јануар 30, 2026

Економија

Pijaca

Пијачни продавци у Србији ни у наредној години неће бити у обавези да користе фискалне касе. Влада је одлучила да рок за увођење фискализације на зеленим пијацама помери до 31. децембра 2026. године, што је међу продавцима дочекано са олакшањем.

Одлука је донета изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. На тај начин продужен је претходни рок, који је истицао крајем 2025. године, па продавци још најмање годину дана могу да раде без издавања фискалних рачуна.

Продавци на кикиндској зеленој пијаци сматрају да би увођење фискалних каса било тешко изводљиво због саме природе пијачне продаје. Како наводе, цене воћа и поврћа нису фиксне и често се мењају у току дана, у зависности од свежине робе и услова продаје.

-Ми смо задовољни што је одгођено. Мислим да не треба уводити фискалне касе на овој зеленој пијаци. Не могу да буду фиксне цене, јер поврће увене, бацимо, спустимо цену. Не може бити иста цена кад је свеже и кад увене – каже Марко Чакар, продавац на кикиндској пијаци.

Сличан став има и Клара Божиновска, која наглашава да се цене њене робе мењају и по неколико пута дневно. Према њеним речима, осетљивост робе додатно компликује евентуалну примену фискалних уређаја.

-Роба је осетљива на температуру и временске услове. Ако је превише хладно или превише топло, брзо се поквари и мења боју. У току једног дана има много шкартa. Ово је пијаца, људи су навикли да се ценкају, да спустимо цену. Са фискалним касама пијаца би се за кратко време затворила – истиче Божиновска.

Продавци указују и на друштвену улогу пијаце, која превазилази чисто трговинску функцију. Како кажу, непосредан контакт са купцима, ценкање и мали гестови пажње део су традиције коју не би требало нарушавати.

-Порез треба да се плаћа, али драж пијаце не треба да се дира. Тај дух треба да остане – поручују са градске пијаце.

Иако одлагање фискализације доноси привремено олакшање, питање увођења фискалних каса на пијацама остаје отворено. За сада је извесно само да ће продавци до краја 2026. године наставити да раде по постојећем систему, док се у наредном периоду очекује тражење решења које би уважило специфичности пијачне продаје.

Т. Д.

 

bogdan-expo-(2)

Kоординациони састанак, у оквиру припрема за Специјализовану изложбу Експо 2027,  окупио је представнике локалних самоуправа и начелника управних округа, међу којима су били и градоначелник Младен Богдан и Небојша Јованов, начелник СБО. Циљ је укључивање локалних самоуправа у националне и регионалне ЕXPО активности и представљање привредних, туристичких, културних, развојних и других програма.

-Значајно је укључивање Града Кикинде у представљању на националном пројекту Експо 2027 Београд. – навео је први човек града. – Овакви пројекти отварају могућности за унапређење инфраструктуре, привреде и укупног квалитета живота грађана. Кикинда, као важан центар северног Баната, располаже потенцијалима који могу бити додатно валоризовани кроз промовисање на оваквом пројекту и сарадњу са републичким институцијама.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић изјавила је да је Међународна изложба Експо 2027 национални пројекат, који је подједнако важан и подједнако ће бити заступљен и у најмањој јединици локалне самоуправе, као и у Београду, али и велика прилика за привлачење инвеститора у свим деловима земље. Јединице локалне самоуправе имаће свој павиљон на Експо, који ће се извесно звати „Српска кућа“.

Учесници су се упознали са могућностима коришћења просторних капацитета хала, као и са временским оквиром и динамиком активности током трајања изложбе. На изложби ће учествовати 129 земаља, што је 129 потенцијалних пријатеља и 129 шанси да се јединице локалне самоуправе повежу са својим колегама и земаља из којих ће доћи наши посетиоци.

А.Ђ.

NZS-2

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

smart

На јесењој седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа у Кикинди додељене су награде појединцима и привредним друштвима који су својим пословним резултатима обележили прошлу и ову годину.

Награду за регионалног лидера добио је Жива Бајшански, директор и власник „Бајша Аграра“ из Кикинде.

За посебан допринос развоју привреде региона у сектору пољопривреде награђена је фирма „Нинков“ доо из Башаида, док је исто признање у сектору услуга припало предузећу за информатички инжењеринг „BUS Computers“ из Кикинде.

