Uoči Badnjeg dana i Božića, koje pravoslavni vernici obeležavaju u ponedeljak i utorak, i ove godine je bogata ponuda isečenih i ukrašenih badnjaka na Gradskoj pijaci, zatim oraha i bombona za korinđaše, žita za Božić, ali i posebnih kreativnih aranžmana.
Milanka, koja se, kako kaže, bavi prodajom cveća, pripremila je simbolično ukrašene badnjake.
– Tu su osnovna obeležja – osim hrasta, i slama, žito, orasi i crvena trakica. Kupuju ih svi, i stariji i mlađi sugrađani. Badnjaci su 150, a žito 100 dinara i sve sam odmah prodala – kaže Milanka.
Na pijaci je danas bila i Bosa, koja kaže da dolazi samo dva puta godišnje, kada prodaje Ivanjske venčiće i badnjake. Na ovoj tezgi badnjaci su, takođe, 150 dinara, 250 dinara je pola kilograma oraha u ljusci, žito je 100 dinara, a žito u saksiji ukrašenoj malim badnjakom – 150 dinara. Bosa je napravila i zanimljivu božićnu korpicu koja košta 500 dinara.
– Danas nisam puno prodala, očekujem da će se više kupovati sutra i u ponedeljak ispred crkve. Tada donesem i veće, posebno ukrašene badnjake za moje posebne kupce koji dođu svake godine, a uvek imam i nekoliko velikih grana, sa slamom, klasjem žita i orasima, jer ima ljudi koji ih stavljaju ispred kuće – priča Bosa.
Pored badnjaka i žita, posebne aranžmane sa svim simbolima Badnjeg dana i Božića pronašli smo kod Borislave.
– Imam i jedinstvene aranžmane koje pravi moja ćerka Marija – paorska kola koja nose sve što simboliše predstojeći praznik – žito, badnjak, klasje žita, orahe i slamu i pletena su od papira. Posle praznika mogu da se sačuvaju i da posluže i za naredne godine. Mala kola su hiljadu, a velika 1.300 dinara – kaže Borislava i dodaje da se prodaju jako dobro, i da očekuje da će sutra, na pijačni dan, prodaja biti još bolja.
Prema hrišćanskoj simbolici, badnjak predstavlja hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.
Po paganskim običajima, badnjak je povezan sa sunčevim ciklusom i predstavlja deo poštovanja sunca. Spaljivanjem hrasta (svetog drveta) se iz vatre rađalo novo sunce i zato je proslavljano u krugu ognjišta.
Iako se misli da je kult badnjaka autentično slovenski, on je raširen svuda po Evropi. Srbi i Rusini lože badnjak. Rusi i Bugari lože jelku, a nekada su ložili hrast. U Vojvodini i Hrvatskoj Srbi unose badnjak u kuću.
S. V. O.
