Град Архиве | Page 51 of 377 | Кикиндски портал

Претходне недеље у Србији 558, а на територији Полицијске управе пет саобраћајних незгода

Aleksandra Djuran January 26, 2026

Током претходне недеље на путевима у Републици Србији догодило се 558 саобраћајних незгода у којима су две особе погинуле и повређеноа је 233 лица, при чему је 35 особа задобило тешке телесне повреде. У истом том периоду на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се пет саобраћајних незгода у којима су повређене две, а једна особа задобилa je тешке телесне повреде.

Ови подаци јасно показују да су возачи и даље најугроженија категорија учесника у саобраћају. Посебно забрињава чињеница да је највећи број страдалих возача евидентиран на подручју Београда и Чачка, што указује на потребу за додатним опрезом, нарочито у урбаним
срединама и на фреквентним саобраћајницама. Брзина неприлагођена условима пута, непоштовање саобраћајних прописа, умор и непажња и даље су најчешћи узроци најтежих
саобраћајних незгода.

Из Полицијске управе још једном апелују на све возаче да поштујту ограничења брзине, користе сигурносни појас, не возе под дејством алкохола и не разговарају телефоном.

Иђошки винари на Међународном сајму вина у Темерину освојили 28 медаља

Aleksandra Djuran January 25, 2026

Чланови удружења винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша на 28. „Јануарском међународном сајму вина“ у Темерину освојили су 29 медаља за квалитет вина.

-На такмичење смо однели 30 узорака од којих је само једно вино добило признање, а сва остала награђена су медаљама – сазнајемо од Бранислава Бројчина из „Шасле“. – Велику златну медаљу освојио је наш члан Роберт Бодо за каберне совињон који је освојио 95,2 поена. Бодо је Кикинђанин који живи у Београду Има свој виноград у нашем граду и веома му је посвећен. И вино „морава“ Предрага Бајшанског освојило 89,8 поена, док је за рајски ризлинг добио 88 бодова. И Горан Аџић, наш почасни члан из Чоке освојио је 87,2 поена за шардоне. Јелена Радојчин из Иђоша са 89,5 бодова добила је злато за црвено вино. Ненад Миладински, такође за црвено вино, освојио је 88,4, Иван Милосављев 87,8 и Бора Гајин са 87,6 бодова награђени су најсјајнијим одличјем.

Поред осам златних, Иђошани су награђени и са 18 сребрних и девет бронзаних медаља.

-Сва вина су одличног квалитета и сигуран сам да ће се то показати и на нашим „Данима вина“ који ће бити одржани 14. фебруара. Користим прилику да позовем све да буду део покрајинске манифестације коју организујемо 26. пут. Очекујемо око 200 узорака вина које ће оцењивати врхунски енолози.

На такмичењу у Темерину на оцењивању је било 611 узорака вина произвођача из земље и региона с обзиром на то да је Јануарски сајам један од најзначајнијих винских догађаја у региону.

А.Ђ.

Обележен Дан мађарске културе: Омаж књижевнику Атили Јожефу

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Дан мађарске културе обележен је у Културно уметничком друштву „Еђшег“. Празник се обележава од 1989. године, а повод је помен на дан када је песник Ференц Келчеи 1823. Завршио рукопис композиције „Химна“, која је касније постала национална химна.

Овим поводом глумачка секција друштва извела је представу, а све присутне поздравила је председница „Еђшега“ и чланица Националног савета мађарске националне мањине Рамона Тот.

-Жеља нам је била да публици представимо стихове, али и животни пут Атиле Јожефа, највећег мађарског писца. Публика је имала прилику да ужива у посебној сценској изведби која је била обогаћена елементима игре сенки. На достојанствен начин одали смо почаст једном од најзначајнијих представника мађарске књижевности – навела је Рамона Тот.

Песма „Химна“ говори о прошлости и даје путоказе за садашњост и будућност.

– Део културе смо наследили и морамо је неговати, сачувати и пренети младима. Са друге стране и ми морамо да стварамо културу јер ће тако бити богатија. У нашем друштву сваке године обележавамо Дан мађарске културе. Сви ми, који живимо на ово простору, имамо срећу јер смо део мултинационалне и мултикултурне средине – додала је наша саговорница и напоменула је да обележавањем значајног датума почињу активности друштва у овој години.

У оквиру манифестације отворена је и изложба ручних радова групе „Виола“, која приказује вредности занатске традиције, лепоту стваралачког рада и његову разноврсност.

