Економија Архиве | Кикиндски портал

Кадровски изазови у првом плану: институције и послодавци заједно траже решења

Tijana Despotovski децембар 2, 2025

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

Уручене награде Регионалне привредне коморе за остварене пословне резултате

Aleksandra Djuran новембар 20, 2025

На јесењој седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа у Кикинди додељене су награде појединцима и привредним друштвима који су својим пословним резултатима обележили прошлу и ову годину.

Награду за регионалног лидера добио је Жива Бајшански, директор и власник „Бајша Аграра“ из Кикинде.

За посебан допринос развоју привреде региона у сектору пољопривреде награђена је фирма „Нинков“ доо из Башаида, док је исто признање у сектору услуга припало предузећу за информатички инжењеринг „BUS Computers“ из Кикинде.

Као и сваке године додељене су и јубиларне награде Привредне коморе, а овогодишњи лауерати су кикиндско приватно трговинско предузеће „Royal Trade“ за три деценије рада, док су поводом 20 година постојања награде припале „Лабинпрогресу“ из Новог Кнежевца, кикиндском „Роломонту“, привредном друштву „Војвођанин“ из Мокрина и башаидском „Ћорић аграру“.

Иђош добија две соларне електране: У току је рани увид у План детаљне регулације

Aleksandra Djuran октобар 30, 2025

Локална самоуправа огласила је рани јавни увид у План детаљне регулације за изградњу соларних електрана Nicco и GreenCo Energija у Иђошу. Поменуте компаније су инвеститори и обе имају седиште у Београду.

Простор се налази у ванграђевинском подручју Иђоша и Кикиндеа, обухвата пољопривредно земљиште у приватном власништву, некатегорисане путеве и канале, и простире се на око 34,82 хектара.

У оквиру Плана предвиђена је реализација два независна инфраструктурна комплекса соларних електрана са инсталисаном снагом до 10 МW свака. Панели ће бити распоређени у блокове са приступним путевима који служе и као коридори за средњенапонску мрежу која ће доводити енергију до трансформаторског постројења.

Постројења ће бити опремљена потребном електроенергетском и комуникационом инфраструктуром, док се не планира потреба за водопривредном или термоенергетском инфраструктуром. Приступ до трансформаторског постројења омогућиће интерна мрежа путева, са прикључцима на постојећи некатегорисани пут.

Рани јавни увид траје до 13. новембра.

„Кикиндски млин” добија новог закупца: Производњу би требало да закупи „Клас“ из Сарајева

Aleksandra Djuran октобар 21, 2025

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

Имате проблем у отплати кредита? Могуће разне врсте олакшица

Jelena Trifunović октобар 19, 2025

Сви корисници кредита у Србији који имају проблем у отплати од 15. октобра могу да рачунају на олакшице Народне банке Србије, које ће им омогућити да лакше отплаћују рате у случају финансијских потешкоћа.

Право на олакшице имају они који остану без посла, претрпе значајан пад прихода, оболе од тешке болести или доживе тешку повреду која смањује радну способност. То могу да буду и нарочито тешке породичне прилике, као што је тешка болест или смрт супружника или деце, као и развод брака ако су супружници били солидарни дужници по кредиту или је један од супружника јемац.

Што се тиче врста олакшица које се могу одобрити, оне могу бити продужење рока отплате, промена врсте уговора, одложено плаћање, смањење каматне стопе, неотплаћивање кредита у одређеном периоду, промена валуте у којој је изражена обавеза, делимична отплата дуга, делимичан опрост и консолидација дуга, као и проглашење застоја у отплати кредита.

Свако ко има проблем у отплати кредита, захтев подноси у својој банци, а она је дужна да га у року од 30 дана обавести да ли је прихваћен његов захтев.

Уколико корисник буде одбијен, има право на подношење жалбе такозваној комисији за олакшице, која потом још једном разматра пријаву.

Немачка гаси фабрике: Бош најавио 13.000 отказа, стиже оштар одговор синдиката

Jelena Trifunović септембар 25, 2025

Компанија „Бош“, један од најпознатијих снабдевача аутомобилске индустрије у Европи, објавила је да ће до краја 2030. године укинути чак 13.000 радних места у Немачкој. Како су навели из седишта компаније у Герлингену, разлог за ову одлуку лежи у „смањеној потражњи“ и „споријем развоју електричне мобилности“, због чега су, како тврде, овакве мере неизбежне, пише портал Српски угао.

Отпуштања ће највише погодити секторе везане за мобилност, а посебно локацију у Роитлингену, где је предвиђено укидање 1.100 радних места. Компанија планира да кроз ову рационализацију оствари годишњу уштеду од 2,5 милијарди евра.

Вест је наишла на оштро противљење најјачег немачког синдиката ИГ Металл. Њихова председница Кристијане Бенер поручила је да руководство Боша „гази принципе одговорности и фер односа према радницима“, те упозорила да би масовна отпуштања могла озбиљно да поремете не само породичне буџете, већ и индустријску мрежу читавог региона.

