децембар 6, 2025

Град

1667210898589

WordPress Gallery Plugin

На свечаности у Градској кући подељено је 157 пакета за бебе рођене у јулу, августу и септембру ове године. Даривање малишана део је акције „Кикиндског беби клуба“ коју Град спроводи од 2014.године.

Присутне је поздравио градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

-Oви осмеси нас мотивишу да радимо још више. Скромни поклони, сигуран сам да ће вам помоћи у првим месецима након рођења детета- рекао је градоначелник Лукач.

Пакети садрже мултифункционалну столицу, пешкир, торбу, ћебе и радосницу. Њихова вредност је 8.700 динара.

-Град још једном показује да смо оријентисани ка породици и деци. Ово је једна од мера из популационе политике и дечије заштите. Желимо да помогнемо родитељима и да развијамо град да буде лепо место за живот. Имали смо широка издвајања из социјалне заштите, 92 милиона динара. За беби пакете опредељено је 4,7 милиона динара- прецизирао је Младен Богдан, председник градске скупштине.

Марија и Бранислав Марков из Мокрина истичу да је свака помоћ, након доласка принове, добродошла.

-Алекса нам је прво дете. Пакет је користан, а родитељима је значајна свака подршка- кажу.

Соња Ступар на пријем је дошла са сином Матејом.

– Ово нам је треће дете. Пакети су практична помоћ за родитеље- искрена је Соња.

Акцијом „Кикиндског беби клуба“ одушевљени су у Фондацији „Хумана срца“.

-Желимо да будемо мало преписивачи па да овај диван догађај проширимо на целу Србију. Уз стручну помоћ Града Кикинде, желимо то да урадимо и у другим градовима. Надам се да ће нам градоначелник Лукач изаћи у сусрет са сугестијама- каже Николина Ђујић из ове фондације.

Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом „Живјећемо, дашта ћемо“  .

Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник, Никола Лукач, председник Скупштине Града, Младен Богдан и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Традиција, култура и обичаји народа с љубављу и пажњом чувају се у овом Културно-уметничком друштву и у читавом селу и хвала им на томе – рекао је градоначелник Лукач. – Ова сећања обавезују нас да будемо много мудрији и да, заједно, стварамо још боље услове за живот.

Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.

– Наши преци били су довољно храбри да без ичега дођу у потпуно непознате крајеве. То није било случајно – они су сви били добри борци и то је и био разлог да буду насељени уз границу.

Председница Савета МЗ подсетила је да је садашњи Дом културе изграђен мобом 1949. године и у плану је да се, у наредне три године, потпуно реконструише, у чему ће помоћи Град Кикинда.

Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.

У време колонизације, тих, првих послератних година, из Босне и Херцеговине у Војводину је стигло укупно 76 хиљада људи. У Банату је, у такозваној Осмој офанзиви, насељено 29 места. На подручју садашњег Банатског Великог Села настанило се становништво из Босанске Крајине, и то углавном из Босанског Петровца и Дрвара. Крајишници су, заправо, стигли у три села: Шарлевил, Хуберт и Солтур, која су се спојила у једно. Према казивању старијих мештана, становници нису могли да се договоре о називу, па су усвојена оба предлога – и Банатско и Велико, која су, 1947. године ушла у назив места. Годину дана касније, на попису, село је имало 4.400 становника, што је и највећи забележени број мештана.

Према попису из 2011. године, Банатско Велико Село има око две и по хиљаде житеља који се поносе чињеницом да су једно од најуређенијих села у земљи. Све улице асфалтиране су до 1977. године, фудбалски стадион постоји дуже од пола века, а више од три деценије село има и отворене базене.

Директни пут до Кикинде изграђен је 1991. године, али је село са суседним Наковом било спојено већ 1962. године и то асфалтним путем за који су подлогу, циглу по циглу, мештани постављали ручно, сложни у жељи да за своје породице стварају бољу и лепшу будућност. Овај дух заједништва у Банатском Великом Селу одржао се до данас и свакако је још једно вредно наслеђе за генерације које стасавају.

