јануар 31, 2026

Град

Duma

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања донела је одлуку о додели градских признања за 2022. годину.

Признање „Заслужни грађанин Кикинде“, као највеће градско признање, додељује се Милану Прунићу Думи.

Признање „Ника Мирков“, за заслуге у области спорта, додељује се Ронилачком клубу „Орка“ за изузетне резултате и исказану хуманост у спорту.

Добитници посебних признања у области образовања су Радован Дражић и Милан Драгосавац.

Признање у области образовања „др Павле Кенђелац“ биће додељено Оливери Лазић, за трајан допринос развоју образовања у Кикинди

У области здравства, ове године признање „Др Ранко Петровић“ добија др Гојко Љубоја, за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде

Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва у Kикинди, биће уручено породици Вукић.

За хуманитарни рад и исказано доброчинство, признање у области хуманости и добротворног рада, „Меланија Николић Гаичић“, добиће Андријана Гајин.

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања донела је и одлуку о добитницима похвала:

Уружење грађана „Еш“ – за подстицање међународне сарадње и промоцију града Кикинде,

Ресторан „Национална класа 0230“ и Пекара „Ристевски“ – за исказану хуманост током пандемије Ковид 19,

Радован Субину – за промоцију гастрономских специјалитета Кикинде и

Школа фудбала „Млади вукови“ – за промоцију спорта и здравих стилова живота.

Награда, признања и похвале биће уручене на свечаности у Градској кући у среду, 28. децембра.

spec 5

У Свечаној сали Градске куће данас је градоначелник Никола Лукач потписао уговоре о финансијској помоћи са специјализантима и субспецијализантима, запосленим у кикиндској Општој болници. Свечаности су присуствовали и в.д. директорица Болнице, др Весна Томин, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и секретар Секретаријата за социјалну заштиту, Иван Нинчић.

Рад 38 специјализаната и пет лекара који су на субспецијализацији Град је, ове године, подржао са по 60 хиљада динара. Градоначелник Лукач захвалио је лекарима за њихово досадашње ангажовање и изразио жељу да остану у нашем граду и по завршетку специјализације.

– Ови лекари су одвојени од својих породица, а сви смо сведоци колико су напорно и пожртвовано радили у време пандемије. Помажемо им због онога што су већ учинили и због свега што ће тек урадити за наше грађане. Ми ову помоћ не видимо као трошак, него као инвестицију, јер је став нас у Градској управи да је појединац на првом месту, у сваком сегменту нашег друштва – рекла је Дијана Јакшић Киурски. – Квалитет здравствене заштите можемо да унапређујемо обезбеђивањем опреме и дијагностичких апарата, али је најважније да улажемо у кадар – у знање, капацитет и способности лекара. Ово је улагање у будућност и поносни смо на то. Са финансијском подршком наставићемо и у наредним годинама.

У име болнице и колега захвалила се в. д. директорица Болницем др Весна Томин, која је истакла да је, на овај начин, Градска управа јасно ставила до знања здравственим радницима и грађанима да јој је веома стало до квалитета здравствене заштите становништва.

– Поред реконстурисане Болнице и најсавременије опреме, имаћемо и едуковани кадар који ће, на најбољи могући начин, пружити здравствену заштиту свим нашим становницима. Кикиндска болница је једна од три која је ушла у ужи избор  Министарства здравља за набавку најсавременијег 64-слојног CT скенера и ми ћемо, за месец и по дана, трећи у Војводини имати овај апарат. Наши специјализанти су увек на клиникама похваљивани да су међу најбољима јер долазе са добром припремом – рекла је др Томин.

Она је објаснила да највише лекара недостаје на Интерном, а затим и на свим осталим одељењима. Болница запошљава 85 лекара, а оптимално би било да их има 19 више, што потврђује потребу да што више лекара који су на специјализацији и остане у установи која их је школовала. Један од њих је Кикинђанин Стеван Крнић, који завршава специјализацију из гинекологије и акушерства.

