Град

Pokret-gorana-(3)

Покрет горана Кикинде реализује пројекат под називом „Ширење свести локалне заједнице о значају разврставања отпада и спречавању настанка дивљих депонија на територији Града Кикинде“, који се финансира средствима Светске организације за заштиту природе (WWF) у оквиру програма SAFE Nature and Climate 2022–2025.

У оквиру пројекта организоване су бројне радионице ради подизања свести грађана о правилном управљању отпадом. Под слоганом „Решење за наше ђубре није природа“, данас је у просторијама Секретаријата за социјалну заштиту Града Кикинде, у простору бивше касарне, одржана едукативна радионица намењена припадницима ромске популације.

– Пројекат је ушао у завршну фазу, а у фокусу су нам били адолесценти. Данашња радионица усмерена је на ромску популацију, којој желимо да покажемо како могу ефикасније да разврставају отпад и да, притом, ту активност уновче – рекао је Далибор Оличков из Покрета горана Кикинде.

Он је објаснио да је иницијатива настала прошле године, након дуготрајног пожара на депонији иза Малог бедема, у којем живи ромска заједница ангажована на сакупљању секундарних сировина. До сада је у пројекат укључено око 200 младих узраста од 15 до 18 година.

Догађају је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, који је истакао значај укључивања Рома у еколошке и друштвено одговорне активности.

– Ово је важан корак у интеграцији ромске заједнице у позитивне друштвене токове. Посебно је значајно што се кроз овај пројекат млади едукују о селекцији отпада. Локалним акционим планом је предвиђено и њихово запошљавање у области заштите животне средине, што пружа и економску перспективу – нагласио је Раду.

Присутне су интересовале могућности рециклаже и сарадње са Покретом горана, како би допринели очувању животне средине, али и остварили економски бенефит кроз рециклажу.

С. В. О.

ugovor-glisic-(3)

Градоначелник Младен Богдан и Дарко Глишић, министар за јавна улагања потписали су, у Влади Србије, уговор о реконструкцији Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе.

-Реконструкција овог објекта једно је од највећих инфраструктурних пројеката у протеклом периоду, не само у образовању – истакао је градоначелник Богдан. – Од изградње, 1900. године, ово је прво свеобухватно улагање у ову зграду. Након 125 године имамо прилику да потпуно обновимо објекат, на радост запослених, ученика, али и свих Кикинђана. Зграда је један од заштитних знакова нашег града и врло брзо започећемо са радовима, а наредне године, у ово време, очекујемо и завршетак прве фазе реконструкције.

У радове ће бити уложено више од 455 милиона динара и допринеће квалитетној настави, али и безбедности.

-Уговор је значајан за образовање, не само за Кикинду, него за читав северни Банат, јер поменуте школе имају ученике из свих општина Севернобанатског округа. У наредних 10 месеци, једна од најстаријих школа, добиће изглед какав заслужује. На овај начин подићи ћемо стандард и услове рада. Почетком 2026. године очекујм и потпуни завршетак радова и да школа буде спремна за друго полугодиште – навео је министар Глишић.

Министар Дарко Глишић додао је и да је прва фаза реконструкције Опште болнице завршена и да ће друга започети пошто се отпреми завршени објекат.

 

gimnazija-ets-novi-prostor-(3)

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско трговинске школе од данас, 28. априла, поново су у школским клупама и то у основним школама „Јован Поповић“ односно „Вук Караџић“. Да се настава одвија несметано уверили су се градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш који су посетили поменуте школе где су разговарали са ђацима, професорима и директорима.

У школи „Вук Караџић“ за Економско трговинску школу на располагању је 12 дељења, а три одељења налазе се у просторијама ове средње школе у улици Војводе Путника.

-Уз помоћ локалне самоуправе, велике солидарности и договора међу просветним радницима успешно смо се преселили – рекао је Роберт Вуњак, директор Економско трговинске школе. – Сва дидактичка и методичка средства смо пренели, као и табле, компјутере и лап топове неопходне за несметано одвијање наставе. Направили смо чврсту организациону структуру која не ремети функционисање школа.

Мирјана Дражић, директорица Гимназије „Душан Васиљев“ додаје да је нешто дргачија организација рада с обзиром на то да је до сада била кабинетска настава.

-Имамо 16 одељења и исто толико учионица и прилагодили смо се новим условима рада. Простор у школи „Јован Поповић“ је добро опремљен, учионице имају климе, пројекторе, интернет, довољан број клупа. Пренели смо и део рачунарске опреме за потребе часова информатике – напоменула је Мирјана Дражић.

Фаркаш се још једном захвалио директорима основних школа Јелени Крвопић и Ивану Пантелићу што су изашли уступили простор и тиме допринели да се часови одвијају по плану.