Као и сваке године додељене су и јубиларне награде Привредне коморе, а овогодишњи лауерати су кикиндско приватно трговинско предузеће „Royal Trade“ за три деценије рада, док су поводом 20 година постојања награде припале „Лабинпрогресу“ из Новог Кнежевца, кикиндском „Роломонту“, привредном друштву „Војвођанин“ из Мокрина и башаидском „Ћорић аграру“.

solarna-elektrana

Локална самоуправа огласила је рани јавни увид у План детаљне регулације за изградњу соларних електрана Nicco и GreenCo Energija  у Иђошу.  Поменуте компаније су инвеститори  и обе имају седиште у Београду.

Простор се налази у ванграђевинском подручју Иђоша и Кикиндеа, обухвата пољопривредно земљиште у приватном власништву, некатегорисане путеве и канале, и простире се на око 34,82 хектара.

У оквиру Плана предвиђена је реализација два независна инфраструктурна комплекса соларних електрана са инсталисаном снагом до 10 МW свака. Панели ће бити распоређени у блокове са приступним путевима који служе и као коридори за средњенапонску мрежу која ће доводити енергију до трансформаторског постројења.

Постројења ће бити опремљена потребном електроенергетском и комуникационом инфраструктуром, док се не планира потреба за водопривредном или термоенергетском инфраструктуром. Приступ до трансформаторског постројења омогућиће интерна мрежа путева, са прикључцима на постојећи некатегорисани пут.

Рани јавни увид траје до 13. новембра.

 

kkikindski-mlin-(4)

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан  је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

wallet-2125548-1280

Сви корисници кредита у Србији који имају проблем у отплати од 15. октобра могу да рачунају на олакшице Народне банке Србије, које ће им омогућити да лакше отплаћују рате у случају финансијских потешкоћа.

Право на олакшице имају они који остану без посла, претрпе значајан пад прихода, оболе од тешке болести или доживе тешку повреду која смањује радну способност. То могу да буду и нарочито тешке породичне прилике, као што је тешка болест или смрт супружника или деце, као и развод брака ако су супружници били солидарни дужници по кредиту или је један од супружника јемац.

Што се тиче врста олакшица које се могу одобрити, оне могу бити продужење рока отплате, промена врсте уговора, одложено плаћање, смањење каматне стопе, неотплаћивање кредита у одређеном периоду, промена валуте у којој је изражена обавеза, делимична отплата дуга, делимичан опрост и консолидација дуга, као и проглашење застоја у отплати кредита.

Свако ко има проблем у отплати кредита, захтев подноси у својој банци, а она је дужна да га у року од 30 дана обавести да ли је прихваћен његов захтев.

Уколико корисник буде одбијен, има право на подношење жалбе такозваној комисији за олакшице, која потом још једном разматра пријаву.

bos-fabrika

Компанија „Бош“, један од најпознатијих снабдевача аутомобилске индустрије у Европи, објавила је да ће до краја 2030. године укинути чак 13.000 радних места у Немачкој. Како су навели из седишта компаније у Герлингену, разлог за ову одлуку лежи у „смањеној потражњи“ и „споријем развоју електричне мобилности“, због чега су, како тврде, овакве мере неизбежне, пише портал Српски угао.

Отпуштања ће највише погодити секторе везане за мобилност, а посебно локацију у Роитлингену, где је предвиђено укидање 1.100 радних места. Компанија планира да кроз ову рационализацију оствари годишњу уштеду од 2,5 милијарди евра.

Вест је наишла на оштро противљење најјачег немачког синдиката ИГ Металл. Њихова председница Кристијане Бенер поручила је да руководство Боша „гази принципе одговорности и фер односа према радницима“, те упозорила да би масовна отпуштања могла озбиљно да поремете не само породичне буџете, већ и индустријску мрежу читавог региона.

“Након ваших најава, Роберт Бош би се окретао у гробу”, поручила је Бенерова у званичном саопштењу.

Синдикат тражи хитан дијалог са управом и апелује да се пронађу друга решења пре него што се затворе погони и људи остану без посла.

