јануар 30, 2026

Економија

Komora

Зараде на подручју града су у порасту, показују најновији подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди. У октобру је просечна нето плата била 66.657 динара.

– У Кикинди је просечна зарада у сталном порасту, последњих година увек за седам до осам одсто. Прошле, 2022, први пут се бележи повећање од девет одсто и то у периоду од само десет месеци – каже Тибор Хорват, председник РПК у Кикинди.

Ико су просечна примања имала већи пораст (9,4, односно 9,8 одсто) у индустријским грдовима – Суботици и Зрењанину, па су и плате у овим местима за две до три хиљаде динара веће него у Кикинди, први пут догодило се и да, у овој категорији, имамо већа примања од оближње општине са јаком индустријом.

– Занимљиво је да је Сента, која је увек била испред Кикинде, сада имала мању нето просечну зараду – 63.857 динара – каже Хорват. – Захваљујући томе што су послодавци подизали плате, просек у Кикинди од 66.657 динара у октобру, био је већи и од зарада у Сомбору. Од почетка године до 1. новембра, до када имамо званичне податке, примања су код нас порасла за око пет хиљада динара.

Просечна зарада у Кикинди у 2020. години била је 54.819, наредне године – 59.035, да би, за првих десет месеци прошле године био забележен износ од 64.372 динара. У двогодишњем салду то даје повећање плата од око 9,5 хиљада динара.

С обзиром на то да се сви подаци односе на номиналне зараде, како би се сагледао реалан ниво повећања, свакако треба узети у обзир инфлацију, а пре свега раст цена хране и енергената. Иако су плате статистички све веће, реалан раст је доста нижи од номиналног.

Kikinda

Успешна туристичка промоција нашег града даје резултате. Више од 76.700 ноћења забележено је у Кикинди током 2022. године што је за 20 одсто више него годину дана раније. Од тога, 80 одсто су домаћи, а 20 одсто страни туристи. Посетиоци из наше земље у Кикинди просечно бораве шест дана, а странци нешто краће- пет дана (4,85)

– Заједничким трудом, активностима и промоцијом, од градоначелника Николе Лукача до Туристичке организације , ко год је имао прилику да помогне у промоцији града помогао је и све је то допринело да смо и домаће туристе и странце заинтересовали да дођу у наш град и посете га- наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

– Највећи број посетилаца долази на манифестације, најпосећенија је Дани лудаје, али ту су и манифестације у селима, Мокрин их има највише, а током лета и остала села. Тера и Народни музеј су актуелни за туристе током целе године. Посетиоци желе да виде и 22. најлепшу зелену улицу, али и Цркву на Водицама, Железничку станицу куда је саобраћао чувени Оријент експрес. Атрактивна је и гастрономска понуда и наравно, производи од бундеве. Сове привлаче заљубљенике у природу, почетком децембра смо имали три групе британских туриста- каже директорица Туристичке организације Кикинде Јасмина Миланков.

Смештајне капаците у селима има, за сада једино Мокрин. То су Мокрин хаус и Етно кућа Ђерам. У Мокрину је евидентиран већи број ноћења страних, него домаћих туриста.

– Оно на чему морамо да радимо то је повећање смештајних капацитета у селима. Сва наша села имају шта да понуде, а то видимо и по једнодневним посетама када нам долази млађа и старија популација. Језеро Лагуна, Крајишки вишебој, Стронгмен, копија хиландарске иконе Богородице Тројеручице у Новим Козарцима, иђошка вина…Немамо салаше, али имамо нешто друго што је занимљиво посетиоцима. Туристи из Румуниje су страствени риболовци, неки су чак купили и куће у Банатском Великом Селу да би били ближе свом хобију. Потреба за смештајним капацитетима у селима постоји, а до самих људи је колико имају могућности и желе да се баве угоститељством- указује Јасмина Миланков.

По подацима Туристичке организације Србије, осетно је повећан број туриста који посећују нашу земљу, а Кикинда се полако пробија на више место на туристичкој мапи него што је то био случај ранијих година.

-И пандемија је утицала на то да су се људи зажелели путовања и посета. Платформа е- туриста која је заживела у октобру 2020. године помогла је да се подаци уносе електронски и да се евидентирају, па сада имамо могућност да пратимо број гостију, просечну дужину боравка… У прилици смо да видимо податке и реагујемо у ком правцу би требало да идемо када је у питању развоју туризма, закључује наша саговорница.

