децембар 6, 2025

Бележница

Velika-narodna-skupstina-1918

Војводина данас обележава 104. године од када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржана у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела „Слобода”. Тада је то био „Гранд хотел Мајер”, потом преименован у „Слобода”.

Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине. Међу њима је било 16 делегата из Велике Кикинде. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.

Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Свечана академија у Новом Саду

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.

„Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији“, изјавио је Мировић.

Лукач: Одлука која је променила даљи ток историје

-Представници Велике Кикинде дали су свој допринос на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Ова одлука је променила даљи ток историје нашег народа и донела дуго очекивано национално и државно јединство које ми данас морамо да очувамо по сваку цену- саопштио је, поводом важног историјског датума, градоначелник Никола Лукач.

(Танјуг, Кикиндски)

tablete

У Србији се обележава Светска недеља свесности о антимикробним лековима под слоганом „Зауставимо суперпатогене, заштитимо будућност”. Лекари апелују на грађане да не узимају антибиотике и друге лекове на своју руку како не би стекли отпорност и како би они били ефикасни онда када су стварно неопходни у терапији.

Антибиотска резистенција утиче и на повећање дужине хоспитализације и самим тим и трошкова лечења. Очекује се да ће резистенција на антимикробне лекове до 2050. довести у ризик 10 милиона живота годишње широм света, уколико се не предузму конкрете мере.

– Глобални подаци показују да много пацијената умре од последица инфекција које су узроковане мултирезистентним или панрезистентним узрочницима инфекција – нагласила је др Весна Миољевић, епидемиолог Универзитетског клиничког центра Србије.

Нерационална и неправилна употреба антимикробних лекова, као и развој отпорности бактерија, гљива, вируса и паразита на антимикробне лекове једни су од највећих јавно-здравствених изазова савремене медицине у 21. веку, што је додатно дошло до изражаја током пандемије ковида 19.

– Трошимо превише антибиотика у индикацијама у којима они уопште нису потребни, чиме се злоупотребљава њихова предност. Антибиотици лече бактеријске инфекције. Инфекције које су узроковане вирусима не лече се антибиотицима, антибиотик ће у таквом случају утицати једино на наше „добре” бактерије и тако направити огромну штету. На тај начин стварамо резистентне супербактерије које је све теже лечити – рекла је проф. др Ивана Ћирковић са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, а преноси „Политика“.

Већина прехлада и грип изазвани су вирусима на које антибиотици не делују. Антибиотици у таквим случајевима неће поправити стање оболелог, неће снизити температуру, нити уклонити друге симптоме.

ayios-georgios-gc22c18181_1280

Ђурђиц je  једна од најчешћих слава српских породица. Свети Георгије је веома поштован у нашем народу. Слави се два пута годишње – 16. новембра по новом календару, као Ђурђиц, празник преноса моштију светитеља у Палестину и полагања у велелепни, њему посвећени, храм, и 6. маја као Ђурђевдан, дан смрти Светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство.

Ђурђиц је слава или преслава многих српских места и породица. Означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра.

По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.

Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.

( РТС)
tolerancija 1

Међународни дан толеранције установио је UNESCO и обележава се 16. новембра широм планете, уз подсећање да сви имамо право да будемо оно што јесмо, као што и други људи имају право на своју посебност. То је дан који подсећа на поштовање и уважавање друкчијих од нас.

Према Декларацији Уједињених нација, установљеној 1995. године у Паризу, толеранција је прихватање чињенице да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу.

– Уједињене нације посвећене су јачању толеранције јачањем међусобног разумевања међу културама и народима. Овај императив лежи у основи Повеље Уједињених нација, као и Универзалне декларације о људским правима, и важнији је него икад у овој ери пораста и насилног екстремизма и ширења сукоба које карактерише темељно занемаривање људског живота, наводе из УН.

Појам толеранција потиче од грчке речи tolerare, што значи подносити. Толеранција, дакле, подразумева подношење и уважавање туђих идеја, ставова и начина живота. То није израз слабости, попустљивости или негативна особина. Бити толерантан значи бити свестан да су други различити у односу на нас саме и прихватање те чињенице у свакодневном животу.

planeta

Од овог јутра број људи на планети премашује осам милијарди, што значи да нас је двоструко више него 1976. Највише становника има Кина, али се очекује да ће је Индија догодине сустићи. Очекује се да ће број становника наставити да расте, али не тако великом стопом. Пораст броја становника на планети прати сајт Worldometer, који се ослања на податке институција и на пројекције – у девет сати јутрос показао је да се родио осмомилијардити човек. У исто време je и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) на Твитер профилу објавио да нас сада има осам милијарди.

На планети је 1800. године живело милијарду људи. Двомилијардити Земљанин родио се 1930. Само 30 година касније, на Земљи је било три милијарде људи, а 1976. четири милијарде. Од тада се популација људи удвостручила.

Петомилијардита и шестомилијардита беба рођене су у нашем региону – 11. јула 1987. у Загребу је рођен Матеј Гашпар, а 12. октобра 1999. у Сарајеву је рођен Аднан Мевић.

