Економија Архиве | Страница 4 од 11

Регионална Привредна комора уручила признања кикиндским фирмама за пословне успехе у 2024. години

Aleksandra Djuran новембар 22, 2024

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања. Награда Привредне коморе за регионалног пословног лидера у 2024. години припала је Николи Кнежевићу, сувласнику „Блик продукта“ који је фирму преузео од свог оца.

-Директор сам фирме која ове године обележава четири деценије рада и морам одати признање свим колегама који све ово верем раде са мном и од којих сам научио све што радим. Драго ми је што смо препознати и што је наш рад и труд вреднован у окружењу у ком је фирма основана. Сигуран сам да у нашем граду има још људи попут мене, младих, који привређују и треба их све истаћи – рекао је Кнежевић.

Награду за посебан допринос региона у области индустрије примио је Јован Булатовић, власник и директор „Гриндекса“ која се бави производњом алатних машина. Основана је 2003. године и од тада унапређује производњу. Пре пет година изградили су нову халу за монтажу машина и ЦНЦ машина за обраду на 4.000 квадрата и сваке године повећавају извоз и производњу.

-Растемо и развијамо се зато што све што зарадимо реинвестирамо у фабрику, људе и опрему. То мора да да резултате. Улагања у сопствену производњу и фирму су нам најважнија и неопходна су како бисмо одржали корак са напретком, међутим све је ишло поступно и у складу са реалним могућностима – додао је Булатовић.

За посебан допринос развоју привреде и пољопривреде региона признање је припало кикиндској фирми „Хартопак “. Признање је примио власник Живојин Стојков, а предузеће постоји петнаестак година и бави се производњом транспортне картонске амбалаже односно производа од дрвета и папира.

-Заслужни за ову награду су сви запослени у „Хартопаку“ који су помогли да дођемо до одличних резултата. Уколико буде онако како планирамо наша фирма постаће лидер у производњи производа од папирне пулпе. Сигуран сам да ћемо следеће године остварити још боље пословне резултате – казао је Стојков.

Фирми „ДНИ“ из Банатске Тополе додељена је награда за посебни допринос развоју привреде региона у области услуга и трговине. Власници су браћа Жељко и Золтан Курунци и фирму су основали 2007. године као заступници немачких фирми „Кош“ и „Раух“ те се баве трговином пољопривредним машинама.

-Иако нас више људи зна по производњи лековитог и осталог биља, ми имамо фирму и њена највећа вредност је што се налази у Банатској Тополи које је и најмање сели на територији нашег града. Свако признање је вредно јер то је показатељ да добро радимо. Ово што смо постигли захтевали је пуно труда и рада и како би напредовали треба нам боља инфраструктура, јер је наша жеља да задржимо младе да остану у селу – навео је Жељко Курунци.

Плакета Привредне коморе Србије за јубиларних 30 година рада додељена је Јавном предузећу „Аутопревоз“.

-Наша фирма и у наредном периоду биће на услузи суграђанима и свим нашим корисницима Циљ нам је унапређење пословања и квалитета наших услуга. Потрудићемо се на купимо још нових возила како би наши корисници, али и запослени били још задовољнији – прецизирао Мирољуб Томић, финансијски директор.

Јован Булатовић добиће и награду Привредне коморе Србије за пословног лидера на нивоу државе. Она ће му бити уручена у децембру у Београду, а разлог повећање извоза, производње, броја запослених, док „Гриндекс“ има и велики допринос у помоћи локалној заједници.

А.Ђ.

Радионица Народне банке Србије о предностима прихватања безготовинског плаћања

Igor Crnogorac октобар 11, 2024

Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа је, са Удружењем финансијских институција Привредне коморе Србије и Народном банком Србије, организовала радионицу о безготовинским плаћањима под називом: „Трговци и безготовинска плаћања“.

Представници Народне банке Србије, Александар Станојевић – руководилац Сектора развоја платног система и Богдан Станишић – самостални стручни сарадник истог сектора представили су начине за смањење трошкова прихватања безготовинских платних инструмената ради повећавања промета, нарочито код корисника који до сада нису пружали могућност таквог плаћања, а све у циљу повећање физичког и финансијског обима продаје и промета, нарочито за трансакције ниске просечне вредности.

Плаћање дебитним и кредитним платним картицама на POS терминалима је вишегодишњи стандард и код нас, док се путем SoftPOS апликација (преко мобилног телефона или таблета који се користе за прихватање платних картица), односно инстант плаћања (IPS НБС систем), увелико практикује у развијеном свету. Инстант плаћања (IPS НБС систем) обезбеђују пружаоцима платних услуга извршавање појединачних трансфера 24/7 сваког дана у години, у року од неколико секунди, речено је на скупу.

