Grad Arhive | Stranica 318 od 329

Nisu zaboravili nekadašnji praznik: SUBNOR obeležio 29. novembar

Jelena Trifunović novembar 29, 2022

Obeležavanje nekadašnjeg praznika, 29. novembra, upriličili su članovi SUBNOR-a u mesnom odboru u Banatskom Velikom Selu. Tom prilikom dodeljene su i zahvalnice istaknutim članovima velikoselskog odbora ove boračke organizacije: posthumno Đuri Dotliću, sekretaru MO Branku Marčeti, Miodragu Obradoviću i savetu Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo.

– Nekadašnji Dan Republike bio je ponos i tradicija zasnovan na NOB-u i drugom zasedanju AVNOJ-a. Tradicija da se ovaj dan u ime Gradskog odbora SUBNOR-a Kikinda obeležava u Mesnom odboru u Banatskom Velikom Selua, nastavila se i ove godine uz prigodnu večeru i obraćanje predsednika velikoselskog odbora Dragana Brankovića i predsednika Gradskog odbora SUBNOR-a Save Orelja koji je i uručio zahvalnice istaknutim članovima velikoselskog odbora- navode u kikindskom SUBNOR-u.

Posle završetka Drugog svetskog rata 1945. godine, 29. novembar se slavio kao Dan Republike i bio je jedan od najvećih praznika u Jugoslaviji. Raspadom SFRJ prestaje obeležavanje ovog praznika koji je zvanično ukinut tek 2002. godine odlukom Savezne skupštine SRJ.

Sredstva NIS-a za opremanje još jedne ginekološke ordinacije

Jelena Trifunović novembar 29, 2022

Ovogodišnjim konkursom Naftne industrije Srbije „Zajednici zajedno“ Domu zdravlja Kikinda opredeljeno je 10,5 miliona dinara za nabavku nove medicinske opreme. Dispanzer za žene dobiće ginekološku stolicu prilagođenu i osobama sa invaliditetom, četiri električna dvosekcijska kreveta za preglede, autoklav, ultrazvučni aparat, dva kolposkopa i pet aparata za sterilizaciju. Direktorica Doma zdravlja dr Biljana Marković ukazuje da će biti opremljena još jedna ordinacija u Dispanzeru za žene:

-Ovaj konkurs NIS-a bio je namenjen direktnom ulaganju u javno zdravlje, konkretno podršci i razvoju reproduktivnog zdravlja u cilju podizanja nataliteta. Pošto je još jedna doktorka koja je završila specijalizaciju ginekologije letos počela da radi, sada imamo tri doktorke u Dispanzeru za žene. Imaćemo dve doktorke u prvoj i jednu u popodnevnoj smeni, pa nam je potrebno opremanje još jedne kompletne ordinacije u Dispanzeru za žene- kaže za Kikindski portal dr Marković.

Sredstva NIS-a na konkursu „Zajednici zajedno“ Domu zdravlja opredeljena su i prošle godine. Za projekat energetske efikasnosti, zamenu kotlova i opremanje četiri kotlarnice, ova ustanova dobila je četiri miliona dinara. Pred grejnu sezonu, nove kotlove na gas dobili su druga i treća zdravstvena stanica u Kikindi, kao i ambulante u Bašaidu i Mokrinu.

-Kotlovi su bili stari po 20, 30 godina, često su se kvarili, trošili su mnogo više gasa i neprekidno je kotlar morao da bude uz njih. Ovi novi rade po principu protočnog bojlera. Očekujemo da će se utrošak gasa smanjiti, a kolika će biti ušteda, pratićemo i znati po završetku grejne sezone- ističe dr Marković.

Uz podršku lokalne samouprave novi kotao i u Prvoj zdravstvenoj stanici

-Imali smo nepredviđenu situaciju. Pokvario se kotao u prvoj zdravstenoj stanici, iako nije star. Već je nekoliko puta popravljan. Sa zahtevom da nam pomogne da rešimo taj problem, obratili smo se lokalnoj samoupravi, koja nam je opredelila sredstva u iznosu od milion dinara za novi kotao. Radovi su, takođe, završeni pre početka grejne sezone – ističe dr Marković.

