April 20, 2026

Град

farma kovacevic_obr

Skočila cena tovljenika i prasića

Aleksandra Djuran August 16, 2023

Cena žive vage tovljenika trenutno iznosi 300 dinara, dok je je prasića od 500 do 550 dinara. Ovako visoke cene  direktna su posledica afričke kuge svinja koja je registrovana u skoro svim okruzima u Srbiji, ističe vlasnik farme „Kovačević“, Dalibor Kovačević.

 

-Rast cena direktno je uslovljen činjenicom da nema svinja, a ni prasića jer nema prometa u mestima gde je registrovana afrička kuga svinja. Moja procena je da će živa vaga biti još skuplja kako dolazi jesen i zima. Sa sadašnjom cenom ima računa uzgajati svinje, a sa cenom koja je bila do pre samo dva meseca, bili smo u minusu  – kaže Kovačević.

Na svojoj farmi naš sagovornik ima 18 krmača i pet nerasta. Trenutno ima 50, a do kraja meseca imaće 70 prasića. Uložio je u izgradnju novih prasilišta i uzgoj traženih rasa poput duroka, pijetrena, landrasa i jorkšira.

-Sve prasiće koje sada imam ostavljam za tov,  do 20, 25 kilograma i tako ću ih prodavati. Protekla dva meseca bila je ogromna potražanja  za malim prasićima koji su se kupovali za dalji uzgoj. Par sam prodavao za 15.000 dinara i javljali su mi se ljudi koji godinama nisu držali svinje jer im se nije isplatilo. Sada su ponovo rešili da tove svinje za svoje potrebe, imaju sve uslove, a postoji bojazan da neće biti svinjskog mesa pa žele da se obezbede na vreme – napominje Dalibor Kovačević.

Kovačević precizira i da se strogo pridržava biosigurnosnih mera. Na sve strane nalaze se dezobarijere, a u obore ne pušta nikoga, samo on je taj koji hrani i održava higijenu kod svinja.

krofne 1

Na „Krofnijadi” ispekle hiljadu krofni

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Dan sela u Iđošu, 15. avgust, protekao je u znaku „Krofnijade“. Udruženja žena „Iđoš“ organizovalo je petu manigfestaciju, a ovo selo poznato je upravo po krofnama. Pored domaćica tu su bile i žene iz Boke, Sanada,  Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Padeja, Novog Miloševa.

Članice udruženja penzionera „Treće doba“ iz Iđoša takođe su učestvovale u pravljenju krofni.

-Recept je od moje majke i bake. Potrebno je mleka i vode u istoj količini, so, šećer, kvasac, brašno i što se duže mese one su lepše. Krofne smo mi voleli kao deca, a vole ih i naša deca i unuci. Nekada su bile najslađe sa pekmezom, a sada se jedu sa eurokremom – istakla je Kristina Hanak iz udruženja „Treće doba“.

Kozarčanke, koje su poznate po pravljenju pita, oprobale su se i pravljenju krofni.

-Poznate smo po tome što pravimo pite krompiruše, ali ovu manifestaciju nismo želeli da propustimo jer i ona od zaborava čuva tradicionalno jelo. Kada se nešto sa voljom radi, mora da uspe. Volimo gastronomske susrete i druženja i rado im se odazivamo – istakla je Radmila Radulović iz udruženja žena „Novi Kozarci“.

Predsednica udruženja žena „Iđoš“ Biljane Đurđulov kazala je da je bilo više udruženja nego ranijih godina.

-Ispekle smo, zajedno sa gošćama,  oko hiljadu krofni koje su imali prilku da probaju svi gosti našeg sela. Nema posebne tajne u pravljenju krofni. Potrebno je dobro brašno, a najvažnije je dobra ruka koja će sve to da umesi. Ljubav da se krofne prave takođe je važna. Nama je cilj da ovaj starinski specijalitet, po kom su Banaćanke poznatem, sačuvamo od zaborava – dodala je Biljana Đurđulov.

Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao značaj čuvanja običaja i tradicije.