Више од 800 кревета, али без хотела

-Када су у питању породичне посете и мањи број туриста, наши смештајни капацитети углавном задовољавају потребе, осим када је реч о „Данима лудаје“ јер ту су потребе заиста велике. Укупни смештајни капацитети су више од 800 кревета. Правци развоја туризма о којима не можемо тренутно да размишљамо су конгресни туризам, тим билдинзи, где веће групе људе траже смештај под истим условима- наводи в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

bus-g58c509407_1280

Јавно предузеће „Аутопревоз“ и у овој години наставиће да обнавља возни парк. Након што су у октобру прошле године купили пет аутобуса (половних), планирана је набавка још четири новија половна возила у овој години.

– У циљу обнове возног парка и обезбеђивања сигурности у пословању, предузеће планира да током другог квартала изврши набавку четири половна новија градска (приградска) аутобуса путем кредитирања од стране добављача са роком отплате до четири године-прецизирано је пословним планом.
Финансирање набавке пет аутобуса из прошле године, уговорено је на пет година, тако да се за 2023. и наредне три године планира отплата 7,2 милиона динара.

„Аутопревоз“ има 31 аутобус и 115 запослених. У овој години планиран је приход од 362 милиона динара и добит у износу од три милиона. Обим превоза планиран је на нивоу прошле године, осим повећања у локалу због уведене нове линије локалног градског превоза.

Како цене карата нису мењане од 2018. године, а поскупљење се, барем за сада, не помиње у програму пословања, јасно је да кикиндски превозник и у овој години рачуна на субвенције из градског буџета. Пословним планом који је усвојила градска скупштина, предвиђено је да користи субвенцију у висини од 22 милиона динара- од тога 15 милиона за набавку енергената (дизел горива), пет милиона за набавку резервних делова и два милиона за измирење дела годишње рате за куповину аутобуса.

radnici

Минимална зарада 1. јануара износиће 40.020 динара, што је повећање од 14,3 одсто у односу на 2022. годину. Минималац ће бити обрачунаван са 230 динара по сату, односно месечно укупно 40.020 динара, што је више у односу на постојећу минималну зараду од 35.000 динара.

Повећање од 14,3 одсто је, како су истакли из Министарства финансија, највеће процентуално повећање минималне зараде икада.

Држава је наставила и са смањењем оптерећења на зараде које је почело 2017. године. Неопорезиви део зараде од 1. јануара биће увећан са 19.300 динара на 21.712.

Укупно растерећење зарада је, у последњих пет година, са 64 одсто, са новим растерећењем, смањено на 60 одсто, преноси Танјуг.

nikola-tesla

Од сутра, 1. јануара, у Србији ће плате у јавном сектору бити увећане за 12,5 одсто, а пензије за 12,1 одсто. За војна лица плате ће бити веће за 25 одсто.

Од 2023. године усклађивање пензија обрачунаваће се на основу три формуле: по зарадама, по ценама и комбинацијом усклађивања  по ценама и по зарадама.

Уколико је учешће пензија у бруто домаћем производу мање од 10 одсто, пензије ће се усклађивати у проценту промене просечних зарада, што ће се десити овог пута, у јануару 2023. године.

Усклађивање ће бити у комбинацији процената зарада и инфлације, односно по садашњој „швајцарској формули”, уколико је то учешће у размаку од 10 до 10,5 одсто, а уколико буде 10,5 одсто или веће, онда ће се пензије усклађивати према ценама, објаснио је директор Сектора за остваривање права у ПИО фонду, Владимир Станковић за РТС.

Он је додао да ће ново усклађивање по једном од модела уследити у јануару 2024. године.

Nagradna-igra-2023

Влада Републике Србије, уз подршку НАЛЕД-а, организује нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи“. Први круг трајаће од 12. јануара до 25. фебруара 2023, а уместо слања фискалних рачуна у ковертама, грађани ће право учешћа остварити регистровањем рачуна путем мобилне апликације „Узми рачун и победи“, коју је развила Пореска управа Србије.

Апликација „Узми рачун и победи“ доступна је у Гугл Плеј и Епл продавницама, а скенирање рачуна почело је од суботе, 24. децембра. У игри могу да учествују само рачуни који садрже QР код, а друга важна новина јесте да сваки рачун може да буде добитни – није прописана минимална вредност и сваки учесник може да региструје неограничени број рачуна.

