Кикинда је свечано и достојанствено обележила Дан ослобођења града у Другом светском рату. Након полагања венаца на Споменик жртвама фашизма од 1941. до 1945. године и пригодног програма, у градској кући је уприличен пријем за представнике Војске Србије, СУБНОР-а и других борачких организација.
-Шести октобар је изузетно значајан датум у историји Кикинде. Прошло је 78 година од како су се наши преци изборили за слободу у којој ми данас живимо. Младе нараштаје треба упознати са историјским чињеницама и злом које се тада надвило над светом. Кикинда је увек следила тековине антифашистичке борбе. Нови изазови сигуран сам да нас неће поколебати у истрајности да ценимо антифашизам, наше претке и да чувамо слободу, мир и стабилност- поручио је градоначелник Никола Лукач.
Лето 1944. године било је пресудно за даљи ток историје, уакзао је председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.
-Тада је договором Тита и Стаљина у Москви дат сигнал већ ојачаним партизанским одредима у Банату да се креће у акцију коначног ослобођења земље. Прво је ослобођено Руско Село, а Црвена армија је снажним ударом разбила остатке немачких јединица и ушла у Кикинду- рекао је Орељ.
Значај историјског датума подвукао је и Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и потпредседник покрајинског одбора СУБНОР-а:
-Шести октобар је дан слободе. Никада нећемо заборавити оне који су своје животе дали за слободу. Србија је опредељена ка антифашизму и родољубљу.
Споменик жртвама фашизма на Тргу српских добровољаца дело је Александра Зарина. Подигнут је 1961.године, а рестауриран 2017. године. Поред градских челника, припадника Војске и полиције, као и чланова борачких удружења, венце су положили и представници амбасаде Руске Федерације.
Из локалне самоуправе полагању венаца присуствовали су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, његова заменица, Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, председник и секретар Градске скупштине, Младен Богдан и Жива Кнежевић, и Љубан Средић, члан Градског већа.
Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, говорио је о улагањима Града у радове у Руском Селу.
У Кикинди је, протеклог викенда, одржана 33. „Трка за срећније детињство“ – манифестација која промовише здраве навике и хуманост. Ове године слоган је био “Детињство је трка, здравље је сврха”, а организатор је Црвени крст Кикинда, под покровитељством Града. Трку је отворила заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
– Шаљемо јасну поруку да је циљ овог лепог окупљања промовисање здраве животне оријентације јер сви ми, без обзира на године, треба да свој живот, што је више могуће, испунимо рекреацијом, спортом и боравком на отвореном. Трка промовише и волонтерски рад, а има и хуманитарни карактер, јер ће сав новац од продатих стартних бројева бити враћен деци у образовним установама – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
– Друштвено одговорним пословањем и помагањем локалној заједници, већ годинама настојимо да утичемо на, пре свега, најмлађе суграђане, да се баве спортом и развијају спортски дух’, додао је директор компаније, Војислав Булатовић.
– Имамо обећања да ће бити обезбеђене довољне количине гаса, како би се топлотна енергија несметано испоручивала. Цена гаса коју сада плаћамо је око 50 одсто виша него у претходном периоду. Зaтo je нови ценовник неминовност, како би наше предузеће могло да функционише. Свестан сам да су ово непопуларне мере, али ово је морало да се усвоји.
Председник Градског парламента, Младен Богдан, најавио је да ће се, у том смислу, у наредном периоду, пронаћи решење за помоћ најугроженијим суграђанима.
Од закупа ће се приходовати око 85 милиона динара, из градског буџета биће додато 30 милиона, што ће, са средствима пренетим из прошле године и новцем из Покрајинске администрације, укупно бити око 140 милиона динара. Овај новац биће уложен у уређење земљишта и атарских путева, канале за одводњавање, рад пољочуварске службе и у субвенције пољопривредницима.
У Кикинди је, седми пут, гостовао караван ‘Изађи ми на теглу” – гастрономско такмичење у прављењу ајвара. На градском тргу надметало се девет екипа, а најбоље су биле чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села. Другопласирано је Удружење грађана ”Дора”, а треће место заузело је Удружење жена ”Нови Козарци”. У финалу у Београду, 8. октобра, наступиће чланице првопласиране и другопласиране екипе.
Један од чланова жирија био је и руководилац Одсека за пољопривреду Града, Далибор Оличков,
Занимљиво је да је, подстакнуто успешним пласманом, више од 30 домаћинстава започело сопствену производњу ајвара. Караван у току једне сезоне пређе око 20 хиљада километара. Сваке године креће из Руског Крстура, као наставак програма „Дани паприке“. На финалу на Калемегдану, проглашавају се најбољи – краљ и краљица „српског кавијара“.
Директор, Мирко Влајков, подсетио је да ће ова установа следеће године обележити значајан јубилеј: ”Школство у Башаиду датира још од 1777. године, од настанка села, док Основна школа постоји од 1973, тако да ћемо, наредне године, обележити значајан јубилеј, 50 година постојања”.
”Локална самоуправа увек је помагала башаидској школи. Реконструисан је кров, обновљено је седам санитарних чворова, а замењене су и водоводне цеви. Такође, уграђени су нова лед расвета и видео надзор. Замењен је и котао, чиме ће се остварити велика уштеда. Град ће и убудуће улагати у ову образовну установу“, рекао је Тасовац.
Фондација “Дајана Пауновић” има за циљ афирмацију и економско оснаживање жена, подстицање предузетништва и промоцију једнаких могућности. Приоритет су и финансијска помоћ локалним срединама и измена законске регулативе.
”То треба да урадимо на терену и у томе је важна улога локалне самоуправе јер су услови специфични у свакој средини. Локалне заједнице су те које формулишу и креирају своје пројекте, а ми се залажемо за то да држава обезбеди значајнија средства у наредном периоду”.
”Дугујемо велику захвалност кикиндском Ротари клубу јер својим акцијама редовно следи своју мисију. Ово тумачимо као велику помоћ нашем образовном систему и квалитету наставе. Видимо да је донација потпуно прилагођена данашњим трендовима који ће, у сваком случају, деци помоћи да унапреде своју информатичку и дигиталну писменост. Живимо у свету развоја информационих технологија, будућност се ослања на дигитализазију пословних просеца и на новац који долази из сфере информационих технологија. Наша земља такође се налази на путу дигиталне трансформације. Мислим да је простор за напредак неограничен, пре свега за младе људе, који су се опробали у свету рачунарства”, истакла је Дијана Јакшић Киурски.
”Тада смо донирали 600 рачунара и на тај начин смо анимирали и друге компаније да помогну. Затим смо, заједно са Фондацијом Б92, поклонили роботе, а прошле године смо донирали дронове за учење програмских језика“, рекао је Владимир Матић, паст гувернер Ротари Дистрикта Србије и Црне Горе и чартер председник Ротари клуба Београд – Чукарица.
”Важно је да не дођемо у стиуацију да се стихијски развију неки извори, као што је сад јако популарно улагати у соларне панеле. У том случају, може да се деси да имамо сувише енергије коју не можемо да апсорбујемо у систем. Из тог разлога мора да се ради плански, да се одреде тачне количине које могу да буду прихваћене”, објаснио је професор Кулић.
Грађани који одлуче да постану купци-произвођачи, престају да зависе од тржишта електричне енергије, остварују уштеду и приход, и доприносе заштити животне средине, изјавио је Тил Бајмајер, вођа овог пројекта Немачке организације за међународну сарадњу.