– Захвалан сам Градској управи на помоћи. Ово је други пут да је локална самоуправа финансијски подржала моје образовање јер сам већ био добио помоћ за одлазак у Русију на размену студената – каже др Крнић. – Дефинитивно остајем у свом граду, моји преци су одавде и не планирам да одем осим, можда, на додатно усавршавање, како бих помогао развоју акушерства и гинекологије. Знање које сам стекао у терицијарној здравственој установи желим да донесем у свој град и да што боље лечим своје суграђане.

Како законски нису обавезни да се задржавају у здравственој установи која их је школовала, неки од лекара ускоро ће и отићи. Један од њих је доктор Александар Младеновић, специјализант радиологије из Лесковца који је у Кикинди са супругом, такође лекаром, живео пет година.

– Драго ми је да сам позван на овај скуп и ово сматрам признањем за свој рад у овом граду, од примарне заштите до болнице, на разним одељењима. За мене је то и  лична и морална сатисфакција. Град Кикинда се позиционира на мапи градова у којима људи желе и хоће да раде – рекао је др Младеновић.

Иначе, Општа болница је, до пре неколико година, имала довољно средстава да исплаћује специјализантима накнаде за одвојен живот, што се одвајало од износа који добија од Министарства за материјалне трошкове. Како Министарство не уплаћује новац за школовање лекара, а Болница, која такође није у законској обавези, нема довољно новца, помоћ локалне самоуправе за чак 43 специјализанта, од непроцењивог је значаја.

У Општој болници надају се да ће своје специјализанте успети и да задрже јер, како каже др Томин, раде са њима, обучавају их и – рачунају на њихов допринос што бољој здравственој заштити грађана Кикинде.

IMG_2424 (Large)

У току је замена магистралног вода у дужини од 470 метара, од фабрике воде до улице Марка Миљанова. Цевовод који од водозахвата Шумице водом снабдева град стар је више од 40 година.

Радове финансирају Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство са 36 милиона и Град са 18 милиона динара. Градилиште су данас обишли градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Мирослав Дучић заједно са Чедом Гвером, в.д. директора ЈП Кикинда.

Градоначелник Лукач истакао је важност подршке републике и покрајине како би Град Кикинда решио вишедеценијски проблем пијаће воде. Очекивања су да почетком 2024. године фабрика воде буде комплетно у функцији, рекао је градоначелник и истакао да у 2023. креће изградња мини постројења у четири села, а након тога и у осталим месним заједницама.

У ЈП Кикинда наводе да ће реконструкција магистралног вода бити завршена и пре рока од 270 дана.

ponoćna misa

У Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди у поноћ између Бадњег дана и Божића, најрадоснијег хришћанског празника, служена је света миса која се зове Поноћка. Верује се да баш тада долази из мрака Божије светло. Божићној миси коју је служио жупник Ласло Бевиз присуствовао је велики број верника, као и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама које се налазе у свим храмовима. Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлејем пратећи најсјајнију звезду. Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића.

Божићно славље код Римокатолика траје све до празника Света три краља 6. јануара.

У кућама верника -адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.

Осим католика, Божић у Србији данас славе и протестантске цркве, али и припадници румунске националне заједнице, иако су православне вероисповести, јер поштују такозвани ревидирани јулијански календар.

Свима који данас славе Божић, Кикиндски портал честита празник уз најлепше жеље.

Градски челници на свечаној миси

У Римокатоличкој цркви у Кикинди после неколико година, поново је Божићна миса служена у поноћ, а не у вечерњим сатима. Поред градоначелника Лукача, поноћној миси присуствовала је и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник скупштине Младен Богдан, чланови Градског већа Рамона Тот, Мирослав Дучић, Саша Танацков, као и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника. Поноћну мису која је служена у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког“ преносила је уживо и Радио телевизија Војводине. Божићну честитку суграђанима упутили су жупник Ласло Бевиз, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Рамона Тот.

