeste- navodi Cvijan.

Iako Zakon o zaštiti potrošača daje pravo na povraćaj robe u roku od 14 dana bez obrazloženja, trgovci nalaze način da to onemoguće. Proizvod odmah otvaraju pred kupcem i predstavljaju ga kao „medicinski“ ili „kozmetički“, tvrdeći da se iz „higijenskih razloga“ ne može vratiti.

Ponekad se za povraćaj traži i dodatna naknada, poput 12.000 dinara za navodnu „sterilizaciju“, što dodatno odvraća građane od raskida ugovora. Čak i kada kupac insistira, trgovci odugovlače razgovorima i obećanjima dok ne istekne rok od 14 dana.

Udruženje zato apeluju na porodicu, posebno decu i unuke, da pomognu penzionerima i odmah reaguju ako se kupovina dogodi – pismenim putem, mejlom ili preporučenim pismom, jer telefonski poziv nije dokaz. Kada rok istekne, mogućnost za raskid ugovora nestaje, ukazuje Cvijan.

-Problemi se javljaju i kod onlajn kupovine: paket treba otvoriti odmah po prijemu i eventualnu štetu prijaviti u roku od 24 sata, što mnogi zanemaruju- dodaje.

Suština je da se nudi roba koja uglavnom nije neophodna, kupovina je impulsivna, pod pritiskom koji trgovac namerno stvara. Iako je reč o nepoštenom poslovanju, zakonske rupe ostavljaju prostora da ovakva praksa opstaje. Zato je najbolja zaštita – informisanje. Svako treba da zna svoja prava i da ih iskoristi na vreme.

kolonizacija-bvs-(2)

Banatsko Veliko Selo obeležilo 80 godina od kolonizacije: Izložba i predavanje stručnjaka „Matice srpske“

Aleksandra Djuran September 26, 2025

Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo upriličena je izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“.  O temi su govorili dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova „Matice srpske“, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar „Matice srpske“ i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.

-Pre 80 godina nova socijalistička vlast  posle Drugog svetskog rata kolonizovala je partizanske porodice radi naseljavanja Vojvodine – istakao je ovom prilikom dr Milan Micić. – Tokom 10 meseci u Vojvodinu je stiglo 250.000 ljudi u 114 mesta i to je najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji Vojvodine, a istovremeno i najorganizovaniji i najhumaniji po uslovima. Kolonizovane su partizanske porodice iz cele ondašnje Jugoslavije i tačno su dobijene kvote koliko koja Republika gde naseljava. Stanovnici Bosne i Hercegovine naselili su deo oko Bačke Palanke i 29 trougla između Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomića. Banatsko Veliko Selo sastavljeno je od tri Soltura, Svetog Huberta i Šarlovila. Pomenuta naselja formirana su 1770. i 1771. godine i u njima su živeli Francuzi iz okoline Meca. Na ovaj prostor stigli su kolonisti iz Bosanske Krajine, iz okoline Drvara, Bosanskog Petrovca i najviše iz Bihaća.

Pre dolaska porodice su pisale molbe za naseljavanje i došle su organizovano. Tada su im dodeljene kuće i zemljište s tim  da jedan deo porodica nije mogao da izdrži u novoj sredini, nije im odgovarao način života, pejzaž, klima tako da su se te porodice vraćale u Bosansku Krajinu.

-Oni koji su ostali prošli su kroz prilagođavanje, učili su da žive novim načinom života u rada. Komunističke vlasti izvršile su kolektivizaciju zemlje i imovine i formirane su seljačke radne zadruge. One su bile način da se kolonisti brže prilagode životu u ravnici, ali i da se na ideološki politički oblikuju u skladu sa interesima komunističkih vlasti – zaključio je Micić.

Na tragu želje da sledi misiju koju „Matica srpska“ već dva veka sprovodi na ovim prostorima, a koja se ogleda u očuvanju bogatog srpskog istorijskog nasleđa,  grad Kikinda je pre nekoliko godina potpisao sporazum sa ovom važnom ustanovom, podsetila je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je prisustvovala događaju.

