Економија Архиве | Страница 8 од 11

Од 20. августа почињу пријаве за новчану помоћ од 10.000 динара

Aleksandra Djuran јул 22, 2023

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали позвао је родитеље да се од 20. авугуста до 20. септембра пријаве за 10.000 динара. Право на на новачну помоћ имају имају сва деца старости до 16 година.

-До краја септембра исплатићемо свим мајкама 10.000 динара за свако дете до 16 година. На тај начин помажемо најмлажима. Очекујемо да ће милион и скоро 200 хиљада деце добити ову помоћ. Желимо да покажемо бригу о најмлађима – рекао је Мали.

Предлогом закона је дефинисано да право на уплату новчане помоћи у износу од 10.000 динара има мајка детета, али и отац, старатељ или хранитељ. Хранитељима детета за које се исплаћује новчана помоћ и примаоцима новчане социјалне помоћи, 10.000 динара за свако дете ће бити уплаћено без подношења пријаве.

Као и у случају ранијих пријава грађана за помоћи државе, пријава на порталу Управе за трезор ће бити веома једноставна и трајаће свега неколико минута. Како је предвиђено, подносилац пријаве, односно мајка, ће уносити број личне карте, свој матични број, матични број за свако дете и назив банке у којој жели да јој буде уплаћен новац. Исплата ове помоћи почеће од 25. септембра.

Право је време за анализу плодности земљишта

Aleksandra Djuran јул 22, 2023

У Војводини се скоро две деценије раде анализе плодности земљишта које пољопривредним произвођачима умногоме помажу да имају боље и квалитетније приносе. Узоркoвање земљишта најбоље је урадити у ово доба године, по скидању озимих култура са њива.

-Агрохемијска испитивања треба радити најмање једном у четири године. Нарочито је то сада мудро, с обзиром на поскупљење свих инпута неопходних у пољопривредној производњи. – сазнајемо од Младена Ђурана, директора ПСС – Произвођачи ће добити препоруку за ђубрење у наредне четири године, а наша саветодавна служба на располагању је за све додатне савете.

Анализа земљишта је неопходна и једна је од најважнијих агрохемијских мера. Испитивање земљишта даје пољопривредницима информације о хемијском саставу њихових обрадивих површина.

-Испитује се пе ха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената фосфора, азота, калијума, као и садржај хумуса. Пољопривредници пошто добију резултате знају тачну количину хранљивих материја која им је потребна, јер висок или низак ниво ђубрива може негативно утицати на њихову земљу, усеве, подземне воде, па чак и ваздух – додао је Ђуран.

Земљиште на територији града углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљииво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.

Цена једног узорка је 2.640 динара, а уколико то раде запослени Пољопривредне стручне службе, то се додатно наплаћује. Редовним тестирањем земљишта, пољопривредници производе више, што позитивно утиче на њихов приход, а такође им помаже и да лакше управљају приносима и побољшају их.

Од 1. јула: Родитељски додатак за прво дете 366.122,62 динара

Jelena Trifunović јул 15, 2023

Предвиђено је да од 1. јула 2023. године родитељски додатак за прво дете износи 366.122,62 динара, наведено је у Решењу о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку опреме за дете, једнократне помоћи за рођење другог и трећег детета и дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак, које је потписала министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић.

Како је саопштило Министарство за бригу о породици и демографију, родитељски додатак за друго дете, који се исплаћује у 24 рате, сада износи 324.772,08 динара, за треће дете, који се исплаћује у 120 рата, 1.948.632,48 динара, а за четврто дете 2.922.948,72 динара у 120 рата.

Једнократна помоћ за рођење другог и трећег детета за децу рођену 1. јула 2023. године и касније износи 122.040,87 динара, док паушал за набавку опреме за дете износи 6.766.09 динара.

Износи родитељског додатка и паушала за набавку опреме за дете, цензус за остваривање права на дечији додатак и износ дечијег додатка усклађују се два пута годишње – 1. јануара и 1. јула, на основу података републичког органа надлежног за послове статистике, са кретањем индекса потрошачких цена на територији Републике Србије, у претходних шест месеци, наводи Министарство.

Косидба жита као некад окупила младе и старе косце

Aleksandra Djuran јул 1, 2023

Чувари традиције окупили су се и ове године у ручној косидби жита са жељом да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. У организацији КУД-а “ Ади Ендре” и МЗ Сајан одржане су 26. Севернобанатске жетелачке свечаности. Учествовало је шест екипа, а циљ манифестације је да се очува традиција ручне косидбе хлебног зрна. До парцеле са житом косци су стигли у поворци.

Најстарији косац био је 86-годишњи Ференц Хереши из Сенте. Испричао нам је како је то некада било.

-Нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито је везивано у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији био добар алат, коса, која је морала да буде оштра – истакао је Ференц Хереши

Са екипом из Сенте био је и најмлађи косац 13-годишњи Криштоф Сабо. Лајко Маћаш из Аде део је сајанских жетелачких свечаности од самог почетка. Оваква окупљања, каже, враћају га у прошлост , у лепша времена.

-У њиву сам први пут ушао са пет, шест година. Мој задатак био је да везујем снопове жита, носили смо воду косцима и били смо од користи. Пре него што је дошла механизација, косило се пола јутра на дан, толика је била норма – присећа се Лајко Маћаш.

Међу екипама су били жетеоци из: Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде. Домаћини из Сајана имали су две екипе које су се први пут опробале у ручном кошењу жита. Ричард Фекете (19) предводио је екипу средњошколаца.

-Моји родитељи учествовали су дуго година у овој манифестацији и као мали долазио сам са њима. Одувек сам желео да се опробам у кошењу жита као некада и заједно са три другара, такође средњошколаца, оформио сам екипу како би и ми дали допринос најстаријој манифестацији у селу – сазнајемо од Ричарда Фекете.

Тешко је замислити данас да се жетва обавља као пре много година.Некада се устајало у четири ујутро и кретало на жетву. Радило се док не падне мрак, а за време ручка било је одмора од сат времена. Да би косци имали снаге да читав дан раде, припремао се жетелачки фруштук који је и ове године био веома сличан оном када се хлебно зрно скидало са њива ручно.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовале су чланице Градског Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Манифестација чува и негује традицију и обичаје. Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице – напоменула је Мелита Гомбар.

Млади се прикључују манифестацији и то је веома важно јер ће тако и даље да траје, напоменула Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“. Не изостаје ни подршка Месне заједнице чији је циљ да она буде још боља и масовнија, рекао је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан.

Дан поља – жетва јечма на прагу, косидба пшенице од краја јуна

Igor Crnogorac јун 14, 2023

На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.

Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.

– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.

Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.

– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.

– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи – напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.

И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.

– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.

За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.

Округли сто у Сајану: Колпинг друштво Србије о развоју социјалног предузетништва

Igor Crnogorac јун 13, 2023

Ради стварања услова за отварање нових социјалних предузећа, посебно у руралним срединама и успостављања сарадње институција и невладиног сектора како би се оснажила социјална економија, Колпинг друштво Србије организовало је округли сто у свом Едукативном центру у Сајану.

Социјално предузетништво је пословање са идејом да се улагање профита, насталог продајом производа или услуга, испуни друштвена мисија: запошљавање људи који теже долазе до посла, обезбеђивање социјалних, здравствених услуга и образовања, заштита животне средине, културне активности у заједници и слично.

Скупу на тему „Потенцијали за развој социјалног и женског предузетништва у руралним подручјима Војводине – модели изврсности“ присуствовао је потпредседник Владе АП Војводине, Бранко Ћурчић. Он је подсетио да се Закон о социјалном предузетништву примењује од децембра и да је Покрајинска влада са њим упознала представнике локалне самоуправе.

– Прошле године расписали смо конкурс за фирме заинтересоване за социјално предузетништво како би их финансијски подржали али је био кратак рок и конкурс нисмо до краја спровели. У току ове године потрудићемо се да то буде успешније јер Војводина предњачи у броју социјалних предузећа у односу на друге делове државе. Социјална економија је веома важна за нас јер је усмерена на најрањивије категорије, оне које се теже запошљавају – рекао је Ћурчић.

Једно од социјалних предузећа је управо у Сајану, у Едукативном центру које поседује стотину кошница. Жене пролазе обуку за пчеларке, производе мед и саме се запошњавају или проналазе посао, истакла је директорица Колпинг друштва Србије, Мелинда Томић.

– Ово предузеће у Сајану желимо да трансформишемо у циркуларно предузеће, да решавамо еколошке проблеме. Идеја је да тему запошљавања жена и социјалних предузећа децентрализујемо и доведемо у руруалне средине, да причамо са људима који треба да партиципирају у овој врсти предузетништва и да женама понудимо пословне ангажмане – изјавила је Томићева.

Округлом столу присуствовали су чланови Градског већа, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и Стеван Иличић, задужен за екологију.

– Град Кикинда је препознао значај социјалног предузетништва јер утиче на оснаживање и укључивање осетљивих категорија у друштвене, економске, радне и културне активности – рекла је Мелита Гомбар. – Држава дајее велику помоћ у пакетима мерама у области популационе политике, ради оснаживања руралних средина, спречавања миграција и депопулације становништва.

На скупу у Сајану учествовали су и Золтан Тот, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и председник Савета Месне заједнице Сајан, Миљана Стојшић Стојановска, директорица Уније послодаваца Војводине, , Данијела Малетић, чланица Савета за социјално предузетништво РС, представници Кластера социјалног предузетништва, фондација и предузетници.

