Град Архиве | Страница 306 од 329

Вечерас дочек српске Нове године: У Иђошу весело уз крофне и вино

Jelena Trifunović јануар 13, 2023

Православна или Српска нова година, дочекује се 13. јануара у поноћ. Првог дана, 14. јануара, православни верници обележавају крсну славу Свети Василије и празник Мали Божић.

Обичај је да се на сам дан Нове године једе глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу василицу. Првог дана Нове године, у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Према веровањима, поред богате трпезе, тога дана у кућу треба унети неку нову ствар како би у кући током целе године било напретка.

Велики број суграђана, Српску Нову годину дочекаће у својим домовима, а неки су се, радије, определили за провод уз музику и пиће у угоститељским објектима.

Организованог дочека на градском тргу у Кикинди, ни ове године, неће бити.

Да се окупе у центру села и прославе празник, одлучили су у Иђошу. Удружење жена Иђош заједно са Удружењем винара и виноградара “Шасла” и уз подршку Месне заједнице у центру села, код Дома културе, организује дочек Српске нове године. Празнично расположење употпуниће чувене иђошке крофне, још чувенија иђошка вина и музичари.

324778856_1639678896469883_8681980875578233987_n

Поучно и забавно: Завршен је зимски камп у ЦСУ

Jelena Trifunović јануар 13, 2023

Три дана занимљиве хемије и музичког времеплова на радионицама у оквиру зимског кампа у Центру за стручно усавршавање окупили су тридесетак деце узраста од шест до 12 година. Да је камп испунио очекивања малишана, уверили смо се на лицу места. Марко Пандуров, ученик четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ пун је утисака са хемијске радионице.

-Много ми се свидело овде, много тога сам научио, а наставница ме похвалила јер сам неке ствари већ знао. Било је баш забавно, волео бих да дођем и следеће године- каже Марко.

И Дуња Грубиша (9) је доста нових сазнања стекла на хемијској радионици.

-Понећу кући миришљаву свећу. Мом брату се више свидела музичка радионица, а мени је овде занимљивије.

-Мени се посебно свидело што смо правили миришљаве свеће и слајдове-додаје Татјана Лисулов (9).

Наставница Сенка Хелдрих каже да је хемијска радионица приближила ову науку деци која хемију још немају у школи.

-Хтели смо да покажемо деци да хемија није баук, да то нису само формуле и рачунања, већ да је хемија свуда око нас и да се са њом ученици сусрећу у свакодневном животу- каже Сенка Хелдрих, наставница хемије која је водила ову радионицу у Центру за стручно усавршавање. -Правили смо мирисне свеће, сапуне, лабело и слајм, а деца су ове поклончиће понела кућама. Мислим да је радионица испунила њихова очекивања.

Мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић водио је музичку радионицу.

-Првог дана смо проучавали музичку генезу, због чега настаје музика, шта је подстакло човека да ствара и да се музички изражава, који је био први инструмент. Причали смо како је то наука утицала на музику, па данас имамо прегршт инструмената који као подршку имају струју, софтверске програме.

Другог дана смо израђивали инструменте. Направио сам овај суперсонични аудио топ, а деца су правила различите инструменте од ствари из окружења, то су картонске чаше, папири, рециклажни материјал, пластичне и металне цеви. Трећег дана смо посетили лабораторије звука: „Гусле“ и музички студио „Маус“. Тамо је био рокенрол бенд, а међу члановима бенда дечак који свира цитру, тако су на једном месту деца видела како може да се помири традицонални и модеран звук, наводи Вашалић.

Кикиндска болница једна од најопремљенијих – стижу нови дијагностички апарати

Igor Crnogorac јануар 12, 2023

У кикиндској Општој болници интензивно раде на томе да за пацијенте обезбеде најбољу дијагностику и лечење. Овоме у прилог говори податак да је, у најсавременију опрему, само прошле године, из покрајинских фондова уложено 79 милиона динара.

– Ове године опремаћемо ОРЛ одељење и акценат ће бити на ултразвучним апаратима за радиологију, кадриологију и педијатрију; већина одељења ће имати нове ултразвучне апарате. Добили смо опрему за урологе, други смо здравствени центар у Војводини, поред Клиничког центра, који има ласер за уролошку дијагностику и терапију – каже в. д. директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.