У четворочланој екипи Центра за промоцију науке која је представила Србију на овогодишњој међународној научној конференцији CARNET CUC 2022 у Шибенику били су директорица ОШ “Свети Сава” Гордана Рацков и наставник географије и SCIENTIX амбасадор Србије Мирослав Грујић.

Пројекат који је победио у Србији на SEE ECO steam challenge, а осмислили су га наставници Данило Боровница и Мирослав Грујић “Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве“ представљен је бројним наставницима и научницима из целе Европе . На овај начин је  европска научна јавност упозната са вредностима и радом у овој кикиндској школи.

-Наставници и научници бројних европских држава са пажњом су испратили излагање. Програм је намењен највише наставницима, али и научницима. Три дана су била испуњена бројним округлим столовима, предавањима и радионицама који су допринели размени идеја и искустава међу колегама из целе Европе, из Пољске, БиХ, Словеније, Грчке, Исланда… На овом округлом столу, поред мене, своје победничке идеје представили су Анита Шимац, ОШ „Петра Прерадовића“ из Задра  и Бруно Гребенар из ОШ „13. рујан“ Јајце. Модератор округлог стола био је Добривоје Лале Ерић, руководилац одељења за међународну сарадњу Центра за промоцију науке-  каже Мирослав Грујић који је са наставником математике Данилом Боровницом међу 27 SCIENTIX амбасадора за Србију.

Еколошки победнички пројекат “Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве” осмишљен је са циљем подизања свести ученика о значају климатских промена, озелењавању, развијању тимског рада и примене знања из више предмета.

Теоријски и практични део тренинга безбедне вожње бицикла одржан у ОШ „Вук Караџић“ био је прилика да 133-оје ученика петих разреда из три кикиндске основне школе утврде постојећа и стекну нова сазнања о учешћу у саобраћају.  Тренинг је организовала Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије и Савет за безбедност саобраћаја Града Кикинде, а обухватио је ђаке петих разреда школа „Вук Караџић“, „Фејеш Клара“ и „Ђура Јакшић“.

-Агенција апелује на возаче да посебно обрате пажњу на пешаке и бициклисте, али и на пешаке и бициклисте да поштују саобраћајна правила. Циљ је да се што више мери смањи број саобраћајних незгода. Такође, апелујемо и да у условима смањене видљивости родитељи децу обуку у што светлију гардеробу или светло одбојне прслуке, као и да бицикли буду на правилан начин осветљени напред и позади- наводи Милош Милекић из Агенције за безбедност саобраћаја.

Тренингу на полигону присуствовали су градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Мирослав Дучић.

-Настављамо сарадњу са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије у циљу промоције  безбедности свих учесника. Свима су нам најважнија деца, па смо се овога пута фокусирали на оне који тек треба самостално да крену да учествују у саобраћају. Деци се овде на адекватан, али и занимљив начин преноси све оно што треба да знају о безбедности у саобраћају. Наставићемо са оваквим едукативним садржајима, биће још радионица, тестова и симулација у сарадњи са Агенцијом –рекао је Лукач.

У протеклих пет година у саобраћајним несрећама на територији Града Кикинде погинуло је 25  особа, од којих четворо бициклиста, а међу њима и једно дете.

 

 

У посети Кикинди данас је била комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић, у пратњи помоћника Ивана Гергинова. На састанку са градоначелником, Николом Лукачем, разговарали су о унапређењу сарадње ради решавања питања миграција, о стамбеном збрињавању избеглица из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске и о другим заједничким пројектима.

Градоначелник и гости затим су посетили Прихватни центар у Кикинди. Комесарка се упознала са бројем смештених миграната и облицима и врстама помоћи и услуга које им се пружају.

Констатовано је да је досадашња сарадња Града и Комесаријата за избеглице и миграције била успешна, на чему ће се радити и убудуће, како би се изазови миграција решавали на најбољи начин.

Како би, у случају несташице енергената и примене алтрернативних начина загревања, грађани безбедно користили димњаке, у Градској управи одлучили су да организују састанак професионалних управника зграда са стручњаком у овој области из кикиндске фирме која пружа димничарске услуге, „САС енергија“.

Информације о томе како безбедно да користе алтернативне начине загревања станова у случају несташице даљинског грејања, данас су добили управници који су у обавези да их пренесу станарима зграда.