-Ovakvi susreti i događaji su dokaz plodonosne saradnje. Zadatak „Matice srpske“ je bio da nam, iz ugla stručnjaka, približi sve značajne istorijske događaje i procese u koji spadaju i migracije koje su karakteristične za ove krajeve. Ove godine obeležava se osam decenija od kako su Srbi iz Bosne i Hercegovine, Krajine, Like, došli i naselili ove prostore. Sa sobom su doneli kulturu, običaje, mentalitet i osobenosti svog kraja. U novoj sredini suočili su se sa svim izazovima koji su ih sačekali. Bilo je potrebno da se adaptiraju na okolinu i na starosedeoce. Večeras je bila prilika da čujemo koliko je značajna bila kolonizacija te 1945. godine i na koji način su uticali na očuvanju srpskog naroda i nacionalnog identiteta i bića – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Ovom prilikom otvorena je i izložba posvećena krajiškom piscu Branku Ćopiću u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad. Postavka je kolaž fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih pomenutom književniku.

Događaju su prisustvovali meštani, kao i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

A.Đ.

turizam-svetski-dan-2025-(7)

Svetski dan turizma: Predškolci postali najmlađi turistički vodiči grada

Aleksandra Djuran September 26, 2025

Uoči Svetskg dan turizma, 27. septembara, zaposleni u Turističkoj organizaciji obeležili su sa mališanima iz vrtića „Plavi čuperak“. Njih su upoznali sa istorijatom Gradskog trga, ali i sa najvažnijim turističkim znamenitostima: „Danima ludaje“, mamuticom Kikom, sovama, najlepšom ulicom u Srbiji.

-Već pet godina, zajedno sa našim najmlađim sugrađanima, Turistička organizacija obeležava važan datum. Predškolci će postati najmlađi turistički vodiči. Ovo je pravi način da kod dece razvijamo ljubav prema svom gradu, a ujedno će imati priliku i da saznaju više o istorijatu i znamenitostima Kikinde – istakla je Tatjana Vuković iz Turističke organizacije.

Vaspitačica Romina Karanović dodala je da deca pokazuju interesovanje da upoznaju svoj grad.

-Mališani su ponosni na svoje bedževe turističkih vodiča i žele da pokažu koliko znaju o Kikindi. Svakom šetnju kroz grada zainteresuju se za određenu zgradu ili deo grada što je nama signal da i u vrtiću radimo sa njima i obogatimo njihova znanja – dodala je Romina Karanović.

Svetska turistička organizacija je odredila 27. septembar kao Svetski dan turizma, jer je na taj dan 1970. godine u Meksiku usvojen statut ove organizacije. Od 1979. ovaj datum obeležava se širom sveta.

A.Đ.

 

banatskovelikoselo

U petak u Banatskom Velikom Selu: Obeležavanje osam decenija od kolonizacije

Jelena Trifunović September 25, 2025
Povodom Dana kolonizacije i obeležavanja osam decenija “osme ofanzive”, u Banatskom Velikom Selu će u petak 26. septembra biti upriličen niz događaja posvećenih kolonizaciji ovog mesta.
Program će početi izložbom u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad, posvećenom krajiškom piscu Branku Ćopiću.
Kako navode organizatori, ova postavka će biti svojevrsni kolaž sastavljem od fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih omiljenom književniku. Izložba je u potpunosti prilagođena školskom uzrastu i s obzirom na Brankov duhoviti način pisanja i bogat život, mladi, ali i stariji Velikoselci moći će da se još jednom podsete pisca koji je mnogima ulepšavao detinjstvo.
Program će dalje pratiti i prezentacija na temu kolonizacije Vojvodine 1945-1948. a centralni događaj te večeri biće istorijsko predavanje posvećano naseljavanju Velikog Sela kolonistima iz Bosanske krajine.
Predavači na ovoj tribini biće dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova Matice srpske, ovdašnji istoričar Dušan Dejanac, potom Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja vojvodine i dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, kojem je i inače tema kolonizacije uža specijalnost.
Milan Micić, je, podsetimo, doktor istorijskih nauka, autor velikog broja knjiga iz oblasti kolonizacije, a u vezi sa predstojećim predavanjem navodi niz egzaktnih detalja vezanih za naseljavanje Velikog Sela.
-Najveći broj kolonista deselio se iz Petrovca, Drvara i Bihaća. Bavim se u svom naučnom radu temama vezanim za kolonizaciju a jedan deo se odnosi i na naseljavanje Vojvodine nakon Drugog svetskog rata-navodi Micić.
Ova, druga kolonizacija je možda manje izazovna za istoričare, jer je, kako kaže ovaj istoričar, kolonizacija od 1945. ubedljivo je najbolje ogranizovana kolonizacija našeg naroda od svih koje su sprovođene.
Program posvećen kolonizaciji u Velikom Selu održaće se u sali za venčanja Mesne zajednice u petak 26. septembra sa početkom u 19 časova.
U VOJVODINI KOLONIZOVANO 114 NASELJA
Ukupno je, navodi naš sagovornik, kolonizacija sprovedena u 114 naselja i njome je obuhvaćeno oko 250.000 ljudi i malo je primera koji se mogu nazvati senzacionalnim i koji bi bilo zanimljivi hroničarima, istoričarima ili onima koji bi želeli da pronađu neki presedan.
U pitanju je vrlo pedantno vođena dokumentacija o toj najbolje organizovanoj kolonizaciji a takva je i arhivska građa.
– Sveti Hubert, Šarlevil i Soltur su, kao što je poznato, bila tri naselja naseljena nemačkim življem. U skoro opustela sela, počevši od 1945. doselilo se u Šarlevil 179 domaćinstava, 294 u Hubert, a u Soltur 184. Inače, dodaje Micić, ta tri takozvana “nemačka sestrinska naselja” formirali su kako Nemci, tako i Francuzi iz okoline Meca. Kako je selo pripadalo Carevini i mnogi Francuzi  iz ova tri sela, a naročito iz Šarlevila nosili su ponemčena prezimena.
Kolonizacija iz Krajine počela je novembra 1945. i trajala je sve do 1948. (ne uključujući potonje autokoloniste) i najveći deo naseljenika je ostao da u Banatu počne novi život.  Manji deo se ipak vratio u Krajinu, ne mogavši da se privikne na ovdašnju klimu i druge uslove života.
N. Savić
protivblokada