Болница у Кикинди такође је једна од три у држави за које је Министарство здравља купило 64-слојни скенер. Управо се уређује просторија за овај савремени апарат и он ће врло брзо бити у функцији.

Истовремено, мањак лекара још увек је сметња која мучи и пацијенте и запослене. Овог момента на специјализацији коју финансира Болница науштрб материјалних трошкова, налази се 35 лекара из свих грана медицине. Такође, на субспецијализацији је четворо специјалиста: из перинатологије – др Бранислава Давидовић, из лапароскопске хирургије за гинекологију – др Марко Ђукић, др Тијана Марчета је будући ендокринолог, и др Марија Вукобрат је субспецијализант за терапију бола.

Добра вест је да се, у наредних месец дана, после специјалистичких испита, враћају три лекара: гинеколог др Стеван Крнић и интернисти, др Милош Ђурин и др Бранка Пилиповић Томашев.

– Запослили смо и новог, младог радиолога из Сирије који је, са високом оценом, завршио Медицински факултет у Новом Саду и има завршену специјализацију, као и новог хирурга, др Бориса Бановића из Врбаса – каже др Томин. – По кадровском плану требало би да имамо 119 лекара, ми их тренутно у Болници имамо 89. Међутим, ми знамо да радимо и у немогућим условима јер све нас спаја исти циљ – добробит пацијента. Сада имамо људска ограничења, али сви пацијенти буду прегледани. Важно нам је да наши суграђани знају да смо увек ту за њих и због њих, да им помогнемо и да у датом тренутку урадимо све што је најбоље за њих.

Док се ситуација са кадровима, која је бољка великог броја болница, не стабилизује, све што је потребно јесте стрпљење пацијената, каже др Томин. Дуже се чека на преглед, али не сме да се догоди да неко остане непрегледан.

Када су у питању нове мере Министарства здравља, сазнајемо да су сви специјалисти дали своје термине за заказивање прегледа било ког дана у месецу. Такође, у свим специјалистичким амбулантама већ практикују да се следећи преглед, уколико је потребан, заказује одмах, без потребе за поновним одласком код изабраног лекара.

Почело пријављивање за пливање за Часни крст

Igor Crnogorac јануар 12, 2023

Традиционално пливање за Часни крст биће и ове године организовано на језеру у Новим Козарцима и на Старом језеру у Кикинди на Богојављење. На овај дан православни верници се сећају догађаја када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордан.

Први пут ова духовно-спортска манифестација код нас је организована у Новим Козарцима, где ће се, на Богојављење, 19. јануара, пливати већ десети пут. Организатор је Српска православна црквена општина у овом месту.

– За Цркву пливање за Часни крст има посебан значај. Веровање је да ће оног ко први доплива до Часног крста срећа пратити током читаве године, да ће бити Божји благослов на њему. И сам Господ Христос се, на празник Богојављење крстио и свако ко уђе у ту хладну воду, прима на себе поновно крштење тиме што изображава Христово крштење у Јордану – каже јереј Никола Момиров, старешина Храма Светог Пророка Илије у Новим Козарцима.

У Новим Козарцима прошле године до Часног крста, на удаљености од 33 метра од обале, први је допливао Мане Ћосић, родом из овог места.

У Кикинди ће, на Старом језеру, ова манифестација бити одржана девети пут. Претходно такмичење обележио је и један леп гест када је победник, Никола Филиповић, Часни крст препустио јединој девојци међу пливачима, Снежани Милованов из Кикинде.

– Када имамо и пливачицу, њој уступимо Часни крст – каже Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, који је организатор такмичења. – Обично имамо 20-ак учесника, а највећи број имали смо прошле године, када су учествовала 32 пливача. Нема ограничења у узрасту, пливала су и деца од 14,15 година, и тада је неопходна сагласност родитеља, али и старији суграђани. Важно је да су здрави.

Такмичење у Кикинди такође се организује уз благослов Српске православне црквене општине и под покровитељством Града Кикинде.