– Ради се о димњацима и, у мањој мери, вентилационим отворима. Није довољно да зграда има димњак, oн мора да буде очишћен, без зачепљења. Власници станова ће од управника зграде моћи да добију информацију о томе да ли, евентуално, могу да користе димњак за ложење у становима – каже Горан Иветић из Градског штаба за ванредне ситуације. – Ми сада немамо информацију о томе у којим зградама је могуће алтернативно грејање. То морају да установе професионални управници. Ти димњаци се не контролишу годинама, могуће је да су непроходни. Важно је да се станари не прикључују самоиницијативно, то није безбедно ни за њих, ни за околину.

Димничарске услуге у Кикинди обављају само радници кикиндске фирме „САС енергија“. Власник, Радован Момчилов, каже да је данашње предавање само почетак решавања овог проблема.

– На државном нивоу већ постоје планови уштеде енергије, а један део је и превентива, ми то сада радимо. Одржавање димњачких и вентилационих вертикала спада у редовно и инвестиционо одржавање зграде. Ако будемо имали ситуацију да нема даљинског грејања, људи ће можда прибегавати алтернативним решењима којима, ако све није преконтролисано и безбедно, могу да доведу у непосредну опасност и себе и околину – објашњава Момчилов и додаје да ова фирма има четири обучена димничара, што је и минимум за град величине Кикинде.

Он додаје да су, за почетак, највећи проблем непрегледани димњаци, што је потребно да се ради бар једном годишње. Контролише се и простор око димњака, да не постоје запаљиве материје у близини.

Такође, како је упозорено, нека од грејних тела која се продају на интернету, веома су опасна. То су гасне грејалице, иначе намењене само за полуотворене и отворене просторе, и пећи на етанол, које су опасне по живот и здравље.

Уз димњаке и вентилацију, потребно је у зградама проверити у каквом су стању пожарни пролази, да ли постоје апарати за гашење пожара, планови евакуације и упутства за поступање у случају пожара, речено је на састанку.

Из Градског штаба за ванредне ситуације напомињу да је, у следећој фази, у плану и ангажовање инспекцијске службе, како би се успоставила што боља контрола и обезбедила сигурност грађана.

 

ПРЉАВИ ДИМЊАЦИ ОПАСНИ ПО ЗДРАВЉЕ

Иначе, познато је да лоше одржавани, такозвани нехигијенски димњаци и вентилациони отвори, могу да узрокоју озбиљне болести, пре свега репираторних органа. Такође, утичу на опште стање организма, изазивају малаксалост, главобоље, па и неке смртоносне болести, попут коксаки вируса.

 

 

Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.

– Имамо изузетно добру децу и квалитетне наставнике, стварамо потенцијал квалитетних и добрих људи за будућност о којој не треба да бринемо – рекао је, поздрављајући госте, директор, Милорад Карановић.

У име Града, прослави су присуствовали чланица Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току  планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.

Школу „Милош Црњански“ похађа 360 ученика у 15 одељења и осам образовних профила. Подручја рада су: архитектура, медицина и производња хране. Истичући добру сарадњу са Високом школом за образовање васпитача, са којом деле зграду, директор Карановић подсећа да се континуирано ради на осавремењавању ове установе.

baby-4100420_1280

Брачни или ванбрачни парови који су започели поступак вантелесне оплодње, од прошле године могу да рачунају на финансијску подршку Града. Она се односи на новчану помоћ за трошкове лабораторијских анализа, лекова или суплемената што је дефинисано Правилником о накнади трошкова за вантелесну оплодњу који је прошле године усвојило Градско веће.

-Прошле године, надлежном Секретаријату стигло је 30 захтева, а одобрена је помоћ за 27 парова. У прошлогодишњем буџету за ову намену утрошено је 2,1 милион динара. Овај вид подршке суграђанима у поступку ВТО настављен је и у овој години. До сада је Комисија одобрила средства за 19 парова, што је 1,44 милиона динара (са порезом). У овој години, планирали смо два милиона, што значи да се парови могу пријављивати и даље, до краја године, до утрошка средстава. Без обзира на то да ли су средства намењена за лекове или анализе, наш Јавни позив обухвата све што се тиче поступка вантелесне оплодње осим путних трошкова. Комисији је најбитније да парови имају зелено светло из здравствених установа, да могу кренути у процедуру вантелесне оплодње- објашњава Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Да су популациона политика и дечија заштита у фокусу рада локалне самоуправе, због чега се значајна средства и опредељују за помоћ паровима да остваре потомство, указује и Младен Богдан, председник скупштине града.