КУД „Еђшег“ званично постоји 81 годину, а дуже од једног века на истом месту негује се и чува мађарска култура.

Значајан датум се обележава како у Мађарској, тако и у мађарским заједницама ван матичне земље. Заслуга Ференца Келчеија јесте у томе што је написао стихове који су помирили римокатолике и протестанте у Мађарској, који су пре 1823. године имали засебне химне.

А.Ђ.

Сутра и прекосутра (недеља и понедељак) за наше подручје најављени удари ветар до 100 километара на сат

Aleksandra Djuran January 24, 2026

За сутра, недељу 25. јануар, најављен је црвени метеоаларм проглашен за подручје северног, средњег и јужног Баната јер се очекују удари ветра већи од 28 m/s (≥100km/h), а за понедељак 26. јануар, за исто подручје најављен је наранџаст метеоаларм са ударима ветра већим 24 m/s
(≥85km/h).

С обзиром на прогнозиране опасне временске појаве, које могу проузроковати материјалну штету и представљати опасност по људе и животиње, изазвати проблеме у транспорту и саобраћају, нанети штете у пољопривреди на свим врстама вегетације и на ширем подручју, као и штете на шумама и дрвећу, те проблеме у грађевинарству и другим делатностима, неопходно је бити врло обазрив, свестан ризика и редовно информисан о детаљима очекиваних метеоролошких услова.

ЈП „Кикинда“ наложено је да предузму мере у спречавању и ублажавању последица, а у приправности ће бити службе које су оспособљене за реаговање у оваквим ситуацијама.

Светско надметање гускова стигло до четврт финала: Сутра (недеља) у 10 такмичи се осам најбољих сениора

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Као и сваке зиме, недеље у Мокрину резервисане су за гусане. Квалификациона надметања су почела 7. децембра најпре у категорији двогодишњака, уследиле су и сениорске борбе, а и млади су укрстили кљунове, сазнајемо Живице Терзића, председника удружења „Бело перо”. Светско првенство у надметању гускова, 40. по реду, стигло је до четврт финала које се одржава током викенда.

-У категорији сениора први пар су гусан Жућко власник Лазара Адамова Билте, шампион из 2024. године, и гусак Тајсон Мирка Ристића, прошлогодишњи победник у категорији двогодаца. Други пар су Спасоје Милана Дражића, прошлогодишњи вицешампиона и Вук Саве Терзића, првак лиге младих из 2024. године. Трећи пар су гусан Кобра власника Милоша Ђукића и гусак Мирослава Челекетића, док су последњи пар Чисора и Толмач власника Душана Племића односно Николе Кришана – каже Терзић.

Надметање сениора је у недељу у 10 сати, а једногодишњаци се данас (субота) такмиче у осмини финала, а следеће недеље је четврт финале.

-Двогоци су прошле недеље имали четврт финале и сада имају тронедељну паузу до полуфинала. Један пар чине гусани Богдана Ристића и Мирослава Челекетића, а други пар су пернати љубимци такође Мирослава Челекетића и Драгана Тота – сазнајемо од Терзића.

Полуфинале је 8, а финале је у недељу, 22. фебруара.

-Ове године, после дуже времена имали смо праву зиму која и одговара гусанима. У сениорској категорији било је фантастичних надметања, од којих је једно трајало и 20 минута – навео је наш саговорник.

У категорији сениора има 33, а двогодаца је 38. Младих је највише и било их 64 и они ће са такмичењем започети око Нове године. Укупно је 134 гусана било на овогодишњем надметању.

Оно што карактерише овогодишње Светско првенство у надметању гускова јесте округла годишњица. Већ 40. годину на мокринским сокацима бели „гладијатори“ боре се за љубав женки.

Припреме за борбе чувених мокринских гусана трају 365 дана у години. Љубитељи ових пернатих животиња истичу да је важно је да гусан води „спортски” живот и то нарочито од прве до седме године живота када се најбоље надмећу.

А.Ђ.

Од колона до корена: осам деценија од сеоба које су обликовале Банат

Redakcija Kikindski January 23, 2026

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

Вакцина постоји, преглед спашава: Кикинда може да смањи ризик од рака грлића материце

Redakcija Kikindski January 23, 2026

Европска недеља превенције рака грлића материце подсећа да се ова болест у великој мери може спречити редовним гинеколошким прегледима и вакцинацијом против хуманог папилома вируса (ХПВ). Према подацима Завода за јавно здравље, у Севернобанатском округу до сада је више од 1.100 деце примило прву дозу ХПВ вакцине.