Zbog manjka lekara angažovali penzionere

Iako Dom zdravlja već duže vreme ima otvoren konkurs za zapošljavanje lekara, zainteresovanih nema. Ovoj zdravstvenoj ustanovi nedostaje pet doktora. Problem su, delimično rešili, angažovanjem tri lekara koja su u penziji.

Ozvaničena saradnja „Gusala“ i Muzičke škole: Za očuvanje muzičke tradicije i još viši nivo kulture i obrazovanja

Igor Crnogorac novembar 29, 2022

Direktori Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ i Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ danas su potpisali ugovor o saradnji. U prostorijama Škole ovom činu prisustvovala je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

Margita Detari, direktorica Muzičke škole istakla je da je potpisivanje ugovora samo ozvaničilo već postojeću saradnju.

– Zajednički cilj je negovanje i razvoj muzike Kikinde, Banata i Srbije. Muzička škola treba da daje doprinos svuda gde se promoviše muzika i naš zadatak jeste da opismenjujemo učenike i da ih osposobljavamo i za samostalne i za nastupe u ansamblima, horovima i orkestrima. „Gusle“ su izuzetna ustanova u kojoj će stečeno znanje moći da primenjuju jer, naravno, mi se ne ograničavamo samo na ozbiljnu muziku. Smatramo da treba da budemo aktivni u svim žanrovima – rekla je Margita Detari.

ADZNM „Gusle“, kao ustanova kulture i obrazovna ustanova pridaje veliki značaj formalnom obrazovanju, rekao je direktor Zoran Petrović.

– Važno je to što se, i u „Guslama“ i u Muzičkoj školi, trudimo da, uz pomoć kvalitetnih kadrova, podstaknemo mlade da ostanu u našem gradu da bismo, autentičnim programima, podigli nivo kulture i obrazovanja. U „Guslama“ smo uvek spremni da organizujemo edukacije za učenike i sve koji žele da napreduju.

U oblastima učenja i istraživanja saradnja već postoji i ona će se nastaviti na obostrano zadovoljstvo, zaključeno je prilikom potpisivanja ugovora.

– Ovo je primer dobre prakse koji će, nadam se, inspirisati i ostale obrazovne i institucije kulture da ga slede – izjavila je Valentina Mickovski. – Jedan od benefita za Muzičku školu je taj što će učenici biti u mogućnosti da deo svojih aktivnosti fokusiraju na očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa uz pomoć „Gusala“, dok će članovima ovog društva biti dostupnija klasična muzika.

Ugovor o saradnji potpisan je na neodređeno vreme, a iz obe ustanove već najavljuju nove, zajedničke aktivnosti, majstorske radionice i nastupe svojih članova, učenika i nastavnika.

Polaznici RCT „Dušan Vasiljev“ posetili Viminacijum, Lepenski Vir, Srebrno jezero

Jelena Trifunović novembar 28, 2022

Tridesetak polaznika i mentori RCT „Dušan Vasiljev“ prethodni vikend proveli su na studijskom putovanju koje je podrazumevalo obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti u centralnoj Srbiji i Vojvodini, kao i intenzivan mentorski rad. Na mapi ovog putovanja našli su se Viminacijum, Ramska tvrđava, Lepenski Vir, Golubačka tvrđava, Smederevska tvrđava, Srebrno jezero, kao i muzej u Vršcu.

-Na putovanje su pošli prioritetno srednjoškolci koji se nalaze u procesu pisanja naučno-istraživačkih radova koje će predstaviti na narednom takmičenju talenata na proleće 2023, kao i manji broj osnovaca, starijih polaznika Centra. Program putovanja osmislili su mentori grupe za geografiju, Jasna Tomašev i Budimir Đukičin, dok su polaznici imali trodnevnu priliku da u stalnim konsultacijama sa svojim mentorima obave sve neophodne pripreme za nastavak uspešnog naučnog rada- navode u RCT „Dušan Vasiljev“ koji samostalno funkcioniše već sedam godina.

