Pravilna ishrana je tema o kojoj se mnogo priča, ali i dalje postoje brojne zablude i pogrešne prakse koje mogu negativno da utiču na zdravlje. Da li je hleb zaista glavni krivac za višak kilograma? Koliko su popularne dijete, poput “keto” režima, dugoročno održive? I da li su dodaci ishrani zaista neophodni? Na ova i druga pitanja odgovara dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje u Kikindi.
Koje su najčešće zablude o zdravoj ishrani koje susrećete kod svojih pacijenata i kako ih razjašnjavate?
Najveći broj ljudi smatra da hleb goji, što je apsolutno netačno. Zapravo, hleb spada u namirnice koje imaju prosečnu količinu kalorija, i s obzirom na to da se sastoji od skroba, a ugljeni hidrati čine bazu piramide i najveći deo energije treba da potiče iz ugljenih hidrata, to je zabluda. Ljudi koji ne jedu hleb, energiju uzimaju iz drugih sastojaka, najpre iz masti, što je mnogo gore. To je jedna od zabluda. Zatim, kukuruz ima veću energetsku vrednost od pšenice, mada je isto žitarica, ali ne treba preterivati, pogotovu ako se peče na ulju i to je pitanje na kom ulju. Biljna ulja nisu za pečenje s obzirom na to da sadrže nezasićene masne kiseline koje se degradiraju na visokoj temperaturi i stvaraju se štetne materije. Ako i pečemo nešto, onda je bolje da to radimo na zasićenim masnim kiselinama, kao što su životinjske masti. Mada je od pečenja i prženja svakako bolje kuvanje i dinstanje. Žitarice treba da čine 40 odsto od ukupne energetske vrednosti koja je potrebna čoveku – tu spadaju i hleb i musliji, makaroni, ali ne i burek s obzirom na to da ima masti – 250 grama bureka sadrži hiljadu kalorija.
Koji su Vaši saveti za uravnoteženu ishranu?
U energetskom unosu, 15 odsto treba da čine proteini, između 20 i 30 odsto treba da čine masti, i ostatak, to je 55 do 60 odsto ukupne energije, treba da bude udeo ugljenih hidrata. Ali to onda treba da se preračuna u kalorije jer, na primer, jedan gram proteina i ugljenih hidrata ima 4,1 kaloriju, a jedan gram masti ima 9,3 kalorije. Tako da ovi udeli u procentima ne mogu prostom računicom da se pretvaraju u grame.
Koje su najčešće greške u ishrani u našem podneblju?
Većina gojaznih ljudi ne doručkuje, oni prvi put jedu popodne, kada dođu s posla i tada se izuzetno najedu, i drugi put jedu uveče ili noću, i taj obrok ponovo bude veoma obilan. Znači, kada vi, u dva navrata, u dva obroka, unesete veliku količinu energije, time usporavate metabolizam. Vaš organizam iskoristi onoliko koliko može, a ostalo pretvara u masti. Jako je bitno za očuvanje idealne telesne mase da imate najmanje četiri do pet obroka dnevno i da razmak između obroka ne bude veći od tri do četiri sata. Obroci ne treba da budu obilni i treba da budu učestali jer je onda vaš biohemijski mehanizam organizma praktično stalno zauzet, i vi, na taj način, održavate metabolizam.
Koje namirnice unosimo previše, a koje premalo?
Pre svega, previše se unosi slatkiša, u svim oblicima, od čokolada do kolača i torti, dok se povrće ne unosi u dovoljnoj meri, pogotovu ne presno, sveže povrće. Po meni, i u doručku i u ručku i u večeri treba da, u izvesnoj količini, imate povrće, naročito sveže, u ručku najviše. Takođe, ima ljudi koji vole voće i jedu ga, a ima onih koji ga ne vole i ne jedu ga uopšte – i ovde treba napraviti ravnotežu, umeren unos voća je isto tako važan.
Da li je primena popularnih dijeta, poput „keto“, i sredstava za mršavljenje, zdravo i održivo?
– Kada su dijete u pitanju, u poslednje vreme tu vlada određeno pomodarstvo. “Keto” dijeta je namenjena određenim bolestima, ona nije dijeta koju treba i mogu da drže svi. Mesec dana je u redu, ali ne i duže, jer je moguće da dođe do poremećaja zdravlja. To nije dijeta za skidanje, recimo, 40 kilograma. Ishrana treba da bude balansirana, vi svakoga dana treba da unesete bar ponešto iz svih grupa namirnica. Znači, ako danas unosite samo jednu grupu namirnica, sutra samo drugu, to nije dobro, jer vaš organizam nema na raspolaganju u svakom trenutku sve hranljive materije koje su mu neophodne.
Kako izgleda zdravo mršavljenje bez rizika?
– Najbolji način da smršamo jeste da smanjimo energetski unos – količinu hrane, i/ili da povećamo energetski rashod, što znači da povećamo fizičku aktivnost. Na sve ostale, veštačke načine, moguće je smršati, ali je pitanje po koju cenu i da li će doći do nekih drugih poremećaja, sa tim se ne treba igrati. Pritom ne mislim na obična mršavljenja, kada neko treba da skine dva, tri ili pet kilograma. Mislim na ozbiljno mršavljenje, kada neko treba da smrša 20, 30, 40 kilograma, to mora da bude kontrolisano.
Znači da je najbolje dobiti plan ishrane od nutricioniste i da to bude kontrolisano.
– Tako je. Smršati nekoliko kilograma nije problem, na koji god način, ali ako je u pitanju ozbiljnije mršavljenje, to mora da bude pod kontrolom stručne osobe koja će pratiti da ne dođe do poremećaja zdravlja.