 

 

 

 

Med1

Неизоставни део божићне чаролије у Руском Селу је „Медено село“. Ове године било је направљено 50 кућица које су, осим у „Торонталу“, биле изложене и у Новој Црњи. Сласним медењацима судбина је сваке године иста- да улепшају, а потом и засладе божићне празнике.

Ind. zona 2

Индустријску зону данас је обишао градоначелник Никола Лукач са сарадницима. Примопредаја Зоне извршена је 20. децембра, извођач радова био је АД „Градитељ“.

Индустријска зона „Расадник“ налази се на траси будуће брзе саобраћајнице Бачки Брег–Сомбор–Кикинда–Наково. У близини је међународне пруге и пристаништа на каналу Дунав–Тиса–Дунав.

Инфраструктурно је готово потпуно опремљена – недостаје још пречистач отпадних вода који ће бити ускоро постављен. Најновија инвестиција стигла је из Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, од којег је Град добио 55,4 милиона динара за изградњу јавне расвете од кружног тока Шумица до нове индустријске зоне.

energetski zaštićen kupac

Материјални положај, укупан месечни приход домаћинства и број чланова, имовно стање, остварено право на новчану социјалну помоћ, дечији додатак, увећани додатак за помоћ и негу другог лица, здравствено стање члана домаћинства – услови су за стицање статуса  енергетски заштићеног купца који су дефинисани Владином уредбом којом је број корисника проширен. Подношење захтева за остваривање права на попусте за коришћење електричне енергије, природног гаса или топлотне енергије почело је 19. децембра, прецизира Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Захтеви могу да се подносе даном ступања на снагу нове Уредбе у Услужном центру Градске управе на шалтеру број два. Формулари могу да се нађу на сајту Министарства енергетике, на сајту Града Кикинде и на писарници Услужног центра. За разматрање по захтевима задужена је Канцеларија за смањење сиромаштва.

Грађани могу да остваре попуст  на један енергент, односно да се определе између електричне енергије, природног гаса и топлотне енергије. Попусте могу да остваре и домаћинства која имају задужења.

-Влада је за ову намену издвојила четири милијарде динара што је знатно више у односу на 1,3 милијарде које су биле опредељене до сада. То показује јасну политику Владе усмерену ка грађанима у доба енергетске кризе- указује Богдан.

Енергетски угрожени купац стиче право на умањење месечне обавезе електричну енергију, за све месеце:

1) за једночлано домаћинство – 120 kWh месечно;

 (2) за двочлано и трочлано домаћинство – 160 kWh месечно;

(3) за четворочлано и петочлано домаћинство – 200 kWh месечно;

 (4) за шесточлано и веће домаћинство – 250 kWh месечно;

За природни гас, за месеце јануар, фебруар, март, октобар, новембар и децембар:

(1) за једночлано домаћинство – 359 kWh месечно;

(2) за двочлано и трочлано домаћинство – 462 kWh месечно;

(3) за четворочлано и петочлано домаћинство – 616 kWh месечно;

 (4) за шесточлано и веће домаћинство – 770 kWh месечно

За топлотну енергију, за сваки месец за који се испоставља рачун:

 (1) за једночлано домаћинство, 60% месечног рачуна;

(2) за двочлано и трочлано домаћинство, 50% месечног рачуна;

(3) за четворочлано и петочлано домаћинство, 45% месечног рачуна

(4) за шесточлано и веће домаћинство, 40% месечног рачуна.

 

Šuma Mokrin 1

Ђаци ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину данас су учествовали у садњи своје Школске шуме. У делу познатом као Некина бара засађено је 400 стабала бреста, тополе, храста и врбе „дафине“. У садњи су помогли чланови Удружења грађана “Некина бара” и радници расадника “Викумак”. Акцију „Школске шуме“ локална самоуправа предузима од 2014. године, а Град је, само у 2022. години, засадио 17 хиљада стабала.

