Друштво Архиве | Страница 2 од 57

Млади предузетници стасавају у Економској школи

Tijana Despotovski новембар 20, 2025

У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.

-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат сa којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.

Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.

-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.

Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.

-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.

Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.

-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.

-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.

Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.

Покрајина определила Општој болници 14 милиона динара за нову медицинску опрему

Aleksandra Djuran новембар 19, 2025

Покрајинска влада ће са укупно 30 милиона динара финансирати набавку медицинске опреме за потребе Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици и Опште болнице у Кикинди, одлучено је на данашњој седници Покрајинске владе којој је председавала председница Маја Гојковић.

Кикиндска Болница добиће ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Та установа тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година. Набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.

Завршена сетва стрнина: Пшенице више у односу на лане

Aleksandra Djuran новембар 18, 2025

Оптимални агротехнички рок за сетву пшенице је истекао 25. октобра, а с обзиром на лоше временске услове, жито се сејало до 15. новембра. У нашем атару сетва озимих стрнина завршенa је почетком недеље.

-Око 40 одсто пшенице посејано је у сушним условима, а део је, у трећој декади септембра, заснован након падавина – сазнајемо од саветодавца ПСС Зорана Симића. – Ницање овог усева очекује се до краја недеље с обзиром на то да су временски услови повољни. Ове године имаћемо уједначено ницање јер је крајем септембра пало 25 литара кише по квадратном метру, а недавно је забележено још 15 литара воденог талога.

И ове сезоне настављен је тренд повећања површина под житом. По проценама „Жита Србије”, хлебног зрна би требало да буде од 15 до 20 одсто више.

-Три године уназад род кукуруза био је веома лош. То је разлог што ће пољопривредници и ове године сејати више пшенице, на уштрб кукуруза. Киша је добродошла с обзиром на то да је евидентан дефицит влаге у земљишту – напомиње наш саговорник.

Сетву уљане репице пратила је суша те су услови за клијање и ницање били неповољни.

-Карактеристично за ову културу је да је и она никла после падавина у септембру и то између 40 и 60 процената. Уколико временске прилике буду повољне могуће је да ће уљана репица опстати пошто већи део овог усева тренутно није у оптималној фази за презимљавање. Са друге стране уколико температуре буду ниске доћи ће до измрзавања – додаје Симић.

На територији Суботице и Кикинде више хиљада хектара под уљаном репицом је преорано због суве и топле климе током септембра и октобра. Зато су пољопривредници усев морали да замене другим, пшеницом и јечмом. Колико ће уљарице остати знаће се када прође новембар.

А.Ђ.

У Пољопривредној стручној служи: Предавање о регенеративној производњи

Aleksandra Djuran новембар 9, 2025

Александар Пап, саветодавац ПСС, у оквиру предавања на тему „Регенеративне пољопривреде“, организованим у Пољопривредној стручној служби, окупљенима је представио нови систем у производњи. И овај скуп део је едукације пољопривредника која се организује неколико недеља уназад.

-У регенеративној пољопривреди циљ је да се у што већој мери сачува хумус и да се обнови јер су нове технологије производње довеле до исцрпљивања земљишта и његовог губитка. Идеја је и да се оваквим начином производње веже што више гасова који изазивају ефекат стаклене баште односно да органску материју задржи у земљишту – појаснио је Пап и додао да се у свету свакодневно промовише оваква пракса.

У нашој земљи основан је и Савез регенеративне пољопривреде који нуди одговоре на сва питања.

-У основи, усеви се гаје уз минималну и потпуно без обраде земљишта. Смањење трошкова и повећање биодиверзитета требало би да доведе до тога да оваква производња буде одржива. То би значило и промену свих машина које су се до сада користиле, као и оруђа за рад. Овакав начин узгоја није могућ без измене свести пољопривредника о начину производње – напоменуо је Александар Пап.

Према важећим законима у Србији, земљиште мора да буде обрађено, а регенеративна пољопривреда пропагира супротно. Пап напомиње да се у Европи овакав начин производње максимално промовише, уз значајне субвенције, те се пољопривредници одлучују за ову новину.

