najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zimska služba baca so na opštinskim i gradskim saobraćajnicama. Đorđe Klenanc iz ove službe napominje da je zima bila blaga i da zaliha ima dovoljno.
-Održavanje saobraćajnica u zimskom periodu pripalo je firmi „Ekogradnja“, dok Gradski trg čisti služba JP „Kikinda“. Osim saobraćajnica biće očišćeni i prilazi vrtićima, školama, Bolnici, ambulantama Doma zdravlja. Puteve će čistiti jedno vozilo, a ukoliko bude bilo potrebe uključiće se još vozila – napomenuo je Klenanc.
A.Đ.
Lovačko udruženje „Zec” iz Ruskog Sela planira, u toku vikenda pred nama, akciju pošumljavanja uz podršku Mesne zajednice i lokalne samouprave, koja je obezbedila oko dve hiljade sadnica bagrema i sibirskog bresta.
Prva sadnja planirana je na površini od oko jednog hektara, na potesu Ciglana, na državnoj parceli prema Novim Kozarcima, nekada jamama koje su sada nasute i spremne za sadnju, kaže predsednik Lovačkog udruženja, Dušan Tomić.
– U nastavku akcije, pošumićemo dodatna 63 ara prema Banatskoj Topoli. Pored lovaca, učešće u ovoj ekološkoj inicijativi uzeće i pripadnici Dobrovoljnog vatrogasnog društva. Za održavanje i brigu o zasadima biće zaduženi naše udruženje i Mesna zajednica – navodi Tomić.
Prethodna akcija sadnje drveća u ovom mestu održana je, takođe, na prostoru na kojem su nekada bile jame, prema Novoj Crnji. Pošumljavanje hrastom sprovedeno je tokom prošle i pretprošle godine, a dosadašnji rezultati pokazuju da se šuma dobro primila.
Velika akcija pošumljavanja planirana je i u Novim Kozarcima. Članovi Lovačkog udruženja „Fazan” takođe su, od Grada dobili sadnice bagrema i sibirskog bresta. Oko hiljadu mladih stabala biće zasađeno na obodu sela, u blizini jezera Strelište, na lokaciji meštanima poznatoj kao “Perino jezero”.
– Već smo bili pripremili akciju i pozvali smo sva udruženja i meštane da nam se pridruže, ali je zemlja bila zaleđena, pa smo sadnju morali da odložimo – rekao je predsednik Lovačkog udruženja, Marko Ćulibrk i dodao da su spremni da obave sadnju i ovog vikenda, ukoliko budu pogodni vremenski uslovi.
Prošle godine je u Novim Kozarcima organizovana slična akcija sadnje na imanju Lisović, a očekuje se da će i ovogodišnja inicijativa doprineti obnavljanju i očuvanju prirodnog okruženja i unapređenju ekološke svesti u zajednici.
S. V. O.
Prva škola za trudnice u Kikindi pokrenuta je još 1996. godine u Opštoj bolnici, u vreme početaka „Baby friendli” programa. Zatim su, jedno vreme, održavana predavanja u Domu zdravlja. Škola za trudnice osnovana je 2016. godine u Kulturnom centru.
– U međuvremenu naziv je promenjen i sada je to Školu roditeljstva. Proširili smo program, uključili više stručnjaka i otvorili vrata ne samo trudnicama, već i njihovim partnerima i mladim roditeljima – objašnjava Olivera Vučković Popov, osnivačica i koordinatorka Škole, master strukovna medicinska sestra i glavna sestra Patronažne službe Doma zdravlja.
Trudnice mogu da se prijave za školu u Službi za zdravstvenu zaštitu žena i da počnu sa pohađanjem od 24. nedelje trudnoće. Predavanja su organizovana u dve grupe.
– U prvoj grupi učestvuju lekari, pedijatri, patronažne sestre, stomatolozi, defektolozi, bibliotekari i instruktori prve pomoći. Teme koje obrađujemo su trudnoća, porođaj, dojenje, prvi dani sa bebom, prenatalno čitanje, prva pomoć kod dece, kao i rast i razvoj dečjeg mozga – objašnjava Vučković Popov.
Drugi deo škole obuhvata psihofizičku pripremu, uključujući aerobne vežbe sa pilates loptama, vežbe na parteru, kao i tehnike disanja koje pomažu tokom porođaja.