Поглед редакције портала Српски угао

Док највеће привреде Европе затварају фабрике, Србија успева да сачува радна места и привуче нове инвеститоре. Пример из Врања то најбоље потврђује. Када је италијански Геоx 2021. године затворио фабрику обуће и отпустио више од 1.200 радника, чинило се да ће град тешко пребродити тај удар. Међутим, већ наредне године турски Теклас отворио је фабрику ауто-делова у истом граду, на истој локацији. Нова производња је брзо кренула, а стотине бивших радника Геоxа поново су нашли посао.

Извор: Српски угао

Српски пословни клуб „Привредник“ поздравља нови пакет економских мера које је усвојила Влада Републике Србије, саопштено је.
Удружење које окупља највеће и најугледније привреднике Србије са циљем унапређења пословног амбијента и развоја домаће привреде, као наследник богате традиције окупљања привредника која траје више од једног века, наводи:

„Сматрамо да ће мере допринети побољшању економског положаја запослених, подстаћи привредни раст и ублажити притиске које грађани осећају услед раста трошкова живота. Посебно истичемо да су усмерене на повећање куповне моћи и смањење инфлационих притисака, што може створити стабилније пословно окружење и олакшати функционисање како привреде тако и домаћинстава“, каже се у саопштењу Српског пословног клуба.
Представљене мере, сматрају у том удружењу, уједно могу бити добар почетак процеса реиндустријализације Србије, јер стварају основу за јачање домаће производње и отварање нових радних места, преноси Србија данас.

„У том смислу, верујемо да је потребно даље развијати стратегије које ће: подстаћи улагања у производне капацитете кроз пореске олакшице и повољне изворе финансирања, обезбедити стабилну енергетску и саобраћајну инфраструктуру, снажније повезати привреду са научно-истраживачким институцијама ради подстицања иновација, фокусирати се на стратешке секторе који могу обезбедити дугорочан раст и већу конкурентност Србије на међународном тржишту“, наводе из „Привредника“.

Клуб поручује да подржава настојања Владе да кроз овакве одлуке унапреди економски и социјални амбијент у земљи и изражава спремност да, у оквиру својих могућности, пружи допринос како у реализацији мера, тако и у креирању политика које ће обезбедити нови талас индустријског развоја наше земље.

smart

Пословна академија Привредне коморе Србије и Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа у Кикинди организовали су бесплатну радионицу на тему „Како унапредити пословање малих и средњих предузећа помоћу вештачке интелигенције“.

Бројни представници мале привреде, предузетништва и јавног сектора имали су могућност да од стручњака за вештачку интелигенцију Стефана Даиловског сазнају које су све могућности примене вештачке интелигенције у њиховом пословању и свакодневном раду.

Током једнодневне радионице тридесетак полазника су имали могућност да сазнају више о алатима, као и да се упознају са примерима примене вештачке интелигенције (Artificial intelligence)  у пословним процесима, као и њеним коришћењем за оптимизацију пословања.

Примена вештачке интелигенције у раду малих и средњих предузећа постала је све присутнија због предности које омогућава. Вештачка интелигенција пружа аутоматизацију процеса рада и маркетинга, виртуелни асистенти одговарају на питања заинтересованих купаца 24/7, АИ ради анализу тржишта, унапређује ефикасност пословања, утиче на повећање прецизности…

У финансијама постоје алати за аутоматско генерисање фактура, праћење трошкова,  она врши категоразиацију рачуна, може да прогнозира новчане токове, оптимизује залихе…Такође, вештачка интелигенција може да помогне у проналажењу оптималног кандидата за одређено радно место, да чита коментаре купаца и корисника, да преводи на више језика, итд. Са развојем технологије вештачка интелигенција има потенцијал да трансформише друштво и она ће бити кључни фактор у људској цивилизације модерног доба.

ДЕВЕТ ИНОВАТИВНИХ АЛАТА

Привредна комора Србије је лидер у нашој држави у промоцији и примени вештачке интелигенције у пословне сврхе. Недавно је пласирано девет иновативних дигиталних алата за привреду чији је циљ повећање конкурентности микро, малих и средњих предузећа, не само на домаћем већ, како  на тржишту Европске уније, тако и у глобалним размерама. Иначе, Пословна академија Привредне коморе Србије организује бројне стручне радионице и специјалистичке обуке у различитим областима које су намењене малим и средњим предузећима (https://akademijapks.rs/) у циљу усавршавања и стицања нових знања и вештина.

 

 

Don`t copy text!