-Krofne su jedan od zaštitnih znakova Banata i treba sačuvati ovo jelo od zaborava i naučiti mlađe generacije da ih prave. Svi ih volimo bilo da su sa šećerom, pekmezom ili bez ičega. Udruženje žena „Iđoš“ prepoznatljivo je po ovoj poslastici koja se pravi odavnina – kazao je Lukač.

Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice precizirao je da se „Dani sela“ obeležavaju uz bogat program.

-Sva udruženja u selu angažovana su ovih dana i svi imaju goste na svojim manifestacijama. Za „Dane sela“ Iđoš poseti veliki broj gostiju i svi mogu da nađu sadržaj za sebe od sporta, kulture, gastronomije. Pomažemo svim udruženjima i sva su značajna za društveni život u selu. Programe su podržali lokalna samouprava i mesna zajednica – rekao je Stančul.

Žiri, čiji je predsednik bio kuvar Radovan Subin, ocenjivao je izgled, strukturu testa, ukus i da li je testo dovoljno pečeno. Iđoške krofne poznate su po tome što su šuplje iznutra i tako se jedino u ovom mestu prave.

Udruženje za negovanje tradicije i običaja „Vreteno“ u sklopu obeležavanja Dana sela organizovalo je izložbu slika Smiljane Šalgo i etno bazar. Do crkvene slave, Preobraženja, 19. avgusta, planiran je „Kulinarski dan“ u parku, finale turnira u malom fudbalu, Bdenije u Pravoslavnoj crkvi, promocija knjige Živke Torbice. Proslava se završava u nedelju, 20. avgusta, manifestacijom „Hajdemo na bubalice – veče u šumi“.

vrtici 2

Vrtići spremno dočekuju novu školsku godinu

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Do početka nove školske godine ostalo je još dve nedelje, a u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ uveliko se pripremaju za dolazak mališana u vrtiće. Direktorica Kristina Drljić podseća da je krajem juna izašla preliminarna lista upisane dece.

– Pravo žalbe roditelji su imali tokom jula. Komisija ih je sve pregledala i sa roditeljima su obavljeni razgovori. Deo žalbi je rešen, međutim, kapaciteta nema dovoljano. Konačne liste upisane dece u školskoj 2023/2024. godini izaći će 24. avgusta, kao i raspored vaspitača koji će raditi u grupama. Vaspitači će kontaktirati roditelje s obzirom na to da ugovore moraju da potpišu do kraja avgusta – kaže Kristina Drljić.

Da bi se izašlo u susret što većem broju dece, u vrtićima je napravljena preraspodela.

– Svi vaspitači i menadžment su učestvovali u tome da promenimo postojeće strukture grupa dece. Zahvaljujući tome uspeli smo nađemo mesta za još dvadesetak odsto mališana koji su bili na čekanju. I nama je cilj da upišemo što više dece, međutim, obavezuju nas zakonski normativi kojih moramo da se pridržavamo – kaže naša sagovornica.

Od 20. avgusta svih 18 objekata biće zatvoreno i započeće njihova deratizacija, dezinfekcija i dezinsekcija kako bi spremno dočekali novu školsku godinu.

 

3 kviz vanja tomasev_obr

Dominacija kikindskih enigmata na „Olimpijskom kvizu”

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Vanja Tomašev iz Kikinde pobednik je  dvadesetog izdanja „Olimpijskog kviza“, zvanične takmičarske discipline u okviru 148. „Nevesinjske olimpijade“.  Jedan od najboljih kvizaša u Srbiji, pobednik jednog ciklusa „Slagalice“, u Nevesinju se takmičio treći put, a do sada je u svojoj kolekciji imao dve srebrne olimpijske medalje. Tomašev je u finalu bio bolji od Vladimira Šmrkića, profesora informatike iz Nevesinja, osmostrukog pobednika ovog kviza. Treće mesto osvojio je naš sugrađanin Slavko Bovan, koji je u sedam nastupa izborio isto toliko finala na kojima je osvojio dve zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje. Četvrto mesto osvojio je debitant, Srđan Matković iz Gacka.

