децембар 6, 2025

Град

najbolje iz vojvodine

На 53. Сајму туризма у Новом Саду 21 производу односно манифестацији додељене су ознаке “Најбоље из Војводине”. Престижан сертификат који додељује Покрајинска влада понела су чак два бренда из Кикинде – „Дани лудаје” и Хубертове ракије- кајсија и дуња.

-Награда је заиста понос свих нас. Желим да се захвалим свим грађанима Кикинде и свих околних места , Граду Кикинди и свим излагачиам и посетиоцима,јер  без њих не бисмо стигли до 37. Дана лудаје, а посебно не до ове награде- каже  Јасмина Миланков, директорица  Туристичке организације Града Кикинде.

Задовољство новом потврдом квалитета, не крије ни Мирослав Кнежевић, сувласник Дестилерије „Хуберт“.

-Дестилерија Хуберт већ 15 година успешно послује на домаћем и светском тржишту. Награда нам много значи, сам назив довољно говори- јасан је Кнежевић.

Покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић доделио је сертификате  које ће добитници моћи да користе три године.

-Са поносом можемо да покажемо шта имамо. Сви добитници ознаке су понос ове земље. Поносимо се регионалним пореклом- истакао је Иванишевић на чију је иницијативу, прошле године, поново успостављена додела ознаке која је синоним строго провереног квалитета.

Влада АП Војводине је 2004. године установила ознаку „Најбоље из Војводине“, али се престижно звање није додељивало од 2016. године.

Прошле године, ознаку је добило 18 брендова. Ове године добитници су још и зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, панчевачка Колонија веза и златовеза.

Међу добитницима знака су Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, послужавници, кутије и сувенири које производи Радионица Петровић 021, Недеља моде, Мекст конфекција, инђијско Келтско село, палићка Мала гостиона.

На листи одликованих производа су органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Ознака „Најбоље из Војводине“ значи да је корисник испунио најригорозније услове Југоинспекта и Туристичке организације Војводине.

 

 

 

сташа терзин

У Кикинди живи трогодишња Сташа која има ретко урођено обољење- ахондроплазију.

Однедавно за ову болест постоји лек који кошта 270 хиљада евра годишње, а дете би требало да га узима до завршетка развоја.

Зато је у нашем граду формирано удружење чије активности су усмерене ка томе да се сва деца са дијагнозом коју има и Сташа, лече у Србији, о трошку државе.

 

TOZA 5

Садашњи менаџмент фабрике „Тоза Марковић“ преузео је руковођење у јуну прошле године када је за в.д. директора именован Бранислав Бандић, постављен на предлог надлежних у „Србијагасу“, већинском власнику кикиндске фабрике.

-Година на измаку за фабрику „Тоза Марковић“ није била лоша- оцењује в.д. директора Бранислав Бандић. – План производње је испуњен и све је продато, иако можемо да продамо далеко више робе, али нас застарела технологија и опрема у томе спречавају. Планови су да се опрема замени млађом, да се повећа количина и квалитет робе и верујем да ћемо све моћи све да продамо и заузмемо боље место на тржишту него што имамо сада. Ове године продали смо скоро 30 милиона комада црепа, а толико смо и направили. За наредних месец и по направићемо још четири и по милиона, верујем да ћемо и то продати. Тржиште расте, отворили смо нова тржишта (Мађарска и један извоз за Француску), могли бисмо да продамо 35 до 38 милиона комада црепа- уверен је Бандић.

-Ове зиме неће бити заустављања производње. Правићемо мало веће застоје јер хоћемо неку опрему да поправимо, да буде функционална у јеку сезоне, али стајања на 60 дана неће бити. Увек ће радити једна линија, док се на другој буде радило и сређивало- објашњава Бандић који о дуговањима „Тозе“ каже:

-Дугове смо добрим делом вратили, за ових 16 месеци колико сам ту, вратили смо 220 милиона динара. Враћамо дугове по потписаним споразумима, очекујемо да ће се у току идуће године вратити 90 одсто тих дугова- рекао је в.д.директора фабрике.

Како наводи, „Тоза“ има 550 запослених и отворене конкурсе за више позиција.

-Примамо раднике на разним позицијама. Недостају нам инжењери са искуством, у црепарској индустрији тешко их је наћи. Примамо раднике и у малопродаји, на класирању, за рад на линији- истиче Бандић.