Ove godine upisao je rekordan broj polaznika sa teritorije Severnog Banata raspoređenih u jedanaest grupa izdeljenih prema različitim naučno-istraživačkim oblastima. Učešće u radu Centra potpuno je besplatno za sve polaznike.

Kikinđani na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu

Jelena Trifunović novembar 27, 2022

Na Međunarodnom sajmu hrane i pića koji se po 16. put održava u Beogradu prvi put se predstavlja i Grad Kikinda. Posetioci regionalne smotre prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu a pripremljenih po tradicionalnim receptima, koja traje od 24. do 27. novembra u prilici su da se upoznaju sa asortimanom proizvoda Vinarije „Kepul“, Poljoprivredih gazdinstava „Krstonošić“ i „Stepanov“, „Nutto“, „Banat bir“ i Destilerije „Hubert 1924″. Na Sajmu hrane i pića predstavila su se i udruženja žena: Kikinda, Suvača, Iđoš i Nakovčanke.

Nosilac promocije je Sekretar za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, a podršku pruža i u promociji učestvuje i Turistička organizacija Grada Kikinde.

Fokus ove manifestacije su proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom ili oni čija se zaštita preporučuje, a sajam etno hrane i pića ih afirmiše kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji bi trebalo da postanu i nezaobilazni element turističke ponude.

Sajam etno hrane i pića odigrao je u poslednjih 15 godina značajnu ulogu u brendiranju, promociji i plasmanu leskovačkog ajvara, kačarskog i homoljskog meda, duvan-čvaraka, futoškog kupusa, pirotskih peglanih kobasica, vurde, različitih džemova, kisele zimnice, čajnih mešavina, sušenog voća, pekarskih proizvoda, vina i rakije, od kojih su mnogi postali i izvozni artikli.

Manifestacija ima poslovni i promotivni karakter. Namenjena je distributerima, dobavljačima hotela i trgovinskih lanaca, vlasnicima restorana, trgovinskih radnji ili šefovima kuhinja, profesionalnim gastronomima, te kupcima iz inostranstva radi zaključenja kupoprodajnih ugovora.

Šest decenija Mikronaselja- Porodica Čikić čuva dragocena sećanja

Jelena Trifunović novembar 26, 2022

Tih novembarskih dana 1962. godine, prvi stanari uselili su se u tek izgrađene zgrade novog naselja u Kikindi. U gradu koji se razvijao i modernizovao, kao i cela tadašnja Jugoslavija, stanogradnja i urbanizacija donele su kvalitetnije uslove života. Vest da su dobili stan u novoizgrađenom naselju u Kikindi, sa velikom radošću dočekao je mladi bračni par prosvetnih radnika, Spomenka i Bogoljub Čikić. Sa jednogodišnjom ćerkicom, u jednosoban stan uselili su se iz podstanarske sobice.

-Bili smo dve godine u braku. Oboje smo radili, ja u školi „Feješ Klara“, gde sam i proveo ceo radni vek, a supruga u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ koja se tada nalazila u objektu današnjeg Kulturnog centra- priseća se u razgovoru za Kikindski portal Bogoljub Čikić (85), nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji.

Kolundžija, Mladenović, Petrović, Boškov, Stanić i Čikić bile su prve porodice koje su se uselile. Prva useljena zgrada bila je današnja Beogradska 7.

-. Bili smo presrećni kada smo saznali da smo dobili stan. Prethodno smo, nadajući se da ćemo rešiti stambeno pitanje, razgledali stanove u tim novim zgradama. Videli smo jedan jednosoban i jedan dvosoban stan. Iako manji, jednosoban nam se više svideo, zbog rasporeda prostorija. Možete zamisliti našu sreću kada smo saznali da ćemo se u taj stan i useliti. Dobro se sećam da smo 19. novembra čuli lepe vesti, nadležna komisija je donela odluku, a dva dana kasnije smo već prešli u stan. Tada je u Mikronaselju bilo izgrađeno šest zgrada. Naša je prva bila useljena, i to levi ulaz bliže glavnoj ulici- priča vremešni sugrađanin.