„Kikinda protiv blokada i nasilja”: U nedelju na Gradskom trgu u 16.30 sati

Jelena Trifunović September 25, 2025

Svi građani koji se protive fizičkim blokadama fakulteta i saobraćajnica, teroru i haosu u našem društvu, pozvani su da se pridruže do sada najvećoj mirnoj i porodičnoj šetnji, koja će biti održana u nedelju, 28. septembra, u oko 200 mesta širom Srbije.

U Kikindi je skup građana planiran ispred Gradske kuće, na trgu, sa početkom u 16.30 časova.

Okupljanja građana koji se protive blokadama održana su do sada pet puta počev od 20. avgusta, a svaki put je broj okupljenih i broj mesta u kojima su skupovi održani bio veći.

Svi skupovi bili su prijavljeni i protekli su mirno, bez incidenata sa jasnim porukama protiv nasilja i blokada.

Okupljeni građani su poručili da žele da se vrati normalan život kakav su imali pre blokada, da se slobodno kreću, rade i uče i da blokade ometaju svakodnevno funkcionisanje.

U Kikindi je na proteklim skupovima zabeležen veliki odziv građana.

 

nasilje-skup-(1)

Naš grad domaćin skupu o unapređenju borbe protiv nasilja u porodici

Aleksandra Djuran September 25, 2025

U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – Ombudsmana i  grada u Gradskoj kući održan je sastanak posvećen unapređenju borbe protiv nasilja u porodici i sistemskoj podršci žrtvama. Snežana Knežević, zamenica pokrajinske zaštitnice građana, ombudsmanke, zadužena za ravnopravnost polova istakla je da je pokrajinski ombudsman  koordinator mreže „Život bez nasilja“ koja ove godine obeležava 20 godina postojanja.

-U nedostatku, tada, pravnog okvira mreža „Život bez nasilja“ nastala je 2005. godine. Ona okuplja sve institucije na teritoriji Vojvodine koje se bave nasiljem u porodici i nasiljem prema ženama. Godine 2017. donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je obavezao institucije na saradnju. Jedna od aktivnosti obeležavanja jubileja mreže je i obilazak svih okruga gde razgovaramo sa predstavnicima centara za socijalni rad, policijskih uprava, tužilaštava, domova zdravlja, bolnica. Želimo da čujemo sa kakvim se problemima susreću profesionalci u radu sa predmetima nasilja, šta može da se promeni kako bi se postupalo efikasnije i bolje i institucija pokrajinskog ombudsmana može da učini da bi zaštita žrtava nasilja bila bolja – navela je Snežana Knežević.

Knežević dodaje da porodičnog nasilja ima dosta, ali da ima i pomaka od kada je donet Zakon.

