Opšta bolnica jedna je od deset zdravstvenih ustanova u Srbiji kojoj je doniran dermoskop u okviru društveno odgovorne akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“. Medicinski aparat uručen je u Beogradu dr Milici Agić.
Opremljenost ordinacija dermoskopima, koji omogućavaju precizniji uvid u promene na koži, doprinosi povećanju broja ranootkrivenih melanoma, najopasnijeg raka kože koji se, ukoliko se otkrije na vreme, veoma uspešno leči jednostavnom hiruškom intervencijom. Pored melanoma, dermoskopi omogućavaju i otkrivanje nemelanomskih kancera kože, kao i prekanceroznih promena kože i neophodni su u radu dermatoloških ordinacija.
Kikindska Opšta bolnica redovno organizuje preventivnu kampanju Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. U Kikindi se godišnje otkrije više od deset pacijenata sa dijagnozom melanoma i svake godine sve ih je više. Pregled mladeža veoma važan jer ih imamo svi, ali 30 odsto može da se promeni i da jednog dana postanu melanomi. Stoga će dobijeni dermaskop pomoći u preventivi otkrivanja ove bolesti.
Akciju „Pregled za sve“ od 2015. godine organizuju Eucerin Srbija i Fond B92, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
–
Radovanu Subinu je ova godina donela još jedno dostignuće. Objavljena mu je knjiga „Zlatnom varjačom po svetu“ koja je, osim u Kikindi, imala već nekoliko promocija u drugim gradovima, a sledeća je, kaže autor, zakazana za 27. januar u Parizu i to na plovidbi Senom.
Doktorka Injac ukazuje i na to da nije uvek potrebno, sa prvim simptomima, dolaziti u ambulantu.
Dobra vest je da grip, u ovoj sezoni, nije registrovan, kao ni kovid.
Preporuka je da se ova imunizacija izvrši svake godine jer uvek cirkulišu novi sojevi virusa gripa. Imunitet se stvara tri do šest nedelja, a zaštita traje od od šest do 12 meseci.
– Turnir se održava svake godine, za socijalno ugrožene porodice, za decu ili za paketiće. Kada su me iz Organizacije „28. jun“ pitali da li hoću da učestvujem u pripremi, pristala sam, ali pod uslovom da to bude za moje selo. Mnogo sam srećna i ponosna jer sakupljamo novac za 160 paketića, za sve osnovce u mom rodnom mestu. I svaki put kada se ukaže prilika učestvovaću u projektima koji mogu da pomognu mom selu, jer, koliko god da smo daleko i živimo u lepoj i stabilnoj državi, moje srce je uvek u mom zavičaju. Tamo sam odrasla i provela najlepše godine svog života, u tu školu sam išla i sada imam priliku da uradim nešto za đake koji je danas pohađaju – priča Dragana i dodaje da će paketići u školu u Ruskom Selu stići 20. decembra.
– Veoma smo ponosni jer je ovo već deseti turnir i organizovan je u gradu u kojem nas nema puno. I ove godine angažovali smo se radi obezbeđivanja božićnih paketića, sada za mešovitu školu u Ruskom Selu. Nastavićemo saradnju sa Srpskim kulturnim centrom u Drezdenu i u budućim aktivnostima – rekao je Momčilo Ivančević, predstavnik Humanitarne organizacije „28. jun“ u Nemačkoj, institucije čiji je zadatak povezivanje ljudi širom sveta u humanitarnim, socijalnim i filantropskim projektima.
Srpski kulturni centar u Drezdenu počeo je da radi februara ove godine i već ima dvadesetak članova i mnogo planova.
Pobednik sinoć održanog humanitarnog turnira, Milorad Jovanović iz Leskovca, u Drezden je doputovao samo zbog ove humanitarne akcije.
– Ovde ima dosta ljudi sa Balkana i svi sarađujemo, zajedno radimo na različitim projektima – kaže Dragana i ističe da, uprkos tome što sada radi druge poslove, uspeva i dalje da se bavi svojom strukom.
– Prvi put od kada postoji Kulturni centar organizuje se ovakav stručni skup – rekao je Marko Markovljev, v. d. direktor. – Mi se bavimo i muzikom, imamo hor, orkestar i druge aktivnosti, i smatram da je muzičko obrazovanje u najmlađem uzrastu izuzetno važno i za dalje školovanje, kao i za to da se prepozna i poboljša talenat kako bi deca imala priliku da nastave da se bave muzikom. Slične stručne skupove organizovaćemo i ubuduće, kako bismo što više osnažili čitav sektor radnika u muzičkoj kulturi.
Glavni predavač je prof. dr Biljana Jeremić, dirigentkinja hora „Atendite“ Kulturnog centra.
Agendu konferencije osmislila je Aleksandra Stanković, profesorka muzičke kulture, pedagoška savetnica i predsednica Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije, takođe i jedan od predavača.
U ime lokalne samouprave goste je pozdravila Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
Na dvodnevnom skupu u velikoj sali Kulturnog centra, osim na navedene teme, učesnike očekuju i predavanja „Izazovi i prepreke u nastavi školskog orkestra“ i „Primena veštačke inteligencije u nastavi muzičke kulture“. Predavači će biti i Jelena Milićević, savetnik, koordinator i u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu, Marijana Nedeljković, profesor solfeđa i pedagoški savetnik, i Marija Mišić, profesor muzičke kulture i pedagoški savetnik.
Konferenciju je svečano otvorila prva dama Srbije, Tamara Vučić, u prisustvu ministarke za brigu o porodici i demografiji Milice Đurđević Stamenkovski i direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanje Radojević Škodrić.
„Grad Kikinda je uvek tu za one kojima je pomoć najpotrebnija. Izdvajanja iz budžeta za lečenje dece svake godine su sve veća, što pruža mogućnost da se pomogne najmlađima i njihovim porodicama. Zajedno sa Udruženjem “Deca sa ahondroplazijom Srbije” borimo se svakodnevno da svako dete koje boluje od retke bolesti, dobije neophodnu terapiju, i to ćemo i nastaviti“ – izjavio je gradonačelnik.
– U Srbiji ćemo, po ovom projektu, podržati 20 lokalnih samouprava. Ovde smo jer ćemo, od naredne godine, pomagati u poboljšavanju socijalnih usluga za osetljive grupe stanovništva, posebno za žene – rekao je Engel. – Podržaćemo napore Grada da pomogne romskoj zajednici, naročito Romkinjama, da unapredi mogućnosti njihovog zapošljavanja. U Centru za stručno usavršavanje predviđeno je da neke prostorije budu korišćene za savetovalište. Važno je da se čuje više o njihovim potrebama kako bi moglo ciljano da im se pomogne.
Engel je objasnio da se u razgovorima određuju poslednji koraci da bi projekat mogao da zaživi od februara naredne godine. Cilj je i da ova usluga, uz podršku Gradu, postane održiva i dugoročna, da bi mogla da odgovori na sve potrebe građana. Osim toga, sprovodiće se i obuke na temu antidiskriminacije i druge aktivnosti koje će poboljšati pružanje socijalnih usluga, dodao je Engel.
– Cilj projekta je ekonomsko i socijalno osnaživanje žena iz svih osetljivih grupa, ovde konkretno Romkinja, kao i osnivanje Savetovališta za brak i porodicu. GIZ je izuzetan partner, pomaže i u tehničkom i u finansijskom smislu i ovo je prilika za Gradsku upravu da pokaže da je siguran i pouzdan partner, ne samo u ovoj aktivnosti, nego i za buduće saradnje – rekao je Radu.