– Sa trudnicama prolazimo kroz četiri faze porođaja, tako da im sve bude jasnije i manje zastrašujuće. Od 420 do 430 žena koje obiđemo nakon porođaja, oko 120 godišnje prođe kroz našu školu. Najčešće su to prvorotke, ali dolaze i žene koje se porađaju drugi ili treći put, posebno ako je velika razlika između dece – kaže naša sagovornica.
Interesantno je da se sve više očeva uključuje u program.
– Kada žene pozovu svoje partnere, a grupa postane kompaktna, tada se i očevi više aktiviraju. Često se dešava da dođu na jedno predavanje, a potom sami insistiraju da nastave sa školom – ističe Vučković Popov.
Škola ne završava rad sa roditeljima sa porođajem. Organizuju se i radionice za roditelje sa bebama, gde se uče tehnike masaže za povezivanje s detetom.
– Masaža se preporučuje od drugog do 12. meseca, a roditelji se uz to savetuju o ishrani bebe, nemlečnoj hrani, kao i svim drugim nedoumicama koje se javljaju kako dete raste – objašnjava ona.
Jedan od značajnih projekata u okviru škole je i program UNICEF-a „Razigrano roditeljstvo“, koji povezuje Dom zdravlja, lokalnu samoupravu, Centar za socijalni rad i Predškolsku ustanovu.
U okviru ovog programa, prošle godine smo organizovali prvi Sajam roditeljstva, a ove godine ćemo ga ponoviti u maju, povodom Dana porodice. Biće tu tribine i predavanja o razvoju dece od rođenja do treće godine, a uključićemo i profesore, defektologe i logopede – najavljuje Vučković Popov.
Škola roditeljstva podržava i korišćenje mobilne aplikacije „Bebbo“, koja već tri godine pruža korisne savete mladim roditeljima.
Preporučujemo roditeljima da koriste ovu aplikaciju, jer nudi sjajne teme i podstiče aktivan rad s decom. Cilj je da se smanji broj dece koja kasno progovaraju i da se na vreme prepoznaju mogući razvojni problemi – zaključuje Vučković Popov.
S. V. O.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je 87 odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Sretenja – Dana državnosti Srbije.
Za naročite zasluge u prikupljanju i čuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja za Republiku Srbiju i i njene građane, povodom 180 godina postojanja, predsednik Vučić odlikovao je Narodnu biblioteku “Jovan Popović”.
Odlikovanje je, na ceremoniji kojoj prisustvuju visoki državni zvaničnici, predstavnici diplomatskog kora i brojni ugledni gosti iz regiona, primila v. d. direktora ove ustanove Dunja Brkin Trifunović.
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR u Kikindi organizovalo je program na trgu povodom Svetskog dana dece obolele od raka, 15. februara. Događaj je bio deo šire kampanje u 39 gradova u Srbiji i okupio je ljude dobre volje koji su svojim prisustvom i donacijama pružili podršku hrabrim malim superherojima i njihovim porodicama.
– Sve više dece oboleva, a svest o tome je sve manja. Zato je naša ovogodišnja kampanja pod sloganom “Ja se borim, a ti?” usmerena na podizanje svesti i poziv na akciju – rekla je Romana Dragan, predsednica NURDOR-a Kikinda.
Ljubica Takić, majka Jelene koja je godinama hrabro vodila bitku sa bolešću, podelila je svoje iskustvo.
– Jelena je 2012. dobila dijagnozu. Sa teškom bolešću hrabro se borila pet godina. Bila je snažna, išla u školu, planirala je da upiše fakultet. To što je više nema je bol koja ne prolazi, ali nas njene knjige i pesme podsećaju na njenu snagu. Jelena je uvek govorila da treba ići napred, bez osvrtanja. Roditelji takođe moraju biti jaki. Okruženje može puno da pomogne – ako ne materijalno, onda bar moralnom podrškom – navodi Ljubica Takić. – Društvo često nema svest o tome koliko je ovakva borba iscrpljujuća, ne samo za decu već i za njihove porodice. Bitno je da svi shvatimo da je svaki trenutak podrške važan. Jelena je, i u najtežim trenucima, imala snage za osmeh i verovala u život. I danas mi profesori iz Ekonomske škole kažu da se sećaju kako je bila sjajan učenik dok se borila sa opakom bolešću. Zato je važno da, kao zajednica, budemo uz svu decu koja prolaze kroz ovu bitku, da im pokažemo da nisu sami – dodala je Ljubica.