Рак грлића материце најчешће се јавља код жена након 35. године, док је највећа учесталост забележена у узрасту од 55 до 59 година. Стопа смртности износи око 12 одсто, што овај малигнитет сврстава међу значајне јавно-здравствене проблеме.

Начелница Одељења за контролу и превенцију болести др Татјана Пецарски истиче да су превентивни прегледи и рано откривање кључни за очување здравља жена.

-Рак грлића материце може се спречити редовним одласцима код гинеколога и правовременом дијагностиком. На тај начин може се спасити живот – наглашава др Пецарски.

У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином, као мера примарне превенције. Вакцина је намењена деци и младима узраста од 9 до 19 година, примењује се у две до три дозе, а могу се вакцинисати и дечаци и девојчице.

Према подацима од 12. јануара, у Севернобанатском округу прву дозу вакцине примило је 637 деце узраста од 9 до 14 година и 456 младих од 15 до 19 година, што је укупно око 1.100 вакцинисаних. Комплетну вакцинацију до сада је завршило 912 деце, од чега је 306 дечака.

-Позивам родитеље да заједно са децом донесу одлуку о вакцинацији. Осим што штити од рака грлића материце, вакцина штити и од других обољења изазваних хуманим папилома вирусима, укључујући и бенигне промене као што су кондиломи, чије лечење може бити дуготрајно и упорно – наводи др Пецарски.

Она додаје да је вакцина у употреби већ око двадесет година и да земље које су рано увеле системску вакцинацију, попут Канаде, данас бележе изузетно низак број оболелих и смртних исхода од овог карцинома.

Као мера секундарне превенције, препоручује се редовно обављање Папаниколау теста, једноставног и неинвазивног прегледа који омогућава рано откривање премалигних и малигних промена на грлићу материце.

Т. Д.

У Техничкој школи „Михајло Пупин“: Уградња инсталације за откривање и дојаву пожара

Aleksandra Djuran January 23, 2026

У Техничкој школи „Михајло Пупин“ у току је уградња инсталација за аутоматско откривање и дојаву пожара. Средства су добијена од Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине-националне заједнице по конкурсу за унапређење безбедности установа основног и средњег образовања.

-Одобрено нам 3,3 милиона динара за постављање уређаја за откривање и јављање пожара – истакла је је директорица Миланка Халиловић. – Радови су почели у току зимског распуста и крајем јануара ће бити завршени. Свака установа, по Закону , дужна је да има овај систем. У случају пожара, уређаји га детектују, а преко сирене и централе упозоравају све у школи, али и обавештавају надлежне службе. На овај начин повећаће се безбедност ученика и запослених, као и имовине.

Уређаји се постављају у свакој просторији: учионицама, ходницима, помоћним просторијама, канцеларијама. Посао који се обавља тако да не смета одвијању наставе.

-Наша школа прошле године добила је и 800.000 динара за израду техничке документације за реновирање свлачионица и изградњу косог крова изнад овог простора. Кров прокишњава и неопходно је решити овај проблем те ћемо за средства конкурисати код надлежних покрајинских и републичких органа. Исто тако у плану је и комплетна реконструкција свлачионица и помоћних тоалета у склопу фискултурне сале – навела је наша саговорница.

Школу похађа 680 ученика.

А.Ђ.

Почиње реновирање бившег Дома ученика: Геронтолошки центар добија још једну локацију

Redakcija Kikindski January 22, 2026

У Геронтолошком центру Кикинда данас је званично представљен и предат Акциони план у оквиру пројекта прекограничне сарадње „Повезане здравствене и социјалне услуге у пограничном региону“, који се реализује кроз програм Интерег ИПА Румунија–Србија. План дефинише даљи развој капацитета установе, као и мере за јачање ванинституционалне заштите старијих.

Носилац пројекта је Геронтолошки центар Кикинда, а партнери су Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus и град Дета из Румуније. Пројекат траје 18 месеци, а укупна вредност износи 1.749.485 евра, од чега је кикиндској установи опредељено 850.230 евра.

В.д. директора Геронтолошког центра Драган Стјепановић истиче да ће средства бити уложена у адаптацију објекта некадашњег Дома ученика у Улици Ђуре Јакшића 53, чији је један део већ реконструисан средствима Покрајинског секретаријата.