Да је ситуација у „Този Марковићу“ компликована и неизвесна поготово због кризе са гасом, оцењује председник Организације независног синдиката Зоран Средојев.

-Уколико дође до озбиљнијих проблема, ми свакако нисмо фабрика приоритета. Могу рећи да су зараде редовне, нема кашњења, а очекујемо да се тако и настави. Са друге стране, врло су скромне, просечна зарада у производњи је нешто изнад минималца, око 40.000 динара. Технологија у фабрици јесте застарела, не видим да ће то да се побољша јер сматрам да куповање половних машина није побољшање- каже Средојев.

Јавно предузеће „Србијагас“ недавно је објавило списак највећих дужника, на ком су се нашле и две кикиндске компаније. Поред МСК, који је највећи дужник за гас, наведено је и да „Тоза Марковић“ има доспели дуг из 2022. године у износу од 399,5 милиона динара.

 

 

ljubicasta

У Србији и у свету 17. новембар се обележава као Дан превремено рођене деце. Као подршка „малим дивовима“ и њиховим породицама, Градска кућа у Кикинди вечерас је осветљена љубичастом бојом. Акцијом „Љубичасти новембар“ у Србији се, од 2015. године, на тај начин подиже свест о изазовима са којима се суочавају превремно рођене бебе и њихове породице.

Испред Градске куће, са мајкама и децом, рођеном пре времена, разговарала је Рамона Тот, у Градском већу задужена за бригу о породици, националне мањине и родну равноправност.

– Овај дан посвећен је највећим борцима, онима који се боре од првог минута живота, а с њима и њихови родитељи. У нашем друштву није довољно изграђена свест о томе. Наша локална самоуправа је ту да пружи помоћ од првог тренутка ако је потребно, наша врата су отворена за родитеље и најмлађе суграђане.

Један од највећих изазова за родитеље након превременог рођења су недостатак информација и осећања бриге, страха и усамљености. Сандра Марковић је мајка девојчице која сада има осам и по година.

– Родила сам је у 36. недељи. Дани стрепње и суза сада су иза нас и данас подршку дајемо мајкама и очевима који пролазе кроз исто искуство. Поручујемо им да се боре, да буду поред своје деце и да их само прате, јер они јесу снага и јесу мали дивови јер су једини којима је живот дат, а који се одмах боре за њега – каже Сандра.

Превремено рођеном сматра се свака беба рођена пре пуних 37 недеља трудноће. Проценат превремено рођене деце са каснијим дугорочним здравственим тешкоћама креће се од 30 до чак 60 посто, а многи развојни проблеми трају дуго, и често остављају последице за цео живот.

Свака десета беба на свету роди се пре времена, што годишње чини 15 милиона беба. Према подацима Удружења превремено рођене деце „Мали див“, свака 11. беба у Србији роди се пре времена, што је четири хиљаде деце сваке године.

 

 

 

kutija zelja 4

Деда Мраз је данас донео празничну кутију жеља у дрвену кућицу испред Градске куће, где га је дочекао велики број малишана.

– Драго ми је што сам стигао у Кикинду. Ослушкивао сам родитеље, баке и деке, и чуо сам да су овде сва деца била добра. Трудићу се да испуним све жеље и да уђем у сваку кућу у којој ме очекују са поклоном. Пишите ми и убаците своја писма у кутију жеља – рекао је Деда Мраз малишанима.

Многи су на дочек Деда Мраза већ донели своја писма са новогодишњим жељама. Сестре Хелена и Хана, међу првима су убациле своја писма. Хелена је, каже, пожелела да добије „дексико дневник“, а Хана – једнорога.

Већ традиционална кутија жеља коју поставља Градска управа биће на тргу, у дрвеној кућици, до 11. децембра. Малишани до 10 година или њихови родитељи, осим жеље, треба да напишу и име, презиме, годину рођења и адресу детета, и име и презиме родитеља или старатеља.