Др Хачко: Половина становништва северног Баната умире од болести срца и крвних судова

Tijana Despotovski новембар 7, 2025

Иако подаци Института „Батут“ показују да Севернобанатски округ има један од најкраћих очекиваних животних векова у земљи и висок број оболелих од малигних болести, стручњаци истичу да постоје и охрабрујући помаци. Како објашњава др Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине, у последњим годинама уочено је смањење смртности од кардиоваскуларних болести у првим, критичним часовима по пријему у болницу – што је резултат боље организације здравствене службе, модерне дијагностике и брже интервенције.

-У нашој средини, половина становништва умире од болести срца и крвних судова. На првом месту је инфаркт миокарда, на другом мождани удар. Оно што охрабрује јесте да се исход лечења у првим часовима значајно побољшао, захваљујући развијеним коронарним јединицама, савременој дијагностици и доброј комуникацији са вишим нивоима здравствене заштите – објашњава др Хачко.

Он додаје да се у Општој болници у Кикинди пацијенти стабилизују и уколико је потребно, упућују у Институт у Каменици, где у првих 48 сати могу добити стент – што често представља разлику између живота и смрти.

Према речима др Хачка, најчешћи узроци смрти у Севернобанатском округу су управо хронична, масовна, незаразна обољења – болести срца и крвних судова и малигне болести. Код мушкараца доминирају тумори бронха, плућа и дебелог црева, док су код жена најчешћи карциноми дојке, дебелог црева и репродуктивних органа.

-Инфективне болести се добијају, а незаразне узимају. То значи да су оне директна последица нашег стила живота: начина исхране, физичке активности, стреса, квалитета животне средине – каже др Хачко.

Он наглашава да постоје два типа фактора ризика: непроменљиви (старост, пол и наслеђе) и променљиви (начин живота и утицај средине). Док на прве не можемо утицати, други су у великој већини у нашим рукама.

Једна од кључних порука овог разговора односи се на разлику између здравственог васпитања и промоције здравља.

-Здравствено васпитање покушава да промени навике појединца који већ има здравствене проблеме, али дугорочно, то не доноси велике резултате. Промоција здравља третира здравље као извор живота, а не као објекат лечења. Уместо да људима причамо о болести, треба да их учимо како да живе здраво – објашњава др Хачко.

Он сматра да је највећа добит од улагања у здравствену промоцију код најмлађих – у предшколском и школском узрасту, док још нису дошли у контакт са факторима ризика.

-Ако дете нaучимо да је лепо бити активан и удисати свеж ваздух и привлачно бити у форми, не морамо му причати о притиску и инфаркту – истиче он.

Иако систем здравствене заштите у Србији има добру структуру, савремену опрему и доступност услуга, највећи проблем остаје недостатак медицинског кадра.

-Није проблем у стручности, већ у бројности. Имамо врхунску дијагностику, модерне лабораторије и добро опремљене просторе, али немамо довољно лекара. Потребно је створити услове да млади лекари остану у овој средини и да се фаворизује квалитетна едукација као вредност – наглашава др Хачко.

Здравствена политика, по његовим речима, треба да буде усмерена на јачање здравственог потенцијала сваког појединца. То подразумева улагање у превенцију, здравствену писменост и мотивацију за промену животних навика.

-Свако јутро треба да почнемо питањем: шта ћу данас да урадим за своје здравље? Да ли ћу појести нешто здраво, прошетати, удисати свеж ваздух, засадити дрво, насмејати се, бити захвалан… Све то јача наш здравствени потенцијал и чини друштво отпорнијим – поручује др Хачко.

Рутинска операцију му преокренула живот: „Желим да пружим наду свима који се суочавају са здравственим тешкоћама“

Jelena Trifunović новембар 5, 2025

Горан Микулић из Пландишта представиће своју књигу „Инвалид- скрипта о можданом удару, спорту и рокенролу“ сутра (четвртак) у 19 сати у великој сали кикиндског Културног центра. Промоцију, поред Културног центра, организује и кикиндско удружење Срба у региону и дијаспори „Корени“, чији је Микулић члан.

