децембар 6, 2025

Друштво

307383293_2257919401052545_3956472679456154319_n

На овогодишњем конкурсу Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно“ Кикинди је одобрено 17 милиона динара. Средства су намењена Дому здравља и Општој болници, за куповину нове опреме.

За набавку две гинеколошке столице прилагођене и особама са инвалидитетом, два ЦТГ апарата и транспортног инкубатора за Општу болницу биће издвојено 6,4 милиона динара.

Нова опрема коју ће добити Дом здравља: гинеколошка столица прилагођена и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију вредна је 10,5 милиона динара.

Овогодишњи програм НИС-а чији је слоган „Да се нове наде роде“ посвећен је репродуктивном здрављу и повећању наталитета. Подршка је усмерена на пројекте опремања здравствених установа и на пројекте подршке локалним самоуправама у реализицији јавних позива за подршку паровима у процесу вантелесне оплодње. .

Опрема која ће се одобреним пројектима набавити задовољава највише технолошке стандарде у области специјализоване медицинске опреме и представља најсавременију опрему за дијагностику и лечење.

НИС је подржао 22 пројекта укупне вредности 118,5 милиона динара. Пројекти ће бити реализовани у 13 градова и општина у нашој земљи: Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Панчеву, Пожаревцу, Кикинди, Зрењанину, Кањижи, Србобрану, Житишту, Новом Бечеју и Великом Градишту.

У свету се 17. октобар обележава као Дан борбе против сиромаштва. Стопа ризика од сиромаштва у нашој земљи прошле године била је 21,2 одсто и, у односу на претходну годину, мања је за пола процента. Новчану социјалну помоћ у Кикинди и селима прима четири одсто укупне популације Града.

У Србији, сиромаштвом су највише погођена деца до 14 година и старији у руралним подручјима, затим многочлане породице, самохрани родитељи, незапослени, и особе са инвалидитетом и породице у којима они живе. Самозапослени су имали много већу стопу ризика од сиромаштва од запослених код послодавца – 14,5 одсто у односу на 5,4 одсто. Под најмањим ризиком прошле године били су грађани старости од 25 до 54 године – 19.1 одсто.

За једночлано домаћинство, у 2021. години, праг ризика од сиромаштва био је 24.064 динара, за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година износио је 43.315 динара, а за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце – 50.533 динара.

У Кикинди, укупан број корисника социјалне заштите на евиденцији Центра за социјални рад је 7.582. Новчану помоћ примају 2.194 особе, а дечији додатак њих 854, показују подаци за прошлу годину, прикупљени у Републичком заводу за социјалну заштиту и надлежном министарству.

Основица новчане социјалне помоћи за једну особу је 9.580 динара, за сваку наредну одраслу особу у домаћинству добија се 4.790 динара, а за дете до 18 година, 2.874 динара.

Највреднији становници Града данас су сигурно биле домаћице из Иђоша. Чланице удружења „Вретено“, њих 40, данас је, на тезге у центру села, изнело слане и слатке специјалитете по старим рецептима, крофне и славске колаче, да дочекају госте на својој манифестацији „Иђошке ђаконије“.

Гости су стигли из Остојићева, Падеја, Бачког Петровца, Лаћарка, Ниша, Братунца из Републике Српске и, наравно, из Кикинде. Изложени су и славски пешкири и везене крпе, „куварице“. Малишани су приредили фолклорни програм, а Иђошани су скували  чак 16 котлића пилећег паприкаша.

Шестим „Иђошким ђаконијама“, у име локалне самоуправе, присуствовао је и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Покрајински фонд за развој пољопривреде расписао је Конкурс за доделу кредита за куповину пољопривредног земљишта до пет хектара у 2022. години.

Основни циљ одобравања кредита је укрупњавање поседа регистрованих пољопривредних газдинстава, а у циљу стварања услова за интензивирање пољопривредне производње и подизање нивоа ефикасности и степена конкурентности индивидуалних пољопривредних газдинстава, наведено је у тексту Конкурса.

Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од 1% на годишњем нивоу. Највиши износ кредита је 4.500.000 динара, а најмањи 600.000 динара. Учешће је најмање 20% вредности пољопривредног земљишта које је предмет куповине, а рок враћања кредита пет година уз грејс период од 12 месеци.