Представници фирми, предузетника, јавних предузећа и удружења упознати су и са значајем прихватања коришћења домаће DinaCard, с обзиром на нижу накнаду за извршену трансакцију коју она пружа. То у пракси значи да трансакција пружаоца услуге за плаћање са DinaCard платном картицом кошта 0,89 одсто наплаћеног рачуна, док за међународне, које су у оптицају код, нас трошак је од 2 до 2,5 одсто. Такође, DinaCard штити домаћи систем безготовинског плаћања и он је независтан од утицаја и одлуке иностраних да ли ће радити на неком тржишту или не.

Присутни у Регионалној привредној комори Севернобанатског управног округа имали су могућност да, на интерактивној радионици, сазнају и друге информације важне за унапређење њиховог пословања, као и чињеницу да је безготовинско плаћање могуће и за регистрована пољопривредна газдинства и за физичка лица која су пружаоци услуга смештаја, а регистровани су у систему е-Туриста.

Инвестициони потенцијали Кикинде представљени на највећем европском сајму „Expo Real“

Aleksandra Djuran октобар 10, 2024

На највећем европском сајму инвестиција и некретнина у Минхену „Expo Real“ своје инвестиционе потенцијале представља и Кикинда. На заједничком штанду Развојне агенције Војводине су поред нашег града и представници Новог Сада, Сомбора, Сремске Митровице, Зрењанина и Суботице. Наш град представљају помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и Весна Арамбашић, секретарка Секретаријата за пројекте.

-Потенцијалним инвеститорима представили смо могућност улагања у Нову индустријску зону величине 15 хектара. Истакли смо и дуално образовање будућих кадрова у средњим школама, као и спортско рекреативни и туристички потенцијал који наш град нуди на простору Старог Језера. Посетиоцима смо изложили и две макете које се управо односе на Индустријску зону и Старо језеро као и брошуре о потенцијалима нашег града – истакао је Светислав Вукмирица.

Минхенски сајам окупља светске експерте, који одлучују у којим земљама и градовима треба уложити у изградњу нових фабрика и како ће се развијати бизнис са некретнинама. Сајам „Expo Real“ окупио је око 40.000 експерата из 36 земаља којима су у фокусу теме из одрживог развоја, попут декарбонизације градова, зелене трансформације грађевинске индустрије и дигитализације.

A.Ђ.

Пољопривредници се још нису опоравили од лоше године, а сетвом стрнина започињу нову

Aleksandra Djuran септембар 30, 2024

Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.

-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.

Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.

-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.

Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.

-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов

И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.

-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.

Увелико тече припрема земљишта свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.

-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.

Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.

А.Ђ.

Отворен стечајни поступак над земљорадничком задругом

Jelena Trifunović август 21, 2024

У Привредном суду у Зрењанину донето је решење о отварању поступка стечаја над Земљорадничком задругом „Бонус Агрикола“ Кикинда из Кикинде.

Судија Љиљана Попов донела је решење одлучујући о предлогу ДП Шпедиција Кикинда, а за стечајног управника именована је Милица Богуновић из Зрењанина.

Рочиште ради испитивања потраживања заказано је за 28. новембар ове године, док ће прво поверилачко рочиште бити одржано 13. септембар у 12 часова у Привредном суду у Зрењанину.

(Бета)

У кикиндском атару: Суша преполовила род кукуруза, сунцокрет се држи

Aleksandra Djuran јул 25, 2024

Кукуруз и сунцокрет су у фази наливања зрна, али оно што је најнеопходније за ову фазу сазревања, киша, никако да падне. Суша изазвана неуобичајено високим температурама које су данима биле и 40 степени десетковала је усеве на северу Баната.

-У зависности од делова атара, квалитета земљишта и колико је падавина било у ком делу, 50 одсто од укупно заснованих површина кукуруза се држи са упола смањеним приносом. На 25 процената њива неће бити рода, а на преосталих 25 одсто род ће бити јако мали. Кише су нас заобишле малтене читаво лето и суша је узела данак – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Сунцокрет је отпорнији на сушу, али и он трпи због временских услова.

-Биће мање сунцокрета до 15 одсто, а не као код кукуруза. Очекује се просечан род уљарице које ове године има више у односу на раније. Осетнији пад приноса биће на лошијим земљиштима песку и слатинама које су под коровима – навео је наш саговорник.

Шећерна репа такође трпи због временских (не) прилика.

-Репа има способност да настави вегетацију. Проблема може да буде уколико због суше односно трајних оштећења изгуби контакт са земљиштем. Ако до тога не дође са првом озбиљнијом кишом наставиће вегетацију. Последица ће бити, али не катастрофалних какве већ сада имамо на кукурузу – додаје Симић.