–Преостали део сада ћемо реконструисати средствима ИПА пројекта, а радови почињу већ у понедељак. На овај начин трајно решавамо проблем капацитета, јер тренутно имамо листу чекања од више од 30 корисника месечно. Добићемо савремени објекат са око 77 смештајних места, лифтом и уређеном баштом, који ће коначно добити пуну намену – навео је Стјепановић.

Акциони план израдила је невладина организација Центар за дијалог и толеранцију, а председник управног одбора, Ђорђе Вазаревић, појашњава да документ обухвата мере такозване деинституционализације.

–Деинституционализација подразумева да корисници који су у могућности могу да остану у својим домовима, уз подршку геронтодомаћица, медицинских сестара и, по потреби, лекара. Помоћ обухвата набавку намирница, одлазак у апотеку, медицинске услуге и друге активности које корисници више не могу самостално да обављају – објаснио је Вазаревић.

Он је нагласио да овакав модел има двоструки значај – психолошки, јер већина људи жели да остане у свом дому, и организациони, јер се тиме растерећују смештајни капацитети у установи.

–Корисницима се оставља слобода избора – да ли желе домски смештај или останак у сопственом домаћинству уз подршку службе. На тај начин индиректно се повећавају капацитети и омогућава да они којима је домски смештај неопходан брже дођу до места – додао је Вазаревић.

Стјепановић је истакао да је за 2026. годину планиран и пројекат реновирања делова Старог дома, где ће постојећи павиљони из седамдесетих година бити срушени. Вредност нове инвестиције износи око 219 милиона динара, а завршетак радова очекује се у року од годину дана.

Како је раније истакнуто, унапређење сарадње са партнерима из Румуније омогућиће размену искустава и примера добре праксе у области социјалне и здравствене заштите, што би требало да допринесе квалитетнијој и доступнијој бризи о старијим суграђанима у региону Баната.

Т. Д.

Први до Часног крста допливао Матија Ратко, па га препустио најмлађем учеснику Вељку Попову

Aleksandra Djuran January 19, 2026

Пливање за Часни крст на Богојављење, 19. јануара, дан када се Исус Христ крстио у реци Јордан, и ове године изазвало је велико интересовање суграђана који су пливали на Старом језеру, али и оних који су дошли да бодре храбре момке и девојке.

Од 36-оро пливача, први је до крста допливао Матија Ратко (26) који је више пута до сада учествовао у Богојављенском обичају, а 2020. године, такође је био најбржи. Освојени крст Матија је предао једном од тројице најмлађих учесника 12-годишњем Вељку Попову из Мокрина.

-Први пут сам пливао за Часни крст. Имао сам жељу да то урадим и пошто сам био упоран моји родитељи су се сложили са тим. Тренирам ватерполо и драго ми је што сам победио хладноћу – казао је Вељко.

Најмлађи учесник, од када се плива, био је Стеван Чакармиш (11) такође из Кикинде.

-Ово је обичај о ком сам пуно слушао. Сваке године пратим оне који пливају и увек им се дивим. Част ми је што сам био део овогодишњег пливања – сазнајемо од Стевана.

Кикинђанин Матеја Бајић (12) показао је колико је храбар јер је на минус четири степена ушао у воду која је била свега три степена у плусу.

-Од седме године желим да пливам и сада сам је и остварио. Већ пет година наговарам маму и тату да ме пусте, али су ми, све до сада, говорили да сам мали – рекао нам је Матеја.

Пре уласка у воду организован је верски обред који је предводио протојереј Бобан Петровић:

-Највећу жртву поднели су храбри пливачи зарад љубави према Богу, обичајима и вери. Они су се и највише радовали јер су победили себе.

Крст у воду, 33 метра од обале, бацио је градоначелник Младен Богдан.

-Ни спољна температура у минусу, ни лед на Старом језеру нису поколебали храбре момке, девојке, али и дечаке да испоштују обичај за Богојављење и пливају за Часни крст. Свака част и њима, али и онима који су пливали у Новим Козарцима. Наш град и на овај начин показује заједништво, али и решеност да сачувамо традицију нашег народа. Све победнике наградили смо златником града и на тај начин им указали поштовање – прецизирао је Богдан.

Пливање у Кикинди, 12. по реду, организовали су Ронилачки клуб „Орка“, Српска православна црква и локална самоуправа. Међу 36-оро пливача било је и четири припаднице лепшег пола.

На Богојављење се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна. Чува се као чудотворна света драгоценост јер штити од нечистих сила. Никада се не квари. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела.

А.Ђ.