Пливање за Часни крст у Новим Козарцима почеће у 11 сати. Пријављивање је до 18. јануара, јереју Николи Момирову, на број 0644463731. Лекарски преглед за такмичаре биће организован на дан такмичења, у 9 сати, на стадиону „Илија Пантелић“.

У Кикинди, на Старом Језеру, запливаће се тачно у подне. Све који нису активни спортисти, прегледаће лекар. За такмичење у Кикинди пријављивање је до 17. јануара, Стојану Богосављеву, на број 063384792.

У Хоргошу и Српском Крстуру: Пронађена 182 ирегуларна мигранта, међу њима и два безбедносно интересантна лица

Jelena Trifunović јануар 11, 2023

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди и Одредом Жандармерије у Новом Саду, пронашла је 182 ирегуларна мигранта на подручју насељених места Хоргош и Српски Крстур, од којих су двојица безбедносно интересантна лица, против којих ће бити предузете мере у складу са законом.

Током акције, полиција је претрагом терена на подручју Српског Крстура пронашла две аутоматске пушке, 104 комада муниције, као и мању количину марихуане.

Такође, због постојања основа сумње да су извршили кривична дела недозвољена трговина и кријумчарење људи, полиција је у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Сенти поднела кривичну пријаву против педесетогодишњег мушкарца из Хоргоша, а у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Кикинди кривичну пријаву против педесетједногодишњег мушкарца из Ђале.

Ирегуларни мигранти, који нису безбедносно интересантни биће пребачени у Прихватни центар у Прешеву. Полиција ће, и у наредном периоду, спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната.

Рамона Тот за Кикиндски: О раду у Градском већу и новим задужењима у Мађарском националном савету

Jelena Trifunović јануар 11, 2023

Досадашња чланица Градског већа задужена за бригу о породици, родну равноправност и националне мањине Рамона Тот на скупштини Националног савета мађарске националне мањине 23. децембра именована је у Извршно веће Савета. О новим задужењима и протеклом раду у градској власти, говори за Кикиндски портал.

-У Извршном већу Мађарског националног савета бићу задужена и одговорна за службену употребу језика и писма. Као Банаћанка представљаћу људе из овог подручја и њихове захтеве, проблеме, потребе. Важан ми је циљ да све школе и вртићи са мађарским групама опстану- истиче Рамона Тот.

Део градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем била је од њеног формирања, у августу 2020. године све до данас, када је скупштина констатовала њену оставку због преласка на нову дужност. Тимски рад и посвећеност у Градском већу резултирали су новим мерама на унапређењу популационе политике, указује.

-У Градско веће моје колеге и ја именовани смо за време ковида, изазов је био огроман и мислим да је наш тимски рад и заједнички труд допринео грађанима. Наш првенствени циљ је био да заштитимо грађане и да им помогнемо. У Градском већу је било простора, прилике и воље за унапређење области за коју сам била задужена. Издвојила бих два важна пројекта: вантелесну оплодњу, коју смо 2021. године започели и Покрет за децу Три плус. Важно је помагати породицама, чак и ако само мало можемо да допринесемо, али и то је кап у мору, а свака кап је важна. Прошле године у Перлезу, на Данима породице Кикинда је освојила треће место за мере усмерене ка бризи о породици. Град Кикинда има много програма који помажу породицама, од беба до студената, и стално се трудимо да их увећавамо, због чега смо, верујем, и заслужили признање.

До краја мандата, на месту председнице Културно-уметничког друштва „Еђшег“ Рамони Тот је остало још годину дана.

– Остајем на челу „Еђшега“, а у ових годину дана ћу проверити да ли могу и даље да водим Културно уметничко друштво. Да будем искрена, ја сам хтела да распишемо ванредну изборну скупштину, пошто мени је важно да „Еђшег“ и даље ради пуном паром. Као и сваком другом члану, и мени је „мађарски дом“ други дом. Некако сам се уплашила да, кад одем у Суботицу, нећу имати толико времена да се бавим пословима удружења, али сам схватила да, поред мене, има још десет чланова председништва и да имам одговорну заменицу, а њима је исто толико важан рад удружења- истакла је у разговору за Кикиндски портал Рамона Тот.