У земљишту постоји озбиљан недостатак влаге с обзиром на то да читаво лето није било озбиљнијих падавина. Где је пало између 10 и 15 литара по квадрату ту су и највећи проблеми са усевима. На парцелама које су добиле 30 и 40 литара кише по квадратном метру пољопривредници могу да се надају неком роду.

-И ове године имамо ситуацију да највећи део атара није добио кишу. У Мокрину је забележено најмање падавина и он ће, претпостављам, најгоре проћи јер је и земљиште лошијег квалитета. Произвођаче очекују велики проблеми. Да падне и 20 до 30 литара кише значиће јер ће бити боље наливање зрна и успориће се зрење – закључио је Зоран Симић.

На жалост, прогнозе за наредне дане нису обећавајуће јер се очекује још врелих дана. Некада је илинданска киша доносила сигуран род, а ове године и да падне почетком августа, закаснила је и неће поправити тешку слику у атару.

А.Ђ.

Конкурс НСЗ за јавне радове отворен до 18. јула

Jelena Trifunović јул 12, 2024

Реализацијом Локалног акционог плана запошљавања Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда у сарадњи са Градом Кикинда објавилa је јавни конкурс за организовање спровођења јавних радова на којима се ангажују незапосленеособе са инвалидитетом у 2024. години.

– За овај јавни конкурс удружена су средства Националне службе за запошљавање и средства издвојена из локалног буџета. Национална служба је издвојила 2,747.534,40 динара чему се локална самоуправа придружила са издвојених 3 милиона динара, тако да је укупна вредност 5,747.534,40 динара- саопштено је из кикиндске филијале НСЗ.

Јавни конкурс је отворен од дана објављивања у средствима јавног информисања од 11. јула, а последњи рок за пријем пријава за учешће на Јавном конкурсу је 18. јул.

Одлука о одобравању средстава за спровођење јавног рада биће донета у року од 30 дана од дана истека Јавног конкурса. Изузетно, пријаве које испуњавају услове Јавног конкурса, а по којима није позитивно одлучено у наведеном року, могу бити поново узете у разматрање уколико се за то стекну услови.

Информације о јавном конкурсу могу се добити у просторијама Филијале Кикинда и на број телефона 0230/411-740.

Кикинђанин ће добити пензију, иако никада није радио

Jelena Trifunović јул 9, 2024

Један Кикинђанин недавно је послао допис ПИО фонду у коме је навео да никада није био у радном односу, али је годинама уплаћивао доприносе за ПИО у Југославији.

Он је навео да је уплаћивао доприносе по основу свог бављења кошарком у савезном рангу, тачније Првој и Другој лиги. Из ПИО Фонда су му одговорили да је могуће утврдити податке о стажу пензионог осигурања и својству осигураника подношењем захтева надлежној филијали Фонда ПИО према месту пребивалишта.

Осим тога, потребно је приложити одређене званичне доказе, укључујући јавне исправе које потврђују бављење спортом у одређеном периоду, потврду о рангу клуба у време када је спортиста био члан, као и доказ о школовању у том периоду. Овај случај указује на важност прецизне евиденције уплата за ПИО доприносе, као и на могућност утврђивања осигурања и стажа чак и у ситуацијама када особа никада није била у радном односу.

Из ПИО Фонда су истакли да својство осигураника по основу бављења спортом може да се призна спортисти који је био члан спортског клуба који се такмичио у савезном рангу или у спортовима у којима се такмиче појединци. Ово показује да постоји могућност признавања осигурања и стажа за спортисте који су се такмичили на одређеном нивоу, чак и ако нису имали стандардан радни однос.

Из ПИО Фонда су навели да је неопходно приложити одређене доказе како би се утврдило својство осигураника спортисте, укључујући јавне исправе које потврђују бављење спортом у одређеном периоду, потврду о рангу клуба у време када је спортиста био члан, као и доказ о школовању у том периоду. Ово указује на важност документовања активности и ангажмана у спорту како би се утврдило право на пензионо осигурање, чак и у случајевима када особа није имала класичан радни однос.

Извор: mondo.rs

Пољопривредници се састали са министром Мартиновићем: Уредити аграрни буџет да сви буду задовољни

Aleksandra Djuran јун 30, 2024

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић састао се представницима седам пољопривредних удружења, а из кикиндског удружења пољопривредника „Северни Банат“ присутни су били Радомир Крнић и Мирко Мишкељин. Овом приликом истакнуто је да је важно да сви присутни узму учешће у јавном слушању које ће Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије ускоро организовати на тему реконфигурације подстицаја из буџета Републике Србије, јер је, како је министар навео, то добар и конструктиван пут да се нађе адекватан начин за испуњење захтева које су изнели.