Пошумљавање у Кикинди и околини спроводи се и као део кампање „Засади шуму“, чији су покретачи „Adria Media Group“ и „dm drogerie markt“, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за шуме, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“, Покрета горана Србије, Привредне коморе Србије, Ботаничке баште „Јевремовац“, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета у Београду, Шумарске школе Краљево, Завода за заштиту природе, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Института за шумарство.

Данашњој садњи у Мокрину присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

bazar iđoš 2

Да споје лепо и корисно, досетили су се у Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу. У сусрет предстојећим празницима организовали су продајни новогодишњи базар и испланирали да сакупљеним средствима купе нову одбојкашку мрежу за школу.

 Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.

-Вредни и креативни ђаци су заједно са родитељима правили божићне и новогодишње честитке и разне празничне поклончиће. Одазвао се велики број мештана, поред родитеља и наставника, и успели су да сакупе 32.000 динара. Биће довољно не само за куповину одбојкашке мреже, већ и за нове лопте- каже за Кикиндски портал Александар Аћимов, директор школе.

Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 110 ђака од првог до осмог разреда.

dan jna 11

Прва Пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године, а дан касније кренула је у прве борбе, те се овај датум славио као Дан Југословенске народне армије. У знак сећања на ове значајне историјске догађаје, Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР-а) у Кикинди данас је уприличио свечаност у Културном центру.

– Сходно политичкој и војној ситуацији у којој се Србија налази, задатак борачких удружења је да подигну патриотизам и родољубље нашег народа – рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

На почетку свечаности интонирана је химна Савеза, „Партизан сам, тим се дичим“, а затим је, за чланове и госте, приређен програм у којем су чланови Одбора за културно-забавни рад СУБНОР-а и Одреда извиђача „Прока Средојев“ извели најпознатије песме из Народноослободилачког рата (НОР-а).

Програму је присуствовао председник Градског парламента, Младен Богдан. Он је подсетио да је обележавање историјских датума важно и за град и за државу.

– Не улазећи у идеологију, значајно је да су у покретима отпора били људи који су се борили против надолазеће несреће у Европи и свету. У том моменту били су први који су устали против Хитлера. Обележавањем ових датума задржавамо сећање на људе који су се борили против фашизма, за народ, за слободу, не жалећи своје животе. Они су били праве патриоте и родољуби и ми, као град и држава дужни смо да поштујемо њихову борбу и жртве. Подржаваћемо и убудуће рад удружења која се баве неговањем традиције НОР-а – рекао је Богдан.

Богдану је уручено признање за подршку раду СУБНОР-а. Захвалнице су добили и  заслужни чланови и сарадници Одбора: секретар Општинског одбора Савски венац, Чедомир Стевић, председник Месног одбора Дедиње, Рајко Никезић, Илија Стевић из Градског одбора Зрењанин, председница Секције бораца Војвођанских бригада, Олга Којић Штрбац, затим Миодраг Тадић, Владимир Радић, Ђуро Буцало, Драго Пекија, Милна Живко, Борис Живко, Бранка Вујадинов, Душан Вујадинов, Ивица Ромаков, Добринка Недин, Весна Бојић, Драгана Дрљић, Јасмина Тадић и Културни центар Кикинда.

У току свечаности емитован је и разговор са последњим преживелим борцем Прве пролетерске бригаде, митраљесцем и пензионисаним пуковником ЈНА, Зденком Дупланчићем, који је радила новинарка Весна Бојић.

Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада имала је, приликом формирања у месту Рудо, у Босни и Херцеговини, 1.200 бораца, распоређених у шест батаљона – четири из Србије и два из Црне Горе. Формирао ју је Врховни командант Народноослободилачке војске и Покрета за ослобођење Југославије, Јосип Броз Тито.

Први командант Бригаде био је Коча Поповић. На свом ратном путу прешла је више од 20 хиљада километара, у њеним борбама учествовало је више од 22 хиљаде људи из целе Југославије. Имала је више од 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца; из строја је избацила више хиљада непријатељских војника. Дала је 83 народна хероја.

Don`t copy text!