Мелита Гомбар изабрана за чланицу Градског већа

Jelena Trifunović јануар 11, 2023

За чланицу Градског већа задужену за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици на данашњој седници градске скупштине, на предлог градоначелника Николе Лукача, изабрана је Мелита Гомбар из Савеза војвођанских Мађара. Она ће на тој функцији наследити Рамону Тот, која је поднела оставку због новог радног ангажмана у извршном већу Мађарског националног савета.

Градоначелник Никола Лукач у обраћању за скупштинском говорницом честитао је Рамони Тот избор у извршно веће Националног савета мађарске националне мањине и захвалио на успешном раду, а потом представио радну биографију нове чланице Већа Мелите Гомбар.

-Могу да се захвалим на свему што смо до сада заједнички урадили. Сматрам да смо сектор који је Рамона Тот водила унапредили конкретним мерама из области популационе политике, бриге о породици, родне равноправности и националних мањина. Сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Драго ми је да ће Кикинда имати још једног представника у вишим органима- истакао је градоначелник Лукач.

Након гласања у скупштини, Гомбар је приступила полагању заклетве, а после завршене седнице обратила се медијима.

-Ово је за мене изузетно емотиван моменат. Заиста сам почаствована и захвална на поверењу које ми је указано као и на прилици да свој будући рад усмерим ка промовисању права националних мањина, неговању мултикултуралности која је карактеристична за нашу средину, по којој смо познати и којом се поносимо, такође и неговању језика, обичаја, традиције националних мањина. Надам се доброј сарадњи и да ће наш заједнички рад у Градском већу унапредити живот и рад у граду- истакла је Гомбар у првој изјави медијима.

Мелита Гомбар је рођена 1983.године. По занимању је мастер учитељ. Дипломирала је на Педагошком факултету у Сомбору 2007. године, на ком је завршила и мастер студије, а тренутно је на докторским студијама. Од 2010. године ради у више основних школа на територији Града Кикинде као професор разредне наставе или наставник изборних предмета.

Како је наведено у њеној радној биографији, носилац је више награда и плакета: Плакета Универзитета у Новом Саду за најбољег студента Педагошког факултета у Сомбору у школској 2005/2006 години, Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе у школској 2002/2003. награда Ротари клуба за постигнут успех током 2004, Диплома и школарина ЕФГ банке за остварене резултате током школовања 2006. године. Поред српксог и мађарског, говори енглески језик.

Овогодишњи планови у Башаиду: Кружни ток, асфалтирање улице Јована Поповића, наставак изградње капеле…

Jelena Trifunović јануар 11, 2023

Изградња кружног тока на раскрсници у Башаиду, на излазу из села према Меленцима, планирана је у овој години. То је најцрња саобраћајна тачка на територији Града Кикинде, на којој су честе саобраћајне несреће, чак и са фаталним исходима. Мештани су у више наврата годинама уназад, упозоравали надлежне да је евидентна потреба за кружним током, а сагласна у таквој оцени је и саобраћајна струка.

Процењена вредност радова на овој деоници где се пут између Кикинде и Зрењанина укршта са путем за Нови Бечеј и Торду износи 56,6 милиона динара без пореза на додату вредност. Инвеститор ће бити „Путеви Србије“, јер је у питању магистрални пут у надлежности тог јавног предузећа, док ће из градске касе радови бити суфинансирани са 20 милиона динара. Председник Савета Месне заједнице Башаид Бојан Микалачки указује да је реч о великој и значајној инвестицији за Башаид.

-Поред изградње кружног тока, за ову годину планиран је и наставак изградње капеле. То су велике инвестиције. За наставак изградње капеле на месном гробљу, из градског буџета опредељено је 20 милиона динара- наводи Микалачки и додаје:

-У овој години планирано је и асфалтирање дела улице Јована Поповића у Бикачу, у дужини од око 800 метара. Сада је ту калдрма. У плану је и бетонирање стазе на главној улици-Војвођанској, по фазама.

У прошлој години, у Башаиду је завршена прва фаза изградње капеле, реконструисане су просторије Дома пензионера, Основна школа „1. Октобар“ добила је нову лед расвету, Ватрогасни дом нова роло врата, реконструисан је други део месне заједнице, а уређена је и зграда Дома здравља-окречена је фасада и офарбана капија.