Седмомилијардити становник Земље је девојчица, Наргис Кумар, рођена 31. октобра 2011. у индијској држави Утар Прадеш.

Популациони фонд Уједињених нација овакав пораст становништва види као велики успех, будући да је порастао животни стандард, продужен животни век, квалитетнији су здравствена заштита и услуге.

Међутим, према подацима УН, светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. године и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац, од око 10,4 милијарде људи, очекује се 2080-их, преноси РТС.

Осам земаља биће носиоци раста светског становништа: Демократска Република Конго, Египат, Етиопија, Нигерија, Пакистан, Филипини и Танзанија.

Тренутно се у нашем региону, у централној и источној Европи, бележе ниске стопе фертилитета, што је, у комбинацији са миграцијама, утицало на смањење броја становника. Процене су да ће Србија, до 2050, остати без чак петине становиштва, наводи се у данашњем саопштењу Популационог фонда УН.

Козма и Дамјан4

За православне вернике данас је празник посвећен Светим Врачима, а у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди обележава се црквена слава. У присуству великог броја верника, литургију је служио епископ банатски, Никанор. У име локалне самоуправе, храмовној слави присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, и председник Скупштине Града, Младен Богдан.

После литургије, верници су позвани на трпезу љубави коју су припремили овогодишњи кумови славе, породица Каналас, и Црквеноопштински управни одбор.

Празник Светих Козме и Дамјана – Свете Враче, Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, односно 1. новембра по старом календару, на дан смрти ових светитеља. Браћа Козма и Дамјан били су лекари и чудотворци. Рођени су у Азији и верује се да су имали исцелитељски дар. Лечили су бесплатно јер им је Бог дао заповест: „Забадава сте добили, забадава и дајте”, зато су и прозвани „безмедни“, бесплатни лекари, односно бесребреници.

Сахрањени су у Фереману на простору Месопотамије и, према веровањима, исцељивали су и после смрти. Последњих деценија лекари их славе као заштитнике своје професије, а Лекарска комора Србије је, 2007. године, и званично тај дан прогласила својом славом.

Верници данас Светим Врачима упућују молитве за оздрављење, травари и народни исцелитељи спремаjу лековите траве и мелеме. Према веровању, на овај дан не би требало да се раде тешки послови, ни да се излази из куће без преке потребе.

 

 


 

Porodica_Srbija

Резултати пописа показаће, између осталог, и која су српска презимена најзаступљенија, али и која нестају јер нема потомака у тим породицама.

Када су у питању најчешћа презимена, статистика се, вероватно, неће знатно променити. Резултати са прошлог пописа показују да десет најчешћих презимена носи преко 700 хиљада становника Србије. Презиме Јовановић је најзаступљеније и има га више од 120 хиљада грађана.

Најчешћа презимена у Србији су патронимска, настала по имену оца, каже Бранко Тодоровић, секретар Друштва српских родословаца „Порекло“.

„По заступљености то су Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић…“, наводи он.

Српска презимена су, најчешће, настајала по имену оца, али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини.

„Презимена су настајала по имену мајке углавном када се отац није знао или је дете ванбрачно. Матронимска презимена су, на пример: Марић, Росић, Даничић. Презимена настала по занимању су Ковачевић, Поповић, Војниковић. Могу настати и по некој карактерној или физичкој особини појединца. Потомци слабовидог човека би се у прошлости презивали Ћоровић“, објашњава он.

Учесталост одређених презимена је директна последица политичке одлуке у Кнежевини Србији.

„Кнежевина Србија је, до 1851. године имала праксу, наслеђену из турског периода, да се презимена мењају из генерације у генерацију. Онда је кнез Александар Карађорђевић те године донео наредбу којом је установио стална презимена код становништва Кнежевине Србије. То је значило да се презимена више не могу мењати из генерације у генерацију и тада људи узимају презиме по најстаријем живом претку из породице. Велики број становника на том простору, где је највећа концентрација српског становништва, узео је презимена по дедовима. У то време је најчешће име било Јован или Петар и тако се у једном тренутку десило да је мноштво људи понело презиме Јовановић, Петровић, Ђорђевић. Даљом прогресијом, до данашњих дана, они су издоминирали у односу на нека друга, ређа презимена“, каже Тодоровић.

На основу самог презимена није могуће установити порекло појединца. Међутим, у многим примерима, порекло је сасвим јасно.

„Ко носи презиме Херцеговац, за ту особу се може рећи да је његов предак вероватно био пореклом из Херцеговине, или Ердељан, да је пореклом из Ердеља, или Печујлија, који је из Печуја пореклом. Постоје и презимена са географским називима, нарочито у Мађарској, још од 16. века. Према пописима, имате често презиме Хорват, Бошњак, Рац, и та презимена одређују и географско порекло људи који их носе – Хорват да је човек дошао са простора Хрватске, Бошњак са простора Босне, Рац са простора Рашке или Србије“, каже он.

„На овом попису становништва вероватно ће се видети и да ће нека презимена нестати, ако их је носио мали број особа. Ишчезнуће јер се број становника наше земље смањује. Нека ретка презимена где имате једну породицу или мали број њих који га носе, могуће је да ће се угасити и да их више неће бити“ – објашњава Тодоровић, а преноси „Спутник“.

