Војводина данас обележава 104. године од када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржана у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.
Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела „Слобода”. Тада је то био „Гранд хотел Мајер”, потом преименован у „Слобода”.
Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине. Међу њима је било 16 делегата из Велике Кикинде. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.
Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.
Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.
Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.
Свечана академија у Новом Саду
Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.
„Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији“, изјавио је Мировић.
Лукач: Одлука која је променила даљи ток историје
-Представници Велике Кикинде дали су свој допринос на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Ова одлука је променила даљи ток историје нашег народа и донела дуго очекивано национално и државно јединство које ми данас морамо да очувамо по сваку цену- саопштио је, поводом важног историјског датума, градоначелник Никола Лукач.
(Танјуг, Кикиндски)
– Глобални подаци показују да много пацијената умре од последица инфекција које су узроковане мултирезистентним или панрезистентним узрочницима инфекција – нагласила је др Весна Миољевић, епидемиолог Универзитетског клиничког центра Србије.
– Уједињене нације посвећене су јачању толеранције јачањем међусобног разумевања међу културама и народима. Овај императив лежи у основи Повеље Уједињених нација, као и Универзалне декларације о људским правима, и важнији је него икад у овој ери пораста и насилног екстремизма и ширења сукоба које карактерише темељно занемаривање људског живота, наводе из УН.
Од овог јутра број људи на планети премашује осам милијарди, што значи да нас је двоструко више него 1976. Највише становника има Кина, али се очекује да ће је Индија догодине сустићи. Очекује се да ће број становника наставити да расте, али не тако великом стопом. Пораст броја становника на планети прати сајт Worldometer, који се ослања на податке институција и на пројекције – у девет сати јутрос показао је да се родио осмомилијардити човек. У исто време je и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) на Твитер профилу објавио да нас сада има осам милијарди.
За православне вернике данас је празник посвећен Светим Врачима, а у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди обележава се црквена слава. У присуству великог броја верника, литургију је служио епископ банатски, Никанор. У име локалне самоуправе, храмовној слави присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, и председник Скупштине Града, Младен Богдан.
Празник Светих Козме и Дамјана – Свете Враче, Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, односно 1. новембра по старом календару, на дан смрти ових светитеља. Браћа Козма и Дамјан били су лекари и чудотворци. Рођени су у Азији и верује се да су имали исцелитељски дар. Лечили су бесплатно јер им је Бог дао заповест: „Забадава сте добили, забадава и дајте”, зато су и прозвани „безмедни“, бесплатни лекари, односно бесребреници.
Сахрањени су у Фереману на простору Месопотамије и, према веровањима, исцељивали су и после смрти. Последњих деценија лекари их славе као заштитнике своје професије, а Лекарска комора Србије је, 2007. године, и званично тај дан прогласила својом славом.
„Презимена су настајала по имену мајке углавном када се отац није знао или је дете ванбрачно. Матронимска презимена су, на пример: Марић, Росић, Даничић. Презимена настала по занимању су Ковачевић, Поповић, Војниковић. Могу настати и по некој карактерној или физичкој особини појединца. Потомци слабовидог човека би се у прошлости презивали Ћоровић“, објашњава он.
„На овом попису становништва вероватно ће се видети и да ће нека презимена нестати, ако их је носио мали број особа. Ишчезнуће јер се број становника наше земље смањује. Нека ретка презимена где имате једну породицу или мали број њих који га носе, могуће је да ће се угасити и да их више неће бити“ – објашњава Тодоровић, а преноси „Спутник“.
– Купус сам купио у Руском Селу, бирали су ми све исте главице. Овде су ми се неки бунили, да то не ваља, да треба да га имамо различитих димензија, али човек је хтео да ми учини и мислим да је одличан. Ову врсту купуса ми зовемо „мелез“, не знам зашто, али ми се свиђа што је наш, са домаћег терена, са црнице. Они тамо у Футогу имају друкчију земљу, њима успева тај њихов, на нашој земљи не буде добар. Некада су овде, по селу, возили на приколицама тај футошки и продавали га. Овај што продају упакован, тврд је као опанак, а кад ми ставимо овај наш, мекан је, леп, предиван. Данас смо га и кували за ручак, са говедином и овчетином с ражња.
– Кувам га са свињским костима, кожуром, сувим месом, коленицама. Некада давно, када се од свиње ништа није бацало, сушила су се, па кувала свињска црева, и стављала у купус. Коленице и шунка додавале су се само кад имамо госте. Сада се бацају и црева и кожура и уши, пола свиње бацимо.
И док нутриционисти тврде да је кисели купус добар због „лековити“ бактерија које облажу црева и јачају имуни систем, а размножавају у току ферментације, да чак подстичу добро расположење, Милош Јездић тврди да је за њега, конкретно, лековит.