“Након ваших најава, Роберт Бош би се окретао у гробу”, поручила је Бенерова у званичном саопштењу.

Синдикат тражи хитан дијалог са управом и апелује да се пронађу друга решења пре него што се затворе погони и људи остану без посла.

Поглед редакције портала Српски угао

Док највеће привреде Европе затварају фабрике, Србија успева да сачува радна места и привуче нове инвеститоре. Пример из Врања то најбоље потврђује. Када је италијански Геоx 2021. године затворио фабрику обуће и отпустио више од 1.200 радника, чинило се да ће град тешко пребродити тај удар. Међутим, већ наредне године турски Теклас отворио је фабрику ауто-делова у истом граду, на истој локацији. Нова производња је брзо кренула, а стотине бивших радника Геоxа поново су нашли посао.

Извор: Српски угао

Клуб „Привредник“ поздравио нови пакет мера Владе Србије

Jelena Trifunović септембар 23, 2025

Српски пословни клуб „Привредник“ поздравља нови пакет економских мера које је усвојила Влада Републике Србије, саопштено је.
Удружење које окупља највеће и најугледније привреднике Србије са циљем унапређења пословног амбијента и развоја домаће привреде, као наследник богате традиције окупљања привредника која траје више од једног века, наводи:

„Сматрамо да ће мере допринети побољшању економског положаја запослених, подстаћи привредни раст и ублажити притиске које грађани осећају услед раста трошкова живота. Посебно истичемо да су усмерене на повећање куповне моћи и смањење инфлационих притисака, што може створити стабилније пословно окружење и олакшати функционисање како привреде тако и домаћинстава“, каже се у саопштењу Српског пословног клуба.
Представљене мере, сматрају у том удружењу, уједно могу бити добар почетак процеса реиндустријализације Србије, јер стварају основу за јачање домаће производње и отварање нових радних места, преноси Србија данас.

„У том смислу, верујемо да је потребно даље развијати стратегије које ће: подстаћи улагања у производне капацитете кроз пореске олакшице и повољне изворе финансирања, обезбедити стабилну енергетску и саобраћајну инфраструктуру, снажније повезати привреду са научно-истраживачким институцијама ради подстицања иновација, фокусирати се на стратешке секторе који могу обезбедити дугорочан раст и већу конкурентност Србије на међународном тржишту“, наводе из „Привредника“.

Клуб поручује да подржава настојања Владе да кроз овакве одлуке унапреди економски и социјални амбијент у земљи и изражава спремност да, у оквиру својих могућности, пружи допринос како у реализацији мера, тако и у креирању политика које ће обезбедити нови талас индустријског развоја наше земље.

Унапређење пословања помоћу вештачке интелигенције

Jelena Trifunović септембар 18, 2025

Пословна академија Привредне коморе Србије и Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа у Кикинди организовали су бесплатну радионицу на тему „Како унапредити пословање малих и средњих предузећа помоћу вештачке интелигенције“.

Бројни представници мале привреде, предузетништва и јавног сектора имали су могућност да од стручњака за вештачку интелигенцију Стефана Даиловског сазнају које су све могућности примене вештачке интелигенције у њиховом пословању и свакодневном раду.

Током једнодневне радионице тридесетак полазника су имали могућност да сазнају више о алатима, као и да се упознају са примерима примене вештачке интелигенције (Artificial intelligence) у пословним процесима, као и њеним коришћењем за оптимизацију пословања.

Примена вештачке интелигенције у раду малих и средњих предузећа постала је све присутнија због предности које омогућава. Вештачка интелигенција пружа аутоматизацију процеса рада и маркетинга, виртуелни асистенти одговарају на питања заинтересованих купаца 24/7, АИ ради анализу тржишта, унапређује ефикасност пословања, утиче на повећање прецизности…

У финансијама постоје алати за аутоматско генерисање фактура, праћење трошкова, она врши категоразиацију рачуна, може да прогнозира новчане токове, оптимизује залихе…Такође, вештачка интелигенција може да помогне у проналажењу оптималног кандидата за одређено радно место, да чита коментаре купаца и корисника, да преводи на више језика, итд. Са развојем технологије вештачка интелигенција има потенцијал да трансформише друштво и она ће бити кључни фактор у људској цивилизације модерног доба.

ДЕВЕТ ИНОВАТИВНИХ АЛАТА

Привредна комора Србије је лидер у нашој држави у промоцији и примени вештачке интелигенције у пословне сврхе. Недавно је пласирано девет иновативних дигиталних алата за привреду чији је циљ повећање конкурентности микро, малих и средњих предузећа, не само на домаћем већ, како на тржишту Европске уније, тако и у глобалним размерама. Иначе, Пословна академија Привредне коморе Србије организује бројне стручне радионице и специјалистичке обуке у различитим областима које су намењене малим и средњим предузећима (https://akademijapks.rs/) у циљу усавршавања и стицања нових знања и вештина.