-Све што је потребно за несметан рад и функционисање школе средњошколци имају. Локална самоуправа је ту да помогне и изађе у сусрет запосленима и ученицима како би се предупредили евентуални проблеми – навео је Тихомир Фаркаш.

Први човек града истакао је да ће сутра, 29. априла, у Београду у Влади Републике Србије потписати уговор о реконструкцији.

-Као што смо и обећали, дошли смо да се уверимо да ли ученици и запослени имају све што им је потребно за одвијање наставе. Атмосфера у обе школе је позитивна, а сви заједно потрудили смо се да изнађемо најбоље решење за обе школе. Важно је рећи и да политици нема места у образовним установама и ми ћемо се борити да образовање буде на првом месту и да је ђацима место у школама – прецизирао је Богдан.

А.Ђ.

DDK-april-2-(1)

На данашњој акцији добровољног давања крви у кикиндском Црвеном крсту било је 68 давалаца, а 61 је и даривао крв. Међу њима је било 12 жена, а двоје је крв даривало први пут. Сви су, уз овај хумани чин, имали прилику и да провере своје здравље, као и да, поред оброка захвалности, добију поклоне организатора.

Акције које се спроводе у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине, наредног месеца ће бити одржане у четвртак, 15, и у понедељак, 26. маја.

С. В. О.

(Фото: ЦК Кикинда)

jefimija-(14)-w1024

Поводом Светског дана плеса, Удружење „Јефимија“ из Руског Села синоћ је организовало други Фестивал плеса „За ђака првака“ у сали Основне школе „Глигорије Попов“. Овом донаторском акцијом сакупљан је новац за куповину школског прибора за будуће прваке рускоселске школе.

Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

– Послали смо дивну слику из Руског Села, где славимо плес, младост, љубав и хуманост. Ово није само фестивал музике и игре, већ и једна друштвено-одговорна и хумана прича. Град Кикинда увек подржава први аплауз и лепу енергију коју деца доносе на сцену, као и овакве хуманитарне иницијативе – рекла ја Маријана Мирков.

Публика је уживала у наступима малишана из рускоселског вртића „Бубамара“, Плесног клуба „Идеал“ из Српске Црње, Гимнастичарског клуба из Кикинде, као и чланова културно-уметничких друштава „Петар Кочић“ из Нових Козараца и „Мокрин“.

– Наш студио тренутно броји 23 члана, а новост је да смо основали и фолклорну секцију –  додала је Снежана Аћамовић, председница Удружења „Јефимија“.

Иако младо, Удружење „Јефимија“ већ је забележило значајне успехе на девет међународних такмичења, освојивши 22 прва места, као и бројне друге награде, међу којима и ваучер за учешће у плесном кампу у Темишвару овог августа.

С. В. О.

(Фото: Чедомир Вујанић)

 

mini-postrojenja-(1)
У Накову и Банатском Великом Селу приводе се крају радови на мини постројењима за кондиционирање пијаће воде.
-Ускоро ће мештани у овим селима добити чисту и воду у складу са свим стандардима и прописима – истакао је градоначелник Младен Богдан приликом обиласка градилишта. – Изградња сличних постројења планирана је и у осталим селима, јер здравље људи и развој села остају наш највећи приоритет.
Подсетимо, осим у поменутим селима, у плану је и изградња мини постројења и у Мокрину и Иђошу. Свако село имаће свој систем, независан од других фабрика за прераду воде у граду и околини.
Укупна вредност инвестиције процењена је на око 384 милиона. Од тог износа Покрајина је  обезбедила 166, а из локална самоуправа определила је  је 115,5 милиона динара.
allergy-1738191-1280

Према подацима са апликације „Полен Србија“, многи градови се налазе у црвеној зони што значи да је концентрација полена висока и да се не очекују значајне промене. Од 27 мерних места, у зеленој, такозваној „безбедној зони“, тренутно су само: Панчево, Зајечар, Лозница и Кикинда.

Поред плодова тополе који код многих изазивају иритацију носа и очију, у Србији је тренутно активно чак 14 до 15 врста полена дрвећа. Због благе зиме дошло до „експлозије” полена јасена, граба и храста. Ситуација је специфична јер се жале и особе које раније нису имале алергије.

Особама које су алергичне на полен препоручује се да избегавају боравак у природи пре подне, не проветравају просторије ујутру, већ након пљускова, користе климатизоване просторије и аутомобиле, по доласку кући пресвуку одећу и оперу косу, као и да не узимају терапију на своју руку, већ у договору са алерголозима.

rct-drzavno-plasman-(3)

На 23. Покрајинском такмичењу талената одржаном у  Панчеву, 25 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ обезбедило је пласман на државно надметање.