Da li su dodaci ishrani zaista korisni ili mogu biti štetni?
– Postoje patološka stanja kada je neophodna suplementacija određenim vitaminima, ali ako je ishrana izbalansirana, ako svakoga dana sadrži određenu količinu svih grupa namirnica, suplementacija vitaminima nije potrebna, osim kod infekcija, nekih degenerativnih bolesti, osteoporoze, kod nekih polineuropatija, anemije. Znači, kod određenih bolesti je potrebna suplementacija, ali uzimati je nasumice, može čak da donese više štete, pogotovu kada se prekomerno unose liposolubilni vitamini – D, A, E i K vitamin, jer oni mogu da se zadržavaju, talože u organizmu, što može, pod određenim okolnostima, da dovede i do trovanja, intoksikacije vitaminima. Ako nešto od toga pijete nedelju dana, neće vam ništa biti, ali ako pijete pet meseci u kontinuitetu i to u ogromnim dozama, može da dođe do poremećaja.
Recimo, omega 3 masne kiseline naš organizam ne može da stvori i neophodno je da ih unosimo – njih ima u nezasićenim mastima, u koštunjavom voću, raznim uljima, plavoj ribi, ribama severnih mora uopšte. Ali, ako imamo izbalansiranu ishranu, nije uopšte potrebno da ih dodatno unosimo. Postoje neka patološka stanja, recimo kod karcinoma, za njegovu prevenciju ili u rekonvalescenciji, kada je važno unositi antioksidanse: C, E, A vitamine, omega 3 masne kiseline, ali to su patološka stanja, i to treba činiti u konsultaciji sa lekarom.
Pravilna ishrana nije trend, već način života. Balansiran unos svih grupa namirnica, redovni obroci i fizička aktivnost ključni su za zdravlje. Kako ističe dr Sanja Brusin Beloš, važno je slušati struku i izbegavati pomodne dijete i nepotrebne suplemente. Najbolji recept za zdravlje je umerenost i raznovrsnost u ishrani.
S. V. O.
Svečanost, koja je okupila veliki broj građana, predstavnika Gradske uprave, sveštenstva i učenika, održana je u Narodnom pozorištu, a prisutnima se obratio arhijerejski namesnik, protojerej Boban Petrović, koji je blagosiljao skup. On je istakao značaj Svetog Save za srpsku crkvu, prosvetu i narod, naglasivši da svetosavlje nije samo sećanje, već i svakodnevni način života.
Gradonačelnik Mladen Bogdan je naglasio da je Grad Kikinda suorganizator i pokrovitelj ove svečanosti, s ciljem da se pokaže značaj jedinstva i zajedničkog delovanja.
U programu koji je usledio, besedio je otac Slobodan Divljakov. Prisutni su uživali i u nastupima horova “Attendite!”, “Sveti Josif Temišvarski”, Dečijeg hora “Sveti Jovan Šangajski”, Ženske pevačke grupe ADZNM “Gusle” i recitatora.
Likovni konkurs za temu je imao “Sveti Sava u narodnim pričama”, priznanja je dobilo šestoro učenika.
Na literarnom konkursu, u kategoriji proznih radova, nagrađeni su:
Svetosavska akademija u Kikindi podsećanje je na važnost očuvanja tradicije i jedinstva. Takođe je potvrđeno opredeljenje zajednice da čuva vrednosti svetosavlja i da nastavi da ih prenosi novim generacijama.
– Na svečanoj akademiji dodeljujemo priznanja đacima koji su imali odličan uspeh sa prosekom 5,00 od prvog razreda i postizali su izvanredne uspehe i u nastavnim i u vannastavnim aktivnostima. Za njih, svake godine, pripremimo i bilbord, oni su ponos naše škole – rekla je direktorica, Gordana Rackov.
Ove godine najviše priznanje Škole dobili su: Marko Klačak, Mila Pejčić, Lena Perić, Todor Popović, Miloš Reljin, Minja Babić, Iva Vulović, Aleksa Tomić, Miljana Tomić i Majda Heldrih.
Miloš Reljin kaže da je ponosan i da se već opredelio za oblast u kojoj će nastaviti školovanje.
Njegova drugarica iz razreda, Lena Perić, ispričala nam je da je bila rešena da ostvari rezultate koji bi je doveli do ovakvog uspeha.
Plakete i knjige najboljima uručene su nakon priredbe koju su pripremili mlađi učenici i kojoj su prisustvovali nastavnici i roditelji. Dobitnici su, zatim, sa veroučiteljem, jerejem Miroslavom Bubalom, rezali slavski kolač. Na kraju školske godine svakome od njih biće uručeno još jedno priznanje – Vukova diploma.
Dodela plaketa „Sveti Sava“, kao čin zahvalnosti onima koji su uložili više truda i proslavili školu, ustanovljena je 1995. godine. Danas OŠ “Sveti Sava” pohađa više od 500 đaka.
– Rad, ljubav, sloga i zajedništvo su ono što nam je danas potrebno. Trudite se da razumete šta za nas znači Sveti Sava na kojeg treba da se ugledamo i da živimo kao svetosavska deca. I pre njega bilo je svetitelja, prvi je bio Sveti Jovan Vladimir koji je živeo 200 godina pre Svetog Save, ali malo ljudi zna za njega jer je Sveti Sava bio utemeljivač novog duha svog hristolikog naroda i svoje crkve. Deco, naučite jednu pesmicu o Svetom Savi, po svom izboru, kako bi njegov duh nastavio da živi – istakao je protojerej Petrović i pozvao prisutne na Svetosavsku akademiju koja će biti održana večeras od 18 sati u Narodnom pozorištu.