Јованов лобирао и за кружни ток

Потребу изградње кружног тока у Башаиду, члановима Владе непосредно је предочио народни посланик и шеф посланичке групе СНС, суграђанин Миленко Јованов. Говорећи у Народној скупштини о пројектима важним за Кикинду и овај део Баната, између осталог, истакао је:

– Саобраћајни знаци постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број несрећа и страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је Јованов у Скупштини Србије.

Пошумили на више локација

У Башаиду је протеклих дана завршена још једна акција пошумљавања.

-Сваке године, Месна заједница допуни саднице тамо где недостају или су осушене. Протеклих дана, на Вашару је посађено 90 сибирских брестова као ветрозаштитни појас. На стадиону смо посадили 25 четинара, у парку двадесетак садница липе, брезе и четинара, а у дворишту школе 15 садница јавора- прецизира Микалачки.

Окречен објекат Дома здравља

Фасада Дома здравља окречена је-без уложеног динара, осим за материјал који је купљен средствима месне заједнице. Трошкова за саме молерске радове није било јер их је обавио радник месне заједнице.

Нови начелник Севернобанатског управног округа је Мирослав Дучић

Jelena Trifunović јануар 10, 2023

Након што је Миливој Лињачки поднео оставку на место начелника Севернобанатског управног округа, решењем Владе од 22. децембра , на ту функцију именован је Мирослав Дучић. Лињачки је оставку поднео, како сазнаје портал Кикиндски, из личних разлога- због пресељења у други град.

Дучић је на новој дужности већ одржао неколико састанака. Поред редовног колегијума са начелницима и шефовима Одсека инспекцијских служби, Дучић је имао састанак и са новоизабраним члановима Националног савета ромске националне мањине. Приликом сусрета са покрајинском посланицом Јеленом Јовановић, директорком покрајинске Канцеларије за инклузију Рома Љиљаном Михајловић и Жељком Радуом, координатором у градској управи, договорена је интензивнија сарадња у области инклузије Рома и састанак са представницима свих општина у округу.

Мирослав Дучић је по струци дипломирани економиста. Приликом формирања садашње градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем у августу 2020. године, изабран је за члана Градског већа задуженог за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације. У претходном сазиву локалног парламента био је одборник. Радио је у фабрици „Тоза Марковић“ и Јавном предузећу „Аутопревоз“.

Недозвољена садња испред кућа угрожава безбедност

Igor Crnogorac јануар 10, 2023

Иако се пошумљавање у граду и селима одвија по плану, попуњавају се и обнављају ветрозаштитни појасеви и одржавају дрвореди, дрвеће је често и узрок проблема – на улицама, испред кућа, у близини раскрсница.

Грађани Кикинде у току године Градској управи поднесу више од 600 захтева за орезивање или вађење стабала на јавној зеленој површини јер се не поштују одредбе планске садње или је угрожена безбедност људи.

– По пријавама грађана, годишње се ореже више од 600 и обори око 350 стабала. Обратимо се људима и они изваде стабла која ту не смеју да буду. Разумеју и да нешто мора да буде уклоњено због безбедности – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

На јавној површини, у улицама, није допуштено да грађани саде оно што им се свиђа, што се често дешава, напомиње Наранчићева.

– Догађало се да, на самој раскрсници, засаде, на пример, четинаре, што није дозвољено – каже. – По захтевима Јавног предузећа „Кикинда“, које се бави комуналном делатношћу, Секретаријат доноси решења о уклањању свих засада који утичу на то да раскрснице не буду довољно прегледне и угрожавају безбедност у саобраћају. Некада нам сами грађани изађу у сусрет, а често то чинимо ми, у сарадњи сa овим јавним предузећем.

Контрола прегледности градских саобраћајница у надлежности је управљача путева – ЈП „Кикинда“ и Саобраћајне полиције. Захваљујући доброј сарадњи Градске управе, Полиције, комуналне службе и грађана, овакви неспоразуми у покушају улепшавања простора испред кућа, лако се решавају, каже Мирослава Наранчић и подсећа да грађани увек могу да се обрате Секретаријату уколико уоче проблем у безбедности због нелегалне садње или неорезаног растиња.