Укупни наградни фонд обухвата 10 станова у Београду, укупне вредности од скоро 1,7 милиона евра. Предвиђено је пет јавних извлачења, у емисији која ће бити емитована уживо на Првом програму РТС-а, суботом од 18 часова, од 28. јануара до 25. фебруара. У свакој од емисија биће додељена по два стана. Право учешћа у првом и сваком наредном извлачењу имаће фискални рачуни унети до 12 часова на дан извлачења. Они рачуни који буду регистровани након тога или који не буду извучени у емисији, имају право учешћа у наредном извлачењу. Такође, сви рачуни који не буду добитни у овом кругу наградне игре, биће у конкуренцији за награду у другом кругу наградне игре у другој половини 2023. године.

Право учешћа имају сви пунолетни грађани са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији, а процедура регистрације за учешће је врло једноставна. Након преузимања и инсталирања апликације, потребно је да се направи кориснички налог. Неопходно је унети број мобилног телефона, име и презиме, место, адресу и број личне карте и означити поља која потврђују да је реч о пунолетној особи и да прихвата правила наградне игре и приватности. Након клика на дугме „Регистрација“, учесник ће на број мобилног телефона добити СМС поруку са кодом који је потребно унети у апликацију и завршити креирање профила. Сваки грађанин, поред свог, у апликацији може да отвори још четири налога, примера ради за чланове своје породице што ће олакшати старијим особама и другим лицима којима је потребна помоћ с новом технологијом, да учествују у наградној игри.

У игри могу да учествују само рачуни који садрже QR код и издати су на територији Републике Србије у складу са Законом о фискализацији. Сваки фискални рачун може да буде регистрован у апликацији на два начина – једноставним скенирањем QR кода или ручним уношењем ПФР броја и ПФР времена, који су отиснути на доњој половини сваког рачуна. Важно је обратити пажњу на то да је реч о врсти рачуна „Промет-продаја“ (ознака се налази у горњем делу рачуна, изнад списка купљених производа или услуга). Апликација ће сваком учеснику послати обавештење да ли је успешно унео рачун и неће дозвољавати регистрацију истог рачуна више пута. Такође, учесници ће моћи да остваре увид у све своје скениране рачуне путем апликације, тако да не морају да чувају рачуне у папиру.

За сваки успешно скенирани или ручно унети рачун, учесници ће добијати свој јединствени код који се састоји од два слова и шест бројева (нпр. АА000000). Уместо коверата из базена, у новој наградној игри биће извлачени ови кодови. До добитног кода ће се долазити извлачењем куглица из бубња Државне лутрије Србије, у студију Радио-телевизије Србије.

Сва питања о наградној игри грађани ће моћи да поставе контакт центру који ће водити НАЛЕД, путем и-мејл адресе kontakt@uzmiracun.rs. Као и до сад, најважније информације о „пореској лутрији“ и сузбијању сиве економије биће доступне на националном порталу www.uzmiracun.rs.

NSZ Kikinda

Тренд смањења броја незапослених у Кикинди и селима се наставља, показују најновији подаци Националне службе за запошљавање (НСЗ). На евиденцији је, крајем новембра, било 2.219 особа, што је 527 мање у односу на почетак године. Проверили смо који су разлози смањења незапослености, колико је оних који су, у истом периоду, засновали радни однос.

Детаљнија статистика Националне службе открива следеће: од јануара до децембра запослено је два пута више особа од броја који показује умањење незапослености.

Радни однос, у том периоду, засновало је 1.086 људи, а готово исти број (1.002) избрисан је из евиденције због недоласка на разговор или нејављања. Врло мало незапослених (34) стекло је право на старосну пензију, а два пута више њих (73) самовољно се одјавило са евиденције.

Међутим, ова умањења надокнађена су новопријављенима. Највише их је старости од 15 до 24 године, 511, а најмање старијих од 60 година.

У НСЗ немају податке о томе колико особа се вратило на евиденцију после заснивања радног односа, нити о разлозима због којих је неко престане да долази на јављања и разговоре.

Међу онима који траже посао, готово половина је без квалификације (46 одсто), следе особе са завршеним IV и  III степеном стручне спреме.

Укупно гледано, тренд опадања броја незапослених на евиденцији НСЗ од 2020. је константан и на годишњем нивоу, у просеку је око 830.

Када су у питању потребе послодаваца, најтраженији су радници у производњи, продавци и помоћни кувари, а послодавци, у зависности од врсте посла, често не примају старије раднике.

Сходно томе, на списковима је највише људи старости од 50 до 54 године, одмах затим оних који имају између 40 и 50 година живота.

Актуелну понуду слободних радних места можете пратити на нашем сајту, у секцији Инфо, послови.

struja (2)

Грађани који испуњавају услове од понедељка могу да поднесу захтев за стицање статуса енергетски угроженог купца како би добили право на умањење рачуна за струју, гас или топлотну енергију. Енергетски угрожени купац у току једне календарске године може да се определи за умањење месечног рачуна за коришћење само једног енергента. Код електричне енергије олакшица се примењује током читаве године, док се умањење обавеза за гас и топлотну енергију примењује током зимских шест месеци.