Пријављивање на конкурс траје до 31. октобра.

skola-(3)-w1024

Свечани пријем нове генерације студената уприличен је данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача. Основне студије на овој високошколској установи уписало је 60 студената, од којих 45 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста, а 15 на смеру за традиционалне игре. Међу бруцошима је и Данка Томић из Градишке.

-Уписала сам овај факултет због љубави према традицији, култури и фолклору. Дугогодишња сам чланица културно-уметничког друштва из Градишке. Желим да проширим своје знање и пренесем га деци и омладини- каже ова студенткиња прве године.

Настава ће почети у понедељак 3. октобра.
-Конкурс за мастер струковне студије је завршен, у току је гласање за ранг листу, а упис следи 13. и 14. октобра. Уколико остане још места, расписаћемо и трећи уписни рок- наводи др Ангела Месарош Живков, директорица ВШССОВ.

Свечаности у амфитеатру школе присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

-Сваки успех долази уз марљив рад, труд, дисциплину и много одрицања. Град Кикинда има обавезу према студентима, да им обезбеди квалитетно образовање. Ова установа има квалитетан кадар који ће студентима обезбедити сва потребна знања и вештине- истакла је Мицковски.

У Етно кући “Торонтал“ у Руском Селу одржан је, протеклог викенда, девети Фестивал гомбоца. Традиционалну посластицу војвођанске кухиње правиле су жене из десетак удружења и друштава са територије Града.

Гости манифестације били су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски  и чланица Градског већа, Рамона Тот.

“Руско Село је мултинационална средина, која чува традицију, културу и обичаје свих народа који овде живе. Утицаји различитих кухиња дају и најбоље рецепте за све гурманске посластице, које су сигурно очаравајуће за свакога ко их проба. Лепо је овде видети и подмладак, који ће од мајки и бака научити рецепте и продужити традицију прављења гомбоца“, рекао је Лукач.

Председник Мађарског културно–уметничког и омладинског центра “Торонтал“ у Руском Селу и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, задовољан је што је Фестивал, и ове године, окупио велики број екипа.

„Такмичење је веома интересантно јер се гомбоце праве на различите начине и од различитог материјала, иако су најпознатије са шљивама. На територији нашег града све је више гастрономских фестивала, осећа се потреба за сеоским туризмом, а циљ је да оваквих манифестација буде што више и да буду што масовније“, додао је Талпаи.

 

Малишани из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и представници Града најавили су „Дане лудаје“ у Београду и тако започели промотивну турнеју у Србији и Румунији.

“Дани лудаје“, који ће се одржати од 15. до 18. септембра, представљени су у Београду, у Туристичкој организацији Србије. Позив на највећу кикиндску манифестацију упутио је Младен Богдан, председник Градског парламента.

“Можемо да понудимо заиста богат и квалитетан програм. Ту је и стандардни део ‘Дана лудаје’, такмичење у категоријама најдуже и најтеже бундеве, и надамо се да ће, баш ове године, бити оборен и неки рекорд. С обзиром на то да смо део Светске асоцијације, имаћемо прилику да резултате објавимо целом свету, што је још један начин промоције наше манифестације“, рекао је Богдан.

Београђане је на “Дане лудаје“ позвао и новинар и водитељ, Кикинђанин Иван Голушин. Малишани из вртића из Руског Села, Башаида и Мокрина, и „Мики“ и “Плави чуперак“ из Кикинде затим су, у Кнез Михајловој улици, позивали Београђане да буду гости нашег града. Уз подршку тамбураша, нудили су програме, колаче и пите од лудаје.

Наредних дана промоција 37. „Дана лудаје“ биће уприличена у Новом Саду, Зрењанину, Сомбору, Суботици и Темишвару.

 

„Питијада“, традиционална манифестација у Новим Козарцима, протеглог викенда одржана је 12. пут. Најбољу питу с кромпиром направила је Мирјана Бехара из Банатског Великог Села, друго место припало је Анити Карановић из Нових Козараца, а треће такође Козарчанки, Снежани Црнчевић, одлучио је жири којим је председавао професор куварства, Милан Малетић. У конкуренцији је било 60 домаћица, које су од својих мајки и бака научиле да праве овај специјалитет.