-Saradnja institucija i razmena informacija je ključna i na tome insistiramo. Nasilje je krug koji se ne zaustavlja sam od sebe, te je od suštinske važnosti da se žene ohrabruju da prijave nasilje – zaključila je Snežana Knežević.

Aleksandra Jovanov, socijalni radnik u Opštoj bolnici dodala je da postoji dobra saradnju sa Policijskom upravom i Centrom za socijalni rad.

-Uprkos merama i izmenama Zakona o sprečavanju nasilja, beleži se porast broja nasilja u porodici. Opšta bolnica postupa po svim protokolima i pravilima kada je u pitanju žrtva nasilja. Naša zakonska obaveza je da nasilje prijavimo, a duže od 10 godina u našoj ustanovi funkcioniše i Centar za zaštitu žena žrtava seksualnog nasilja. Bilo bi dobro da imamo i povratne informacije o tome kako se na kraju postupak završio i da li je žena žrtva nasilja dobila sveukupnu zaštitu  – napomenula je Aleksandra Jovanov.

Gradonačelnik Mladen Bogdan, pozdravljajući učesnike skupa, istakao je nasilje u porodici pojava koja je jako dugo prisutna u društvu i da je lokalna samoupravu tu da pomogne žrtvama.

-Lokalna samouprava, u saradnji sa nadležnim republičkim i pokrajinskim institucijama, učestvuje u svim programima, preporukama i strategijama za smanjenje, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici. Svake godine sve više je prijava nasilja u porodici i važno je pričati o nasilju i osnaživati žrtve. Novi Zakon umnogome je doprineo da se ubrza funkcionisanje čitavog sistema, a ovakvi skupovi prilika su da se on još više unapredi – zaključio je gradonačelnik Bogdan.

Skupu su prisustvovali predstavnici relevantnih institucija iz svih mesta Severnobanatskog upravnog okruga.

A.Đ.

 

svetski-dan-zdravlja-(7)

Povodom Svetskog dana srca: U ponedeljak u Crvenom krstu besplatna kontrola zdravlja

Aleksandra Djuran September 25, 2025

Pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj“, Svetski dan srca biće obeležen u ponedeljak, 29. septembra, akcijom besplatne kontrole zdravlja u prostorijama Crvenog krsta.

Od 9 do 11 časova, građani će moći da izmere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, bez zdravstvene knjižice, uputa i zakazivanja. Osim osnovnih merenja, svi zainteresovani dobiće i korisne preventivne savete o očuvanju zdravlja.

Akciju zajednički organizuju Crveni krst, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje sa ciljem da poveća svest o zdravlju srca, podsećajući ljude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlju  i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.

Str-107-Poledjina-spomen-ploce-(2)-(2)

Svečanost u Novim Kozarcima: Obeležavanje 80 godina od kolonizacije

Aleksandra Djuran September 25, 2025

Povodom osam decenija od kolonizacije u subotu, 27. septembra u Novim Kozarcima biće održana manifestacija „Susreti na kozaračkim stazama – 80 godina zajedništva“.

Kod spomenika kolonizaciji u centru sela u 14 sati biće organizovan program. Spomenik posvećen kolonistima postoji jedino u Novim Kozarcima i ove godine on će biti rekonstruisan odnosno uradiće se zaštita i čišćenje. Autor spomenika je akademski slikar Zdravko Mandić koji ga je nazvao „Svome rodu i potomstvu“.

U 15 sati počeće „Pitijada“, takmičenje u pravljenju pite krompiruše. Ona se organizuje 15. put, a ovo nadmetanje nastalo je na inicijativu pokojnog profesora Milorada Majkića. Kozarčanke su nadaleko poznate po svojim pitama. Recepti se prenose sa kolena na koleno, a u Krajini, odakle su Novi Kozarci naseljeni, krompiruša je tradicionalno jelo. I ove godine praviće se pita za Ginisa.

U okviru obeležavanja važne godišnjice biće organizovan turnir u malom fudbalu na koji se prijavilo 14 ekipa sačinjenih od meštana. Iz svake ulice u selu prijavljene su ekipe, pravo učešća imaju stanovnici Novih Kozaraca i  i u turniru će učestvovati oko 150 ljudi.

Godišnjica kolonizacije biće obeležena i sadnjom drveća. Tokom jesenje sadnje na pet lokacija posadiće se većinom platani koji su simbol dugovečnosti, zajedništva i snage. Nova stabla naći će svoje mesto u centru sela, u dva parka i obodu sela.

A.Đ.