 

Na kvalifikacionom testu, od 50 pitanja iz opšte kulture, Tomašev je imao 37 tačnih odgovora, Bovan i Šmrkić po 35, a Matković 32. Finale je proteklo u viteškom nadmetanju te je mnogobrojna publika u dvorani Kulturnog centra „Nebojša Glogovac“, uživala i vatreno bodrila sve takmičare. Autor i voditelj kviza bio je Dragan Grahovac, direktor Radio Nevesinja.

Interesantno je napomenuti da su sva četvorica finalista članovi Enigmatskog kluba „Kikinda“.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

Sećanje na kikindske Jevreje

Aleksandra Djuran August 14, 2023

Na Jevrejskom groblju održana je komemoracija povodom 82 godine od deportacije kikindskih Jevreja koji su poslati u koncentracione logore. U znak sećanja vence su položili predstavnici Jevrejske opštine u Kikindi, SUBNOR-a, jevrejske opštine Novi Sad, Beograd i Srbije i porodice stradalih.

U noći između 14. i 15. Avgusta 1941. godine, nemačke okupacione vlasti naredile su kikindskim Jevrejima da se okupe u dvorištu Sinagoge, a nakon toga usledila je deportacija. Nedužni ljudi, njih 360, odvedeni su u logore na Banjici i Starom sajmištu. Većina ih  je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni.

U Kikindi je pre Drugog svetskog rata živelo 500 Jevreja, a nakon oslobođenja bilo ih 16 istakla je Jana Knežević, sekretarka Jevrejske opštine Kikinda .

-Jevreji u Kikindi bili su pošteni, marljivi i vredni, a bavili su se trgovinom, zanatstvom, bili su majke i očevi, braća i sestre. Deportovanjem u logore dehumanizacija Jevreje doživela je vrhunac. Živimo u nestabilnim vremenima i važno je sačuvati sećanje na prethodne zločine koji su se desili, naročito protiv manjinskih zajednica, kako se ne bi dogodili u budućnosti– rekla je Jana Knežević.

Kikindski rabin bio je prva žrtva od strane nacista. Tokom rata jevrejski narod bio je zadužen za čišćenje ulica, kopanje rovova, iskopavanje masovih grobnica.

Danas u Kikindi ima  petnaestak članova jevrejske zajednice.

-Dosta ljudi iselilo se u Izrael. Iskoristili su priliku da žive sa svojim narodom. Mi, koji živimo u Kikindi, trudimo se da radimo i negujemo suživot sa drugim manjinskim narodima. Sarađujemo sa ostalim udruženjima i trudimo se da negujemo kulturu sećanja – zaključila je Jana Knežević.

Toplana radovi 1

„Toplana“ završila remonte toplovoda – za kvalitetno i kontinuirano grejanje

Igor Crnogorac August 14, 2023

U JP „Toplana“ i ovo leto iskoristili su za remont i radove kako bi obezbedili kvalitetno grejanje u narednoj sezoni. Tri lokacije u gradu bile su najvažnije za saniranje, kaže direktor, Dušan Marjanović.

– Radove smo započeli odmah po završetku grejne sezone, 10. maja, na mestima koje smo označili kao kritična u prethodnoj sezoni – kaže Marjanović. – Radimo koliko smo u mogućnosti, sopstvenim sredstvima. U Bloku A u Mikronaselju smo rekonstruisali 70 metara toplovoda, a to znači dva puta više jer toplovodi imaju dva smera. Zatim smo, na uglu ulica Uglješe Terzina i Miloša Velikog završili posao od prošle godine i uradili 30 metara, i za kraj smo, na Trgu ispred Katoličke crkve, imali najzahtevniji posao – zamenili smo 90 metara magistralnog voda. Ovde smo imali mnogo nepredviđenih problema sa drugim instalacijama koje se ukrštaju sa našom magistralom, što je otežalo izvođenje radova i dovelo do pomeranja rokova.

Saniranjem delova toplovoda završen je prvi deo remonta, objašnjava Marjanović. U drugom delu planirane su zamena dotrajale opreme i automatizacija.