Колпинг је међународно удружење које је, 1850. године у Келну, основао Адолф Колпинг, немачки католички свештеник. У више од 60 земаља реализује пројекте ради позитивних промена у локалним заједницама, подршке старијима и оснаживања маргинализованих група. Колпинг Србије постоји од 2001. године са едукативним центрима у Новом Саду и у Сајану.

Град помаже предузетнике и предузећа: Пријаве на конкурс до 28. априла

Jelena Trifunović април 11, 2023

Град Кикинда и у овој години на основу конкурса доделиће бесповратна средства предузетницима, микро, малим и средњим предузећима која послују на територији Града Кикинде, за суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости.

Право на коришћење бесповратних средстава имају предузетници, микро, мала и средња предузећа која имају од једног до 100 запослених. Неки од услова су да су уписани у регистар Агенције за привредне регистре најкасније до 31. децембра 2021. године, да имају седиште односно регистрован огранак на територији Града Кикинде и да су позитивно пословали у 2022. години.

Преглед достављене документације и испуњеност услова за доделу бесповратних средстава утврдиће Комисија за оцењивање и одабир корисника коју решењем образује градоначелник.

Учесник конкурса може поднети захтев за суфинансирање највише до 50% вредности предметних машина и опреме са урачунатим ПДВ-ом (уколико је продавац опреме у систему ПДВ-а).

Најмањи износ средстава по пројекту је 75.000 динара, а највећи 400.000 динара. Пријављивање на конкурс траје до 28. априла.

За овај програма подршке развоју, осавремењивању, проширењу и повећању обима производње, стабилизације производње, инвестирања у савремена средства за рад у циљу повећања конкурентности привредних субјеката, те укупног развоја предузетништва и привреде на територији града Кикинде, у градском буџету је опредељено три милиона динара.

Текст конкурса, правилник за доделу подстицаја и образац пријаве налазе се на сајту града.

Стручни скуп у Привредној комори – да што већи број домаћих привредника буду „чуваркуће“

Igor Crnogorac април 5, 2023

Како доћи до жига „чуваркућа“, како пронаћи партнера у иностранству и користити портал „Е-услуге“, биле су неке од тема данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди. На петом стручном скупу под називом „Привредна комора Србије – ваш пословни партнер“, привредницима из региона говорили су стручњаци из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Коморе.

– Главна тема је пројекат „Стварано у Србији“ који је покренула ПКС како би што већем броју домаћих произвођача дала могућност коришћења жига „чуваркућа“. Осмишљен је ради унапређења домаће производње и односи се на све гране привреде. Средства из пројекта остају у нашој земљи, улажу се у образовање и привреду. За ове произвођаче радимо и кампању – све „чуваркуће“ су део нашег маркетинга – рекла је Тијана Поповић из ПКС.

Пројекат и жиг представљени су у јуну 2020. године. До сада је аплицирало 86 привредних субјеката, а Савет Коморе доделио је право коришћења жига за 905 производа.

У нашем округу, знак „чуваркућа“ имају само две фирме из Кањиже: произвођач опеке и црепа „Wienerberger“ и „Тисамед“. За сада, овај знак не користи ниједна фирма из Кикинде, каже Поповић.

– „Тоза Марковић“ може бити потенцијални „чуваркућа“, а позивамо и све остале фирме да нам се пријаве, свима ћемо радо изаћи у сусрет и помоћи им у аплицирању.

Члан Савета за одлучивање о праву коришћења колективног жига „Чуваркућа“ ПКС, председник удружења потрошача Кикинда, Дарко Цвијан, сматра да Кикинда има дугу традицију у прехрамбеној индустрији и да је то правац у којем би требало да се иде.

– Према подацима којима располажемо, произвођачи су, по добијању жига „чуваркућа“ забележили раст продаје за 20 одсто. ПКС је направила добру кампању и протежирала такве производе. На свим сајмовима жиг „чуваркуће“ се истиче међу осталим производима. За овај знак аплицирала је и фабрика „Jaffa“, али има доста привредника који су незапажени, иако успешно раде. Уколико би се одлучили да аплицирају, сигурно је да би побољшали пословање. За мале индивидуалне произвођаче овај знак је добра одскочна даска. Они су и привилеговани у односу на веће компаније, имају бенефите за добијање жига. Посебно се то односи на произвођаче ракије и вина – каже Цвијан.

На данашњем скупу у Кикинди, привредницима су представљене и Дигитална академија ПКС, као и смернице како постати део највеће SME мреже (Европске мреже предузетништва) у којој смо, по броју издатих сертификата, лидери у региону.

