Друштво

O nepravilnoj i često neopravdanoj upotrebi antibiotika, kao i opasnostima koje ona nosi za naš portal govorila je dr Nataša Nedeljkov Tešin, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnica Centra za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Antibiotici, koji se koriste u lečenju bakterijskih bolesti, sve više se koriste nepravilno, a često i neopravdano. Ova primena odnosi se kako na oralnu upotrebu, tako i na primenu antimikrobnih lekova lokalno u vidu masti, kremova, kapi i slično. Takođe, veliki broj ljudi ne koristi antibiotike na pravilan način, ne pridržavajući se uputstva lekara. Često ih koriste kraće ili duže, doze i frekvencija upotrebe često nije po instrukcijama lekara i farmaceuta.  Neophodno je da se ove navike iskorene što pre.

Kako se, u zdravstvenoj praksi, prepoznaje razlika između virusne i bakterijske infekcije i kada su antibiotici zaista potrebni?

Pre početka primene antimikrobnog leka neophodno je da lekar, po potrebi, uradi dodatne mikrobiološke i biohemijske analize, kako bi utvrdio etiološki uzrok bolesti i, na osnovu tih rezultata, odredio dalju terapiju. Antibiotici se koriste isključivo za lečenje infekcija izazvanim bakterijama, kao i kod virusnih infekcija koje su se naknadno zakomplikovale bakterijskim uzročnikom, što se naziva „bakterijska superinfekcija”. Virusne infekcije (najveći procenat infekcija je bez simptoma i znakova bolesti) leče se simptomatskom terapijom (lekovi za snižavanje temperature, protiv bolova, za lakše iskašljavanje…). Samo lekar može proceniti o kakvoj infekciji je reč.

Kako nepravilna upotreba antibiotika dovodi do razvoja antibiotske rezistencije?

Bakterije su veoma pametne kada je u pitanju preživljavanje u prisustvu antibiotika. One su sklone mutacijama koje dovode do razvoja rezistencije (otpornosti) na antibiotik. Na taj način nastaje rezistencija na jedan, dva ili više antibiotika, kada govorimo o multirezistentnim sojevima.

Koje su kratkoročne, a koje dugoročne posledice prekomernog korišćenja antibiotika po organizam?

Antibiotici, naročito ukoliko se nepravilno koriste, mogu izazvati različita neželjena dejstva – od mučnine, dijareje, osetljivosti na sunce, pa sve do oštećenja tetiva, nerava i teških alergijskih reakcija. Od rođenja deteta organizam nastanjuje veliki broj različitih mikroorganizama, naročito bakterija, što nazivamo mikrobiota. Najveći broj bakterija čini mikrobiotu creva. Korišćenjem  antibiotika mi uništavamo našu mikrobiotu ili takozvane dobre bakterije koje sprečavaju razmnožavanje patogena, utiču na formiranje imunog sistema, naročito u crevima, imaju mnoge metaboličke funkcije i tako dalje.

Koje infekcije više ne reaguju na standardne antibiotike zbog njihove prekomerne upotrebe?

Postoje mnogi bakterijski sojevi koji su otporni na dejstvo antibiotika. Takav jedan soj je bakterija Staphylococcus aureus ili MRSA. Ona je rezistentna na sve dostupne peniciline i cefalosporine, a izaziva različit spektar infekcija. Od gnojnih infekcija kože, potkožnog tkiva, oka, uha do invazivnih infekcija kao što su sepsa, meningitis …

Da li je moguće da organizam stvori takvu rezistenciju na antibiotike da oni više uopšte nemaju dejstvo?

Rezultat nekritične upotrebe antibiotika, kao i nekritična primena u bolničkim sredinama, je porast otpornosti bakterija na primenu antibiotika u terapiji. Antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, razvoja teškog oblika bolesti, pa i smrti. Ova otpornost postala je alarmantna poslednjih nekoliko decenija, naročito u jugoistočnoj Evropi, gde spada i Srbija. Krajnji ishod otpornosti su smrtni slučajevi najtežih, hospitalizovanih pacijenata koji su oboleli od infekcija izazvanih otpornim mikroorganizmima i za čije lečenje više ne postoje terapijske opcije, odnosno nijedan dostupan antibiotik na našem tržištu ne može da uništi bakteriju uzročnika infekcije. Taj broj smrtnih slučajeva u celom svetu je oko pet miliona godišnje, a procena je da će do 2050. on biti 10 miliona za godinu dana, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Na koji način zloupotreba antibiotika utiče na zdravlje dece i imunitet u kasnijem životu?

Upotrebom  antibiotika, uništavamo našu mikrobiotu, naročito mikrobiotu creva. Ona ima ključnu ulogu u formiranju imunog sistema dece, a da bi se obnovila nakon antibiotske terapije, potrebne su i godine. Zato se, zajedno sa antibioticima, u terapiji koriste i probiotici.

Kakva je situacija u Srbiji u pogledu svesti o pravilnoj upotrebi antibiotika? Da li se pacijenti dovoljno edukuju o tome?

Mislim da pacijentima treba više skretati pažnju o važnosti pravilne upotrebe antibiotika u toku terapije. Takođe je neophodna kontrola njihove upotrebe u poljoprivredi, stočarstvu i veterini. To je, takođe, način na koji se rezistencija među bakterijama širi.

Koje mere možemo preduzeti kao pojedinci i društvo kako bismo sprečili zloupotrebu antibiotika?

Svako od nas može dati mali doprinos. Slušanjem saveta lekara, uputstava farmaceuta, pranjem ruku i održavanjem higijene. Na taj način dajemo svoj doprinos sprečavanju nastanka bakterijske rezistencije i širenju rezistentnih sojeva bakterija u populaciji.

Srbija u vrhu zemalja po antibiotskoj rezistenciji

Uloga mikrobiološke laboratorije pri ZZJZ Kikinda je da sprovodi testiranje osetljivosti izolata na antibiotike, prema internacionalno prihvaćenim metodama, i da prati rezistenciju bakterija na njih, kaže dr Nedeljkov Tešin.

– Kada je naša zemlja u pitanju, statistika je poražavajuća. Srbija je, sa državama regiona, u vrhu zemalja po procentu rezistentnih sojeva bakterija na antibiotike. Po tom pitanju, najbolje kotirane su skandinavske zemlje, gde je i upotreba antibiotika najstrože kontrolisana – kaže dr Tešin.

S. V. O.