Локална самоуправа је, у прошлогодишњој акцији, поделила више од 5.700 пакетића за најмлађе Кикинђане.

grad kikinda

Град Кикинда учествовао је на конкурсу Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине на ком су одобрена бесповратна средства за израду планских докумената. Три милиона динара опредељено је за израду Просторног плана града Кикинде и 333.000 динара за израду измене и допуне Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

-Просторни план је најважнији стратешки документ који се ради за административно подручје града Кикинде и којим се одређују смернице за даљи развој делатности и намену површина, као и услови за одрживи и равномеран развој на територији града. Просторни план је донет 2013. године и претрпео је две мање измене које су се односиле на радне зоне у насељима Банатска Топола и Наково. Израда Просторног плана поверена је ЈП Завод за урбанизам Војводине са којим је потписан уговор на износ од 11,6 милиона динара, од којих Покрајински секретаријат за урбанизам додељује три милиона бесповратних средстава. Циљ израде новог просторног плана је преиспитивање важећег планског решења, а његово доношење је предвиђено до краја 2023. године- наводи Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.

План генералне регулације североисточног дела Кикинде усвојен је 2016.године и претрпео је једну мању измену која се односила на спортско-рекреативне површине у обухвату Плана.

-Циљ израде измена и допуна овог документа је стварање планског основа за коришћење простора, а односи се на радне површине и додатна правила уређења и грађења. Желимо да проширимо у радној зони код Банинија намену комплекса, односно да преиспитамо могу ли још неке делатности да се обављају, а да буду компатибилне са постојећим стањем. Доношење овог документа планирано је почетком идуће године-наводи Јелена Бајић Иветић.

У току јавног увида оба планска документа, могућност да се изјасне о предложеним урбанистичким решењима имаће сва заинтересована правна и физичка лица.

 

dani ludaje

Покрајинска влада доделила је знак „Најбоље из Војводине“ 21 бренду: за десет манифестација, девет производа, а у области услуга додељена су два знака. Добитници су кикиндски Дани лудаје, зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, и панчевачка Колонија веза и златовеза.

Како се наводи у одлуци објављеној у Службеном листу, међу добитницима ознаке су и Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, те послужавници, кутије и сувенири које производи новосадска Радионица Петровић 021.

Најбољи из Војводине су и „Српска недеља моде“ у Новом Саду и Мекст конфекција.

На листи одликованих производа су: органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, Хубертове ракије – кајсија и дуња, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Добитници су и инђијско Келтско село, те палићка Мала гостиона. Ознаку „Најбоље из Војводине“ сви добитници моћи ће да користе три године.

Ознака, која није додељивана последњих неколико година, поново је успостављена на иницијативу Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Одлуку о добитницима донели су „Југоинспект“, најстарија и највећа државна и међународно призната контролна организација, и Туристичка организација Војводине.

– Ознака „Најбоље из Војводине“, после дуже паузе, поново је додељена прошле године. И ове године је било велико интересовање за добијање овог симбола квалитета, имали смо више од 50 пријављених из целе Војводине – рекао је Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

Прошле године, знак „Најбоље из Војводине“ понело је 18 производа, услуга и манифестација.

 

Jevicka

Породица Јевић, Јелена и њен син Марко, којима је прошле недеље изгорела кућа, више не морају да брину о томе где ће презимити. Данас их је обрадовала Борислава Дудеј из Иђоша која се, са својим супругом, Пајом Јовановим, деценијама бави хранитељством. Они су Јевићима понудили дворишну кућу за становање без плаћања закупа.

– Веома смо захвални Борислави и Паји. Такође, од Градске управе ћемо добити огрев. Недостају нам кревети, покривачи, постељина, линолеум за под, посуђе и телевизор – каже Јелена. – Захвална сам добрим људима који су већ уплатили новац и помогли нам.

Град је све време био у току око овог несрећног догађаја, у контакту са надлежним институцијама и свима који су се обраћали у намери да се Јелени и њеном сину помогне- наводи Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Са Јеленом сам разговарао у понедељак ујутру у Градској кући око тога како да јој помогнемо. Ситуација није била лака зато што су просторије у којима су живели потпуно уништене и скоро им је све изгорело. Од колега из Центра за социјални рад сам обавештен да су те ноћи њиховом реакцијом смештени у хостел ,,Папарацо“. Са власником Синишом Пашићем сам разговарао свих ових дана да изађе у сусрет да остану у смештају што дуже како би се за то време нашло решење. У контакту са Црвеним крстом обезбедили смо им гардеробу. Договарали смо данас у току дана како би им се обезбедио и допремио огрев у кућу коју су им уступили на коришћење хранитељи у Иђошу. Захваљујем се свима који су учествовали у помоћи овој породици и још једном се показало да правовременом реакцијом свих заједно можемо да решимо све- истиче Младен Богдан, председник Скупштине града.