Прво место припало је Огњену Јовандићу, ученику Техничке школе „Михајло Пупин“ из информатике и рачунарства, Теодори Шејмеши из  Гимназије „Душан Васиљев“ и Марији Попов из  Гимназија и стручне школе „Доситеј Обрадовић“ из Новог Кнежевца прва места припала су из  енглеског језика. Првопласиране су и гимназијалке Милана Баштованов из књижевности, као и ученице ОШ „Жарко Зрењанин” Мина Радивојша из физике и Лена Давидовић из  математике.

Другопласирани су гимназијалци Ана Војводић из математике, Емилија Рељин из књижевности, Вук Јакић и Катарина Вајда из историје и Велимир Крстић из биологије.

Треће место заузели су Вања Богар из ОШ „Братство-јединство“  из Банатске Тополе и гимназијалка Драгана Милинковић из српског језика, Хелена Грујић из Гимназије „Душан Васиљев“ из физике, те гимназијалци Светлана Ћулафић из историје, Богдан Завишин  из историје, као и Милица Боберић и Лара Аврамов из  Гимназије „Душан Васиљев“, Јована Уверић из Гимназије и стручне школе „Доситеј Обрадовић“ из Новог Кнежевца и  Невена Вуловић из ССШ „Милош Црњански“ који су се такмичили из биологије.

А.Ђ.

strudlijada-2025-(1)

Чланови етно-грађанског удружења „Сувача“ заједно са пријатељима из других места и градова прославили су славу и организовали 5. „Штрудлијаду“.

Титулу за „најштрудлу“ освојио је Чаба Молнар родом из Фекетића.

-Рецепт по ком правим штрудлу са маком победио је на овој манифестацији протекле две године и ове сам решио и сам да се такмичим и да упознам све учеснике. Већ 15 година, из хобија, правим штрудле, а рецепт ми је мајка пренела. Традиција нас све повезује, а штрудла је управо то – сазнали смо Молнара.

Манифестацији су присуствовали су Младен Богдан, градоначелник и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Хвала вам пуно што сте и ове године са нама – истакао је градоначелник Богдан. – Има вас од истока до југа, а посебно ми је драго што су ту наши пријатељи из Републике Српске. Времена су изазовна, али је најважније да се држимо заједно и да имамо поверења једни у друге.

Организатор је Етно грађанско удружење „Сувача“, а у такмичењу је учествовало двадесетак штрудли.

-Жеља нам је да од заборава сачувамо нашу банатску штрудлу са маком. Припремамо је по рецептима наших бака и да их пренесемо на млађа поколења – рекла је Радојка Вујадинов.

Штрудле су оцењивали Радован Субин, Регина Суботић и Милена Јованић.
Четврто место освојила је Дијана Татомир из Иђоша, трећеа је било удружење жена „Бели анђео“ из Републике Српске, друго место припало је удружењу жена „Мајка Ангелина“ из Купинова, док је првопласирано удружење жена „Румљанке“ из Руме.

А.Ђ.

 

misericordia-(5)

У присуству гостију, корисника и запослених Дом за старе „Мисерикордија“ обележио је 10 година од отварања. Поводом годишњице мису је, у просторијама објекта, одржао Мирко Штефковић, бискуп зрењанински.

-Мисерикордија на латинском језику значи милосрђе и то је прави назив за овај Дом за старе. Овде се милосрђе исказује према нашим ближњима и на посебан начин то је видљиво управо у овој установи чију десетогодишњицу рада славимо. У овом објекту препознаје се вредност људског духа без обзира на године и стање особе – рекао је бискуп зрењанински Штефковић.

Свештеник и директор Дома Ласло Бевиз напоменуо је да у објекту борави 70 корисника, што је и максималан број, и подсетио да је објекат настао на месту где је некада био самостан часних сестара, запослених у кикиндској Болници, а које су се почетком деведесетих вратиле у Словенију.

-Основна идеја била је да се зграда реконструише како би у њој боравили пензионисани свештеници зрењанинске бискупије. Како је иницијатива била да објекат буде на услузи и другим суграђанима, 2013. године започета је изградња која је завршена 2014. Годину дана касније добили смо лиценцу и дозволу за рад. Има пуно заинтересованих за услугу социјалне заштите те смо 2018. године започели да градимо још једно крил које је отворено две године касније. Трудимо се да будемо аутентични јер смо кућа Божијег милосрђа – истакао је свештеник Бевиз.

Помоћ приликом изградње стигла је кроз донације из Америке, Немачке, Мађарске, Италије, као и од Републике Србије кроз Фонд за капитална улагања.

А.Ђ.