Program je upotpunjen nastupima članova KUD „Mokrin“, plesnih škola „Dance N Soul“ i „Step Up“, Dečijeg pozorišta „Lane“, mlade pevačice Ene Gogić i Bubnjarske sekcije Kikinda. Simboličnim puštanjem zelenih balona, kao znaka hrabrosti, radosti i ljubavi, poslata je snažna poruka podrške deci i porodicama koje prolaze kroz ovu tešku borbu.
U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od nekog oblika raka, a jedno dete nedeljno izgubi bitku sa tom bolešću. Malignitet se kod dece najčešće javlja u uzrastu od treće do sedme godine, a najzastupljeniji oblik je leukemija, saopšteno je iz NURDOR-a iz kojeg su apelovali na sve koji su u mogućnosti da postanu redovni donatori tako što će slati SMS poruke sa sadržajem 2 na 1150.
S. V. O.
(Foto: KUD “Mokrin” i Romana Dragan)
Mladi matematički genije iz Kikinde, Novak Despotović, još jednom je dokazao da izuzetan talenat i naporan rad donose velike uspehe – ovom učeniku beogradske Matematičke gimnazije pripalo je drugo mesto na prestižnom međunarodnom takmičenju, 16. Rumunskom mastersu iz matematike (Romanian Master of Mathematics – RMM), koje je održano u Bukureštu od 10. do 15. februara.
Posle velikog uspeha, osvajanja srebrne medalje na Žautikovskoj olimpijadi u Kazahstanu, Novak nastavlja da niže odlične rezultate. Na ovogodišnjem takmičenju u Bukureštu učestvovalo je 98 učenika iz 18 zemalja, među kojima su bili najbolji mladi matematičari iz celog sveta. U zvaničnoj konkurenciji našlo se 64 takmičara, a tim Matematičke gimnazije iz Beograda, koji je predstavljao Srbiju, vodili su profesori Miljan Knežević sa Matematičkog fakulteta i Teodor fon Burg, predavač u Matematičkoj gimnaziji.
Pored Novakovog uspeha, srpski tim je zabeležio još dve medalje – njegovi školski drugovi, Stefan Šebez i Nina Šušić, osvojili su bronzana odličja.
S. V. O.
(Foto: Matematička gimnazija u Beogradu)
Sretenjski koncert, održan večeras u Narodnom pozorištu, tradicionalni je nastup članova ADZNM „Gusle“ kojim počinje nova koncertna sezona.
– Juče, 14. februara bilo je tačno 149 godina kako „Gusle“ rade u kontinuitetu i pod nepromenjenim imenom. Imamo misiju – borimo se za tradicionalne vrednosti. Imamo bogatu istoriju, značajne reference, mnogo mladih ljudi i odličan stručni tim. Ovim koncertom najavljujemo 150. sezonu, što znači da smo najstarije muzičko društvo u Srba koje radi u kontinuitetu – rekao je direktor „Gusala“, Zoran Petrović.
“Gusle” danas obeležavaju i svoju slavu. Ove godine kum je Aleksandar Antunović, etnolog i antropolog, nekadašnji član Društva kao muzičar, kustos u Muzeju Vojvodine. Antunović je zaštitio tamburašku praksu, a danas je član stručnog tima „Gusala“.
– Činjenica da „Gusle“ u kontinuitetu traju od 1876. godine govori o posvećenosti i borbi ako uzmemo u obzir da je u tom periodu od vek i po bilo velikih političkih i društvenih prepreka – istakao je Antunović. – Siguran sam da se nije lako boriti za očuvanje kulturnog nasleđa. Ovde mladi ljudi imaju direktnu interakciju, priliku da se bolje upoznaju sa tim ko su zapravo, da nastave kontinuitet očuvanja identiteta sa kojim se i sami identifikuju, ali i da uče da budu timski igrači, korektne kolege i pošteni ljudi.
Izuzetno dobro posećenom koncertu, kao i uvek kada je nastup „Gusala“ u pitanju, prisustvovali su i gosti, kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkvene opštine. Posle koncerta na kojem su nastupile sve sekcije, u prostorijama „Gusala“ je, rezanjem slavskog kolača, obeležena slava Društva.
S. V. O.
U Iđošu su, 25. put, održani „Dani vina“, manifestacija koja okuplja vinogradare i ljubitelje vina iz cele Vojvodine. Ove godine pristiglo je 185 uzoraka vina iz čitave pokrajine, najviše iz Iđoša i Kikinde. Iako su sva vina bila visokog kvaliteta, prestižne pehare poneli su Ivan Đorđev kao mesni pobednik, Aleksandar Ludajić iz Kikinde kao gradski pobednik, a generalni, pokrajinski šampion je Dušan Adamov iz Melenaca.