Према неким изворима, српска презимена која су готово сасвим ишчезла су: Гале, Голо, Прерад, Педала, Пеш, Ротула, Ћук, Екмечија, Маргета, Скавела, Каришик, Зубац, a најзаступљенија су била у Босни.

Мунимагарац је ишчезло српско презиме из Далмације и најјужнијих делова Лике, које је у 18. веку евидентирано у више села. Заједно са презименима Муникравић, Мунижаба, Муниврана и Муникоза, вероватно је настало од старе речи “мунути” (ударити, ошинути). Презиме Мунимагарац сасвим сигурно није постојало у 20. веку, а највероватније је ишчезло средином 19. века.

 

 

Православни верници сутра обележавају Митровдан, празник посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна који је страдао због ширења хришћанства. Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава.

Верује се да, уочи Митровдана и Ђурђевдана, треба свако да је код своје куће, иначе ће преко целе године ноћивати по туђим кућама. Овај дан познат је и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили и поново се састали о Ђурђевдану – „Митровданак, хајдучки растанак, Ђурђевданак, хајдучки састанак“.

Верује се да нас, ако је на Митровдан облачно, чека топла зима. Уколико је ведро, зима ће бити оштра.

Да је кисели купус здрав, знали су и Кинези пре 2.000 година. Претпоставка је да се основни рецепт задржао до данас. Ове јесени, у сезони стављања купуса у каце, за промену, проверили смо како то ради домаћин – Милош Јездић из Нових Козараца.

– Не знам шта ту има да се прича – ставиш купус, со, воду из чесме и, здраво – каже Милош, за почетак и за крај приче.

Ипак, у даљем току разговора, добили смо и неке детаље. Милош годинама, да не кажемо деценијама, купус ставља у једну кацу од 120 литара, што је за њега, самог, довољно. „Треба то и појести“, каже. А не може се стално јести само купус.

Иако је добро познато да је футошки шампион међу купусима, изгледа да и ова акција стављања зимнице, последњих година, добија локалпатриотске димензије.

– Купус сам купио у Руском Селу, бирали су ми све исте главице. Овде су ми се неки бунили, да то не ваља, да треба да га имамо различитих димензија, али човек је хтео да ми учини и мислим да је одличан. Ову врсту купуса ми зовемо „мелез“, не знам зашто, али ми се свиђа што је наш, са домаћег терена, са црнице. Они тамо у Футогу имају друкчију земљу, њима успева тај њихов, на нашој земљи не буде добар. Некада су овде, по селу, возили на приколицама тај футошки и продавали га. Овај што продају упакован, тврд је као опанак, а кад ми ставимо овај наш, мекан је, леп, предиван. Данас смо га и кували за ручак, са говедином и овчетином с ражња.

Милош је, као и сваке године, купио 70 килограма купуса, али је сада морао да дода још једну кацу јер је било мало отпадака. Што је одлично, јер се та, мања каца, сместила у кухињу, где ће се и брже укиселити. Купус за дуже кишељење стављен је, по прописима, у споредну просторију без грејања и прогнозе су да ће бити спреман за месец или два.

– Кувам га са свињским костима, кожуром, сувим месом, коленицама. Некада давно, када се од свиње ништа није бацало, сушила су се, па кувала свињска црева, и стављала у купус. Коленице и шунка додавале су се само кад имамо госте. Сада се бацају и црева и кожура и уши, пола свиње бацимо.

У припреми купуса за зиму, и Милош и његова екипа имају своје мале тајне које не одају никоме. Заправо, не одају рецепт уопште, једино што смо успели да начујемо je „два одсто“. Такође, не обазиру се много на препоруке стручњака. Купус се не претаче ако нема славине. А нема. Зато ће и расол бити у употреби, ако  буде бистар.

И док нутриционисти тврде да је кисели купус добар због „лековити“ бактерија које облажу црева и јачају имуни систем, а размножавају у току ферментације, да чак подстичу добро расположење, Милош Јездић тврди да је за њега, конкретно, лековит.

– Кисели купус мени „спушта“ шећер, буде скоро у границама нормале. Посебно ако га једем некуваног, само са маслиновим уљем и љутом паприком, на пример за вечеру.

Тако се то, помало тајновито, али у одличном расположењу, ради у Новим Козарцима. Да ли је кишељење успело, нећемо знати јер се то не пита. Јасно је да јесте и да је и ове године баш тај купус најбољи. А мала тајна великих мајстора биће преношена с колена на колено. Као и леп обичај да се сарма у гостима хвали као најбоља икада пробана. У Футогу или Новим Козарцима, свеједно.

 

 

 

 

Маме и тате у Србији најчешће за своју децу бирају имена Софија и Лука. Следе: Дуња, Лазар, Мила и Вук, показују подаци Републичког завода за статистику за прошлу годину.

Када је у питању Северни Банат, укус родитеља мало је друкчији. Овде су најпопуларнија имена за бебе Сара и Давид као и, такође веома популарна: Теодора, Стефан, Уна и Никола.

Don`t copy text!