–  Њима то много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Град покрива онај део трошкова који не покрива РФЗО. Са друге стране, важно им је и што се о овој теми отворено говори, јер се раније ћутало о томе. Увођење ове мере изазвало је велико интересовање и одобравање јавности. Посебно су парови позитивно реаговали на то што град мисли на њих. Због наше деце и политике усмерене на повећању наталитета, и наредне године настављамо са овом мером- истиче Богдан.

Да је Град Кикинда успешан у спровођењу популационе политике и пронаталитетних мера препознато је и потврђено и на недавној манифестацији „Дани породице“ где је, међу 40 градова и општина, Кикинда заузела треће место.

 

viber_image_2022-10-23_12-08-34-558

Манифестација ,,Сусрети ветерана културно-уметничких и певачких друштава“ у Врњачкој Бањи окупила је велики број учесника из свих крајева Србије, а традицију и обичаје Баната, сјајним наступом представиле су чланице женске певачке групе ,,Мелизми“.

-Позив да учествујемо на смотри стигао је од КУД- „Јелек“ из Подунавца. Извеле смо сплет песама из Баната, а по овацијама публике, рекла бих да смо заиста оставиле велики утисак- наводи Биљана Мандић из групе „Мелизми“.

Да је наступ Кикинђанки одушевио публику, истиче и Ивана Тошић, једна од главних организатора манифестације која је окупила културно-уметничка друштва из Младеновца, Рашке, Смедеревске Паланке, Трстеника, Ариља, Крушевца, Краљева…

-Захвалила бих се свим учесницима, спонзорима и покровитељу општини Врњачка Бања. Драго нам је да су се одазвали КУД-ови из целе Србије. Ту су и градоначелник Смедерева Јован Беч и Марко Матић из Центра за слободне медије који су нам кроз Фондацију „Дајана Пауновић“ пружили подршку у развоју руралног дела Србије, неговању традиције и културе- каже Тошић.

У име града Кикинде, Младен Богдан, председник градске скупштине, током обраћања на манифестацији истакао је да су, поред неговања традиције и потребе за јединством, ови сусрети важни како би се локалне самоуправе што боље повезале и успостављале сарадњу.

-Промовишемо Кикинду где год можемо. „Мелизми“ су на најлепши начин показали део наше традиције. Тема разговора са представницима локалне самоуправе била је даља сарадња и које су то тачке које нас повезују у интересу грађана Врњачке Бање и Кикинде- рекао је Богдан.

viber_image_2022-10-22_13-52-47-986

У Сомбору, на 13. Сајму стваралаштва сеоских жена у Војводини учествују и удружења жена са територије Града Кикинде.

Потврдиле су, и овога пута, да имају шта да покажу и чиме да се подиче: од укусних специјалитета до разних рукотворина којима, са пуно брижљивости и ентузијазма, чувају традицију и преносе је на млађе нараштаје.

Завода за равноправност полова сваке године овај сајам одржава у другом граду Војводине, а поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана сеоских жена. Ове године слоган сајма је „Сеоске жене се уздижу и траже основна права на одрживи развој“. Манифестација има за циљ да промовише жене из руралних подручја Војводине, њихово стваралаштво, потенцијале и предузетнички дух, али и друштвени активизам када је у питању развој и промоција локалних заједница.

„По подацима Завода, на територији Војводине делује преко 40 удружења жена, претежно се баве ручним радовима, домаћом радиношћу и производњом хране. Покрајинска влада континуирано спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, и кроз своје конкурсе и подстицање женског активизма, али и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима“, рекла је Станислава Малић Гостовић, директорка Завода за равноправност полова.

Своје производе изложило је више од 180 удружења из Војводине.  Девет удружења из седам управних округа Војводине представило је своје примере добре праксе и резултате које су постигле.

 

 

Don`t copy text!