Ruku na srce, panorama tadašnjeg Mikronaselja nimalo nije bila idilična. Ali zadovoljstvo i optimizam mladih koji su, za kratko vreme, završili školu, pa fakultet, dobili posao, venčali se, dobili dete i stan- nije bilo lako poljuljati.

-Na prostoru Mikronaselja bila je močvara, ostaci reke Galadske. Tu gde je ulaz ka pijaci, bio je tucanik, a sve ostalo blato. Na glavnoj ulici bile su kuće- objašnjava Bogoljub.

-Prostor oko zgrada nije bio asfaltiran, pa sam uvek nosila dva para obuće. U jednom izađem iz kuće, zbog blata, pa se posle preobujem za nastavu u školi. Šalile su se tada kolege na naš račun, da smo iz mokrog naselja -.sa osmehom nam priča Spomenka (85).

Bogoljub i Spomenka su ljubav iz srednjoškolskih dana. Mladić rodom iz Padeja i devojka iz Mionice kraj Valjeva upoznali su se u Srednjoj fiskulturnoj školi u Zemunu, koju su oboje pohađali. Posla za prosvetne radnike bilo je napretek, odmah posle završene škole. Spomenka je pre preseljenja u Kikindu, predavala u rodnoj Mionici i Bajinoj Bašti.

-Mikronaselje je bilo naselje mladosti, sve mladi parovi sa decom. Doduše, gledalo se sa izvesnim podozrenjem na nas što stanujemo na kraju grada, gde je blato, trska, močvara. Ipak, vrlo brzo su i druge zgrade izgrađene, pa su se uselili i naftaši, službenici iz opštine i penzioneri-borci. Čuveni crveni autobus tada je vozio od Železničke stanice pa do Mikronaselja i Livnice- navodi Bogoljub.

Uslovi stanovanja bili su potpuno drugačiji- umesto kanalizacije- septičke jame koje su se neretko izlivale, a grejanje- kaljeve peći.

-Podrumi su bili puni uglja, prljavi. Mi žene smo na smenu brisale ulaze, tako smo održavale higijenu- kaže Spomenka.

-Kaljeve peći smo kasnije, dolaskom naftarica i peći na struju, svi odreda srušili- nadovezuje se suprug.

Nekoliko godina kasnije, dobili su sina, a 1973. godine preselili u dvosoban stan. Odrastanje na Mikronaselju deci je pružalo veliku radost i mogućnost za nesputanu igru.

-U Partizanskoj ulici bila je bara na kojoj su se zimi klizala deca. Pozadi deo Mikronaselja bio je prazan. Pogledajte ovu trsku na fotografiji, tu su se po lavirintima jurila deca. Bilo je divno da tu rastu, tolika sloboda- emotivan je naš sagovornik dok razgledamo stare porodične fotografije.

Vrtić je u Mikronaselju izgrađen 1973.godine, a zgrada Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ useljena u novoizgrađeni objekat u školskoj 1979/80 godini. Brojne uspomene Čikiću su uspeli da sačuvaju i zahvaljujući kameri koju su daleke 1966. kupili u Čehoslovačkoj. Beležili su značajne porodične trenutke, a većina njih nerazdvojna je upravo od mesta na kom je nastala- Mikronaselja.

(VIDEO) Jubilej i nastavak saradnje sa bratskim gradom – garancija boljih uslova života

Igor Crnogorac novembar 25, 2022

U Kikindi je danas svečano obeleženo 40 godina od bratimljenja sa rumunskim Žomboljem i osam godina od trajnog otvaranja prelaza Nakovo-Lunga. U svečanoj sali Gradske kuće, gradonačelnik Nikola Lukač, i predsednik Opštine Žombolj Darius Postelniku, potpisali su novi protokol o saradnji, kao potvrdu i najavu nastavka partnerstva i prijateljstva žitelja dva grada.