– U nameri da poboljšamo kvalitet usluge, ove godine ćemo uraditi automatizaciju tri podstanice, zamenjujemo i smart-pumpe, kao i jedan izmenjivač toplote. Unapređujemo opremu kako bismo izbalansirali sistem, što će doprineti kvalitetnijem grejanju. Automatizacija nam omogućava da imamo sve informacije koje su nam neophodne: o pritisku, temperaturi, kubikaži vode koja ide prema zgradama, da bismo bili sigurni da je toplota koja stiže u stanove adekvatna – objašnjava Marjanović.

On dodaje da će svi radovi biti završeni do 1. oktobra, kako bi u ovom preduzeću spremno dočekali početak grejne sezone. Cilj je, kaže, da isporuka toplotne energije bude sigurna, sa što manje havarija i zaustavljanja.

– U prošloj grejnoj sezoni imali smo samo četiri havarije, što je bio minimum, i  nadamo se da ih u narednoj neće biti više. Naša tendencija je da se taj broj smanji – napominje Marjanović. – Ekipe za održavanje su spremne, sada imamo više radnika sa sertifikatima zavarivača koji mogu adekvatno i brzo da reaguju.

JP „Toplana“ trenutno ima 3.142 korisnika, što je više nego prošle godine, jer je bilo više priključenih nego korisnika koji su se isključili sa sistema, i to je trend prethodnih godina.

– Nemamo ni problema sa naplatom, iako smo ih očekivali. Zato želim da pohvalim naše korisnike jer redovno izmiruju svoje obaveze, što je od velikog značaja za naše ukupno poslovanje – zaključuje direktor Marjanović.

IMG-d82967b83df5e252613fbae12a925622-V

Fijakerijada u Iđošu okupila stotinak takmičara

Aleksandra Djuran August 13, 2023

Obeležavanje „Dana sela“ u Iđošu počelo je Fijakerijadom, na stadionu FK „Borac“, u organizaciji udruženja ljubitelja konja i kuvara „Bistrica“. Najmasovnija manifestacija okupila 70 takmičara u jednopregu, dvopregu, četvoropregu i višepregu, u programu su učestvovale posebne rase konja, mladi konji, kao i jahači.

 

-Drago mi je što smo oborili rekord i u Iđoš doveli veliki broj ljubitelja konja i konjičkog sporta. Na trećoj Fijakerijadi oborili smo dosadašnji rekord. To je dokaz da nas drugi cene, a mi im uzvratimo tako što redovno učestvujemo na svim manifestacijama na kojima nas pozovu. Na nama je da ljubav prema ovim plemenitim životinjama prenesemo na decu i mlade – rekao je Dušan Sivčev, predsednik udruženja „Bistrica“.

Manifestaciju su posetili gradonačenik Nikola Lukač, koji je i otvorio, i presednik Skupštine Grada Mladen Bogdan. Prvi čovek Grada poželeo je dobrodošlicu svim gostima i iskoristo je priliku da svim Iđošanima čestita Dan sela i crkvenu slavu.

-Hvala vam što čuvate običaje ovih krajeva i promovište konjički sport. Fijakerijada je važna manifestacija za svako selo jer okupi veliki vroj gostiju i oživi ga. Pored druženja i čuvanja tradicije ovo je pravi način da se sela povežu i pomognu jedni drugima u napredovanju – istakao je Lukač.

Fijakerijadu u Iđošu pomogli su lokalna samouprava i Mesna zajednica Iđoš.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_n

Kikindi milion dinara za Strategiju razvoja sporta

Aleksandra Djuran August 13, 2023

U Vladi Republike Srbije potpisani su ugovori o sufinansiranju projekata za realizaciju izrade razvojnih dokumenata regionalnog razvoja. Gradu Kikindi odobreno je milion dinara za  finansiranja Strategije razvoja sporta. Ugovor su potpisali Dragan Pecarski, član Gradskog veća, i Edin Đerlek, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, zadužen za ravnomerni regionalni razvoj. On je podsetio na to da je Vlada Srbije u aprilu usvojila Program o podsticaju regionalnog rasta za 2023. godinu, na predlog kabineta na čijem je čelu.