Мартиновић је још једном подвукао да јавно слушање претходи ребалансу буџета Републике Србије за 2024. годину, те да би било корисно да у њему учествује што већи број пољопривредних произвођача, како би, кроз међусобну сарадњу и разговор, заједно уредили аграрни буџет, тако да сви буду задовољни. Додао је да Министарство пољопривреде има добру вољу да изађе у сусрет свим произвођачима, да има конкретне идеје за унапређење српске пољопривреде, те да је план да се у будућности прате одређени циклуси у производњи и реализација аграрног буџета, а да се јавна слушања организују два пута годишње, са циљем да се нађу најбоља могућа решења за све пољопривреднике.

-Захтеви које су пољопривредници изнели тичу се другог дела сувенција од 17.000 динара за сертификована семена, упис парцела по другом основу које нису у еАграру, а објективно не постоји могућност да се унесу. Ту је и питање 100.000 динара по грлу и ограничење увоза млека и млечних производа. Министар нас је обаветио да се ради на ограничењу увоза, али и на захтеву који се односи на унос парцела. Када су исплате субвенција у питању неопходан је ребаланс буџета, а пре тога јавна трибина свих представника пољопривредних удружења како би се одлучило који су приоритети за субвенције и у ком износу. Скренули смо пажњу и на фиктивна пољопривредна газдинства, она која немају промет по рачуну, а власници парцела узимају субвенције – истакао је Радомир Крнић.

Министар Александар Мартиновић је овом приликом навео да су произвођачи и држава на истој страни, на страни пољопривреде, те подсетио саговорнике да им Министарство пољопривреде стоји на располагању за разговор, али, према његовим речима, да би се дошло до системских решења, неопходно је да се спроведу све законске процедуре и да постоји обострано разумевање и воља за дијалогом.

А.Ђ.

Инвеститор нам потврдио: Oтварање „Хоум центра“ крајем јула, почетком августа

Aleksandra Djuran јун 7, 2024

Суноврат некадашње фабрике „Графика“ почео је преласком у власништво новокнежевачке „Лепенке“. Следом различитих догађаја она је затворена и 25 година објекат је био потпуно напуштен. Недавно га је купио Бојан Ђуровић, за кога је улагање у простор некадашње фабрике „Графика“ било добро улагање.

-Пратим продаје и када је овај објекат понуђен нисам имао дилему да ли да га купим с обзиром на то да су поједини закупци показали интересовање да отворе трговинске објекте у Кикинди, а нису имали одговарајућу локацију. Зграда је на добром месту и може да задовољи потребе будућих закупаца тако да је у току реконструкција како би се што пре отвориле нове радње – истакао је за наш лист Ђуровић.

Будући „Хоум центар“ имаће пет објеката односно одвојених пословних целина, а тренутно се адаптира простор за два.

-Уговор је потписан са два трговинска ланца „Форма идеале“ и „Јиск“. Ове фирме немају продајна места у Кикинди, а њихово отварање биће добро за све грађане на територији града и околних места. До сада су, за куповину у поменутим радњама, морали да иду у Зрењанин. За преостали простор још увек су у току преговори. Неколико је заинтересованих и остаје да се види ко ће бити још на овом простору. Уговори су доста сложени и пуно је елемената на које се обраћа пажња тако да преговори дуже трају – напомиње наш саговорник.

У објекту ће се запослити педесетак радника, предвиђа Ђуровић јер је минимални број по продајном месту 10 до 12 запослених. Део радника у компанији „Форма идеале“ већ је запослен и, како сазнајемо, на обуци је у зрењанинском салону, а до 28. јуна отворен је конкурс за позиције продавац јуниор и монтажер. Како на сајту „Јиска“ нема понуда за посао у Кикинди претпоставка је да су за ову компанију већ одабрани будући радници.

-Трудимо се да све грађевинске радове и приступне путеве завршимо што пре. Најреалније је да ће се локали компанија „Јиск“ и „Форма идеале“ отворити крајем јула, почетком августа, а моја обавеза је да их предам раније. За преостали простор, надам се да ће бити завршен у октобру, новембру – навео је Ђуровић.

Бојан Ђуровић каже и да је Кикинди неопходна станоградња, пошто нема добру понуду стамбеног простора. Како се бави и овим послом размишља да, уколико пронађе адекватну локацију, изгради једну до две зграде.

А.Ђ.

ОДЛИЧНА САРАДЊА СА ГРАДОМ

Локална самоуправа показала се као одличан партнер, додао је Бојан Ђуровић.

-Ни у једној локалној самоуправи нисам имао толико помоћи као у Кикинди. Желим да истакнем професионалност и брзину приликом прикупљања све неопходне документације што је мени, као инвеститору, пуно значило јер нисам губио време и могао сам да се фокусирам на посао због ког сам и купио зграду – рекао је Ђуровић.