-Prisni odnosi postoje više od sto godina, ali je saradnja intenzivirana u poslednjoj deceniji, učešćem u IPA projektima prekogranične saradnje čija realizacija je doprinela da uslovi za život i u Kikindi i Žombolju budu podignuti na viši nivo. Zeleni Banat, Eko-jezera, Banat 112, biciklističke staze, samo su neki od zajedničkih projekata – izjavio je Lukač.

Saradnja je, u prethodnom periodu, obuhvatila i oblasti kulture, sporta, vanrednih situacija i saradnju mladih.

– Mi smo bratski narodi i ova granica ne predstavlja nikakvu prepreku između nas – rekao je predsednik Opštine Žombolj, Darius Postelniku – Imamo u planu projekte za uređenje parkova u Kikindi i u Žombolju, ali i druge, nove projekte kojima želimo da podignemo životni standard stanovnika.

Svečanosti su prisustvovali članovi Gradskog veća i predstavnici Opštine Žombolj, kao i šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa. U programu su učestvovali hor „Floris“ iz Žombolja i hor kikindskog Kulturnog centra, „Atendite“.

Po završetku zvaničnog dela programa, gosti i domaćini posetili su Staro jezero i Veliki park. Sa skupa je poslata poruka da, iako ne govorimo istim jezikom, dobro se razumemo i spremni smo da pomognemo jedni drugima u duhu dobre komšijske i prijateljske saradnje.

(VIDEO) Završavaju se građevinski radovi preduzeti na zahtev građana

Igor Crnogorac novembar 25, 2022

U Kikindi se ovih dana završavaju poslovi na uređenju putne infrastrukture i u pešačkim zonama na koje su, kao neophodne, ukazali građani. Gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Miroslav Dučić, obišli su danas radove u Ulici Nikole Tesle u kojoj se saniraju udarne rupe na kolovozu, u dužini od 700 metara.

– Moji saradnici i ja osluškujemo potrebe sugrađana i trudimo se da realizujemo sve što je u našoj mogućnosti. Tako ćemo činiti i ubuduće. Međutim, imamo i u nastavku ove ulice, na Teremijskom drumu, ozbiljan problem. Ovuda prolaze teški kamioni i neophodni su radovi koje ćemo preduzimati uz sufinansiranje sa svima koji koriste ovaj put – rekao je Lukač.

Radovi kod Teremijskog druma deo su poslednjih ovogodišnjih građevinskih intervencija. Javnom komunalnom preduzeću „Kikinda“, koje upravlja saobraćajnicama u gradu, u tu svrhu, opredeljena su dodatna sredstva septembarskim rebalansom budžeta.

– Zahtevi građana su bili da se postave parking mesta u Ulici Uglješe Terzina, između bivšeg Radničkog doma i Suda, i kod Bloka I u Mikronaselju – objasnio je Čedo Gvero, v.d. direktor JKP „Kikinda“. – Rekonstruisan je i deo pešačke zone kod Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.

Ukupna vrednost radova je 12,5 miliona dinara, a izvođač je „Eko gradnja“ iz Zrenjanina.

„Sovembar“ u punom jeku: Sova utina više nego lane

Jelena Trifunović novembar 25, 2022

Da je u naš grad stiglo više utina nego prošle godine, utvrdila je „Sova patrola” na čelu sa Milanom Ružićem iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Zajedno sa školarcima iz Kikinde i Melenaca, predstavnici tog društva obišli su stabla na kojima borave sove.

-Više od 190 sova je prebrojano, što je više nego prošle godine, a kolege su otišle da obiđu još nekoliko dvorišta u gradskom centru. Vidimo da je najveći broj ptica na listopadnom drveću, lipama, hrastovima, ponekom kestenu. Posle, kad lišće opadne preći će na čemprese i borove- kaže Ružić.

Ističe da nema grada koji je gostoljubiviji prema pticama, Dokaz tome je i što ih stariji Kikinđani rado upućuju na neka stabla, a svako dete prođe kroz obrazovne programe o zaštiti prirode i istraživanju ptica.