Теме су биле и повезивање са привредницима из дијаспоре и коришћење портала „е-услуге“. На скупу су учествовали и партнери ПКС из компаније „Cofase Srbija“ који су представили алате за проналажење пословних партнера ради унапређења пословања.

Тржиште некретнина у Кикинди: Просечна цена за стан 600 евра по квадрату

Jelena Trifunović март 30, 2023

Цене кућа и станова и у Кикинди у протеклом периоду бележе вртоглави раст. Барем такав се стиче утисак, ако је судити по огласима у којима се станови и куће нуде на продају. Међутим, колико се тога и по којим ценама заиста и прода?

Вредност тржишта некретнина у Кикинди у прошлој години износила је 17,5 милиона динара, показују подаци Републичког геодетског завода. Поређења ради, у Пироту је вредност свих купопродаја износила 15,4 милиона, у Јагодини 31,7, а у Сомбору чак троструко више –чак 52,1 милион.

На територији Града Кикинде током прошле године продата су 82 стана. Цене су зависиле од низа фактора- локације, опремљености, спратности и бројних других, и кретале су се од 183 до 975 евра по квадратном метру. Просечна цена износила је 592 евра за квадрат.

Купци некретнина чешће су се опредељивали за куће, што је условљено самом понудом на локалном тржишту. Занимљиво је да број продатих кућа на територији Града Кикинде протеклих година бележи раст. Тако је 2020. године прометовано 219 кућа, 2021. године 248, док је током прошле године евидентирана продаја чак 398 кућа у Кикинди и околним селима. Цене продатих кућа кретале су се од неколико хиљада евра па до 80.000 евра.

Тржиште некретнина у Србији

Према извештају Републичког гедоетског завода за 2022. годину, тржиште непокретности у Србији наставља с растом већ четврту годину заредом и то мерено бројем остварених трансакција и укупне вредности купопородаја.

За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем, пре свега каматних стопа, дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, ниво цена непокретности у Србији у протеклој години бележи раст. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него протеклих година.

Најскупљи Београд на води

Најскупљи квадрат стана у Србији у 2022. години у новоградњи, прометован је на локацији Београд на води где је квадрат плаћен 10.400 евра за стан површине 97 m2.

Када је реч о староградњи, највиша цена по квадрату је 5.238 евра, плаћена за стан у београдској општини Стари град, површине 42 m2 .

Највише новца у прошлој години, чак 2,5 милиона евра, плаћен је стан површине 383 м2 у Београду на води. Најскупља кућа продата је на Савском венцу, плаћена је 5, 1 милион евра.

Слободна царинска зона је адут за инвеститоре

Jelena Trifunović март 11, 2023

У циљу јачања привредних активности, Град Кикинда и Општина Сента потписали су споразуме о пословно-техничкој сарадњи са Привредним друштвом „Слободна зона Суботица”, у оквиру пројекта „Заједно до успеха“.

„Слободна зона Суботица” 2016. годинe проширена је и на подручје Града Кикинде. Италијанска компанија „Зопас” ради у слободној царинској зони у Кикинди, подсетио је Саша Танасков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

-У свим преговорима са инвеститорима, осим уређених индустријских зона, адут је управо режим слободне царинске зоне. У још две индустријске зоне имамо око 20 хектара грађевинског земљишта са комплетно уређеном енергетском и комуналном инфраструктуром и разговара се са инвеститорима који су заинтересовани за рад у бесцаринској зони- каже Танасков.

На основу захтева општине Сента, Слободна зона Суботица израђује елаборат за проширење и на територију те бачке општине. Заинтересовани корисници су „Тиса аутомотив” и „Јапан тобако интернешенл”.

-Успели смо да завршимо први и важан корак, да отворимо режим Слободне зоне у индустријској зони „Запад“ где већ имамо две велике фирме којима ће ово пуно значити. Надамо се да ћемо овај режим проширити и на друге секторе индустријске производње-нагласио је Рудолф Цегледи, председник општине Сента.

Међу потписницима споразума о сарадњи је и више средњих и високих школа, развојна агенција, предузетници, логистичка предузећа. Ови споразуми имају за циљ и заједнички наступ у оквиру различитих домаћих и иностраних пројеката.

„Започели смо пројекат „Заједно до успеха” којим смо дефинисали да желимо да од Слободне зоне направимо „интелектуални инкубатор”, односно да повежемо науку, привреду, образовање и да направимо синергију јер наука своју потврду добија онога тренутка када се конкретизује у пракси. Други значајан моменат је јачање наших пројектних капацитета, будући да планирамо да са партнерима наступимо на домаћим и страним тржиштима и искористимо нове изворе финансирања који се вежу за пројекте”, објаснио је Саша Граворац, директор ПД „Слободна зона Суботица”.

По обиму и резултатима пословања, суботичка „Слободна зона” годинама је у врху слободних индутријских зона у Србији.