У нови смештај, у Хајдук Вељковој 13 у Иђошу, Јевићи ће се уселити у понедељак. Број жиро-рачуна за помоћ овој породици је: 265-0000000580627-52.

1668603359370

После пожара у којем су, прошле недеље, остали без куће и комплетне имовине, шездесетседмогодишња Кикинђанка Јелена Јевић и њен син још увек су у привременом смештају, у Хостелу „Paparazzo“.

– Ако неко зна за неки смештај, бар собу, до 50 евра, колико бисмо могли да приуштимо да платимо, молим да нам јави. Ми немамо ни намештај, ништа, али чак ни то није толико важно, колико је битно да има грејања јер ја не могу да ложим. Син и ја смо сами, обоје болесни, једaн другом помажемо. Страх ме је, долази зима – каже Јелена.

Јелена је инвалид. У пензију је отишла из Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ у којем је 35 година радила као секретарица. Син је болестан и не може да ради. Са пензијом од 35 хиљада динара и надокнадом коју добија син успевали су да преживе захваљујући томе што је Јелена радила сезонске послове. Приликом одласка у фабрику у Старој Пазови, у марту, доживела је саобраћајну несрећу. Због тешких повреда оперисана је, има шипку у нози. Сада трпи сталне болове и више не може да ради.

Мобилни тим Центра за социјални рад први је, у ноћи пожара, притекао у помоћ Јевићима који су смештени у Хостел „Paparazzo“. Молби власника Хостела, Синише Пашића, такође и председника Удружења предузетника, одазвали су се угоститељи, власници „Код Фићока“, „Националне класе“ и Пекаре „Нити“, Стефан Фелбаб, Роберт Патаки и Веби Чочај, који су обезбедили оброке. Из Пекаре „Ристевски“ понудили су вечеру, али се Јелена захвалила. Не морају и да вечерају, каже.

– Они буквално ништа немају. Требаће им многе ствари, али тек пошто буду имали трајније решење за становање, а за то се, до сада, нико није јавио. Сви само дају подршку, од тога немамо ништа – каже Пашић.

Јелена и Марко надају се да ће једног дана моћи да обнове своју кућу. Међутим о томе, за сада, не могу ни да размишљају. Њихова будућност сасвим је неизвесна.

За новчану помоћ отворен је жиро-рачун у „Рајфајзен“ банци: 265-0000000580627-52. Уколико мајци и сину желите да понудите кућу за одржавање или стан уз малу надокнаду, можете их потрaжити на рецепцији Хостела „Paparazzo“.

rusi

Стигле су у омиљено им зимовалиште. Ено их високо на стаблима на градском тргу, мирују по сунчаном новембарском дану, камуфлиране међу крошњама. Пернате суграђанке питомо посматрају туристе који их „лове“ својим објективима, задивљени природним феноменом који нас је планетарно прославио. Млади руски пар, Ксенија и Роберт, откривају нам да су још летос испланирали да у новембру, заједно са пријатељима, посете Кикинду и виде чувене сове.

– Од марта живимо у Београду. Летос сам тражила занимљиве туристичке дестинације које бисмо могли да посетимо у Србији. Гуглала сам и пронашла да је једно од таквих места Кикинда- због сова. Тада смо одлучили да ћемо у новембру доћи овде- прича нам Ксенија.

„Совембарску“ туристичку авантуру сами су испланирали и организовали.

– Ујутру смо дошли и обишли нека стабла на главној улици, али их нисмо видели. Претпостављам да их је тамо мање због буке и саобраћаја. Потом смо отишли у ресторан, и у међувремену на јутјубу погледали видео који је снимљен овде, иза православне цркве. Ту смо и дошли. И ево сова. До сада смо их видели сигурно петнаестак- одушевљен је  Роберт.

Ксенија (32) и Роберт (35) су из Санкт Петербурга. Од марта живе у Београду. Иако обоје раде за исту међународну компанију, њихово познанство и љубавна прича почињу у Србији.

Као добри домаћини, иако случајни, препоручујемо им још неколико атрактивних туристичких садржаја у нашем граду, почев од оближњег музеја и мамутице Кике.

-Кикинда има дивну архитектуру. Миран, мали и пријатан град где је угодно доћи и провести викенд- поделила је са нама утиске Ксенија.

Don`t copy text!