– Књига је заснована на аутобиографском искуству, када ми је једна рутинска операција бруха окренула живот наглавачке- каже аутор. – Tоком опоравка од операције, откачио се тромб и доживео сам мождани удар, који ми је трајно променио живот. Петнаест дана нисам никако могао да говорим. Данас сам релативно функционалан, а пре свега тога сам био спортиста и музичар, играо кошарку за КК Нови Сад, Вршац и родно Пландиште, бавио се музиком и живео спортским животом. Једна несрећна околност ми је заувек променила живот и ја сам одлучио да то преточим у књигу која ће бити нека врста менталног разгибавања и путоказ свима како се борити упркос ограничењима- истиче Микулић и додаје:

– Данас, упркос тешкоћама, јер се у ходу ослањам на штап, покушавам да живим што нормалније и желим да пружим наду свима који се суочавају са здравственим проблемима да наставе да се боре. Књига је писана помирљивим тоном, без горчине и мислим да ће бити занимљива свима који је прочитају. Сав приход од продаје ићи ће у хуманитарне сврхе- наводи Микулић уз податак да је већ имао успешне промоције у Панчеву, Сечњу и Београду, уз одличан одзив публике.

За његову животну причу заинтересовали су се и филмски ствараоци из Турске и намера им је да сниме филм по овој књизи.

Н. С.

Таленат за песму, плес, рецитовање младе звезде показале у оквиру 10. „Tini Csillag“

Aleksandra Djuran новембар 2, 2025

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Tini Csillag“ односно „Младе звезде“. Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара. Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Halloweena“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

A.Ђ.

Предавање у ПСС: О могућностима прераде воћа и поврћа

Aleksandra Djuran октобар 31, 2025

Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.

-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.

Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.

-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.

Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:

-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.

Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.

Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

А.Ђ.

„Матица“ из Банатског Великог Села: Понос вредних пчелара

Jelena Trifunović октобар 31, 2025

У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.

Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.

Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.

– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.

Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.

– Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.

Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.

– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.

„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.

ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ

Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.

– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.

Ј. Ц.

Манифестација „Гужаљош“,која окупља пет места из четири државе, наредне године у Руском Селу

Aleksandra Djuran октобар 31, 2025

Рускоселци, њих педесетак, протеклог викенда боравили су у месту Апатфалва у Мађарској где су учествовали на манифестацији „Гужаљош“ која је организована 22. пут. Програм је осмишљен ради промоције мађарске културе и обичаја. Са својим мештанима био је и председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић којем је уручен такозвани „штап пријатељства“.

-Следеће године домаћин „Гужаљоша“ биће Руско Село. Манифестација окупља Мађаре из четири државе и пет места који су побратимљени. Част нам је што ћемо моћи да угостимо учеснике из Мађарске, Румуније и Словачке. Ово је јединствена манифестација и ми ћемо дати све од себе да буде и једна од најбољих. Сваке године организује се у другом месту и 2026. је дошао ред на нас – истакао је Марјановић.

Становници Руског Села из Србије, Апача и Чанадапача из Румуније, Апатфалва из Мађарске и Черни Брода из Словачке побратимили су пре три деценије. Искрен

– Манифестација има своје корене и традицију, а свака даља сарадња све више учвршћује односе нашег села са другим местима. „Гужаљош“ траје три дана и свако место представља своју традицију и обичаје кроз фолклор, песму, плес, глуму. Организује се и изложба рукотворина које негују удружења, традиционалне хране – појаснио је наш саговорник.

Планирано је да „Гужаљош“ у Руском Селу буде организован у јуну или јулу.

-За наше мештане врло је важно неговање како српских , тако и мађарских обичаја. Управо је оваква манифестација добар пример да смо село које признаје различитост у култури, језику и традицији. Поносан сам што смо јединствени на територији града, пре свега, због добрих односа у нашој заједници. Руско Село важи за мултикултуралну средину , у којој се промовишу различитости. Следеће године очекујемо између 250 и 300 гостију које ћемо, осим са самим местом упознати са свим знаменитостима на територији града, туристичким и историјским дестинацијама – закључио је Душан Марјановић.

А.Ђ.