Услови за стицање овог статуса су материјални положај, укупан месечни приход домаћинства и број чланова, имовно стање, остварено право на новчану социјалну помоћ или дечји додатак или увећани додатак за помоћ и негу другог лица, као и здравствено стање члана домаћинства. Претходни дуг за природни гас, електричну или топлотну енергију не искључује могућност стицања статуса енергетски угроженог купца. Грађани подносе захтев у својој општини или граду, према месту пребивалишта, односно боравишта.

Ко има право на попусте?

Право на статус енергетски угроженог купца имају примаоци социјалне помоћи, дечјег додатка или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. Тај статус има и домаћинство чији члан користи медицинске апарате или уређаје неопходне за одржавање здравља, а за чији рад је потребно напајање из електромреже, и коме обуставом испоруке струје може бити угрожен живот или здравље.

Испуњеност услова за стицање статуса енергетски угроженог купца надлежни у градској или општинској управи утврђују увидом у податке из службене евиденције и дужни су да у року од 30 дана одговоре на захтев. Њихова обавеза је и да податке о грађанима који су стекли овај статус достављају енергетском снабдевачу сваког месеца.

Статус енергетски угроженог купца могу да добију једночлана домаћинства чија укупна месечна примања не прелазе 21.074 динара. За породице са два члана лимит је 33.402, а трочлана 45.729 динара.

Граница прихода за четворочлано домаћинство је 58.057 динара. Код петочланих породица приходи треба да буду до 70.384, а шесточланих до 82.711 динара, Предвиђено је и да се за породице са више од шест чланова, за сваког додатног појединца додаје 12.327 динара.

Према критеријуму имовно стање, укупна површина стамбене јединице за једночлана домаћинства не сме да буде већа од 40, а за двочлана од 58 квадратних метара. Максимална површина за породице са три члана је до 66, а са четири члана до 74 квадрата. Лимит за петочлана домаћинства је до 87, а за шесточлана и већа до 96 квадратних метара.

Три пута више домаћинстава

Средства за заштиту енергетски угрожених купаца обезбеђује држава. За ту намену буџетом за наредну годину предвиђене су четири милијарде динара. Процењује се да ће умањење рачуна за струју, гас и топлотну енергију, уместо досадашњих 68.000, моћи да користи 191.000 домаћинстава.

 

Urucenje-ugovora-za-infrastrukturu-18

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за доделу бесповратних средстава за шест локалних самоуправа за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријско-пословних зона, вредне 310 милиона динара. Средства су добили Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Тител, Кула и Србобран.

Реч је о радовима на изградњи, доградњи, реконструкцији и санацији у областима саобраћајне, комуналне, електроенергетске, топлотне и телекомуникационе инфраструктуре, као и управљања индустријским отпадом и третманом отпадних вода.

„Овим средствима обезбедићемо инфраструктуру за постојеће и за нове инвеститоре. У протеклим годинама развијали смо индустријске зоне и данас можемо да кажемо да свака локална самоуправа има потенцијал да привуче домаће и стране инвеститоре. Радили смо тимски, заједно са председником Републике Александром Вучићем и Владом Србије, и данас – од 165.000 незапослених, колико их је било пре шест година – имамо 89.000 незапослених у Војводини“, изјавио је Мировић.

За изградњу јавног осветљења од индустријске зоне „Расадник“ до Светосавске улице у Кикинди опредељено је 54,2 милиона динара.

Додели уговора присуствовао је и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић.

NSZ Kikinda

Национална служба за запошљавање спроводи нову онлине обуку за вођење пословних књига. Полазници ће се на обуку укључивати путем платформе.

Обука траје 6 недеља и укупно 140 часова. Динамика учења и квалитет напредовања полазника су индивидуални.

Број полазника је неограничен, а обука је намењена незапосленим лицима са евиденције Националне службе за запошљавање.

-Након завршетка сваког од три модула полазник решава тест. Уколико успешно реши све,  полазник добија Уверење о завршеној обуци. Сваки полазник ће потписати Уговор о укључењу на обуку- наводе у кикиндској филијали НСЗ.

Полазници имају право на месечну новчану помоћ. Из Националне службе за запошљавање позивају незапослена лица која су заинтересована за похађање обуке да се јаве саветнику за запошљавање.

Don`t copy text!