– Uglavnom su zastupljena crna i bela vina, nešto manje roze i „šiler“. Prošla godina bila je izuzetno loša zbog suše, ali vinogradari ocenjuju da je kvalitet vina dobar. Dodeljujemo oko 160 medalja, nagrađujemo većinu učesnika – rekao je Marko Mirkonj, predsednik udruženja „Šasla“.
U sali Doma kulture, izložena takmičarska vina osveštali su sveštenici Banatske parohije. Tradicionalna rezidba vinove loze obavljena je u vinogradu Željka Nikolina iz Iđoša, čiji vinograd je, takođe, i osveštan.
– Ja sam među mlađim vinogradarima, ali sam imao podršku starijih kolega – kaže Nikolin. – Vinograd traži ozbiljan rad i posvećenost. Ove godine sam dobio zlatnu medalju za roze, a nagrađen mi je i italijanski rizling. Žao mi je što se mladi sve manje interesuju za vinogradarstvo, plašim se da nećemo imati kome da prenesemo svoja iskustva i znanje.
Ivan Đorđev, mesni pobednik, pehar je osvojio sa svojim crvenim vinom „Pantelija“. Saglasan je sa svojim kolegama da vremenske prilike lane nisu bile naklonjene vinogradarima.
– Godina je bila nezapamćeno loša na ovim prostorima. Visoke temperature sušile su i listove i grozdove. Imao sam prepolovljen rod, ali je kvalitet vina dobar. Doduše, bili su izraženi šećeri, a kiseline smanjene. Morao sam da ih korigujem, inače vino ne bi bilo postojano – objašnjava Đorđev.
Apsolutni šampion, pokrajinski pobednik, Dušan Adamov iz Udruženja vinogradara i voćara „Peskara“ iz Melenaca, ističe značaj kontinuiranog unapređenja kvaliteta.
– Imao sam tri zlatne medalje na ovoj manifestaciji, ali prvi put sam šampion. Pobedio sam sa “kaberneom”, ali moj glavni proizvod je belo vino „Petra“. To je mirisno vino, domaća sorta proizvedena u Sremskim Karlovcima. Imam oko 18 ari vinograda, ali je zbog terena, koji je kod nas dosta peskovit, suša dosta uticala na rod. Ipak, prošle godine su sva vina bila dobra, razlika je u nijansama. Pre 15 godina nije bilo ovako dobrih vina, sada su sva kvalitetna. Važno je da se takmičimo – rekao je Adamov.
U Iđošu je pod rodnim vinogradima oko 15 hektara. Udruženje „Šasla“, koje broji 60 članova, uz pomoć drugih lokalnih udruženja, ugostilo je brojne posetioce, pokazujući im najbolje od svoje vinske tradicije. „Dani vina“ u Iđošu koji su ove godine održani dan posle praznika Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, ostali su važan događaj koji povezuje vinogradare, promoviše domaće proizvode i podstiče očuvanje tradicije.
Organizatori i učesnici se nadaju da će ova manifestacija nastaviti da raste i okuplja sve više ljubitelja dobrog vina i istinskih vrednosti vinogradarstva.
S. V. O.
Gradonačelnik Mladen Bogdan istakao je da danas slavimo dan kada se hrabrost pretočila u slobodu, a vizija u temelje naše državnosti.
– Sretenje je više od istorije – to je simbol nepokolebljive vere u pravdu, napredak i zajedništvo. Poštujemo nasleđe koje su nam ostavili naši preci i preuzimamo odgovornost da ga dostojno nastavimo. Naš zadatak je jasan – da ujedinjeni gradimo snažniju, razvijeniju i ponosniju Srbiju. Svim građanima Kikinde čestitam Sretenje i Dan državnosti Republike Srbije! Neka nas ovaj dan podseti da samo zajedno možemo dosegnuti visine koje su naši preci sanjali- poručio je gradonačelnik.
Našoj medijskoj kući uručena je Zahvalnica za pruženu pomoć i podršku u realizaciji jedinstvene akcije za mališane „Kutija želja“.
Pored toga što redovno medijski pratimo jednu od najlepših akcija Grada u kojoj je, krajem decembra, darivano više od 6.000 dece, naša medijska kuća se, kao društveno odgovorna, rado uključila i shodno svojim mogućnostima, donirala sredstva za novogodišnje paketiće za kikindske mališane.
„Kutija želja“ realizuje se u saradnji Grada i firmi koje žele da daju doprinos i deci ulepšaju novogodišnje i božićne praznike.