Питу за Гиниса, дугу 30 и по метара, направило је 15 чланица Удружења жена „Нови Козарци“. Утрошиле су 20 килограма брашна и кромпира, четири килограма лука и осам литара уља.

„Питијаду“ су организовали Месна заједница и Удружење жена “Нови Козарци“, уз подршку Града Кикинде. Присуствовали су јој градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и члан Градског већа задужен за пољопривреду и месне заједнице, Љубан Средић.

– Жене су стуб сваке породице и домаћинства, бољи део нашег друштва. Oвде сам видео да оне са осмехом на лицу и с великом љубављу праве одличне пите са укусом завичаја, одакле потичу многи од нас – рекао је Лукач.

Одржавање програма који промовишу културу и обичаје становника од изузетног је значаја, посебно за мале средине у којима има и мање друштвених активности и прилика да се људи окупљају и друже, напоменуо је Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице Нови Козарци.

 

И да поново могу да бирају, изабрале би ђаке, учионицу и школске клупе. У послератној Кикинди, те давне 1948. године, четрдесетак ученика за свој будући позив бира учитељски. Уписују новоосновану Мешовиту учитељску школу.

– Са изградње аутопута Београд-Загреб, из Вогња покрај Сремске Митровице вратила сам се кући. Отац је рекао нећеш уписати Техникум у Хрватској, већ Учитељску школу овде у Кикинди. Тако је и било. Успешно сам завршила Учитељску школу, касније и Педагошку академију. Била сам упорна, некад одличан ђак, а некад врло добар- прича Смиљанка Бабић, наставница у пензији. Радни век започела је у Накову, а завршила у Београду.

-Пензионисана сам после 40 година и два месеца радног стажа. Ниједан дан боловања нисам имала, чак је и порођај био током ферија-присећа се.
У истом разреду биле су и Марица Секулић и Милка Леватић. На школском часу уприличеном поводом 70 година од како је прва генерација завршила Мшеовиту учитељску школу евоцирају успомене, присећају се својих професора, колега, ђака, богатог радног искуства.

-Одрасла сам са баком. Било је питање шта најпре завршити и доћи до егзистенције. Учитељску школу сам завршила сам 1952. године. Тек по завршетку, већ у јулу, међу првима сам добила декрет и постављење у Накову. Три године сам живела и радила тамо у вишим разредима. Удала сам се за Косту Секулића који је добио премештај, па смо се преселили у Кикинду- прича Марица Секулић.

Три даме радо се сећају својих професора међу којима посебно место заузима њихова разредна Катица Гргур, Херцеговка настањена у Новом Милошеву. У школским клупама стицале су, а касније делиле наставне, али и животне лекције.

– Ја сам имала прилике да будем тужна, али нисам хтела. Хоћу ведра и весела да корачам кроз живот и то сам преносила на децу. Кад пређем праг од учионице, ја сам своја, као да добијем крила. Осмехом поздравим ђаке- открила нам свој професионални, али и животни мото Милка Леватић. Учитељски позив одвео ју је у Улцињ, па у Сплит, да би се потом вратила да предаје у Кикинди.

Просветитељска мисија учитеља

Обележавање јубилеја прве генерације учитеља, иницирао је проф. др Јовица Тркуља.

-Поготово у оном времену, ми који смо расли на селу где су наши родитељи од јутра до мрака радили у пољу, учитељи и учитељице вршили су велику просветитељску мисију. Били су нам учитељи, свештеници, родитељи. Мислим да постоје два најузвишенија божја позива. Један је позив мајке која нам удахњује биолошки живот и други је позив учитељице која нам удахњује духовни живот- истиче професор Тркуља.

-Писао сам недавно о Ђури Радловићу, великом академском сликару, родом из Накова, који је постављао мозаик у Цркви Светог Марка у Београду. Када сам разговарао са њим, рекао ми је да је из сиромашне породице са шесторо, седморо деце постао то што је данас, а он је професор Ликовне академије и један од највећих сликара мозаичара зидног сликарства у региону, управо захваљујући учитељици Марици Секулић и Живи Букурову, наставнику сликарства- сведочи професор Тркуља.

Don`t copy text!