Prema njegovim rečima, u okviru tog programa, dve ključne mere su sufinansiranje izrade strateških razvojnih dokumenata i sufinansiranje infrastrukturnih i razvojnih projekata za podsticanje regionalnalnog razvoja.

– Sa ovim poslednjim, potpisali smo ugovore vredne 299 miliona dinara. Država je do sada puno uradila na ravnomernom regionalnom razvoju, pri čemu je, u prethodnih deset godina, uloženo tri hiljade milijardi dinara za te namene. Mudrom i odgovornom politikom uspeli smo da, posle toliko vremena, smanjimo trend rasta disproporcija, odnosno razlika između regiona, što je ogroman uspeh – zaključio je Edin Đerlek

buc topola

Buč u Banatskoj Topoli praznik svih meštana

Aleksandra Djuran August 12, 2023

Povodom Dana Banatske Topole i crkvene slave u centru sela organizovan je 14. „Topolski kotlić“ koji je okupio 22 ekipe. Takmičenje u kuvanju riblje čorbe ove godine imalo je više prijavljenih ekipa u odnosu na prošlu, a pehare, medalje i vredne nagrade uručili su gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

Prvo mesto osvojio je Jožef Maka iz Banatske Topole koji je i inače seoski šampiona u kuvanju ovog specijaliteta.

– Godinama kuvam riblju čorbu i, osim u Vojvodini, takmičim se i širom Srbije, u većim gradovima. Gde god da odem, pozovem organizatore da dođu i budu gosti na „Topolskom kotliću“ jer je važno da promovišemo naše selo i našu najveću manifestaciju. Nema velike tajne kada se kuva riblja čorba. Najvažnije je da je riba sveža, da ima dosta luka i da je paprika kvalitetna. Iako svi mi, takmičari, ističemo da je važno učestvovati, volimo i kada pobedimo. Ipak, najbolje od svega  je druženje – istakao je Maka.

Drugo mesto zauzeo je Peter Sabo iz Zrenjanina, a treći je bio Dragan Terek iz Kikinde. Sva trojica dobila su kotlić i pehare, a žiri je dodelio još šest utešnih nagrada.

I Tihomir Stojić iz Zrenjanina saglasan je da je najvažnije da je šaran za čorbu svež.

– Uz kvalitetnu ribu i dobru papriku čorba ne može da bude loša. Riblju čorbu kuvam dvadesetak godina i drugi put sam na takmičenju u Banatskoj Topoli. Drago mi je što ovako malo mesto uspe da okupi veliki broj takmičara. Veliku ulogu u tome ima odlična organizacija – rekao je Stojić.

Porodično su se takmičenju priključili članovi porodice Berta iz Banatske Topole. Beata nam je otkrila da su do sada bili dva puta drugi i jednom treći.

– Dan sela je prilika da se okupe meštani i da se vrate oni koji više ne žive ovde. Svi koji su otišli u veće gradove ili van granica naše zemlje jedva čekaju buč kako bi se svi okupili na jednom mestu. Za dobru riblju čorbu najvažniji sastojak je ljubav prema kuvanju, a nakon toga dolazi i sve ostalo – kazala je Beata Berta.

Predsednik žirija bio je Imre Sabo, vitez kulinarstva iz Sente.

– Ocenjivali smo boju, gustinu, potkovicu od ribe koja ne sme da bude raskuvana i ukus. Moram da priznam da Banaćani, iako nemaju reku, bolje kuvaju riblju čorbu u odnosu na stanovnike Bačke. Nije bilo lako odabrati najbolju čorbu, presudile su nijanse – napomenuo je Sabo.

Tradicionalnu kulinarsku manifestaciju organizovali su Udruženje ljubitelja prirode – Klub „Mrena“ i Mesna zajednica Banatska Topola, uz pomoć lokalne samouprave.

– Iako su bili najavljeni, prijatelji iz Rumunije nisu mogli da dođu, sa njima bi takmičenje bilo još kvalitetnije. Najvažnije je da smo ispunili očekivanja takmičara u pogledu kvaliteta ribe, ali i da niko nije imao zamerku na organizaciju. Takmičarske ekipe došle su iz Kikinde, Nakova, Banatskog Velikog Sela, Bočara, Novog Miloševa, Mihajlova i drugih mesta – dodao je Marko Tintor, predsednik kluba „Mrena.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Banatska Topola Nedeljko Cimeša naveo je da je, pored velikog broja učesnika, Banatska  Topola bila dobar domaćin  velikom broju gostiju.