-Vojvođani znaju da u svakom naselju ima zimovališta sova. Nažalost, Vojvodina je prilično obešumljena pa su one prinuđene da ulaze u naselja. Kad je zimi hladno, kad su vetrovi, sneg, nedostatak zaklona, utine se skupljaju u gradskim naseljima. Tu im je, paradoksalno, čak i bezbednije jer niko ne puca na njih i niko ih ne uznimirava, Takođe, u naša naselja ne ulaze životinje koje se hrane tim sovama kao što su na primer jastreb ili sova buljina. Dobro je to ih je čovek prihvatio i naučio da ima koristi od njih- napominje ornitolog.

Podseća da u Vojvodini, tokom pet meseci, od novembra do marta sove utine pojedu 25 miliona glodara. To su desetine miliona evra uštede poljoprivrednicima. Ružić ukazuje na značaj očuvanja životne sredine, prirodnih resursa i biološke raznolikosti, posebno u uslovima klimatskih promena.

-Skoro svaka zima kod nas protekne gotovo bez snega. I sad je prilično toplo za kraj novembra. Klimatske promene su očigledne, pogledajte oko nas je drveće puno lišća. To utiče na živi svet.

Brigom o sovama po kojima je postala prepoznatljiva širom sveta, Kikinda se istakla i privukla brojne posetioce.

-Ovo je jedanaesta godina kako se održava „Sovembar“. Uključuje se sve više dece i škola, što je potvrda da manifestacija ima budućnost. Čak 13 ekipa je učestvovalo danas na kvizu, najveći broj do sada. Poruka je da čuvamo sove i brinemo o njima kako bismo uživali u njihovom prisustvu- rekla je Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije Grada Kikinde.

Da zahvaljujući malim pernatim sugrađankama, naš grad privlači sve više posetilaca, ukazuje i Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.

– Sove su postale zaštitnik znak Kikinde. Brinemo o životnoj sredini i, kao dobri domaćini, pružamo podršku svima koji se trude da zaštite ove retke vrste. Posetioci našeg grada mogu da se upoznaju sa značajem i životom ptica. Naš zadatak je da ih zaštitimo i promovišemo- poručuje Bogdan.

„Sovembarske” aktivnosti su nastavljene. Osnovci i srednjoškolci su danas u sali „Partizana” predstavili svoje radove na temu sove ušare, a održan je i kviz „Svet sova ušara”.

Podrška Grada Udruženju „Deca sa ahondroplazijom Srbije“

Igor Crnogorac novembar 24, 2022

Porodicu Terzin, Davora, Slađanu i malu Stašu, koja boluje od ahondroplazije, juče su u Gradskoj kući primili predsednik gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski.

– Razgovarali smo o ahondroplaziji i o našoj Staši – kaže Slađana, Stašina mama, koja je i predsednica udruženja Deca sa ahondroplazijom Srbije sa sedištem u Kikindi. – Predstavnici Grada pružili su nam podršku i ponudili pomoć. Stašine terapije i snimanja ne plaćamo, ali ćemo, kao udruženje, konkurisati za budžetska sredstva naredne godine.

Udruženje okuplja roditelje dece sa retkom bolešću patuljastog rasta, koje u Srbiji ima sedmoro. U planu je da u Kikindi organizuju skup na koji će doći i dve porodice iz inostranstva, iz Crne Gore i Austrije. Osnovna aktivnost roditelja je da terapija novim lekom, koja se sprovodi u svetu, bude dostupna i kod nas, o trošku države. Lek otklanja mnoge komplikacije ove bolesti; njegova cena je 270 hiljada evra godišnje po detetu i potreban je do završetka njegovog razvoja.

Delegacija Udruženja sutra će, tim povodom, imati sastanak u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kaže Slađana Terzin i zahvaljuje na dosadašnjoj podršci sugrađanima i Gradu.

Svi koji žele da pomognu Udruženju Deca sa ahondroplazijom Srbije kako bi sva deca dobila adekvatnu terapiju, mogu to učiniti uplatom na žiro račun sa brojem: 200-3551460101016-83.

Град