Кикинда постаје град у којем је лешник примарна воћарска култура

Aleksandra Djuran септембар 10, 2025

Кикинда постаје град лешника стоји у кварталном билтену Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије. Највеће површине засада у власништву су фирме „Агроитали”, која припада групацији „Roncofreddo Holding SRL” из места Фроли у Италији.

Ово предузеће има производњу лешника на 705 хектара у Кикинди и запошљава 13 особа, с тим да ангажују од 70, па и до 100 сезонских радника за орезивање и окопавање. Производња лешника је под системима за наводњавање, постоје савремени иригациони системи повезани са каналском мрежом ДТД на површини од 440 хектара. Поседују сопствени мини соларни парк који задовољава потребе за електричном енергијом за покретање пумпи заливног система.

-На плантажама у Кикинди заступљено је пет италијански жбунастих сорти лешника, а у плану је подизање нових засада стабластих сорти. Први засади лешника подигнути су 2017. године, и то на површини од 180 хектара, а након осам година прошлогодишњи принос био је 270 тона са почетних засада. Скоро 90 одсто лешника из Кикинде директно извозе у Италију – рекао је Саша Танацков, координатор за пољопривреду Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа.

Он истиче да се, с обзиром на климатске промене, мења и производни програм примарне пољопривредне производње у смеру подизања засада лешника – па и воћњака – на подручју Кикинде.

Србија је прошле године имала 8.718 хектара под леском, а остварен је принос од 8.910 тона, подаци су Републичког завода за статистику. Цене се крећу од 900 до 1.300 динара за килограм на велетржници.

Нови прописи за млечне производе: У РПК угоститељи и трговци упознати са Уредбом

Igor Crnogorac септембар 9, 2025

У Регионалној привредној комори Севернобанатског округа данас је одржан стручни скуп на тему примене нове Уредбе о додатним захтевима за стављање на тржиште производа који садрже палмино уље, палмину маст и друга биљна уља и масти. Она је на снази од 1. августа и предвиђа да се млечни производи морају физички одвајати од оних који садрже биљне масти. Највећа измена за купце је та што ће на сваком млечном производу морати да стоји јасна ознака да није сто одсто млечни производ, односно да садржи палмино уље или друга биљна уља. Та информација ће морати да се нађе на самој етикети производа.

Уредба се односи на правна лица и предузетнике који послују у области велепродаје и малопродаје, увоза, продаје на даљину, продаје у аутоматима за храну, као и на угоститељске објекте – ресторане, пекаре, пицерије, објекте брзе хране и све оне у којима се храна припрема и испоручује крајњем потрошачу.

Скупу је присуствовао и Јожеф Тобијаш, заменик председника Одбора за пољопривреду Народне скупштине Србије. Он је подсетио да је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић најавио да ће Уредба представљати једну од кључних мера заштите потрошача.

– Производ који садржи палмино или друго биљно уље не може се називати сиром. То мора бити јасно назначено, а декларација видљиво истакнута. Инспекције већ контролишу примену уредбе. Робу која је била на полицама пре 1. августа трговци могу да продају до 1. децембра. Очекујемо да ће резултати бити видљиви већ до краја године. Ово је тек први корак, али грађани ће бити сигурнији јер знају шта купују – истакао је Тобијаш.

Да је циљ да се на време упознају сви субјекти, нагласио је и градоначелник Кикинде Младен Богдан.

– Важно је да угоститељи буду информисани и да се предупреде могуће казне. Сви заједно, и Ветеринарска инспекција, Привредна комора Србије и Регионална привредна комора – треба да радимо у интересу потрошача, али и послодаваца – поручио је Богдан.

Саша Танацков, координатор за пољопривреду РПК, додао је да је улога стручних скупова да чланови Привредне коморе добију јасна тумачења нових прописа.

– За истим столом имамо севернобанатске привреднике, представнике државних тела која доносе законе, као и институције које контролишу њихово спровођење. Уредба је значајна и за грађане и за привреду: грађани добијају јасну информацију о ономе што конзумирају, а привреда добија равноправне услове, без нелојалне конкуренције, уз подршку домаћим произвођачима млека – објаснио је Танацков.

Да су овакви скупови корисни, сматра и Јелена Петровић, менаџерка ресторана „Твенти“ у Кикинди.

– Доживљавам их као превенцију. Трудићемо се да испоштујемо све што закон налаже, у сарадњи са Ветеринарском инспекцијом. Најчешће користимо палмино уље, док млечне производе набављамо у много мањем обиму. Сви производи стижу са декларацијама, али је важно да знамо шта још треба учинити како би били задовољни и гости и ми – рекла је Петровић.

Скупу је присуствовао велики број привредника из Севернобанатског округа. Како је наглашено, казне за привредни преступ по овој уредби могу бити и до три милиона динара за правна лица, док су из Уредбе изузети посластичарнице и сладолеџије.