– Ovo je bila prilika i da popričamo o planovima do kraja godine. U septembru nas očekuju radovi na adaptaciji Doma kulture, kako bi meštani, nakon više godina, ponovo dobili mesto za okupljanje. U planu je i izgradnja dva parkinga i, ukoliko to uradimo, bićemo zadovoljni – precizirao je Cimeša.

Opredeljenje lokalne samouprave je da ulaže u razvoj svih sela na teritoriji Grada.

– Svaka mesna zajednica nam je podjednako važna jer je naš prioritet da se sela ravnomerno razvijaju. Sa meštanima Banatske Topole obeležavamao Dan sela, pomažemo im da se „Topolski kotlić“ održi i da bude još bolji. Ovo je prilika i da porazgovarmo sa Topolčanima, da čujemo njihovo mišljenje i njihove ideje o razvoju sela i njegovom boljem funkcionisanju – naveo je Mladen Bogdan.

Sutra i prekosutra ovo selo postaje mesto hodočašća mnogobrojnih vernika jer se proslavlja seoska slava Velika Gospa. Rimokatolička crkva, podignuta 1899. godine u centru sela, smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po pojavljanju Bogorodice na zidu crkve.

SUNCOKRET Naslovna

U delu atara kiša i led obrali rod

Aleksandra Djuran August 12, 2023

Nevreme je donelo nevolje i poljoprivrednicima čije se njive nalaze u delu atara od Kikinde prema Nakovu. Dva plastenika i parcelu na otvorenom na pomenutom potesu ima i povrtar Dragan Vukobrat kojem je led potukao sve što je zasnovao na otvorenom.

– U dva minuta ostao sam bez godišnje proizvodnje. Potpuno je uništeno pola jutra pod paprikom, krastavci kornišoni zasnovani na 1.400 metara kvadratnih, kao i paradajz. Led je napravio štetu na oba plastenika. Na više mesta probušio je spoljnu foliju – priča Vukobrat. Tokom oluje i kiše Vukobrat je bio na njivi.

– Sve se dogodilo veoma brzo. Dok sam radio u povrtnjaku primetio sam crne oblake i vir. Odjednom je počeo da pada led i otrčao sam do automobila da se sklonim. Nikada nisam doživeo ovako nešto. Pomislio sam da će led upotpunosti izbušiti automobil i da će me vetar odneti. Led je padao, ne duže od dva minuta, ali i to je bilo dovoljno da potuče sav rod u ovom delu atara. Skoro četrdeset godina bavim se poljoprivredom i po čitav dan sam u polju i ovo je prvi put da su oblaci došli iz pravca Ruskog Sela. Uvek je nevreme stizalo iz pravca poljoprivrednog gazdinstva „Kinđa“ – kaže naš sagovornik.

Vetar i led porušili su i 100 metara špalira krastavaca, a maltene nijedan list na povrću nije ostao ceo.

– Ovakav intenzitet nevremena nikada nisam osetio. Njiva izgleda kao da je mašina za branje prošla kroz nju, ništa nije ostalo, nijedan list – pojašnjava Dragan Vukobrat.

Naš sugrađanin krastavce kornišone proizvodi za poznatog kupca, firmu „Maminger“, i oni su osigurani. Dodaje da je na polovini branja i da je do sada vratio ono što je uložio. Ne zna da li će mu biti priznata šteta. Papriku nije osigurao i tu ne može ničemu da se nada. U plastenicima ima papriku i drugo povrće, međutim, ono neće moći da vrati ni ono što je uloženo u proizvodnju.

I na potesu poznatijem kao Oluš, led, kiša i vetar orkanse jačine pokosili su sunckret  na delu njiva. Šteta na ovim njivama je stoprocentna i vlasnicima ne preostaje ništa osim da uzoru njive.